Првог септембарског дана 2018. године, после 77 година, а можда и дуже поново је служена Света Литургија у православној цркви у селу Голињево код Ливна. Уз пароха лијевањског, оца Предрага Црепуље, Свету Литургију су служили и протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, некадашњи парох лијевањски, као и игуман Серафим, старешина манастира Кацапун код Владичиног Хана.

Удахнувши живот живе цркве у овај страдални храм, на Литургији се окупило и десетак верника од којих су неки прешли дугачак пут да би присуствовали овом историјском богослужењу. По први пут у овом храму и након толико година један број верника је приступио и Светој тајни причешћа.

Православна црква у овом селу спаљена је током Другог светског рата, а прва фаза њене обнове која је започета током 2018. године полако се приводи крају о чему ћемо накнадно известити вернике. Дуго заборављена, сада ниче из пепела.

Какав је осећај стајати и молити се Богу на овом Светом месту, на земљи, маховини и поломљеним каменим остацима који су прекрили под ове цркве, изнад којих ниче обновљени храм, могу знати само они који су били овде или на сличним местима. Колика је благодат коју су они понели са овог места зна само Господ.

Ливно је град са малим бројем српског становништва, али ипак сваке недјеље и празника чују се звона са наше православне цркве. Позивају људе да дођу и помоле се Богу у храму Успења Пресвете Богородице.

У уторак 28.8.2018. посебно су били свечани звуци тих наших звона, обиљежавали су славу цркве и дан посвећен Успењу Пресвете Богородице – Великој Госпојини. Када сам видио да у цркву долазе и мени непознати људи да увеличају овај наш празник био сам пресретан. Данас сам црквени кум и домаћин.

Мој посебан дан уз оца Предрага Црепуљу, нашег ливањског пароха, увеличали су својим присуством игуман Серафим из манастира Кацапун у епархији Врањској, протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, бивши парох лијевањски, и јереј Немања Бошковић, парох Бечменски и наше горе лист.

А шта да вам кажем, која радост кад сам видио мог вјероучитеља Жељка Ђурицу, који је дошао чак из Брчког да буде уз мене и наше парохијане. Служећи у ливањској парохији 15 година, он ме је крстио, научио да будем човијек који ће да воли Бога и поштује све људе добре воље. Показао ми је вриједност вјере, цркве и живота у вјери. На том сам му бескрајно захвалан.

Служба је прошла свечано и лијепо. Након освећења колача и кољива, сви присутни су кренули из цркве на уобичајено дружење и ручак, како се одувијек приређује на нашим просторима. Неки од присутних људи свратили су у Костурницу, да се помоле и поклоне нашим жртвама страдалим у Другом свјетском рату.

Тако је прошао дан који ћу заувијек памтити, за мене посебан, за друге, надам се лијеп и угодан. Боже дај нам да се увијек овако састајемо и дружимо, и ако је икако могуће још у већем броју.

Давид Ковачић, црквени кум и домаћин,

о Великој Госпојини 2018. године.

Српска Православна Црквена Општина Лијевно обавештава вернике да ће у суботу 1. септембра бити служена Света Литургија у православној цркви у селу Голињеву код Ливна. Богослужење ће почети у 9 часова.

Ово ће бити прва Света Литургија у православној цркви у Голињеву након Другог светског рата, када је црква и страдала. Током 2018. године, након дужих припрема, кренуло се са обновом саме цркве, у оквиру чега је прекривена новим кровом, а на цркви су постављена и врата и прозори.

Више информација о радовима и даљим плановима за обнову ове цркве ћемо објавити накнадно. До тада, позивамо вернике да нам се придруже на Литургијском слављу поводом почетка обнове овог храма.

Управа Парохије

У суботу, 1. септембра у 18 часова, у просторијама Ливањске гимназије (улица Краљице Катарине 16, Ливно), одржаће се промоција књиге Ливањски Срби: Просвјетна и духовна заоставштина, аутора Бранка Докића и Радована Јовића.

Поред аутора проф.др Бранка Докића, на промоцији ће говорити: академик Славо Кукић, проф. Душко Пљевуља, мр Жељко Вујадиновић и г. Динко Периша. Модератор ће бити Слободан Наградић.

Књига коју ћемо вам представити је приказ прилика и заоставштине српске заједнице ливањског краја, током дуге историје њиховог живота на том простору. Књига се посебно бави развојем школства и црквено-духовног живота српске заједнице у Ливну током претходна два столећа.

Аутори и овом књигом широј читалачкој публици желе да прикажу део богате баштине града Ливна и тиме, на још један начин и још једним у низу примера, искажу љубав према завичају.

Проф.др Бранко Докић је уважени међународни стурчњак и професор Електротехничког факултета у Бања Луци, а сада дипломата, на положају амбасадора Босне и Херцеговине у Грчкој.

Господин Радован Јовић је дугогодишњи новинар, дописник и сарадник, између осталих и Вечерњих новости, Независних новин, СРНЕ…

Очекујемо вас!

Организатор промоције: Српска Православна Црквена Општина Ливно и аутори.

