У суботу 30. јула у Ливну је одржана централна комеморација поводом 75 година од страдања српског народа у ливањском пољу током Другог светског рата. У капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине, Свету Литургију и помен страдалима служио је отац Срђан Белензада, парох веселињски, док је за певницом одговарао парох лијевањски, отац Жељко Ђурица, са народом. Литургији је присуствовало 60-ак верника, махом потомака страдалих, који се сваке године скупљају да обележе овај дан.

Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У појединим селима, као што је Голињево, побијено је комплетно српско становништво, док је у другим селима само мањи број успео преживети. Међу највећим стратиштима су били ливада крај села Пролог, јама Равни Долац и школа у Челебићу.

Капела и спомен-костурница посвећена Св. Великомученици Марини саграђена је током 1991. године, као вечно почивалиште за мошти пострадалих, које су те године извађене из јама и са других стратишта ливањског поља и положене у костурницу. Током рата 1992-1995, овај храм је претрпео значајна оштећења, док су мошти мученика узнемирене. У овој години, када се навршава 75 година од овог великог страдања и 25 година од почетка изградње капеле и вађења костију наших предака из јама, очекујемо и завршетак радова на обнови и уређењу овог храма.

 

ОВЕ ГОДИНЕ СЕ НАВРШАВА 75 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРПСКОГ НАРОДА ЛИВНА И ЛИВАЊСКОГ ПОЉА ТОКОМ 1941. ГОДИНЕ. ОВИМ ПОВОДОМ ПАРОХИЈА ЛИЈЕВАЊСКА И УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА ОРГАНИЗУЈУ НИЗ ПАРАСТОСА У ЗНАК СЕЋАЊА НА НАШЕ МУЧЕНИЧКИ СТРАДАЛЕ ПРЕТКЕ.

НИЈЕ ТЕШКО СЕЋАТИ СЕ – ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ!

БЕОГРАД – 23. јула у 12 часова – Парастос ливањским мученицима у цркви Св. Марка на Ташмајдану

НОВИ САД – 24. јула у 10.30 часова – Света Литургија и парастос ливањским мученицима у цркви Св. Ћирилиа и Методија на Телепу

БАЊА ЛУКА – 29. јула у 17 часова – Парастос ливањским мученицима у цркви Св. Јована Богослова на Лаушу

ЛИВНО – 30. јула у 10 часова – Света Литургија и парастос ливањским мученицима у капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну

ГУБИН – 31. јул у 9.30 часова – дочек епископа и Света Архијерејска Литургија у цркви Успења Пресвете Богородице; помен код споменика о. Ристи Ћатићу и Сајковљанима у порти Губинске цркве

ЧАПРАЗЛИЈЕ – 31. јула у 13 часова – Парастос страдалима у Чапразлијама код старог споменика

АВАЛА – 31. јула у 9 часова – Света Литургија и помен ливањским мученицима у Манастиру Богородице Тројеручице

ШАТОР – 1. августа у 17 часова – Парастос страдалима поред крста крај језера

ЦРНИ ЛУГ – 2. августа у 10 часова – Слава цркве Св. Илије и народни сабор

ЧЕЛЕБИЋ – 3. август у 10 часова – Парастос страдалим Челебићанима код споменика на Барјаку

ВРБИЦА – 4. августа у 10 часова – Света Литургија у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле

Током јула месеца, организована је радна акција сређивања православног гробља у Губеру. Гробље је покошено и уређено, а у акцији су учествовали Губерани: Ранко Радета, Бранко Лаганин, Младен Ждеро, Драган Ковачић, Милован Лаганин и Боро Пажин, већина од којих је овом приликом дошла из Бања Луке. Испред парохије Лијевањске и Удружења Огњена Марија Ливањска им се захваљујемо, а ова акција може послужити свима нама за пример!

У храму Светих Кирила и Методија у новосадском насељу Телеп, 24. јула текуће године, после свете Литургије, служен је Парастос свим ливањским и доњепољским мученицима постарадалим од усташа тачно пре 75 година.

Иако је ово сећање на тужни и страшни догађај, данашњи дан у нашем храму се осећао као велики празнични догађај. Недељна Литургија и помен су били један догађај. Васрсење, Пасха! Иако постарадаше давно, они су данас са нама живели. Живели и радовали се заједно са свом небеском војском, светитељима Божијим, Пресветом Богородицом. Сви заједно са Васкрслим Господом, Победитељем смрти, зла и греха!

Ово јеванђелско искуство су осетили сви који су учествовали у молитви. И потомци ових славних мученика али и сви остали који су после Литургије остали да узнесу молитве.

Свету Литургију и парастос је служио ливањски парох протојереј ставрофор Жељко Ђурица уз саслужење пароха телепског презвитера Велимира Врућинића, рођеног у Ливну, Великом Губеру.

После Сабрања, искуства и поуке су, уз послужење, подељени у порти новосадског храма.

презвитер Велимир Врућинић, парох телепски

У београдској цркви Светог Марка, у субту 23. јула, служен је парастос ливањским Србима страдалим лета 1941. године од стране усташког режима НДХ. Ове године се навршава 75 година од овог великог страдања нашег народа.

Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на бројним стратиштима у околини Ливна. Крвници су их у смрт отерали на најстрашније начине: маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме којих су пуне Динара и околне планине.

Парастос је, као и сваке године, служио отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, а присуствовало је 60 потомака, рођака и сународника жртава.

Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који су присуствовали овом молитвеном сећању на наше претке.

