U selu Čelebiću, na spomen-groblju na Barjaku, 3. avgusta je služen pomen za preko 400 meštana ovog sela koji su krajem jula 1941. godine pobijeni od strane ustaša. Tokom tih zlih dana, oko 150 meštana, u glavnom muškaraca iz Čelebića, Bojmunata i Radanovaca odvedeno je i bačeno u jamu Bikušu, gde njihove kosti i danas počivaju. Najveći broj meštana sela Čelebić, mahom žena, dece i staraca pobijen je u seoskoj školi odakle su njihova tela konjskim zaprežnim kolima prebačena u već pripremljene grobnice na brdašcu Barjak, gde su zakopana. Nakon Drugog svetskog rata, na ovom mestu je podignut spomenik stradalima čija tela se još uvek tu nalaze, ali je oštećen tokom građanskog rata devedesetih godina.

Parastos, koji je 3. avgusta 2013. godine služio paroh Lijevanjski, otac Željko Đurica je (koliko je poznato) prvi ikada služen na ovom svetom mestu. Ovom prilikom se okupilo 32 ljudi, mahom bivših stanovnika Čelebića, potomaka onih koji su pre 72 godine postradali u ovom selu. Od ove godine, prema želji potomaka, 3. avgust je ustanovljen kao dan godišnjeg parastosa kada će se okupljeni zajednički sećati svojih mučenički postradalih predaka.

Prisutnima se obratio Milovan Erceg, istoričar poreklom iz ovog mesta čiji su pretci takođe postradali u ovom selu 1941. godine. Svojim obraćanjem podsetio je prisutne na tragične događaje iz jula 1941. godine i zlo koje se tada desilo. Takođe, prisutnima obratio i Nikola Petrović, rođeni Čelebićanin i predsednik Udruženja Ognjena Marija Livanjska, koji je istakao važnost okupljanja na ovom svetom mestu, izrazio je zadovoljstvo što se toliko ljudi okupilo na ovaj dan, istovremeno podstičući okupljene da se zamisle kako bi ovo okupljanje izgledalo da je sa nama moglo biti i 400 postradalih. Istovremeno, svojim obraćanjem je informisao prisutne i o planovima za obnovu spomen-groblja na Barjaku, koje započinje tokom avgusta i zahvalio se Čelebićanima i ostalim dobrotvorima na prilozima.

Tokom popodneva, manja grupa ljudi se sa ocem Željkom uputila ka jami Bikuši, gde su se, u molitvi sakupljeni, setili onih čije mošti i dan danas leže u ovoj jami.

UDRUŽENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

—————————————————————————-

У селу Челебићу, на спомен-гробљу на Барјаку, 3. августа је служен помен за преко 400 мештана овог села који су крајем јула 1941. године побијени од стране усташа. Током тих злих дана, око 150 мештана, у главном мушкараца из Челебића, Бојмуната и Радановаца одведено је и бачено у јаму Бикушу, где њихове кости и данас почивају. Највећи број мештана села Челебић, махом жена, деце и стараца побијен је у сеоској школи одакле су њихова тела коњским запрежним колима пребачена у већ припремљене гробнице на брдашцу Барјак, где су закопана. Након Другог светског рата, на овом месту је подигнут споменик страдалима чија тела се још увек ту налазе, али је оштећен током грађанског рата деведесетих година.

Парастос, који је 3. августа 2013. године служио парох Лијевањски, отац Жељко Ђурица је (колико је познато) први икада служен на овом светом месту. Овом приликом се окупило 32 људи, махом бивших становника Челебића, потомака оних који су пре 72 године пострадали у овом селу. Од ове године, према жељи потомака, 3. август је установљен као дан годишњег парастоса када ће се окупљени заједнички сећати својих мученички пострадалих предака.

Присутнима се обратио Милован Ерцег, историчар пореклом из овог места чији су претци такође пострадали у овом селу 1941. године. Својим обраћањем подсетио је присутне на трагичне догађаје из јула 1941. године и зло које се тада десило. Такође, присутнима обратио и Никола Петровић, рођени Челебићанин и председник Удружења Огњена Марија Ливањска, који је истакао важност окупљања на овом светом месту, изразио је задовољство што се толико људи окупило на овај дан, истовремено подстичући окупљене да се замисле како би ово окупљање изгледало да је са нама могло бити и 400 пострадалих. Истовремено, својим обраћањем је информисао присутне и о плановима за обнову спомен-гробља на Барјаку, које започиње током августа и захвалио се Челебићанима и осталим добротворима на прилозима.

Током поподнева, мања група људи се са оцем Жељком упутила ка јами Бикуши, где су се, у молитви сакупљени, сетили оних чије мошти и дан данас леже у овој јами.

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА