У селу постоји једно православно гробље на којем се Срби из овог села сахрањују. У селу се иначе налазе трагови других, старијих гробаља. На гробљу у Чапразлијама се сахрањује и један број родова из суседног Прова.

Више о селу можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/2012/11/10/caprazlije/

У Чапразлијама су живели, и сахрањивали се, следећи родови:

БОШКОВИЋИ – досељеници из Далмације, не зна се поуздано из којег мјеста. Знају да им даљње поријекло води из Црне Горе. Прво су дошли у Рујане, одакле су се раселили у Чапразлије и Голињево. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЂУРАНИ – Ђурана у Чапразлијама има на двије локације. Једни су између Гранића и Марчета, које у селу још зову и горњи Ђурани, а други су између Радића и Маљковића, звани доњи Ђурани. Доњи Ђурани су код старијих генерација познати под надимком ”Дражићи”. У ово село су досељени из Горњих Казанаца у општини Босанско Грахово. Славе Сабор Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

КИСЕ – досељеници су из Далмације, а старином воде поријекло из Херцеговине. По свему судећи, овај род је најстарији у Чапразлијама. Славе Св. Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЊИК-ЛУНИЋ – Лунића има у околини Дрниша, те се не искључује могућност да воде поријекло из овог краја (села Кричке код Дрниша). Славе Св. Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЊИКУШИЋИ – њихови преци су Даничићи, који воде поријекло из Црне Горе. Крећући са црногорског простора, прво су се населили у Герзово. Одатле су морали побјећи због сукоба са Турцима, због неке дјевојке из њихова рода. Током бјежања стигли су у Гламочко поље, гдје мјењају презиме из Даничић у Ињац. Као Ињци долазе у доње ливањско поље, где долази до подјеле и раздвајања фамилије у неколико огранака. Није поуздано утврђено када је и зашто дошло до овога, али се зна да од Ињаца постају Коњикушићи. Коњикушићи у Чапразлијама чувају предање да су презиме добили по узгоју добрих јахачких коња. Коњикушићи у Бојмунтима и ови у Чапразлијама воде исто поријекло и сматрају се родбином. Сви славе Св. Василија Великог.

МАЉКОВИЋИ – досељеници из Маовице код Врлике. Пут досељавања ишао је преко Уништа, за Чапразлије. Славе Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

МАРЧЕТЕ – Досељеници су из Кољана код Врлике у Далмацији. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

МИХАЉИЦЕ – Михаљице су досељеници у ово село из мјеста Косоре код Врлике у Далмацији. Неки од њихових потомака сјећају се причања родитеља како су они даљњом старином негђе из Лике. Даљње поријекло им је из Црне Горе. Некад су имали презиме Миљанић. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

РАДИЋИ – Њихово пријашње презиме је Чулић. Овђе су се доселили из Јаруге у општини Босанско Грахово. Даљње поријекло воде из Далмације. Славе Часне Вериге Св. Апостола Петра.

СТОЈИЋИ – Ради се о досељеницима из Подосоја код Врлике у Далмацији. Славе Сабор Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

БОДРОЖИЋИ – изумрли и раселили.

ШУЊКЕ – изумрли и раселили.

На гробљу у Чапразлијама се сахрањују и поједини родови из суседног Прова, укључујући и:

ЂУРАНИ – исто као и горе.

МАЉКОВИЋИ – исто као и горе.

МАРЧЕТЕ – исто као и горе.

МИХАЉИЦЕ – исто као и горе.

ПОПАРИЋИ – Ово је једини род са овим презименом у Либањском пољу. Знау да су поријеклом из Далмације. Њихово досељење се везује за Турско доба. Славе Св. Краља Стефана Дечанског.

POPARIĆI – Ovo je jedini rod sa ovim prezimenom u Livanjskom polju. Znaju da su porijeklom iz Dalmacije. Njihovo doseljenje se veže za „Tursko doba“. Slave Svetog kralja Stefana Dečanskog – Mratindan.

РАДИЋИ – Радића у Прову има на три локације: на крају села код Калаверових и Добричиних кућа, на Попарића главици, и близу Маљковића на граници према Чапразлијама. Постоји запис да су ови Радићи из Губина и Прова пореклом из Посавине. Славе Св. апостола Тому – Томиндан.

RADIĆI – Radića u Provu ima na tri lokacije: na kraju sela kod Kalaverovih i Dobričinih kuća, na Poparića glavici, i blizu Maljkovića na granici prema Čaprazlijama. Postoji zapis da su svi Radići iz Gubina i Prova poreklom iz Posavine. Slave Svetog Apostola Tomu – Tomindan.