”Учините ви што је до вас, а ја ћу се за остало побринути – поручио је Господ окупљеном народу, и васкрсао Лазара”

-тумачење Јеванђеља, беседа о Лазаревој суботи

Сваке године се сетим ових речи кад се спремам на пут за родни крај. Има још народа Ливањског краја који није заборавио, па неки дођу на парастос у Ливно, неки у Губин, Чапразлије и Челебић, а највише их је на слави у Црном Лугу за Илиндан.

Сабрасмо се и ове године, али чини ми се најтеже је у Врбичкој парохији. Да ли зато што св. Марија Магдалина – у народу позната као мироносна Марија – пада 4. августа, па већина људи дан раније одлази из села ове парохије? Да ли зато што је овај празник установљен после овог задњег рата па нема традицију? Да ли зато што су већ и сити и напијени?

Било како било, они који су ове године дошли у Врбицу, храму Силаска Светог Духа на Апостоле, напојише своју душу тамо где им највише прија. Потрудили су се парохијани да свој храм уреде како ваља, јер се врата ове светиње отварају тек неколико пута годишње. Лазар Катић је и ове као и претходних година покосио порту цркве, Ацо Иветић замени свог ујака па ове године покупи покошено сено, Бранко Вујчић покоси пут од Селина, а Сава Јовић, Милка Кисић, Мара Јовић Столина, Сава Шуњка, Миладин Коњикушић, Светлана, Урош и Никола Петровић улепшаше цркву, порту и парохијски дом, као у најсрећнија времена ове парохије.

У сутон, окупани августовским сунцем, задовољни, са вилама и грабљама на раменима, ко у стара добра времена кренусмо кући, са зебњом хоће ли сутра ико доћи на богoслужење. Можда ће неко замерити што помињемо имена оних који дадоше допринос и издвојише време за овај посао, али они који бораве ”доле” у време Илинданских дана знају колико је тешко издвојити време и сакупити људе да ураде нешто заједничко.

Покретано ланцем који Сава Јовић дарива и постави, зазвони звоно на Благу Марију са Врбичке цркве, сакупи се народ и помоли за себе и све српско у овом крају. Ми учинисмо шта је до нас, и верујемо да ће нам и Господ помоћи.

Дођи народе мој поново, дуго је одјекивало Ливањским пољем. Благо оном ко може да чује!

Никола Петровић

ВИДЕО ЕМИСИЈУ ТВ ХРАМА ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ: http://www.tvhram.rs/vesti/aktuelnosti/404/monstruozno-stradanje-srba-livanjskom-kraju-kom-decenijama-cutalo-video

Православног српског становништва у Ливањском крају остало је само у траговима. Против потпуног затирања боре се нејака старачка плећа оно мало Срба који су остали у Ливну, али и немоћна сећања хиљада оних које су вихор последњег рата и хрватски злочини расејали широм света. Неки од њих и ове године су се окупили у Ливну, и то на исти дан када су усташе на Огњену Марију 1941. године на најсвирепије начине убили око 1.600 православних Срба ливањског краја бацајући их у јаме, неке заклане, неке спаљене а неке су у јаме дубине и до 40 метара и живе бацали. Извршиоци ових злочина над Србима биле су њихове прве комшије, школски другови, колеге са посла – Хрвати.

 „Другим светским ратом ми губимо велики број наших сродника овде на земљи, али добијамо их на небу. Ми често кажемо да нас ливњака нема осамдесет у Ливну, али када би бројали има нас преко 1500 душа, јер увек рачунамо наше претке који почивају у цркви свете великомученице Марине“ каже млади ливањски парох Предраг Црепуља.

Борис Пажин из села Велики Губер поред Ливна посведочио је да је на Огњену Марију 1941. године страдало једанаест чланова његове шире породице:

„Директно ми је страдао прадеда, деда и стриц. Стриц који је отишао у Немачку 1939. године, а вратио из Немачке 1941. године, сутрадан су га усташе одвеле на ливаду и убили“ рекао је Пажин.

У оближњем селу Голињеву сада живе католици и муслимани, а до Другог светског рата су живели православни Срби.

„На жалост, већ на почетку рата 1941. године, свих 230 православих Српских мештана је побијено на разним стратиштима на Ливањском пољу, што у Прологу, што у јамама на планини Камешници, тако да након Другог светског рата у овом селу није било никог од православног живља“ – рекао је др Милош Дамјановић из Удружења „Огњена Марија Ливањска“.

Село Челебић је на Огњену Марију 1941. остало без 403 православна Срба

„Село Челебић је било мешано село, православно и католичко, био је исти број православаца и католика. Ми смо одувек живели лепо са нашим комшијама. Оно што је лоше у свему томе је то да ми увек у добром времену добро живимо са тим људима ал наиђе тако неки период када се нешто деси и то нико не може да објасни. Ми Срби села Челебић нисмо страдали од Хрвата из неких других села, него управо од наших комшија са којима смо живели, заједно радили, заједно косили, заједно све послове сеоске радили“ прича Никола Петровић, председник Ливањског удружења ,,Огњена Марија Ливањска“ и додаје да су односи између Срба и Хрвата били толико добри да нико није ни помишљао шта може да се деси и шта ће се десити.

