Након успешно завршене прве фазе изградње оградног зида на гробљу у Застињу (погледајте: Извештај о првој фази изградње оградног зида гробља у Застињу), Одбор за ограђивање гробља позива све потомке сахрањених на овом гробљу, као и људе добре воље, да помогну у реализацији друге фазе изградње оградног зида. Велики део старог оградног зида је урушен или у врло лошем стању.

Одбор формиран за реализацију овог задатка чине: Димитрије Томић, отац Жељко Ђурица, Драгомир Петровић и Милош Дамњановић. Пројекат изградње новог зида у пуној дужини око гробља захтева 65.767,00 КМ, па је одлучено да се радови поделе у неколико фаза. У следећој фази, предвиђена је изградња новог зида на западној и делу северне стране гробља у дужини од 177 метара. Према предрачуну, укупна процењена вредност ових радова износи 22.400 КМ.

Стање северног и западног зида, 2016. год.

Одбор тренутно на располагању има укупно 5.448,00 КМ, закључно са 6. септембром. Имајући у виду да су материјалне могућности нашег народа који данас живи у Ливну и околним селима врло ограничене, овом приликом позивамо све оне који живе у другим деловима Републике Српске и Србије, као и широм света, да се активно укључе и дају прилог за планиране радове. Чињеница да на гробље тренутно може улазити стока и друге животиње не служи на част нама, потомцима.

Уплате се могу извршити:

У БиХ, преко наменског подрачуна СГВ-ПР Ливно:

• уплате у КМ: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – СГВ-ПР Ливно, Подрачун за оградни зид православног гробља у Застињу, Број рачуна: 338 150 228 132 9611
• девизне уплате из иностранства: осим горе наведених података, вашој банци ће бити потребно и следеће: IBAN BA 393 381 507 781 331 655, UNICREDIT BANK d.d. Mostar, SWIFT CODE UNCR BA 22

У Србији, преко рачуна Удружења Огњена Марија Ливањска:

• уплате у динарима: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – Удружење ОМЛ; Број рачуна – 160-380800-45; Позив на број – 06092014
• девизне уплате из иностранства: инструкције можете наћи на овом линку https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

За било каква питања можете контактирати следеће особе:

• У Београду – Милош Дамњановић, мобилни 063-287-876, емаил: milosd83@gmail.com ; Момчило Грковић, мобилни 064-266-1640, емаил: sgrkovic@verat.net и Биљана Љубоја, тел. 011-216-1237, мобилни 063-428-819, емаил: biljanaljuboja@vektor.net
• У Новом Саду – Петар Црногорац, тел. 021-6390-169, емаил: petarcrnogorac@yahoo.com
• У Ливну – Димитрије Томић, тел. 034-201-696, мобилни 066-898-948, емаил: dimitrije.dragica@gmail.com и Свјетлана Конта мобилни 063-385-221, емаил: mail.konta_svjetlana@yahoo.com
• У Бања Луци – Драган Пажин, тел. 051-423-186 и Љубинко Митранић, тел. 051-307-942

СПИСАК ПРИЛОЖНИКА ОД 1.4.2016 – 6.9.2016 год.

(Имена осталих приложника можете наћи овде: Извештај о првој фази изградње оградног зида гробља у Застињу )

Милош Дамњановић – 100 евра

Ивка Кнежић – 50 КМ

Љубо Јолић – 50 КМ

Ђука Јагодић – 100 КМ

Даница Црногорац – 100 КМ

Мара Арнаут – 50 евра

Јела Радоја – 50 КМ

Нада Римац – 100 КМ

Ранко Ђуран – 100 КМ

Драган Урошевић – 100 КМ

Петар Црногорац – 50 евра

Раде Попарић – 103 КМ и 50 евра

Удружење Огњена Марија Ливањска вас позива на свечано отварање изложбе

“СРБИ ЛИВAЊСКОГ ПОЉА – ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ

Вођени исконском љубављу према пореклу, ливањски Срби, данас становници Србије, припремили су експонате и фотографије, сложене по сегментима, како би приказали део своје етнологије, културе и бурне историје.

Са отварања изложбе у Београду

Очекујемо да ћете са нама поделити задовољство и указати нам част присуством свечаном отварању изложбе, у петак 23. септембра у 19 часова у свечаној сали Банског Двора, у Бања Луци.

Аутори изложбе су: проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић.

