Назив: Ливно и Ливњаци

Приређивачи текста: аутори и сарадник изложбе «Срби Ливањског поља-трагови кроз векове»

Издавач: Удружење Огњена Марија Ливањска, Београд, 2015. година

О КАТАЛОГУ ЛИВНО И ЛИВЊАЦИ

Каталог који је припремљен као писани текст који прати изложбу «Срби Ливањског поља-трагови кроз векове» састоји се од више поглавља у којима су читаоцима представљене важније информације из историје ливањских Срба. Каталог најпре представља неколико теорија о пореклу имена града и целог подручја, његов географски положај на начин како су то учинили први руски конзул у Босни, Александар Гиљфердинг и турски путописац Евлија Челебија.

Историја Ливна и Ливањског поља укратко је представљена од најранијег периода имајући у виду бројне трагове и споменике који сведоче о разним епохама и цивилизацијама на том подручју, преко Средњег века и бана Стјепана II Котроманића који га припаја Босанској бановини. Затим је представљено Ливно под османском влашћу, када постаје главна турска војна база за походе према Приморју, а потом и центар санџака.

Демографске прилике представљене су почев од последње деценије 15. века  и турског пописа, приказане су и миграција становника из Босне према Далмацији и обрнуто и њима условљене промене верског састава становника, а помиње и изворе који говоре о покатоличавању православаца у 18. веку. Пописи римокатоличких фратара, римокатолички шематизам, као и подаци разних путописаца послужили су да сагледамо структуру становништва у 19. веку и касније, почев од владавине Аустро-Угарске чија политика битно мења национални састав на штету православаца. У том поглављу, које носи назив Становништво, обрађено је и порекло српског становништва Ливањског поља, као и околности које су у току и након Другог светског рата довеле до даљег пада учешћа Срба у укупном броју становника, закључно са последицама грађанског рата 1992 – 95. године и акције хрватске војске „Зима 1994“.

После историјско-географског прегледа ново поглавље представља основне елементе народне ношње српског становништва ливањског подручја.

Период турске власти, због дужине трајања, оставио је бројне податке и сведочења о борби ливањских Срба за своја верска и национална права. У поглављима Градња школе и Градња цркве описују се управо историјски догађаји који су довели до градње српске конфесионалне школе и православне цркве Успења Пресевете Богородице у самом центру града. Зграда те школе, у којој је данас градска гимназија, као и црква и данас представљају лепше градске грађевине, придодајући им и зграду некадашњег Српског пјевачког и тамбурашког друштва «Сундечић», сада такође зграду гимназије. Поглавље о градњи цркве садржи и опис ризнице православне цркве који се састоји од више десетина вредних икона и старих богослужбених књига и сасуда, које су цркви даривали парохијани.

Наредно поглавље Каталога посвећено је периоду Аустро-Угарске власти и забранама које су се односиле на српски живаљ, као и новим начинима и видовима борбе Срба за очување националног и верског интегритета и идентитета.

Веома занимљиво је поглавље под називом Трговина трговци, које описује настанак слоја хришћанских троваца у време турске власти. Тада се издваја одређени број српских породица које стичу и углед и богатство којим утичу на развој и изградњу националних верских и образовнох институција. Нажалост, у Другом светском рату, спаљени архив Српске православне цркве претворио је у пепео податке о старим ливањским породицама.

Подручје Ливањског поља имало је бурну историју и било бременито напетостима и компликованим међунационалним односима, те је ново поглавље Каталога посвећено управо политичким и међунационалним односима и приликама. На то поглавље, које завршава са Првим светским ратом, надовезује се приказ прилика у периоду између два рата, односно Краљевини Југославији. У том поглављу посвећена је пажња Српском пјевачком и тамбурашком друштву „Јован Сундечић“, које је утицало на културни, образовни, верски, економски и национални живот Срба целог краја, али и града као целине. Описано је и опредељене једног броја муслимана, који прихватају југословенски национализам и западњачки модернизам уз исламски верски идентитет прилагођен модерном времену. Такође, помиње се и организивање усташке групе у Ливну.

Период Другог светског рата, када је лета 1941. године побацан у јаме и убијен велики број Срба, те су неке породице потпуно затрте, а нека села остала без својих српских становника, одвојен је у посебно поглавље у коме су наведене најстрадалније породице и набројана највећа стратишта. За период после Другог светског рата највише информација се односи на ексхумацију тела страдалника и сахрану у Спомен-капели у порти ливањске православне цркве.