Ходајући ураслом стазом којом је као дечак ишао у школу од првог до четвртог разреда, Никола се присећа како су се ту играли као деца и како су учили школу у којој је, каже, било много пропуштених часова, а један најважнији час, историјски час никада није ни одржан.

„То ми никада неће бити јасно. О Србима који су страдали 30. јула 1941. године, педесет година нико никада ништа није рекао. Зашто?“ – поставља питање на које нема одговора.

Након 50 година од зверских убистава православних Срба ливањског краја, почетком 90-их година њихови потомци су се уз помоћ спелеолога спуштали у  јаме Ливањског поља у којима су убијени њихови преци. Бранко Лаганин, из Ливањског села Велики Губер рекао је да је био до свих јама у којима су усташе бацали Србе.

„Био сам ја на свим тим стратиштима, и у Прологу и у свим тим јамама и спуштао се доле у њих, било је јама и од 40 метара где смо се спуштали где се могло остати 15, 20 минута па до пола сата, јер су ту температуре биле 5 до 7 степени усред лета, тако да је било прилично тешко издржати али све се то одрадило у једној импозантној акцији у којој су сви житељи православне вере са ових терена учествовали свим срцем и свом душом“ –  испричао је Бранко.

Тада су есхумиране кости побиjених. Њихове кости су умивене, осунчане и похрањене у новоизграђену крипту покраj цркве Успениjа Пресвете Богородице у Ливну. На жалост, 1992 године потомци злочинаца су минирали крипту и на таj начин учинили нови злочин над остацима невиних жртава. Срећом, било је Срба који су ризиковали главу и дошли да сакупљају кости, да их пси не развлаче и оне су опет похрањене у новоизграђену капелу посвећену Светој Великомученици Марини у којој су ове, 2018. године свештеници пореклом из ливањског краја служили Литургију, а након Литургије и парастос  ливањским мученицима.

Удружењење Огњена Марија ливањска традиционално окупља прогнане Србе из Ливањског краја на овај празник у славу пострадалих предака, чувајући на тај начин сећање на њих уз наду у Васкрсење мртвих и веру да се такви злочини више никада и никоме неће поновити, а да ће срушени домови прогнаних Срба бити обновљени како би расељени Ливњаци након више од две деценије изгнанства могли да наставе живот у свом завичају.

Комплетну причу о страдању Ливањских мученика погледајте у репортажи Телевизије „Храм“.

У данима од 28. јула до 1. августа одржана су молитвена окупљања у знак сећања на српске цивилние жртве пострадале од усташа 1941. године на више стратишта на подручју Ливна и Купреса: код села Пролог; јамама: Равни Долац, Самогред, Бикуша, Тушница-Јеловача, Камешница, Рубића Долац, Развала. Пропунта, ливади Трновац, челебићкој школи; на местима: Кожварица, Мала врата, Занесовићи, Борова Глава… Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на најстрашније начине,  маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме планина око Ливањског поља. Молитвеним сећањем сународници и потомци обележили су 77 година од њиховог страдања и поклонили сенима предака чију жртву и страдање не заборављају.

Главно молитвено окупљање одржано је у Ливну 30. јула, на Огњену Марију, где је служена Света Литургија у Спомен-капели св. Великомученице Марине у којој су похрањене мошти ливањских мученика, извађене из јама 1991. године. Пред шездесетак потомака и других верника, Свету Литургију су служили отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, отац Слободан Кљајић, парох гламочки, отац Срђан Белензада, парох веселињски, отац Велимир Врућинић, родом из Губера, као и ђакон Радомир Врућинић. Један број присутних је приступио и светој тајни причешћа током литургије. Након богослужења, свештенство и верници су се задржали на ручку који је припремила управа парохије.

Овом молитвеном сећању су претходили парастоси у Београду, Новом Саду, Бања Луци и Брчком.

У Београду молитвено сећање је одржано 28. јула у цркви Светог Марка. Парастосу, који је служио отац Мирко Јамеџија, присуствало је око шездесет сународника и потомака.

У цркви Светог Јована Богослова у Бања Луци, парастос 29. јула у поподневним часовима служио је отац Предраг Црепуља, парох лијевањски.

Након недељне литургије у цркви Светих Кирила и Методија у Новом Саду, служен је, 29. јула помен ливањским Србима. Помен је служио отац Велимир Врућинић.

Помен страдалим ливањским Србима служен је и у храму Свете Недеље у Брчком након недељне Литургије. Пред великим бројем верника, укључујући и један број оних из Ливањског поља, молитвено сећање предводили су отац Миодраг Тошић, отац Жељко Ђурица и протођакон Велибор Симић.

Истог дана, 29. јула, служен је и помен у манастиру Богородице Тројеручице, на Авали. Помен је служио отац Војо Билбија.

У ливањском селу Губину, у порти цркве Успења Пресвете Богородице, код споменик оцу Ристу Ћатићу и његовим парохијанима из села Сајковић и Грковци помен су 31. јула служили су отац Предраг Црепуља и ђакон Радомир Врућинић.