У селу Голињеву је током јуна 2016. године настављена акција сређивања гробља и црквене порте. Рад на уређењу овог гробља и цркве, међу најзапуштенијима на територији коју обухвата пароохија Лијевањска, почео је у јулу 2014. године. Тада је прокрчено густо растиње које је неколико деценија преузимало ово гробље, и од кога се већина споменика није ни видела.

Ове године се, уз редовно кошење, приступило и усправљању споменика који су временом пали на земљу. Тако је подигнуто 15-ак камених крстова, док три највећа крста није било могуће подићи без механизације.

Акцију уређења гробља организовали су Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска. Посебне заслуге припадају нашем пароху, оцу Жељку Ђурици, Бори Радићу и Милошу Грајићу из Гламоча који су добровољно учествовали у овој радној акцији, као и Душану Пажину који је обезбедио прилог за покривање основних трошкова ове акције.

Спомен гробље и сеоско гробље у Челебићу први пут је покошено у акцији која је финансирана средствима која су прикупљена од бивших становника и потомака овог села. Акцијом је руководио Раде Црногорац који је својим залагањем успешно обезбедио средства за прво кошење ове године. Извођачи су били Боро Радић и Милош Грајић из Гламоча. После успешно обављене активности (која је била на добровољној основи) око кошења и подизања крстова на гробљу у Голињву и помоћи око сређивања гробља у Прилуци, ова два момка су људски и коректно обавили посао око чишћења гробља и у Челебићу. Са њима је договорено да се спомен гробље и сеоско гробље покосе два пута ове године, а вредност радова је 300км.

Целокупна идеја је била да се на овај начин реши питање одржавања гробља у Челебићу, а овај модел могу да примене и други становници села у којим није решено питање одржавања гробља. Ради даљих радова у селу Челебић апелује се најпре на оне који на било који начин имају везе са овим селом, а онда и на друге, да у складу са својим могућностима уплате одређена средства која ће наменски бити трошена за ово село. Циљ је да се укључе и деца, као потомци Челебићана да својим па и најминималнијим прилогом помогну да се успостави и никад не прекине нит са својим прецима. На веб страници удружења ОМЛ као и на фејсбук страницама група која су везана за Ливањски крај биће редовно објављивана имена оних који су на било који начин подржали активности везане за ово село.

Приложници

Стеван Црногорац – 2.000 дин.

Гордана Достанић – 800 дин.

Петар Црногорац – 1.500 дин.

Раде Црногорац – 1.000 дин.

Милош Дамњановић – 500 дин.

Вукосав Коњикушић – 1.000 дин.

Ране Вујановић – 15 евра

Никола Петровић – 1.500 дин.

Рајка (Црногорац) Латиновић – 2.000 дин.

Ружа Петровић – 1.000 дин.

Ђорђе Радић – 1.000 дин

Душан Милутин – 1.000 дин.

Здравко Милутин – 20 евра

Новица Милошевић – 1.000 дин.

Станко Милошевић – 1.000 дин.

Јованка Милошевић – 1.000 дин.

Миле (Душана) Вујановић ”Брћа” – 2.000 дин.

Љуба Спремо (ћерка Марканова) – 20.00 евра

Љуба Ерцег (Нинина) – 20.00 евра

Никола Ерцег – 1.000 дин.

Илија Ерцег ”Ћика” – 1.000 дин.

Даница Савић (ћерка Мије Баћка Ерцег) – 1.000 дин.

Зорица (Миле) Вујановић – 10.00 евра

Чедомир Вујановић – 1.000 дин.

 

Челебићко гробље, јун 2016. године

У оквиру дана сећања поводом 75 година од страдања српског народа у Ливањском пољу током Другог светског рата, Парохија Губинска и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају све потомке страдалих као и остале поштоваоце да присуствују парастосу који ће се одржати у Чапразлијама страдалим мештанима овог села. Парастос ће служити надлежни свештеник, о. Жељко Ђурица, у недељу 31. јула у 13.00 часова, на месту старог споменика страдалима, поред главног пута. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци су извађени из ове јаме и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту.

Споменик у Чапразлијама, некада и сада

 

Као што је било најављено, у Клубу и галерији „Зрно“ у Новом Саду,у организацији Подружнице Нови Сад нашег удружења, у сарадњи са Клубом и галеријом „Зрно“ и уз подршку Завичајног удружења Ливњана и Граховљана, као увертира у обиљежавање 75-тогодишњице од страдања нашег народа у Ливну и околини почетком Другог свјетског рата, уприличена је пројекција документарног филма о тим страдањима, а у форми свједочанстава жртава и описа пута који је прошао господин Будо Симоновић при прикупљању података за књигу „Огњена Марија ливањска“. Затим је, по плану, покренута дискусија на тему неопходности гајења културе памћења.

Клуб је са око 45 душа био попуњен до свог капацитета за овакве прилике.

Скуп је на почетку заједничком молитвом „Оче наш“ благословио отац Белимир Врућинић који је члан управног одбора Подружнице. Затим се скупу испред Клуба и галерије „Зрно“ обратио господин Дејан Перишић који је присутнима пожелио добродошлицу у Клуб и са неколико реченица описао важнос гајења културе памћења. Након господина Перишића присутне је поздравио господин Здравко Ињац испред Завичајног удружења Ливњана и Грахољана и изразио задовољство због започињања сарадње два братска удружења, нарочито што је у питању овако битна тема, и изразио наду о продубљивање сарадње на наредним активностима оба удружења, чему се сви искерно надамо. Предсједник нашег удружења Никола Петровић је, поздравивши све присутне, у неколико реченица навео главне циљеве удружења Огњена Марија Ливањска.