Нажалост, страдање Срба Ливањског поља поново се догодило у грађанском рату 1992-1995, чему је посвећено ново поглавље, на које се надовезује период после 2000. године, када се обнављају срушени споменици и установљава начин одржавања свеколике баштине ливањских Срба кроз оснивање и активнсти Удружења Огњена Марија Ливањска.

Удружење Огњена Марија Ливањска

Будо Симоновић је рођен у селу Осреци – Манастир Морача, 15. октобра 1945. године. Основну и осмогодишњу школу учио у родном селу и Манастиру Морачи, гимназију у Никшићу, Титограду и Фочи. Завршио Филолошки факултет у Београду, 1969. године, група за српскохрватски језик и југословенску књижевност. Потом је три године радио као професор у гимназији „Слободан Принцип-Сељо” у Сокоцу на Романији, а онда се сасвим, професионално посветио новинарству.

Прве текстове у новинама је објавио још као студент 1967. године, а потом је, док је радио као професор на Романији, од 1969. године био стални дописник сарајевског „Ослобођења“.Сарађивао је и у другим листовима ондашње Југославије, а од октобра 1973. године, кад се и професионално опредијелио за новинарство, постаје стални дописник агенцијеТАНЈУГ из Црне Горе. Годину дана касније прелази у „Политикину“ кућу у којој је пуних тридесет година био дописник из Црне Горе – „Политике Експрес“, „Илустроване Политике“ и „Политике“, а повремено је сарађивао и у осталим „Политикиним“ издањима. Стални дописник „Франкфуртских Вијести“ постао је 2003. У тој новини, у којој је хонорарно сарађивао још од 1995. године, остаје до пензионисања, али је наставио да пише све до данас.

Уз све то, сарађивао је и са многим другим листовима и недјељницима бивше Југославије („НиН“, „Интервју“, „Свет“, „Љубљански дневник“, „Практична жена“, приштинско „Јединство“, „Вечерње новости, „Блиц“, „Осмица“, „Ало“, „Око“, „Мозаик“, „Недељни Телеграф“…, а у најтиражнијем црногорском  дневнику „ДАН“ сарађује од првог броја до данас.

Поред више од сто разнородних фељтона, приредио је и зборник 125 година новинарства и 50 година удружења новинара Црне Горе, написао на десетине хиљада вести, информација, репортажа, коментара и сваковрсних других текстова и објавио следеће књиге: Мијат и Мојсије (монографија о шпанским борцима из колашинског краја Мијату Машковићу и Мојсију Стевановићу); До смрти и натраг (историјски роман о страдању партизанске гериле у дурмиторском крају 1942. године); Недоходу у походе (збирка репортажа); Зеко мали (прича о наличју владавине књаза Данила Петровића); Живот на седам жица (збирка репортажа); Никад краја тамницама, лалићеве поруке и подуке; Задужбина патријарха и везира (књига о Пивском манастиру); Ријеч скупља од живота (књига о најтежим злочинима у Црној Гори од 1949. до 20005); Тајне острошког блага (прича о судбини државног и дворског блага Краљевине Југославије, икони Богородице Филермоске, честици Часног крста и руци Свето Јована Крститеља); Душко (романсирана монографија о Душану Видаковићу); Пјенавац (прича о трагедији на мосту на Морачи); Од млинара до барда (монографија о хаџи Радовану Бећировићу – Требјешком); Ископање Кића Јасеновца (збирка антиратних  репортажа); Кучка пећина (прича о турској похари Куча 1774. године); Туђа земља калауза нем (прича о погибији краља Александра Првог Карађорђевића 1934. године); Челат са ореолом свеца (прича о злочинима 1944. године у Пљевљима); Рат и мир капетана Река (свједочанство о Амиру Реку); Отмица (прича о првој послератној отмици југословенског путничког авиона); као и књига Огњена Марија ливањска (хроника о усташким злочинима у ливањском крају 1941 и 1992. године, преведена на енглески језик).

Будо Симоновић је добитник низа друштвених признања, плакета и награда за новинарски и публицистички рад. За сећање на страдање ливањских Срба, овековечено књигом Огњена Марија ливањска аутор, Будо Симоновић, је посебном повељом епископа Атанасија проглашен добротвором Српске православне епархије бихаћко–петровачке и СПЦО Лијевно.