Истог дана отац Предраг Црепуља и ђакон Радомир Врућинић одржали су парастос у селу Чапразлије, на месту срушеног споменика житељима тог села, побијеним у јами Самогрaд.

Ови дани молитвеног сећања на ливањске Србе завршени су парастосом који је служен на спомен-гробљу на Барјаку, у селу Челебићу, 1. августа, на месту где и даље лежи највећи део моштију нешто више од 400 мештана овог и околних села, побијених од усташа у данима око Огњене Марије. Предводећи нешто више од 20 окупљених, парастос је служио отац Савко Плавшић, парох граховски.

Парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија ливањска захваљује се свима који су присуствовали обележавању ове тужне годишњице, запалили свећу и помолили се за душе наших страдалника.

У београдској цркви Светог Марка, у субту 28. јула, служен је парастос ливањским Србима страдалим лета 1941. године од стране усташког режима НДХ. Ове године се навршава 77 година од овог великог страдања нашег народа.

Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на бројним стратиштима у околини Ливна. Злочинци су их у смрт отерали на најстрашније начине: маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме којих су пуне Динара и околне планине.

Парастос у Београду је, као и сваке године, служио отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, а присуствовало је 60-ак потомака, рођака и сународника жртава.

Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који су присуствовали овом молитвеном сећању на наше претке. Овим још једном сведочимо да није тешко сећати се, и да ја то најмање што су наши преци заслужили својим мучеништвом.

У наредним данима, помени и парастоси ће се служити у Ливну, Бања Луци, Новом Саду, на Авали, у Чапразлијама и Челебићу. Позивамо све оне који могу да нам се придруже у овим молитвеним окупљањима.

РАСПОРЕД ОКУПЉАЊА

ЛИВНО, 30. јула у 10.00, Света Литургија – Спомен-капела св. Великомученице Марине, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља и присутни свештеници;

БАЊА ЛУКА, 29. јула у 17.00, помен – црква Светог Јована Богослова (Лауш), помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

НОВИ САД, 29. јула у 10.30, помен – црква Светих Кирила и Методија (Телеп), помен ће служити свештеник Велимир Врућинић;

АВАЛА, 29. јула у 10.00, помен – Манастир Богородице Тројеручице, помен ће служити свештеник Војо Билбија;

ГУБИН, 31. јула у 10.00 Света Литургија – црква Успења Пресвете Богородице у Губину, споменик оцу Ристу Ћатићу и дванесторици житеља села Сајковић, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

ЧАПРАЗЛИЈе, 31. јула у 12 часова – помен код порушеног споменика страдалима служиће свештеник Предраг Црепуља;

ЧЕЛЕБИЋ, 1. августа у 10.30 – спомен гробље на Барјаку, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

ШАТОРСКО ЈЕЗЕРО, 1. август у 17 часова – помен страдалима код крста крај језера.

Молитвено сећање на невине жртве ливањских Срба сурово побијених, усташком руком, 1941. године одржаће се и ове године.  Помолићемо се за душе жена и деце који су тада живи бацани у јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараца побијених код села Пролог, побијене нејачи у челебићкој школи, на ливади Трновац, на подручју Купреса…., њих преко 1600, од тек рођених до у старости онемоћалих. Тих дана, око Огњене Марије, нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина.

Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама. Нажалост, за њих није било мира и већ наредне године је део моштију разбацан око оскрнављене Спомен-капеле и делимично запаљене лијевањске православне цркве. Упорни потомци страдалника, Епархија бихаћко-петровачка и Парохија лијевањска обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.

Парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају вас да се заједно помолимо за душе наших мученика, на парастосима који ће се одржати у:

ЛИВНУ, 30. јула у 10.00, Света Литургија – Спомен-капела св. Великомученице Марине, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља и присутни свештеници;

БЕОГРАДУ, 28. јула у 11.30, помен – црква Светог Марка, помен ће служити свештеник Мирко Јамеџија;

БАЊА ЛУЦИ, 29. јула у 17.00, помен – црква Светог Јована Богослова (Лауш), помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

НОВОМ САДУ, 29. јула у 10.30, помен – црква Светих Кирила и Методија (Телеп), помен ће служити свештеник Велимир Врућинић;

АВАЛИ, 29. јула у 10.00, помен – Манастир Богородице Тројеручице, помен ће служити свештеник Војо Билбија;

ГУБИНУ, 31. јула у 10.00 Света Литургија – црква Успења Пресвете Богородице у Губину, споменик оцу Ристу Ћатићу и дванесторици житеља села Сајковић, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

ЧАПРАЗЛИЈАМА, 31. јула у 12 часова – помен код порушеног споменика страдалима служиће свештеник Предраг Црепуља;

ЧЕЛЕБИЋУ, 1. августа у 10.30 – спомен гробље на Барјаку, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

ЦРНИ ЛУГ – 2. август у 10 часова – Илиндан – Света Литургија и слава цркве Св. Пророка Илије у Црном Лугу;

ВРБИЦА – 4. август у 10 часова – Блага Марија – Света Литургија и збор код цркве Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици.

Свако добро од Господа!