Послије уводне ријечи приступило се пројекцији филма, који видно никога од присутних није оставио равнодушним. По завршетку пројекције присутнима се обратио господин Влада Маљковић, син баке Милице која је преживјела јаму Равни долац. Он је присутнима изнио лична осјећања која је доживио приликом вађења костију Мученика из споменуте јаме 1991.године. Затим је одговарао на питања присутних и на крају се заложио да дешавања о којим говоримо као историјска поука треба да уђе у школске уџбенике. Ова идеја је подржана о већине присутних и још неколико пута споменута од више учесника у дискусији која је услиједила. Присутни су позвани да кроз дискусију покушају да дођу до одговора на питања:

Какви смо и шта да очекујемо ако заборављамо невине жртве?

Какви смо и шта да очекујемо ако заборављамо злочине и злочинце?

Какви смо и шта да очекујемо ако чешће спомињемо злочинце него невине жртве тих злочина?

Како се поставити према свему томе?

Дискусија је, на задовољство организатора, била веома жива и трајала преко сат времена.

Основни закључци свих су да треба наставити са активним упознавањем друштва са догађајима о којим смо говорили, да треба на сваки начин покушавати укључити званичне институције у очување сјећања на жртве и појачати ангажовање свих појединачно. Организатор је позвао све присутне да дођу на помен нашим Мученицима који се организују по распореду који се може пронаћи на сајту Удружења.

У име Удружења Огњена Марија Ливањска –подружница Нови Сад захваљујемо се свима који с узели учешће у описаном догађају, а посебно се захваљујемо проф. Стевану Шаторском који нам је послао анализу догађаја коју вам преносимо у цјелости као закључне одговоре на тематски конципирана питања из дискусије:

„Дана 9. јула 2016. године у Клубу и галерији ‘Зрно‘ у Новом Саду писуствовали смо догађају посвећеном култури памћења, која је толико потребна, а толико недостајућа категорија српског друштва.

Организатори, Удружење Огњена Марија Ливањска – подружница Нови Сад и споменути Клуб и галерија, сабрали су нас то вече да нам укажу ( некога само подсете ) на трагичне догађаје који су задесили српско становништво у околини Ливна у Босни и Херцеговини на почетку Другог светског рата, као последицу формирања Независне Државе Хрватске и на тим просторима, и позвали нас да дискутујемо о култури памћења и да заједно покушамо одговорити на питања:

Какви смо и шта да очекујемо ако заборављамо невине жртве?

Какви смо и шта да очекујемо ако заборављамо злочине и злочинце?

Какви смо и шта да очекујемо ако чешће спомињемо злочинце него невине жртве тих злочина?

Како се поставити према свему томе?

Шта о култури памћења рећи у овом тренутку него да је насушна потреба Српског народа. Знање је основа сваког напретка, а памћење је чување стеченог знања.

Културу памћења можемо дефинисати као чување стечених знања и искустава која су наслеђе друштва као целине. Друштво које не гаји културу памћења, заборавља стечена знања и искуства, које изнова понавља исте грешке, у конкуренцији осталих друштава, поготово злонамерних, осуђено је на заостајање у сваком погледу, а можда и постепено нестајање.

Тек после извесног времена, пошто су се слегле емоције после погледаног документарног филма којег су нам уприличили организатори те вечери, а који показује страхоте које су задесиле жртве усташких злочина, после обрисаних суза, из једног ока због саосећања са мученичким патњама страдалих , а из другог због емотивних поурука преживелих , можемо се усудити покушати дати одговоре на горе постављена питања:

Шта да очекујемо ако заборављамо невине жртве, ако заборављамо невина Божија створења која пострадаше мученички само због тога што се зваху исто како се и ми зовемо, да заборавимо пострадалу децу која немаху кад на своју душу никакав грех да навуку, који засигурно имају место са десне стране славе Господње… ако заборавом тешко сагрешење саучесништва у злоделима на себе навучемо ,… Шта да очекујемо…?

Не, заборављати никако. Отићи на помен на који смо позвани, а који се одржава у више градова уочи Свете Мученице Марине – Огњене Марије , покајати се што смо као друштво ипак један временски период били заборавили на ове Божије Мученике и молити се Господу за Њихове душе, а и Господу и Њима за наше душе, како ове године тако и наредне и у све векове.

Шта да очекујемо ако заборавимо злочинце?

Нељуди ће увек постојати у друштвима и народима. Они су као патогене бактерије у људском телу. Здрав и јак организам не дозвољављ да се развију у великом броју , а ако је имуни систем слаб, патогене бактерије се размноже,тело оболи и изгуби контролу.

Имуни систем кад једном преживи ту болест требао би да изгради одбрамбени механизам у виду антитела против њих. Ако друштво заборави на врсту болести која га је напала једном, само је питање времена када ће га та болест напасти поново. Стога нам је памћење и знање готово једина нада.

Историја нас је на тежак начин научила да нељуди (болесни умови) постоје и каква су недела способни да ураде. На нама, и на свим поколењимма која долазе, је да не дозволимо таквој друштвеној аномалији да се размаше, како у другим друштвима тако и у свом сопственом.

Шта да очекујемо ако чешће спомињемо злочинце него жртаве тих злочина?