Таленат да се препознају судбинске приче вредне отимањa од заборава довео је Буда Симоновића, лета 1990. године, до Ливањског поља, а све на трагу сазнања да у неком селу код Ливна живи жена која је у дубокој крашкој јами преживела више од месец дана. У јаму су је, заједно са бројним рођацима и комшијама, убациле усташе давне 1941. године, иако је била у поодмаклој трудноћи. У селу Челебић нашао је јунакињу своје будуће приче, Стану Лалић – Црногорац, и од ње сазнао да и другим селима на рубу Ливањског поља постоји још сличних судбина везаних за сам почетак рата и усташке покоље. Да те трагичне приче отргне од заборава аутор их је објављио у „Илустрованој полиици“, а потом је тај мозаик тужних фељтона и репортажа прерастао у књигу чије се прво издање појавило лета 1991. године. Тог лета ексхумирани су и сахрањени посмртни остаци жртава извађених из јама и са других стратишта у околини Ливна у којима су лежале пола века.

Књига Огњена Марија ливањска је потресна читанка о злу, сведочанство, оптужба, али и светли пример појединачне жртве човека за човека. Страшне приче, муке скоро незамисливе да их човек може преживите, тешко је и читати. Али оне човека издигну изнад тривијалних брига и уливају му снагу једне Милице или Боје или Маркице…, да се само духовном снагом могу надјачати велика искушења.

Књига садржи непобитне и необориве, пола века прикриване доказе о злочину над Србима, а прилог књиге је поименични списак 1589 страдалника. У том броју је и око 700 деце млађе од 15 година. Нека су била тек рођана (у селу Голињеву је, рецимо, убијено 24-ро некрштене деце), скоро 270 није стасало ни за школу.

Постоје јасни докази, што Будо Симоновић у књизи уверљиво наглашава, да је судбина ливањских страдалника инспирисала и Ивана Горана Ковачића за поему Јама, а режисера Лордана Зафрановића за стравичну сцену клања Срба у аутобусу у култном филму „Окупација у 26 слика“.

Појединости ове стравичне сторије говоре и о стању на дну јама из којих су тела страдалника вадили потомци, а у које је силазио и сам аутор.

Ову књигу можемо назвати књигом незаборава, можемо је назвати документом, можемо је назвати сведочанством јер она није производ маште писца већ пажљиво одабрани збир сведочења оних који су вољом судбине преживели намењено им уништење.

У поглављима књиге читамо исповести чудом преживелих: Саве Козомаре, Госпаве Цвијетић, Милице Маљковић, Маре Јурић, Цвите Бошковић, Глигорија Стојића, Милице Ерцег, Боје и Данице Лалић, Данице Бошковић, Љубе Коњикушић, Милана Росића, Луке Црногорца, Душана Вујановића, Мире Ждеро… Они су Божијом вољом преживели: јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице…, рупе из којих се вадио песак, покољ у сеоској школи, на ливадама, шуми и другим стратиштима на којима су ливањске Србе усташе убијале два јулска дана, уочи и на дан свете Великомученице Марине – Огњене Марије.

Аутор нас је књигом и преживелим сведоцима провео преко бар 20 стратишта ливањских Срба, преко крашких јама: Равни Долац, Развала, Пропунта, Провалија, Самогреда, Сухача, Бикуша, Камешница, Тушница, јаме изнад села Луснић, преко планине Круг, Пролога и Трновца, села Љубунчић, челебићке школу, шуме Копривнице, локалитета Куперешка врата, Борова глава, Занесовићи и др. На оним на којима није остало „ока за сведока“ приказана нам је макар фотографија некадашњег споменика, ако је постојао. 

Воља за животом, пркос несрећи, освета новим рађањем била је водиља и снага преживелим Србима да оснују нове породице, да деци дају имена оних за које није било милости џелата. О таквој врсти „освете“ можда је најупечатљивија прича Марка Бошковића.

У лошем веремену има и добрих људи. И о њима је аутор сакупио сведочанства и записао имена свих које су са благословом и захвалношћу помињали страдалници-сведоци. Некима се, после доброчинства, изгубио сваки траг, а неки су за свој људски поступак, добили сведочење жртава којим су избегли послератна суђења.

Као што се памте имена жртава и имена доброчинитеља, у књизи се именом и презименом помињу и злочинци. И то су имена за памћење на срамоту њихових потомака.

Након 50 година од страдања тела ливањских Срба са већине стратишта су ексхумирана и пренета у тек саграђену Спомен-капелу у порти ливањске православне цркве. Так догађај је такође, представљен у књизи, као и ратна збивања и поновна страдања Срба у грађанском рату у Босни и Херцеговини 1992-1995. године, о чему су, такође, сведочили преживели Срби.