Парохија Лијевањска                                                Удружење Огњена Марија Ливањска

Учешће српског народа пореклом из Кантона 10 (општине Ливно, Грахово, Дрвар, Гламоч, Купрес и Дувно) на општим изборима у БиХ је од великог значаја за опстанак нашег народа на подручју овог кантона. Једино учешћем на изборима можемо осигурати већи број истинитих представника српског народа у кантоналној скупштини, влади, и осталим органима. Једино ако изгласамо праве представнике нашег народа у кантоналне институције можемо очекивати да ћемо имати коме да се обратимо ако у нашем селу треба насути или асфалтирати пут, обновити коју кућу, довести струју, обезбедити здравствену заштиту, па и запослење младих људи.

Због свега овога, Удружење Огњена Марија Ливањска, у сарадњи са другим завичајним удружењима из нашег кантона, још једном позива све оне који то још увек нису урадили, да се региструју за гласање поштом. Право гласа имају сва расељена лица из Кантона 10, чак и ако немају важеће личне карте БиХ.

Позивамо све који испуњавају ове услове да ове недеље у периоду од 10.30 до 13 часова дођу у салу парохијског дома храма Св Саве у Бечмену, где ће им представници Удружења Огњена Марија Ливањска попунити пријаве за гласање поштом из иностранства на изборима у БиХ. Све они који могу такође позивамо и да нам се придруже на Светој Литургији у овом храму, која почиње у 9 часова.

Са првим зрацима сунца, са ливањског смарагдно плавог неба, освану још једна света недјеља. Вријеме је да се служи Богу. Парох лијевањски, узевши из дома вино, воду, просфору и све што је неопходно да би се служила Света Литургија, одјева своју мантију и лаганим корацима креће ка прелијепом храму Успења Пресвете Богородице, који наши преци изградише још за турског земана. Храм на узвишици, видан из цијелог Ливна, крст са његовог звоника се види из цијелог града.

Идући ка храму, свештеник у себи размишља: ”Мили Боже, хоће ли ко од стараца моћи данас доћи? Дан је лијеп, али је синоћ било невријеме. Можда не смеју вани. Ово мало дјечице је на распусту, можда су негдје и отишли…”.

Тако размишљајући, стиже у свети храм, откључавајући га са два огромна метална кључа, и улази унутра. Сваки пут улазак је запањујући. Када се одшкрину метална врата, верника дочека велељепни изглед унутрашњости, прелијепе иконе са својим златним ореолима које одољевају зубу времена и мирис тамјана од претходне Литургије. Зидови натопљени искреном молитвом и тешким бременом историје који носи ова мала хришћанска заједница на својим плећима.

Иако још никога нема, свештеник осјети да ће барем њих неколико доћи. Упркос болести и годинама, Ливњаци неће дозволити да њихова светиња остане празна. Колико год да их дође, црква ће бити пуна.

Сабирајући своје мисли на молитву, облачећи се у свете златоткане одежде у миру и тишини храма обасјаног првима зрацима сунца, размишља колико ли је светих душа у прошлости, баш у овом храму, са својим часним протама ливањским, своје молитве Богу узносило. Одлутавши тако у мислима, тргну га звук звона са других градских цркава. Појури да и он позвони старим звоном које је пре више од једног века даривала честита Стана Арнаут да, како на њему пише, ”живе зове, а мртве оплакује” те да, својим рањеним звуком, сакупи вернике.

Одједном, тишину у црквеној порти почеше да испуњавају гласови. Чују се и дјеца. Ту су Стојка и Војка, Весна и Божана, и сви остали наши парохијани, носе цвијеће за свети храм. Ту су Милка и Смиљана, спремне да држе пјевницу. Ту су и наша дјечица, ђаци за вјеронауку, неки да чтецирају, неки да помогну у олтару, сви да своје искрене молитве Богу узнесу. Јер, молитве дјечије и ових измучених стараца су најискреније засигурно.

Литургија свечано одпоче. Иако нас је десетак, као да нас је стотину – јер тако и звучаше када одјекну прво Амин, које пјевница започе а остали подржаше.

Не осјећамо да нас је мало, јер са нама су свети анђели и наши преци, који спију вечним сном праведних мученика тек неколико метара од Богородичине цркве, у капели Свете великомученице Марине. Са нама су и сви они, наши најмилији, рођени и крштени овдје а расути по цијеломе свијету.

Тако одпоче још једна Света Литургија у Ливањској Богородичиној цркви. Одпочета давних дана, а никада се, ако Бог да, неће завршити…

Након што је почетком године Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки г. Сергије благословио изградњу новог црквено-народног конака у парохији Губинској, Одбор за изградњу конака је кренуо са конкретним корацима на прикупљању прилога и извођењу радова.

Током марта и априла прикупљене су понуде потенцијалних извођача за радове на саливању темеља конака. Након прикупљања понуда, као најповољнији извођач изабрана је фирма Сепарација Пржине доо. Сами радови започети су уочи Васкрса и завршени крајем маја.

Укупна вредност свих изведених радова на темељима будућег конака износи 12.340 евра.