Помињање злочинаца увек изазива гнушање, љутњу, неку врсту презира,…душевни немир. Помињање Мученика, поготово у молитви, како за Њихове тако и за своју душу, позива на кајање, опрост, позива на смирење. Онај ко почне налазити задовољсство у осећању душевног немира било које врсте на веома погрешном је путу и потребна му је помоћ.

Уз свако до сада постављено питање иде и питање „какви смо… “. Експлицитног одговора нема. Одговор је у личним ставовима и делима која остају иза нас. Ако се довољно често поставља, ово питање већ испуњава своју сврху. А сврха му је да се сваки дан изнова преиспитујемо , јесмо ли довољно људи, а никад нељуди, како нас је учио и опомињао почивши патријарх Павле.

На питање како да се према свему томе поставимо, тешко је уопштити јединствен одговор, али једно је сигурно – како се према свему томе поставимо, тако ће нам бити“.

                                                                                                                                                      Стеван Шаторски

Лета 1941. године, наши рођаци и сународници изгубили су живот на најстрашнији начин.

Од јуна до почетка августа, а највише уочи и на дан Огњене Марије, у крашким јамама Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице.., у рупама из којих се вадио песак код села Пролог, челебићкој школи,на ливади Трновац, у шуми Копривници, код Куперешких врата и на Боровој глави, у Засеновићима код Бугојна и другим стратиштима усташе су убиле више од 1600 Срба из насеља Ливањског поља, од тек рођених – до старих и немоћних.

Сећање на жртве траје и преноси се генерацијама.

Удружење Огњена Марија Ливањска и Парохија лијевањска и ове године ће одржати заједничко молитвено сећање на невине жртве, по следећем распореду:

Београд: 23. јула (субота) у цркви Светог Марка, са почетком у 12.00 часова;

Нови Сад: 24. јула (недеља) у цркви Светих Кирила и Методија, са почетком у 10.30;

Бања Лука: 29. јула (петак) у цркви Светог Јована Богослова, са почетком у 17.00;

Ливно: 30. јула (субота) у Спомен-капели Великомученице Марине, у 10.00 часова;

Челебић: 3. августа (среда) на спомен-гробљу Барјак, са почетком у 10.00 часова.

 

Субота, 09.07.2016. у 19 часова,

Клуб и галерија „Зрно“, Трг Марије Трандафил бр. 11, Нови Сад

 

Удружења Огњена Марија Ливањска – подружница Нови Сад, у сарадњи са Клубом и галеријом „Зрно“, позива вас на вече отворене дискусије о култури памћење и култури заборава, њиховим различитостима и посљедицама гајења једног и другог стила живота.

Повод одржавња ове вечери је обиљежавање седамдестпетогодишњице од стравичних злочина над српским становништвом од стране Независне Државе Хрватске у Ливну и Ливањскм пољу, који су се десили у периоду око, а посебно на сам дан Огњене Марије 1941. године.

Програм вечери подразумијева, послије уводне ријечи организатора, приказивање документарног филма од око 40 минута који нас подсјећа на дио страхота из периода безумља али и на снагу живота и наду у побједу човјека над нечовјеком у самом човјеку.

Затим се очекује отворена дискусија свих присутних по неколико тематских питања:

Какви смо и шта да очекујемо ако заборављамо невине жртве?

Какви смо и шта да очекујемо ако заборављамо злочине и злочинце?

Какви смо и шта да очекујемо ако чешће спомињемо злочинце него невине жртве тих злочина?

Како се поставити према свему томе?

На зидовима Клуба и галерије „Зрно“ биће изложени панои са фотографијама из описаног временског периода, који ће моћи да се погледају и наредних дана.

 

Са братском и сестринском љубављу Вас очекујемо!

Удружења Огњена Марија Ливањска – подружница Нови Сад и Клуб и галерија „Зрно“

Позивамо Србе са подручија Ливна, који имају бирачко право у БиХ, а живе ван територије општине Ливно, да се региструју за гласање у одсуству за локалне изборе који ће се одржати у свим општинама у БиХ. На изборима за Општинско Вијеће Ливна биће кандидована и српска листа. Са око 300 гласова постоји могућност да изгласамо бар једног одборника са српске листе, те не треба дозволити да и овога пута останемо без представника у органима општине Ливно. 

Централна изборна комисија БиХ донела је Одлуку о расписивању и одржавању Локалних избора у Босни и Херцеговини 2016. године.

Избори ће се одржати у недељу, 02. октобра 2016. године.

У складу са законским прописима, сви држављани БиХ који живе у Србији (као и било где друго у иностранству), а имају бирачко право (имају држављанство и личну карту издату у БиХ) могу то своје право остварити тако што ће гласати или: 1) на бирачком месту у најближој амбасади или 2) поштом (гласачки листић се доставља поштом, и враћа поштом).

Коначни рок за пријаву за гласање у иностранству је 19. јул 2016. године.