Поред сведочења књига садржи и факсимил документа са ретких послератних суђења злочинцима, као и фотографије места, споменика и личности.

Књига Огњена Марија ливањска се чита полако, са дубоком емоцијом и размишљањем о целини историјског оквира у коме се догодио злочин, о размерама људске бестијалности, о мржњи….

Ко узме у руке ову књигу неће је само једном прочитати. Враћаће јој се да га исповести страдалника подсете на опрез, али и да сагледа силину снаге којом је човек (и народ) у стању да се бори за оно најважније, од Бога дато – свој опстанак.

Можемо речи да је књига Огњена Марија ливањска везана за живот готово сваког ливањског Србина. Зато је и име нашег Удружења (Огњена Марија Ливањска), позајмњено као неки речити слоган који препознаје сваки Србин који потиче са Ливањског поља, ма где данас да живи.

Неумољиво време нас је од тих догађаја одвојило са 8 пуних деценија. И после толико времена многи за ову српску страхоту нису чули. Неки кажу, давно је било, треба препустити забораву, а не живети са духовима. Ова књига не даје никоме право и могућност да заборави, али даје наду да ће се и наш народ угледати на оне који истражују и објављују јавности сваки злочин над народом, без обзира на проток времена, ради правде, казне и опомене да се никада више тако нешто не понови.

И као што рече почивши митрополит Амфилохије, ово је књига коју треба да има свака српска кућа.

Удружење Огњена Марија Ливањска

По подношењу захтева општини Ливно за суфинансирање радова на асфалтирању приступног пута до врбичке цркве и на основу одлуке градоначелника Ливна, г. Дарка Чондрића и надлежних органа општине Ливно, општина је учествовала са половином износа у реализацији овог пројекта, док су другу половину, од укупне вредности од 16.894,80 КМ, обезбедили СПЦО Врбица и Удружење ОМЛ.

Компанија „Ливно путови“ је пред Васкршње празнике започела радове на припреми терена обележавањем трасе пута и насипањем подлоге за асфалтирање, а за славу врбичке цркве, Силазак Светог Духа на Апостоле, изведени су и завршени радови, те се до врбичке цркве сада стиже асфалтним путем.

Захваљујемо се свим учесницима у овом пројкету.

Окитила су се села Врбичке парохије гроздовима процветалог багрема и белим лепезама зове, а пролетњи поветарац, шуњајући се кроз њихове гране, широко пољем је носио мешавину њиховог опијајућег. И сунце се у недељу изборило са облацима. Многи су, као некад, обукли нову кошуљу, а песма старих и нових птица које су уз помоћ сунчевих зрака отимале плавтнило неба над Ливањски пољем, одјекивала је путем који је водио ка цркви.

Сви који тамо живе и они који су дошли, спремали су се да и ове године прославе црквену славу, започевши, како је ред који се одувек поштовао, Светом литургијом.

Припреме за прославу започеле су неколико дана раније. Колико је битна припрема говори и народна изрека да кад испратиш славу мораш одмах да кренеш да се припремаш за прославу наредне године. Сви који су ове године стигли у Врбицу припремали су се за тај месецима раније, планирајући слободне дане или годишње одморе. Ове године пут до цркве је био лакши него претходних година јер је, у међувремену, приступни пут покривен асфалтом. На крају сада асфалтног пута, стоји и чека нас Она која увек чека и дочека.

Више од 20 парохијана, као никад последњих година, окупило се да уреди зелени, благо накривљени тепих који су наши преци позајмили од планине Старетине да саграде свој храм. Весели, расположени, уз шалу и разговор, брзо се наша светиња вратила у живот, синула је као некад, радујући се, чини ми се и она као и ми. Обрадовао се и наш свештеник отац Предраг Црепуља када је видео да није сам, па се његово расположење пренело и на празничну недељу. Више од 60 верних парохијана, али и гостију који пристигоше из Нуглашице, Грковаца, Сајковића, Губина, Бања Луке, Сирига, Старе Пазове, Новог Сада и Београда да увеличају славље, испунило је њедра врбичког храма. Свету литургију служио је наш отац Предраг, а потом настаде весеље. Од великог је значаја што малобројним парохијанима врбичким дођоше браћа из суседних села да пруже подршку или, како се код нас каже, да подбоче.

Звониће звона у Врбици још дуго, дуго….

Драги земљаци, парохијани цркве Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици,

Позивамо вас да се за славу наше цркве окупимо у Врбици. Најпре, у петак, 2. јуна, да се у 12 сати састанемо, свако са алатом којим има, да покосимо порту, уредимо цркву и да договоримо остале припремне радње за прославу и достојанствен дочек гостију.