Захваљујући средствима прикупљених од различитих акција и појединачних прилога, исплаћено је 6.550,00 евра ових трошкова. Тренутно постоји дуг од 5.790,00 евра за изведене радове, док у фонду за овај пројекат постоји и 18.200,00 динара и 200,00 КМ на рачуну Удружења Огњена Марија Ливањска.

Када су у питању средства прикупљена кроз различите акције, можемо констатовати да је 2.970,00 евра прикупљено закључно са Убрусом 2017. године, а додатних 2.030,00 евра је прикупљено на концерту у Аустрији, организованом у ову намену почетком 2018. године. Преосталих 1.550,00 евра је прикупљено захваљујући појединачним прилозима особа чија имена се налазе испод.

Одбор за изградњу конака још једном позива све оне који потичу из парохије Губинске – села Казанаца, Сајковића, Губина, Прова, Чапразлија и Рујана – као и све друге који желе и могу да помогну ову племениту акцију да то учине уплатом својих прилога.

За уплате из Србије: Сврха уплате – прилог за Губин; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 160-380800-45; Позив на број – 29082015

За уплате из БиХ: Сврха уплате – прилог за Губин; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 551-72077032321-17; Позив на број – 29082015.

– за уплате из иностранства потребне податке можете наћи овде:https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

Српски православни живаљ под Динаром и у Ливањском пољу, рекло би се, судбина никада није штедјела. Но, није ред да сву кривицу пребацујемо на судбину, која чак и не постоји. Праведније је да кажемо, да су дух и вјеру ових несаломивих кршних горштака покушавали да саломе и погазе неки мање храбрији и мање поштенији људи. Но, Бог је праведни Судија, па нека Његова Буде задња.

Много пута борци за слободу, али много пута и издани и остављени, постајали су избјеглице и напуштали своја огњишта. Али занимљиво је да су се увијек враћали родном селу и родној Динари. Рекло би се, нити они могу без Динаре, али богами ни Динара не може без њих.

Ево милошћу Божијом, а трудом наших добрих људи са губинске парохије, и њихових пријатеља из других мјеста освештали смо темеље, покрај наше свете цркве у Губину, милост је и слава.

Темељи, које освештасмо  су за  нови црквено-народни дома који подижемо на нашој парохији. Али не само то.То су и темељи нове наде и нове воље за повратак на своје и својима.

У исто вријеме док заједнички подижемо конак, многе куће се полако али видно обнављају и санирају. Све су ближе дани, када ће наша села бити, барем у овим љетним данима пуна људи, пјесме и весеља.

Пуна села а пуне и душе.

Велики труд  наших подинарца, који  улажу за своја села и своје људе неће остати заборављен ни код људи а камоли код Бога, код кога је све записано у вјечну књигу.

Јесте, драга браћо и сестре, да нас је живот разбацао по цијеломе свијету, али, када се пожелимо и присјетимо живота у родном крају, треба да дођемо и испунимо срцу жељу, па макар то било и на кратко, на пар дана, једном годишње, колико се може. Битнији је тај осјећај, када пролазиш кроз родно село а  свако те  препознаје, дал по оку, по гласу, по челу, по говору. То је  осјећај када је срце веће од Динаре, а око бистрије од Шаторског језера.

То нико нема право да нам одузме и ускрати..

Наш нови Конак ће бити од користи свима. Његова врата ће бити отворена за сваког добронамјерника и доброжелатеља.

Надамо се, да ће се уз Божију помоћ, већ за Божић у њему проломити чувена „Ајде се, сине, прекрсти и реци Христос Се Роди!“

Овом значајном датуму посвећујем ове стихове:

Под Динаром народу и Богу,

Обнављамо своју богомољу,

Јер све браћа кад се сложе могу,

Под Троглавом у Ливањском пољу.

Када дођеш са поносом реци,

Ову Цркву од камена што је,

Градили су с трудом наши преци,

Сад ја градим за потомке своје.

Нећу дати корову и трави,

Да избрише траг дјетињства мога,

Све ћу као поддинарац прави,

Ја пренјети на унука свога.

Без Динаре живјети не могу,

На свијету нигдје није боље,

Да са браћом запјевати могу

Враћам ти се Ој Ливањско поље

Парох лијевљански и администратор губински

Јереј Предраг Црепуља

Српска завичајна удружења из општина Дрвар, Босанско Грахово и Ливно користе прилику да информишу јавност да је са радом почела заједничка Канцеларија завичајних удружења из Кантона 10. Ову канцеларију ће користити представници Удружења Дрварчана, Удружења Граховљана и Удружења Огњена Марија Ливањска, чија су седишта у Београду. Адреса Канцеларије је Булевар Милутина Миланковића 120б, локал 26 (преко пута Арена Спорт-а).

Међу првим заједниким акцијама које ће ова три Удружења спровести је кампања за регистрацију гласача за опште изборе који ће се одржати у БиХ у октобру 2018. године. Пре свега, задали смо себи задатак да анимирамо што више Срба пореклом са ових простора и са правом гласа које живе ван Босне и Херцеговине да се пријаве за гласање изван БиХ.