Пријављивање за гласање у иностранству је врло једноставно. Потребно је одштампати, попунити и поштом послати образац ПРП-1 који можете преузети овде (кликните): OBRAZAC PRIJAVE ZA GLASANJE IZVAN BiH PRP-1 или на овом линку: http://www.izbori.ba/Documents/Lok_izbori_2016/Biraci_Glasaci/Prp_Obrazac_Izvan_BiH_Lok_2016-bos.pdf

НАПОМЕНЕ КАКО ПОПУНИТИ:

• Свима препоручујемо да у рубрици ”Статус у којем боравите изван БиХ” штиклирате опцију 1. – Привремени боравак изван БиХ.
• Свима који живе довољно близу амбасаде БиХ у Београду (или главном граду друге земље у којој живе) и одлуче се да гласају у амбасади, препоручујемо да у пољу број 10. ”Означите начин гласања” штиклирају ”Гласање у ДКПБиХ” те испод тога напишу Србија-Београд (ако живе ван Србије навести амбасаду у главном граду земље у којој живе). Они који нису у могућности да гласају у амбасади могу одабрати опцију ”Гласање путем поште”.
• Уз попуњен образац потребно је доставити и фотокопију важеће личне карте БиХ.
• Попуњен образац потребно је послати на следећу адресу: Избори у БиХ, Поштански претинац 451, 71 000 Сарајево, Босна и Херцеговина

Ради преузимања бланко обрасца за пријављивање за гласања, као и за сва питања, можете се обратити председнику Удружења ОМЛ Николи Петровићу на 064 615 5073

На иницијативу неколицине Челебићана покренута је иницијатива сакупљања новчаних средстава за кошење и одржавање сеоског правсолавног гробља и спомен-гробља на Барјаку.

Годинама уназад, уз велике напоре, кошење, чишћење и остале радове на одржавању два гробља у селу Челебић обављали су најчешће исти људи, тада становници села и њихови потомци, као и они који најчешће одлазе у Челебић. Како је тај посао обиман а број људи који имају могућности и вољу да то обаве мали, покренута је идеја за трајно решење ове заједничке обавезе. Дошло се на идеју да се пронђе особа која би за новчану надокнаду два пута годишње покосила, очистила и довела у пристојно стање сеоско гробље и спомен-гробље. Вредност овог посла је 150КМ по једном кошењу оба гробља, са тачно описаним радовим које треба обавити.

Сеоско гробље у Челебићу

Несрећна судбина српског православног народа села Челебић довела је до тога де више нема ко то да уради, зато молимо све Челебићане и њихове потомке да у складу са својим могућностима подрже ову акцију и на тај начин се одуже својим прецима, како би ова активност била дуготрајно решење.

Особе за контакт су Црногорац Раде (064-2471921), Вујановић Чедо (064-3552668) и Никола Петровић (064-61-55-073).

Уплате можете извршити и на рачун удружења Огњена Марија Ливањска број: 160-380800-45 са позивом на број 3006, сврха уплате село Челебић.

СВИМ ЗАИНТЕРЕСОВАНИМА СЕ ИЗВИЊАВАМО НА ЗАКАСНЕЛОМ ОБЈАВЉИВАЊУ ОВЕ ВЕСТИ.

Одбор за изградњу оградног зида православног гробља у Застињу може са задовољством информисати све заинтересоване о успешно завршеној првој фази изградње овог зида.

Укупна дужина оградног зида на гробљу у Застињу је 425м, док гробље заузима површину од око 7.000м2. Стари зид око гробља се налази у рушевном стању, и, осим што представља опасност по безбедност посетилаца и пролазника, његово стање не служи на част потомцима оних који су ту сахрањени. Због овакве ситуације, малобројни ливањски Срби одлучили су се да покрену обнову оградног зида. Одбор формиран за реализацију овог задатка чине: Димитрије Томић, отац Жељко Ђурица, Драгомир Петровић и Милош Дамњановић. Пројекат изградње новог зида у пуној дужини око гробља захтева 65.767,00 КМ, па је одлучено да се радови поделе у неколико фаза.

Стари, урушени зид – североисточна, источна и југоисточна страна

Прва фаза радова је почела у септембру 2014. године, и сада је успешно завршена. Имајући у виду да се знатан део старог зида са североисточне, источне и југоисточне стране урушио, одлучено је да се првом фазом изгради нови зид управо на овом потезу, укупне дужине 120 метара. Нови оградни зид је саграђен од армираног бетона. Радови су обухватили: уклањање остатака старог зида; копање и изливање темеља новог зида у дужини од 120м; набавка и уградња арматуре као и изливање новог зида; изливање бетонске поклопнице зида (капе); набавка, превоз и полагање дробљеног камена којим је изравнан терен око зида и темеља. Надзорни орган је био грађ. инж. Перо Брало, који је овај посао обављао без накнаде.

Радови крајем 2014. године

Након прикупљених понуда, установљено је да је најбољу понуду за радове дала фирма Roco Comerce doo Podgradina-Livno, те је извођење радова поверено њој. Укупни трошкови извођења прве фазе радова су износили 28.153,88 КМ. Овом ценом је обухваћена изградња новог армирано-бетонског зида дужине 120м, чија је висина од 1,80м до 2,40м у зависности од потреба терена; проширење и додавање још једног крила капије поред капеле; остали трошкови (израда пројекта, банкарске провизије, агенцијске услуге пријема и контроле завршних рачуна за 2014. и 2015. године, итд.).

Када су у питању прикупљање средстава, у периоду 6.7.2013. до 31.3.2016. године укупно је прикупљено 32.452,00 КМ, укључујући донације државних и локалних власти, донације установа и приватних предузећа из Ливна, прилоге потомака (обавезни прилози), и осталих добровољних прилога. Списак свих прилога се налази на крају овог текста.

На дан 31.3.2016, на располагању за следећу фазу радова налазило се 4.298,12 КМ.

На приложеним сликама се види стање старог зида и изглед новог зида. Сматрамо да успешна реализација ове прве фазе радова може служити за понос свима који су учествовали у овој акцији.