Уверени смо да ће се: Бојмунћани, Басташани, Богдашани, Радановчани, Челебићани и Врбичани са радошћу одазвати овом позиву. Да не буде изненађења, кад се упутите ка цркви можда наиђете на асфалтиран пут. Обећање надлежних је да ћемо за црквену славу имати асфалт до порте. Даће Бог и Света Тројица!

Литургијска прослава, коју ће служити наш парох Предраг Црепуља, одржаће се у недељу, 4. јуна, у врбичкој цркви Силаска Светог Духа на Апостоле, са почетком у 10. часова, те вас Епархија бихаћко-петровачка, Парохија врбичка и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају да присуствујете том чину. Радо ћемо дочекати све који желе да присуствују слави наше цркве и са нама поделе весеље и незаборав.

Слава удружења „Јадовно 1941“-Бања Лука, Јадовно 1941-Београд и удружења Херцеговаца „Јован Дучић“-Бијељина, Свети Вукашин новомученик јасеновачки и клепачки, заједнички је прослављена у понедљак, 29. маја, у цркви у цркви Светог Пантелејмона у Бијељини. Свету Литургију је служио свештеник Синиша Шаренац уз саслужење свештенства, а госте су поздравили Спасоје Албијанић, председник удружења „Јован Дучић“, Бијељина и Димитрије Ћеранић, професор Правног факултета Универзитета Источно Сарајево. Уз примерен програм гусларске и народне песме у парохијском дому је сервирана Трпеза љубави. Представници Удружења ОМЛ честитали су славу домаћинима и присуствовали свечаности.

Бањалучкој публици је, у суботу, 27. маја т.г, у Изложбеном салону Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, представљена монографије Гордане Достанић Народне ношње Срба Ливањског поља у 19. и 20. веку, издавача Удружења Огњена Марија Ливањска.

О ливањској народној ношњи, појединим карактеристичним деловима ношње, женском умећу и вештинама у њеној изради говорила је Данијела Ђукановић, етнолог, кустос Музеја Републике Српске, а о подстицају и мотивима настанка монографије о српским ливањским ношњама, као и потреби чувања традиције говорила је аутор, Гордана Достанић.

Одломак из књиге Јована Бабића, Ждраловачке причке, који говори о сабору у Црном Лугу и дочарава ношњу и песму момака и девојака на том и другим народним зборовима, прочитала је Дијана Ковачић.

Хелена Козић и њене другарице, чланице дечије фолклорне групе, у више наврата су прошетале простором Салона, приказујући публици народну ношњу на којој су се нарочито истицале прегаче. Вокална женска група „Баштионичарке“, у саставу: Маја Тодоровић, Сандра Благић, Петра Симић, Јелена Симовић и Маја Ђукић, отворила је скуп женском крајишком песмпм „Кад запјевам овако малена“. У току програма извеле су и „Пјесму са Динаре“, коју је за ту прилику написала Маја Тодоровић, а промоцију су затвориле песмом „Република Српска“.

Књига НАРОДНЕ НОШЊЕ СРБА ЛИВАЊСКОГ ПОЉА У 19. И 20.ВЕКУ биће представљена бањалучкој публици, 27.маја т.г.(субота) у 18.часова у Изложбеном салону Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, Јеврејска 30, Бања Лука.

Очекујемо вас!

У организацији Српске читаонице у Иригу и Манастира Велика Ремета одржан је, 10. и 11. маја т.г. стручни скуп под називом „Манастири и библиотеке чувари култруне баштине“.

Скуп је беседом отворио игуман Манастира Велика Ремета, отац Стефан, а потом су се, поздравним речима, обаратили организатори Весна Петровић и Вера Новаковић, док је Небојиша Цвејић представио Зборник са радовима презентованим на скупу 2022. године.

На овогодишњем скупу, дванаестом по реду, презентовано је 10 радова о збиркама старих и ретких књига у црквама, манастирима, па и приватним збиракама, а организована је и мини изложба.

Гордана Достанић, председник УО Удружења ОМЛ, учествовала је са радом „Српски национални идентитет – Ливно“, којим је укратко приказала историјску борбу ливањских Срба за очување верског и националног идентитета, уз лично и колективно ангажовање и пожртвовање. Рад је садржао и део о библиотечком фонду Парохије лијевањске, у коме има више стотина наслова, од којих скоро стотину чине старе богослужбене књиге. Презентацију Гордане Достаниће можете преузети на линку испод:

У недељи светих Мироносица, 30. априла т.г, након Свете архијерејске Литургије којом је начелствовао Његово Преосвештенство Епископ новобрдски Иларион, викар Патријарха српског, a саслуживало свештенство цркве Св.Симеона Мироточивог, у парохијском дому је отворена изложба „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“ и промовисана књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска.