Једино на овај начин можемо допринети томе да српски народ који живи на територији Кантона 10 (општине Дрвар, Босанско Грахово, Гламоч, Купрес, Ливно и Томиславград/Дувно) добије одговарајући број представника у кантоналној Скупштини и Влади, који ће се борити за наше интересе у оквиру институција.

Пријаве за гласање из иностранства се могу поднети до 24. јула ове године. Ради реализације овог циља, у Канцеларији завичајних удружења Кантона 10 ће дежурати представници наших удружења, који ће стајати на располагању свима који желе да се пријаве за гласање изван БиХ. Све што је потребно за регистрацију за гласање можете завршити у нашој Канцеларији без икаквих трошкова.

Канцеларија ће бити отворена у следећим терминима до 24. јула:

Средом од 09-20 часова

Четвртком од 11-19 часова

Петком од 11-19 часова

Суботом од 09-19 часова

Нашим члановима се можете јавити и телефоном у овим терминима на бројеве: 011-3110-590 или 064-658-1044.

Позивамо све наше земљаке пореклом са територије Кантона 10 да у овим терминима дођу у наше просторије, где ће им чланови наших удружења помоћи око попуњавања потребних формулара и прибављања документације за пријављивање за гласање у иностранству.

Подсећамо још једном да се сва лица која имају личне карте БиХ или су живела на територији БиХ до 1991. године могу пријавити за гласање поштом, тј. да им се гласачки листић пошање на кућну адресу у Србији.

Више информација о пријављивању за гласање из иностранства можете наћи овде:

https://omlivanjska.com/2018/05/31/glasanje2018/

http://www.grahovo.org/prijavom-u-centralnoj-izbornoj-komisiji-u-sarajevu-do-24-jula-srbi-iz-fbih-mogu-da-iskoriste-svoje-pravo-glasa/

Девету годину за редом, 77 година од страдања, са благословом Епископа горњокарловачког Г. Г. Герасима обиљежићемо

„Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2018.“

У суботу 30. јуна, окупићемо се око 10 часова код Шаранове јаме гдје ће у 11 часова бити служен парастос и освештање Часног крста.

Након тога, упутићемо се узбрдо, мученичком стазом јадовничком, око 7,5 км до мјеста некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу. Недалеко од мјеста логора (око 40 метара), налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава.

Срушени споменик подигнут на јами. Мјесто на коме ћемо поставити Часни крст. ФОТО:Никола Зајц

Ту уз јаму, поставићемо дрвени Часни крст и служити кратки помен.

Потом одлазимо до Часног крста у Чачића долцу подигнутог 2012. године.

Часни крст на мјесту некадашњег логора Јадовно, подигнут 2012. године. ФОТО: Никола Зајц.

На повратку, упутићемо се у Смиљан до цркве Св. Петра и Павла у кругу меморијалног центра Никола Тесла.

Уз саму цркву налази се неозначена масовна гробница са тјелесним остацима преко 550 Срба из Смиљана и околине побијених током Другог свј. рата.

Црква Св. Петра и Павла у Смиљану. ФОТО: Никола Зајц.

Настављамо пут према Манастиру у селу Медак, посвећеног Усјековању главе Светог Јована Крститеља гдје ће бити приређен ручак.

Манастир у селу Медак, посвећен Усјековању главе Светог Јована Крститеља. ФОТО: Никола Зајц.

Одатле слиједи повратак кући.

Удружење Јадовно 1941. из Бањалуке је организатор молитвеног окупљања.
Није предвиђено да у организацији судјелују било која друга удружења, вијећа, савези, координације и слично.

За учеснике ће бити обезбјеђен бесплатан превоз аутобусима из Београда, Новог Сада, Бања Луке, Градишке, Приједора, Козарске Дубице и Новог Града.

Молитвено сабрање на Велебиту је пријављено и одобрено од стране полицијске станице Госпић чији ће радници обезбјеђивати скуп.

ПРИЈАВА ЗА ПУТОВАЊЕ ЈЕ ОБАВЕЗНА:

–Заинтересовани за пут са подручја Бања Луке, Приједора и Новог Града, треба да се јаве на број телефона удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 51 333 500 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com .

-Заинтересовани за пут са подручја Козарске Дубице, Кнежице и Градишке, треба да се јаве на број телефона организатора: Славица Дрвеница +387 65 964 433 или путем електронске поште: drvenica.slavica@gmail.com

–Заинтересовани за пут са подручја Београда, треба да се јаве на број телефона организатора: Вељко Ђиновић +381 64 421 6548 или путем електронске поште: djinovicveljko@gmail.com или udruzenje@jadovno.com .

–Заинтересовани за пут са подручја Новог Сада, треба да се пријаве Удружењу ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918.“ Нови Сад путем електронске поште: srpskidobrovoljci.ns.1912.1918@gmail.com или на бројеве телефона +381 60 764 15 64 или 064/671-5881 или 064/844-25-56

–Заинтересовани за пут са осталих подручја, могу да се јаве на број телефона удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 51 333 500 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com ради координације плана путовања.

Због ограниченог буџета и трошкова финансирања овог Сабрања, молимо све оне који могу помоћи, да то и учине.