Одржавање изложбе помогли су: Удружење Јадовно; Управа за дијаспору и везе са Србима у региону МСС РС; Штампарија покрајинске владе АП Војводине; Штампарија Сајнос Нови Сад, Igepa cartacell doo, Београд; Парохија лијевањска; Народна банка Србије; Бански двора, Бања Лука; Музеј Републике Српске, Бања Лука; Будо Симоновић, новинар из Подгорице; Јово Бајић, новинар из Београда и бројни чланови Удружења ОМЛ.

Изложба ће бити отворена до 30. септембра т.г.

О отварању изложбе у Београду погледајте овде: Отворена изложба „Срби Ливањског поља – трајање кроз векове“

06.09.2016.год.

У суботу, 10. септембра, у 20 сати у великој дворани Сава центра предсједник Републике Српске Милорад Додик ће у присуству високих званичника Србије и Републике Српске свечано отворити манифестацију Дани Српске у Србији, која се по четврти пут одржава у организацији Представништва Републике Српске у Србији. У умјетничком дијелу програма наступиће етно група “Траг”,  хор “Бањалучанке”, солисти КУД-а “Славко Мандић“ из Лакташа, гудачки квартет “Palladio” и глумци Народног позоришта Републике Српске и Бањалучког студентског позоришта.

У дану отварања манифестације у 14 сати у вили Републике Српске (Ужичка 5) биће одржан састанак и разговор предсједнице Владе Републике Српске Жељке Цвијановић са страним инвеститорима под називом Republic of Srpska Open for Business у организацији SPEA Executive Office и Представништва Републике Српске у Србији.

У оквиру манифестације Дани Српске у Србији тог дана почињу свакодневне промоције туризма Републике Српске у Београду. Штанд Туристичке организације у Кнез Михаиловој улици (плато између Београдског излога и Руског цара) биће отворен у 12 сати.

Овогодишњи Дани Српске у Србији биће одржани на више локација у петнаест градова и општина у Србији – Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Суботици, Пожаревцу, Зрењанину, Житишту, Пландишту, Панчеву, Инђији, Старој Пазови, Аранђеловцу, Смедеревској Паланци и Врбасу. Током седам Дана Српске у Србији посјетиоце очекује богат културно-умјетнички програм: концерти, позоришне представе, промоције књига, пјесничке вечери; презентације туристичких потенцијала Републике Српске, спортски сусрети, научна конференција, привредни форум, трибине и многи други садржаји.

У припреми и реализацији културно-умјетничког програма учествују двије куће од националног значаја – Народно позориште Републике Српске и Музеј Републике Српске. У атријуму Етнографског музеја, у уторак, 13. септембра, биће одржана изложба фотографија Бањалуке из времена Врбаске бановине, уочи Другог свјетског рата, а потом филм “Путовање Врбаском бановином“ из 1937. године који је снимио сликар Шпиро Боцарић.

Од овогодишњих програма посебно се издваја позоришна представа “Последња песма“, о великом српском пјеснику Јовану Дучићу, у чијој продукцији је учествовало Представништво Републике Српске.

Такође, посјетиоце у Новом Саду и Суботици очекује и врло интересантан умјетнички програм “Књижевни исток Републике Српске“, гдје ће се представити три врсна књижевника и један сликар из Републике Српске.

Специјална библиотека за слијепе из Бањалуке представиће мултимедијални перформанс “Тајанства и збиље”, монодраму Борке Тадић “У знаку бијелог штапа“ и свој рад и издања.

У Етнографском музеју у Београду биће приређен омаж Јадранки Стојаковић. Биће приказан документарни филм о Јадранки Стојаковић, а уз пратњу Милке Марковић Јадранкине пјесме пјеваће Александра Ђоковић

У Академији 28 у Београду у три дана биће приказана три филма о страдањима Срба у овом посљедњем рату.

О страдању жена у рату биће ријечи на промоцији монографије „Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995“ у београдском Медија центру.

У музичком дјелу програма представиће се као и претходних година Бањалучка филхармонија, затим етно група “Ива“ из Добоја и рок група “Сопот“ из Бања Луке.

Дани Српске у Србији биће свечано затворени у петак, 16. септембра, у 20 сати у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину. На затварању манифестације говориће Жељка Цвијановић, предсједница Владе Републике Српске. Умјетнички програми Дана Српскеу Србији завршиће се представом Народног позоришта Републике Српске „Отац и син“ Небојше Ромчевића у режији Николе Пејаковића.

Након богослужења, у порти храма је припремљен ручак за неколико стотина окупљених. У лепој атмосфери, уз традиционалну крајишку песму, окупљени су се задржали до касних поподневних сати. По порти губинске цркве вијугало се коло као у неким прошлим временима. Радосни су били и они који данас живе у парохији губинској, као и они који су за тај дан дошли из других делова Босне и Херцеговине као и Србије. Растали су се уз одлуку да се и у будуће окупљају у Губину на овај дан.