Отац Милош се обратио присутнима испред домаћина.

Књига је представљена разговором аутора и Гордане Достанић, док је одломак из књиге читала Дијана Ковачић, члан УО Удружења ОМЛ.

Његово Преосвештенство владика Иларион обратио се беседом о страдању и вери у васкрс душа, помињући примере из књиге Огњена Марија ливањска који су помињани током промоције.

Након званичног програма, послужена је Трпеза љубави.

На организацији овог упечатљивог догађаја, коме је присуствовало преко стотину верника, Удружење се захвалило свештенству храма дарујући икону Свештеника и новомученика ливањских. Још једном се захваљујемо свим учесницима овог догађаја, а пре свега настојатељу храма оцу Данилу, као и оцу Невенку.

У Галерији Спортско-културног центра Обреновац, 19. априла т.г. отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, аутора проф др Вељка Ђурића Мишине и др Радована Пилиповића. Изложбу је отворио Душан Митровић, директор СКЦ Обреновац, док је, испред Удружења ОМЛ, о прошлости и културној и верској заоставштини ливањских Срба говорила Гордана Достанић.

У оквиру свечаности отварања изложбе одржана је промоција књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Са аутором, Будом Симоновићем, разговор о књизи водио је др Милош Дамњановић, а одломке из књиге читали су Катарина Барјактаревић и Бојан Хлиш, обоје из Обреновца. Духовним песмама, својим топлим гласом, Снежана Врачар, је отворила и затворила званични део програма.

Публика је са пажњом слушала о животу, богатој културној баштини, али и мученичком страдању ливањских Срба.

За организацију овог упечатљивог догађаја захваљујемо се свим учесницима, а нарочито љубазном особљу СКЦ Обреновац, пре свега госпођи Ивани Гаврић.

Изложба ће бити отоворена до 5. маја т.г. Улаз слободан.

Христос Васкрсе из мртвих,одјекивало је ове недеље, 16 априла 2023. године, у храму Успења Прсвете Богородице у Ливну. Врхунац је то свега онога за шта смо се, свако на свој начин, припремали. Већина постом и молитвом, али и радом, како би празник над празницима дочекали најсвечаније. Посебна свечаност је за празник бити у родној кући, са душом предака која чека крај прага. Ми који не заборављамо место свог почетка, потрудимо управо у ове дане да све личи на некадашње прославе и да обрадујемо и оне који своје старачке дане проводе диљем Ливањског поља. Далеко од родног краја састају се људи који у миру планирају како обићи све оне од Пеуља до Губера. Помислите колико треба времена да отворите 51 врата за два дана и да најмање исто толико пута назовете Бога, нашим поздравом „Помоз Бог“. Треба знати и где се налазе све те куће и где су на њима улазна врата. Треба да вас ти људи познају, па да вам их и отворе. Последњих година за Васкрс је увек падала киша, али један благи поглед препун захвалности све надокнаћује. Неки знају ко смо, а неки не, неки су тужми, а неки јаки, некима смо додирнули руку, а некима оставили поклон у појату, јер они своје благо морају нахранити пре свих других обавеза и гостију. Сви који живе у ливањском крају заслужују најмање један васкршњи поклон, зато не дозволите да жута кеса вредности 40 марака буде раздор међу нашим народом. Сви су се радовали и показивали велику захвалност.

Дарови најмлађима уручени су на сам дан Васкрса у ливањској и црнолушкој цркви.

На Велики петак малобројни Срби ливањски дошли су да се поклоне Христовом гробу.

У Губину је Света Литургија одржана у 10 сати.

У Врбици се, на опште задовољство, сакупио већи број парохијана него обично. Донели су офрабана јаја да поп освети и пришли да се помоле и обаве последње припреме за дочек Васкрса. Искористили смо ту прилику и да поразговарама о формирању Црквеног одбора парохије Врбичке, чији се рад, већ неко време, слабо одвија. Обишли смо порту врбичку и запазили оштећења на крову цркве која треба хитно санирати, а приметили смо и влагу на плафону у унутрашњости цркве. На нашу радост, наша нервоза и нестрпљиво ишчекивање прекинуто је на Васкршњи уторак јер су тога дана започете дуго очекиване припреме за асфалтирање приступног пута до цркве. Поменимо још једну радост. За Васкршње празнике врбички парохијски дом је добио 20 кревета и тиме ће се наставити акција уређења овог дома за сврху коначишта, да наши људи имају где преноћити кад посете прађедовска имања и пожеле да погледом загрле разрушена огњишта.