Како у властитом аранжману доћи из правца Београда или Бањалуке? Којим путем од Госпића до споменика код Шаранове јаме, мјеста окупљања? Погледајте карте..

Др Душан Ј.Басташић

предсједник удружења

На Духовски понедељак, 28. маја 2018. године, верни народ Врбичке парохије окупио се да прослави славу свога храма који је посвећен празнику Силаска Светог Духа на Апостоле. Свету Литургију служио је парох лијевањски и врбички отац Предраг Црепуља, а за певницом је одговарао г. Миле Вујичић из Бојмуната. На крају Литургије, пресечен је и славски колач, а окупљени су се задржали у парохијском дому на чашици разговора.

Црква Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици саграђена је између два светска рата на темељима порушене дрвене цркве, саграђене од брвана. Црква је 1929. године осветио Митрополит дабробосански Петар Зимоњић. Као најстарији парох врбички спомиње се Теодор Козомара.

Црква је 1989. године обновљена и освећена 1990. године од стране Епископа далматинског Николаја. Запаљена је у току рата 1994. године а обновљена након 2000. године трудом госпође Марије Лежер из Канаде, у спомен на њеног племенитог мужа, Марка Лежера, који је као официр СФОР-а службовао на овим просторима.

ПОЗИВАМО СВЕ ОСОБЕ СА ПОДРУЧЈА ОПШТИНА ЛИВНО, БОСАНСКО ГРАХОВО, ГЛАМОЧ, КУПРЕС, ДРВАР И ДУВНО ДА СЕ ПРИЈАВЕ ЗА ГЛАСАЊЕ НА ИЗБОРИМА У БиХ 2018. године ИЗ ИНОСТРАНСТВА. САМО УЧЕШЋЕМ НА ИЗБОРИМА МОЖЕМО ОБЕЗБЕДИТИ ЛЕГИТИМНЕ ПРЕДСТАВНИКЕ КОЈИ ЋЕ ЗАСТУПАТИ НАШЕ ИНТЕРЕСЕ У ВЛАСТИМА КАНТОНА 10, ТЕ ПОКАЗАТИ ДА СЕ НИСМО ОДРЕКЛИ НАШИХ СЕЛА, ГРАДОВА И ОГЊИШТА.

ПРАВО ГЛАСА

• Право гласа на изборима у октобру 2018. године имају држављани БиХ, тј. особе које су 1991. године имале место боравка пријављено у БиХ и-или биле пописане на попису становништва 1991. године.
• За особе које живе изван БиХ, могуће је пријавити се за гласање поштом или у дипломатско-конзуларним представништвима.
• Пријављивање за ласање је могуће и за особе које немају вежеће личне карте и/или пасоше БиХ.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА ГЛАСАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ

• За пријаву за гласање потребно је попунити образац ПРП1 (можете га преузети ОВДЕ: PRP_1-BH_Obrazac_za_glasanjе).
• Попуњен образац је потребно послати Централној изборној комисији на један од следећих начина: 1. поштом (адресирати: Избори у Босни и Херцеговини/ Поштански претинац 451 / 71000 Сарајево / Босна и Херцеговина ИЛИ е-маилом на prijavapp@izbori.ba (попуњен образац и пратећу документацију послати у прилогу е-маила, документа или скенирати или пажљиво фотографисати; САВЕТ: образац и документа можете сликати мобилним телефоном и директно прикачити у емаил).
• РОК ЗА ПРИЈАВЕ: 24. јул 2018. године.

КАКО ПОПУНИТИ ОБРАЗАЦ ПРП1

Скрећемо пажњу на следећа поља и рубрике у случају недоумица:

• У делу ”СТАТУС У КОЈЕМ БОРАВИТЕ ВАН БиХ” у већини случајева треба се определити за опцију ” Статус избјеглог лица из БиХ”.
• У делу ”НАЧИН ГЛАСАЊА” свима који не живе у близини амбасаде БиХ препоручујемо опцију ”ГЛАСАЊЕМ ПУТЕМ ПОШТЕ”.
• Рубрика ”e-mail”: иако пише да је обавезно попунити ово поље, у случају да не поседујете емаил адресу, можете дати емаил неког од блиских чланова породице или једноставно написати ”Не поседујем”.
• ДОКУМЕНТА КОЈА СЕ ПРИЛАЖУ УЗ ПРИЈАВУ: Осим попуњеног и потписаног обрасца ПРП1, потребно је приложити копију идентификационог документа.
• Ако поседујете личну карту или пасош БиХ, потребно је да приложите копију истог.
• У случају да не поседујете лична документа БиХ, потребно је да приложите копију пасоша или личне карте земље у којој живите и/или чији сте држављанин, у ком случају морате приложити и уверење о држављанству БиХ које није старије од 6 месеци.

ПОМОЋ

Питања можете упутити Централној изборној комисији: 00 387 33 251 331 или 00 387 33 251 332. Становници са подручја општина Ливно и Б. Грахово могу контактирати Милоша Дамњановића (00 381 63 287 876) или Николу Петровића (00 381 64 615 5073), укључујући и за помоћ око прибављања уверења о држављанству.

ПАРОХИЈА ВРБИЧКА