Изглед новог зида, сликано 2015. године

Међутим, делови старог зида настављају да се урушавају – током ове године се срушио део западног зида – те је неопходно што пре кренути са следећом фазом изградње зида и прикупљањем средстава. О даљим плановима ћемо све заинтересоване информисати врло брзо.

ОДБОР ЗА ИЗГРАДЊУ ОГРАДНОГ ЗИДА ГРОБЉА У ЗАСТИЊУ

ПРИКУПЉЕНА СРЕДСТВА и ПРИЛОЖНИЦИ

У периоду од 6.7.2013. године до 31.3.2016. године.

 

ДРЖАВНЕ И ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ

Федерално Министарство расељених особа и избјеглица – 15.000,00 КМ

Општина Ливно – 2.000,00 КМ

Жупанијско Министарство грађевинарства – 800,00 КМ

(УКУПНО = 17.800,00 КМ)

 

УСТАНОВЕ И ПРЕДУЗЕЋА

Жупанијска болница, Ливно – 500 КМ

Леснина (Нико Баковић) – 200 КМ

Љекарна Л.П. – 75 КМ

Забришће Б&М – 100 КМ

Љекарна ГР – 150 КМ

Павић д.о.о. Ливно – 200 КМ

Метрополис Брина – 100 КМ

Џи Пром д.о.о. – 100 КМ

Ли П. Х. – 200 КМ

Каменорезац Милан Цветковић – 100 КМ

Ли-Пек – 100 КМ

Крње С. Д. Ренићи ТГ – 200 КМ

Ивановић д.о.о. – 100 КМ

Лист д.о.о. 100 КМ

(УКУПНО = 2.225,00 KM)

 

ПРИЛОЗИ ПОТОМАКА (обавезни прилози)

Драгиња Вранић – 200 КМ

Душка Боговац – 360 КМ

Дијана Градина-Товирац – 200 КМ

Јованка Градина-Јандрић – 100 КМ

Зорка Црногорац – 50 КМ

Дита Буловић Маглица – 100 КМ

Димитрије Томић – 200 КМ

Миле, Радован и Младен Краварушић – 536 КМ

Нада Загорац-Римац – 100 КМ

Милутин Црнчевић – 100 КМ

Светозар Иветић – 100 КМ

Драган Пажин (и браћа и сестре.) – 400 КМ

Стево и Ристо Борковић – 100 КМ

Петар Црногорац – 190 КМ

Ивка Кнежић – 100 КМ

Ђука Јагодић – 100 КМ

Дубравко Ковачевић – 200 КМ

Мила Стевић – 200 КМ

Ранко Ђуран – 100 КМ

Мара Чакар – 195 КМ

Мила Мијатовић – 100 КМ

Албина и Душка Поповић – 200 КМ

Милојко Маљковић – 100 КМ

Мира Ждеро – 95 КМ

Јела Радоја – 100 КМ

Милан и Драгана Дувњак – 284 КМ

Вања и Магдалена Пажин – 284 КМ

Зоран и Драгица Пажин – 284 КМ

Никола и Дијана Ерцег – 284 КМ

Радомир Шубашић – 50 КМ

Милица Јевтић – 200 КМ

Жељка Ковљенић – 170 КМ

Анкица Ковљенић – 30 КМ

Дејан Лалић – 95 КМ

Биљана Љубоја – 95 КМ

Лука Ерцег – 200 КМ

Стојка Градина – 95 КМ

Петар Арнаут – 200 КМ

Мара Перовић – 100 КМ

Драгица Пажин – 200 КМ

Душан и Милан Пажин – 144 КМ

Звјездан Скакић-Радета – 160 КМ

Мирјана Глигић-Раковић – 190 КМ

Соња Буловић-Вргоч – 100 КМ

Даница Црногорац – 100 КМ

Ангела Мирнић – 100 КМ

Војислав Пушкаревић – 50 КМ

Љубо Јолић – 100 КМ

Драгица Марић – 50 КМ

Душко Росић – 100 КМ

Никола Прпа – 100 КМ

Нада Вујица – 100 КМ

Лазар Пажин – 50 КМ

Драгица Пјевалица – 100 КМ

Драган Мирнић – 95 КМ

Јања Радић – 100 КМ

Боја Иветић-Радета – 200 КМ

Момчило Грковић – 48 КМ

Ранко Јовановић – 48 КМ

Живана Арнаут – 100 КМ

Миланка Радуловић – 100 КМ

Ђорђе Ковачић – 100 КМ

Душан Пажин ”Ћућа” – 50 КМ

Бошко Давидовић – 90 КМ

Мара Лаганин – 90 КМ

Смиљана Росић – 100 КМ

Јованка Пажин – 60 КМ

Здравка Козомора – 100 КМ

Споменка Шабановић – 100 КМ

Ана и Синиша Марић – 20 КМ

Мара Фрањић – 100 КМ

Боса Градина – 200 КМ

Љубинко Митранић – 100 КМ

Бранка Бошњак – 50 КМ

Стана Кнежић – 50 КМ

Јока Савић – 200 КМ

Ранко Ђерман – 200 КМ

Дејан Ловре – 100 КМ

Милан Марић – 209 КМ

Фикрета Љубоја – 100 КМ

Миладин Шешум – 194 КМ

Стана Копања – 100 КМ

Душка Пажин-Црногорац – 95 КМ

Слободанка и Милева Дувњак – 95 КМ

Татјана Љубоја – 200 КМ

Радомир Градина – 75 КМ

Лалић Илија – 100 КМ

(УКУПНО = 11.810 KM)