После ових скромних речи из којих, што не рећи, стоји и много рада и личног одрицања, долази оно највжније ХРИСТОС ВАСКРСЕ ИЗ МРТВИХ.

Потрудите се и ви да их изговорите идућег ВАСКРСА у неком од храмова у ливањском крају. Никола Петровић

Протекло је две године од подношења захтева општини Ливно за суфинансирање радова на асфалтирању приступног пута до врбичке цркве, у вредности од 16.894,80 КМ. На основу одлуке градоначелника Ливна, г. Дарка Чондрића и надлежних органа општине Ливно, општина учествује са половином износа у реализацији овог пројекта, као и СПЦО Врбица и Удружење ОМЛ. У данима прославе Васкрса запослени у компанији „Ливно путеви“ су започели радове на припреми терена обележавањем трасе пута и насипањем подлоге за асфалтирање. Очекујемо у наредним данима да ће започети пројекат бити у целости реализован.

Удружење Огњена Марија Ливањска и црква Св. Симеона Мироточивог, Нови Београд, позивају на отварање изложбе ”Срби Ливањског поља – трагови кроз векове” и презентовање књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“, у недељу 30. априла т.г. са почетком у 11 часова, након Свете недељне Литургије, у просторијама парохијског дома, Антифашистичке борбе 2а, Нови Београд.

Књига ће бити предствљена кроз разговор са аутором, г. Будом Симоновићем, који је забележио сведочења преживелих страдалника на подручју Ливна, лета 1941.године. Огњена Марија ливањска је сећање на страдање најмање 1587 Срба мучених и побијених на 17 губилишта на подручју Ливна.

Изложба ”Срби Ливањског поља – трагови кроз векове” је припремљена са циљем очувања свести о месту порекла и вековном животу Срба на подручју Ливна и приказује вековну борбу Срба за очување верске и националне припадности кроз споменике значајне културне вредности.

У организацији Српске читаонице „Лаза Костић“, Сомбор, друштва Коријени из Сомбора, које окупља Србе пореклом из крајева ван Србије, као и Удружења Огњена Марија Ливањска, Београд, отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“ и представљање књиге Огњена Марија ливањска, Буда Симоновића.

Скуп, који је одржан 1. априла 2023. године у просторијама Српске читаонице, благословио је протојереј Срђан Перић.

О књизи Огњена Марија ливањска разговарали су аутор, Будо Симоновић и Милош Дамњановић, члан управе Удружења ОМЛ, док је Ђурђица Поповић прочитала одломак из дела књиге под називом Галка.

Испред Удружења ОМЛ гостима се обратила Гордана Достанић, председник УО, а испред Српске читаонице господин Борислав Аврамовић.

У уметничком делу програма учествовала је певачко-тамбурашка група КУД „Вук Караџић“ из Чонопље извођењем розгалица и тамбурашким сплетом.

За овај упечатљив догађај још једном се захваљујемо: господину Бориславу Аврамовићу, господину Мићи Тришићу, друштву Корјени, КУД „Вук Караџић“, као и аутору књиге, Буду Симоновићу.

Удружење Огњена Марија Ливањска, у сарадњи са Српском читаоницом ”Лаза Костић” и Удружењем Срба Коријени Сомбор, вас позива на трибину о страдању Ливањских Срба у НДХ и отварање изложбе ”Срби Ливањског поља – трагови кроз векове” у суботу 1. априла у 18 часова.

Трибина ће се одржати у просторијама Српске читаонице ”Лаза Костић” у Сомбору, где ће бити постављена и изложба.

У разговору са аутором, г. Будом Симоновићем, публици ће бити представљена књига Огњена Марија Ливањска и прича о страдању српског народа у Ливну и Ливњском пољу током Другог светског рата. Књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска је запис о усташким покољима почињеним над Србима на подручју Ливна у пролеће и лето 1941. године. То је збирка сећања преживелих на страдање 1587 људи, жена и деце, мучених и побијених на губилиштима у околини Ливна. Прво издање књиге изашло је из штампе 1991. године и то је био последњи тренутак да се макар део истине о злочинима отме од заборава и сачува као велика опомена. Аутор сам закључује да злочини у Ливну и селима рубом Ливанског поља нису карактеристични по броју жртава, али да они свакако надмашују остале по зверствима и испољеној мржњи и немилосрдности усташа. Касније, књига је допуњена страдањима Срба тог подручја током грађанског рата 1992-95.