 

ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ

о. Жељко Ђурица, парох лијевањски – 100 КМ

Т. К. – 100 КМ

Огњен Хускић – 50 КМ

Бранко Станић – 50 КМ

З. Л. – 20 КМ

Н. Ћ. – 20 КМ

Марија Сучић – 80 КМ

Стево Росић – 50 КМ

М. С. – 100 КМ

И. Љ. – 10 КМ

С. Б. – 12 КМ

Г. Р. – 20 КМ

Јуре – 5 КМ

(УКУПНО = 617 KM)

Након успостављања усташке влати, прве српске жртве из самог града Ливна страдале су већ око 20. јуна 1941. године. Били су то угледни становници овога града: лекар др Душан Митровић, зубар др Крсто Зубић и судија Ранко Маргетић, које су усташке власти 20. јуна 1941. године позвале и упутиле у Сарајево на наводни договор са властима у вези пресељења Срба у Србију. На путу за Сарајево су побијени у месту Занесовићи (између Горњег Вакуфа и Бугојна).

Елиминацијом угледних, виђенијих Срба, људи којма је народ веровао, почеле су припреме за касније, масовне злочине. Иако се већ знало за убиство свештеника Риста Ћатића и Сајковљана, то није било довољно да се Срби, предвођени угледнијим домаћинима, организују и потраже спас од злих намера усташа. Веровали су пропагандној и лажној поруци усташа да они који немају кривице немају ни разлога за страх. Већ 20. јуна, усташе су позвале др Душана Митровића, омиљеног народног лекара, бечког ђака и управника ливањске болнице, као и др Крсту Зубића, среског судију и адвоката Ранка Маргетића и наредили им да, као најугледнији српски представници, морају одмах у Сарајево ради припрема за пресељење Срба у Србију пошто ће у Хрватској убудуће живети само Хрвати.

Наводни пут у Сарајево завршио је у гробници без крста. Као и многи Срби и они су завршили у некој од бројних и безимених гробница од којих неке нису никада откривене нити има изгледа да ће се то икада догодити.

У жељи да се не сазна одмах за судбину ове тројице Срба, усташе су њиховим породицама упутиле писма, наводно из Сарајева, у којима их Душан, Крсто и Ранко обавештавају да су срећно стигли, али да ће можда бити упућени на рад у Немачку, те да ће се поново јавити са крајњег одредишта. Но, др Митровић, др Зубић и судија Маргетић били су већ мртви, а ни до данас нису сасвим поуздано утврђени детаљи о њиховом страдању. По верзији која има упориште у информацијама које су лета 1942. године, током првог ослобођења Ливна, донели партизани, они су ликвидирани између Горњег Вакуфа и Бугојна. Наиме, у неком селу код Горњег Вакуфа мештани су партизанима пријавили усташког шпијуна који је, заједно са сином, мучио до смрти једног Ливњака, Србина, адвоката или лекара, који је везан и рањен побегао са губилишта. Усташки сарадник (стрељан после суђења) признао је да је реч о једном од тројице Срба које су усташе стрељале на Плочи код Горњег Вакуфа, а који је успео да побегне.

Путници пролазници на путу Ливно-Босансо Грахово су, пролазећи кроз Прилуку, могли са једне стране пута приметити врло старо, запуштено гробље, са споменицима у летњим месецима зараслим у густо растиње. Ово гробље чува сећање на православне Србе који су некада живели у овом селу, припаднике рода Ерцег, Љубоја и Михајло.

Ангажовањем њихових потомака, парохије Лијевањске и Удружења Огњена Марија Ливањска, крајем 2015. године почеле су припреме за уређење и обнову овог гробља. Током зиме 2016. године, растиње на гробљу је прокрчено. Након тога, прикупљене су понуде од потенцијалних извођача за ограђивање овог гробља армирано-бетонским зидом, те одабран најбољи понуђач. Планирано је да се радови на ограђивању гробља изведу крајем јула 2016. године.

У току је прикупљање прилога за ограђивање гробља. Према прихваћеној понуди, цена радова износи 11.300 евра. Трудом малог броја потомака, до сада је прикупљено нешто више од половине неопходних средстава. Овом приликом молимо остале потомке, као и све оне који желе да дају прилог за ограђивање овог гробља, да контактирају Тихомира Ерцега (емаил: erceg_t@yahoo.com), оца Жељка Ђурицу (00 387 63 385 013) или Милоша Дамњановића (00 381 63 287 876).

Гробље у Прилуци након крчења растиња (мај 2016.год.)

ПРЕНОСИМО ИЗ УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА ”ЈАДОВНО 1941”

Часни крст ће ако Бог да, проћи места од родног Мола и Башаида у Бачкој, преко манастира Крушедол, Сремских Карловаца, Патријаршије у Београду, Карловца и Плашког до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића.

Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве и благослова Његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима, удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке организује поводом 75-годишњице страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, пролазак Часног крста кроз места и Храмове где је службовао Свети Свештеномученик Сава горњокарловачки.

Часни крст ће ако Бог да, проћи места од родног Мола и Башаида у Бачкој, преко манастира Крушедол, Сремских Карловаца, Патријаршије у Београду, Карловца и Плашког до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића.
Ту, уз само гротло јаме, Часни крст ће бити постављен 2. јула 2016. уз присуство бројних потомака и поштовалаца жртава пострадалих од 1941. до 1945. године од стране Независне државе Хрватске.

Пут Часног крста

19. јун, недеља – Мол – родно место Св. Саве горњокарловачког – Освештање Часног крста у Цркви Св. Саве у току или након Свете литургије.

19. јун, недеља – Башаид – Храм Св. Оца Николаја – вечерња.

20. јун, понедељак – Башаид – јутарња.
20. јун, понедељак – Манастир Крушедол – вечерња.
21. јун, уторак – Манастир Крушедол – цео дан.
22. јун, среда – Манастир Крушедол – јутарња.
22. јун, среда – Ср. Карловци – Саборни храм Св. Николе – вечерња.
23. јун, четвртак – Ср. Карловци – Саборни храм Св. Николе – јутарња.
23. јун, четвртак – Храм Св. Саве на Врачару – вечерња.
24. јун, петак – Храм Св. Саве на Врачару – цео дан.
25. јун, субота – Храм Св. Саве на Врачару – цео дан.
26. јун, недеља – Храм Св. Саве на Врачару – цео дан.
27. јун, понедељак – Капела српске Патријаршије – јутарња.
28. јун, уторак – Карловац – Саборни Храм Св. Оца Николаја- цео дан.
29. јун, среда – Карловац – Саборни Храм Св. Оца Николаја – јутарња.
29. јун, среда – Плашки – Храм Вав. Пресвете Богородице – вечерња.
30. јун, четвртак – Плашки – Храм Вав. Пресвете Богородице-цео дан.
01. јул, петак – Плашки – Храм Вав. Пресвете Богородице – цео дан.
02. јул, субота – Узношење Часног крста, Литија до Катине јаме изнад мјеста Брушане, јужно од Госпића.

Позивамо вјерни народ да својим присуством у Храмовима у којима ће бити изложен Часни крст Светог Саве горњокарловачког, допринесе очувању сећања на Свештеномученика Саву и уз њега 38.000 невино пострадалих Новомученика српских, у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг 1941. године.

 

У недељу 12. јуна 2016. године, у просторијама цркве Светог Јована Богослова у Бања Луци, одржан је састанак УО и Одбора Подружнице Бања Лука. Том приликом размотрен је извештај о раду Удружења у протеклој години, као и послови у току и планирани послови за ову годину. Нарочита пажња је посвећена пословима обнове Спомен-капеле у Ливну и обележавању 75 година од почетка страдања ливањских Срба под НДХ. Такође, током састанка размотрена су питања начина функционисања Подружнице Бања Лука и организационо техничка питања окупљања и ширег активирања чланства Удружења у Бања Луци. Присутнима је подељен и најновији новина ”Српско Коло”, које издаје Савез Срба из Региона.

Члановима Удружења Огњена Марија Ливањска, Подружница Бања Лука

Са благословом Његовог Преосвештенства, Eпископа горњокарловачког г. Герасима, од 01. – 02. Јула 2016, поводом седамдесет и пете годишњице од страдања, биће обиљежен:

„Дан сјећања на Јадовно 1941-2016.“

Организатори сабрања су удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке и Београда и Епархија горњокарловачка.

Молитвено Сабрање почиње у петак 01. јула у поподневним часовима окупљањем код Храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком. Исто вече биће одржано предавање на једну од тема везаних за страдање Срба у комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг.

У суботу 02. јула 2016, над Шарановом јамом на Велебиту, са почетком у 10 часова, биће служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић – Јадовно – Паг.

Након тога, кренућемо возилима до мјеста Брушане одакле ће кренути литија Мученичком стазом Св. Саве Горњокарловачког до Катине јаме гдје је бачено његово измучено тијело љета `41. Уз саму јаму ће бити постављен Часни Крст и служен парастос.

Одатле нас пут води према селу Ступачиново гдје је љета `41. постојао истоимени сабирни логор у чијој близини је пет јама (највећа међу њима је јама Бадањ на Попратњаку) које су кориштене за убијање жртава. На том мјесту биће, по први пут, служен кратки помен жртвама.

На повратку, обићемо Меморијални центар Никола Тесла у Смиљану.

Због ограниченог броја мјеста за смјештај-ноћење у Плашком и Јосипдолу, за учеснике сабрања биће организован бесплатан превоз са по једним аутобусом из Београда и Бањалуке.

Сви они који у петак 01. јула намјеравају доћи у Плашки властитим превозом, требају сами обезбиједити смјештај.

Учеснике који намјеравају доћи и судјеловати на Сабрању само у суботу, позивамо да дођу на Велебит код Шаранове јаме прије 10 часова.

Молитвено сабрање на Велебиту је пријављено и одобрено од стране полицијске станице Госпић чији ће радници обезбјеђивати скуп.

Заинтересовани за пут са подручја Бање Луке, Приједора и Новог Града, треба да се јаве на број телефона удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 51 333 588 или 051 333 500 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com и изврше уплату приликом резервације мјеста.

Заинтересовани за пут са подручја Р. Србије, треба да се јаве Милораду Милошевићу, предсједнику удружења Јадовно 1941. у Србији, на телефон: +381 65 3181 375 или путем електронске поште: milorad.milosevic@jadovno.com .

Заинтересовани за пут са осталих подручја Српске, БИХ, као и са подручја Хрватске, Аустрије, Словеније, Италије и даље, могу да се јаве на број телефона удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 51 333 588 или +387 51 333 500 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com ради координације плана путовања.

Због ограниченог буџета и трошкова финансирања Сабрања, молимо све оне који могу помоћи, да то и учине.

Пођимо на Јадовно, јер нисмо заборавили!