Изложба ”Срби Ливањског поља – трагови кроз векове” је припремљена са циљем очувања свести о месту порекла и вековном животу Срба на подручјима која данас нису у саставу Републике Србије и Републике Српске као матичних земаља српског народа. Изложба је и приказ вековне борбе Срба за очување верске и националне припадности кроз споменике значајне културне вредности и својеврсни допринос државним институцијама и професионалцима у очувању истине, односно борби против прикривања и фалсификовања података и прекрајања историје на бившим југословенским просторима.

Састанак Подружнице Бања Лука и управе Удружења ОМЛ одржан је, у недељу, 19. марта, т.г, у Бања Луци. Састанку је, поред председника Удружења ОМЛ, Николе Петровића и још четири члана Управног одбора, присуствовало двадесетак чланова Удружења са подручја Бања Луке.

Након краћег представљања Извештаја о раду за претходну годину, као и планираних послова за текућу годину и разговора о тим активностима, чланови из Бања Луке покренули су питање избора чланова Одбора Подружнице који ће координирати рад Подружнице у оквирима дефинисаних планских активности у наредном периоду. За председника Одбора изабран је Александар Радета, а за чланове Симо Видовић, као подпредседник, проф. др. Љубинко Митранић, Бранко Лаганин и Љиља Стијак, док су проф. др Бранко Докић, Маја Видовић Тодоровић и Бранка Лаганин исказали намеру, да као и до сада, помажу у реализацији конкретних активности и постизању видних резултата рада Удружења.

Седница је и овога пута одржана у сали парохијског дома бањалучке цркве Светог Јована Богослова. У знак захвалности свештенству ове цркве Удружење је поклонило икону Свештеномученика и новомученика ливањских.

Захваљујемо члановима Подружнице на конструтивном разговору и љубазном, домаћинском дочеку.

Октобра 2022. године навршило се десет година од почетка рада Удружења Огњена Марија Ливањска, а у овој години се навршава и десетогодишњица оснивања подружнице ОМЛ у Бања Луци.

Разматрање до сада учињеног, као и даљег рада, биће предмет састанка, коме ће присуствовати председник Удружења, као и неколицина чланова Управног одбора. Имајући ово у виду

ПОЗИВАМО

На састанак бањалучке подружнице нашег Удружења, који ће се одржати у недељу 19.марта 2023.године, у сали парохијског дома СПЦ Св.Јована Боглслова (на Лаушу), са почетком у 12. часова.

На седници ће бити разматран досадашњи рад, као и планови за будуће активности. Материјал за седницу достављен је члановима Удружења поштом.

Надамо се да ћемо својим активним учешћем сви допринесете квалитетном састанку.

У недељу, 5. марта 2023. године у Великој сали ГО Звездара, одржана је Тринаеста седница Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска, коју је, као и претходних година, отворио Милош Дамњановић, члан УО Удружења. И овог пута седницом је председавала Дијана Ковачић.

Након избра чланова радних тела и усвајања Дневног реда, чланови Удружења су верификовали пријем у чланство петнаест нових чланова који су Удружењу приступила после 10.априла 2022.године, а затим су разматрали  и усвојили следећа акта:

• Записник са Дванаесте Скупштине,
• Десетогодишњи извештај о раду са акцентом на извештај за 2022.годину са финансијским извештајем,
• План рада за 2023. годину,
• Реизбор Председника Удружења, Николе Петровића, за наредни мандатни период.

Чланови Удружења су изнели конструктивне предлоге у вези са даљим радом Удружења и реализацијом планираних послова и пројеката, које ће УО имати у виду приликом дефинисања активности. Посебно ће се обратити пажња на предлог изналажења начина пружања потпоре свештеничкој породици у Парохији лијевањској, као и озбиљнијој организацији за наступ на Сајму завичаја у Новом Саду у 2023.години.

На седнци Скупштине разматрана су и питања везана за живот Срба на подручју Ливна, појединачне пројекте, планиране радове за предстојећи период, односу са другим удружењима и пројектима који се реализују у њиховој ораганизацији  исл.

Захваљујемо се члановима Удружења ОМЛ на одговорном приступу раду Скупштине, како својим присуством тако и активним учешћем у раду.

Управни одбор