Парохија губинска се овом приликом захваљује свима онима који су уложили труд да увеличају славу овога храма!

Велики хришћански празник Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина – је дан када се српски православни народ Ливањског поља традиционално окупља око својих храмова. Централни и најстарији храм у Ливну је и посвећен овом празнику.

Тако је ове године, у недељу 28. августа обележена слава овог храма, саграђеног пре 157 година. Свету Литургију служио је парох лијевањски, о. Жељко Ђурица, који већ 15 пуних година уздиже молитву Господу у овој светињи. Овом приликом се скупило 60-ак верника, како оних који и данас живе у Ливну и околним селима, тако и оних који су на тај дан дошли из Бања Луке, Београда и других места у којима данас живе расејани верници овога храма. Сједињени око своје светиње и у заједничкој молитви, осетила се истинита топлина једне мале, али истрајне заједнице. Велики број присутних је при крају Литургије приступио светима тајнама исповести и причешћа.

Овогодишњи кум славе је био Ранко Пажин из Губера са својом породицом, на чему му се управа парохије захваљује. Након богослужења, окупљени народ се задржао на ручку у парохијском дому. У веселој атмосфери, шали и разговору, окупљени су се задржали до поподневних сати. Била је то прилика да се сретну рођаци, комшије и пријатељи, али и стекну нова познанства.

Овај празник је додатно увеличан и чињеницом да је православна заједница добила једног новог члана. Инспирисан дружењем са Србима у својој далекој земљи, кроз које је и упознао православну веру, канађанин Мет Савели је одлучио да се баш на овај велики празник крсти у Ливну. Кум му је био његов дугогодишњи друг и колега, Милош Дамњановић.

Да Илиндански дани у Ливањском крају постају симбол непресушне вере у спасење православља на овим просторима, потврђује и народни сабор на Благу Марију, 4. августа, који се већ неколико година одржава у Врбици код храма Силаска св. Духа  на апостоле. Огроман се напор улаже како би овај сабор имао своје трајање и само уз помоћ Господа ова ратом опустошена, духовно ослабљена, од људи напуштена а од нељуди унакажена, на сивом камену Старетине опстаје и труди се, верујући.

Тог дана као да се и храм Успења Пресвете Богородице у Губину некако приближи, пружајући подршку у истрајности. Окупљање је почело молитвом, настављено радом на сређивању порте храма, јер је ове године Лазара Катића, који је свих ових године косио и колико је могао уређивао порту храма у Врбици, болест спречила. Није било мало народа у селима Бастаси, Богдаше, Врбица, Радановци, Бојмунте и Челебић, селима која припадају парохији Врбичкој. Није било ни мало народа у цркви на богослужењу али изгледа да је свима њима већ било довољно дружења претходних дана па је свега петнаестак људи остало да се по обичају дружи тог прелепог августовског дана.

Захваљујући томе, неки од оних који су остали, као што је Невенка Катић, жена која је увек била прва кад је требало послужити и стотину људи који су се окупљали на овом сабору, дочекали су да цео дан проведу уживајући са својим унучићима. Испекли смо јагње, које за здравље и напредак своје породице од себе дарова Веселин Шуњка, још један човек-стуб парохије Врбичке.

Ово је била и прилика да се поразговара о покривању парохијског дома на коме је кров у лошем стању, његовој адаптацији за преноћиште и подизању нове мини-бране. Весо Катић је дао понуду за прекривање дома, док су присутни прикупили 200 марака. Мићо(Стеванов) Шуњка је дао први
прилог од 50 евра.

Причали смо, играли фудбал и балоте, нисмо били ни гладни ни жедни, дадосмо свој допринос традицији и вери. Незаобилазан је осећај туге и горчине кад крене растанак у предвечерје, јер овим се даном завршавају Илиндански дани. Неки су отишли, неки иду већ сутра, али део свих нас остаје тамо заувек. Опет је зазвонило звону са цркве у Врбици, нека звони на многаја љета.

Никола Петровић, председник Удружења ОМЛ

Почетком августа почели су радови на капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну, који обухватају обимне радове на спољашњости овог храма. Овим радовима ће бити решени проблеми са пробијањем воде у костурницу, који су проузроковани како дотрајалошћу појединих елемената на капели тако и одређеним пропустима начињеним у различитим фазама од почетка градње објекта до касније обнове.

Међу радовима који се изводе су:

• замена дотрајалих прозора у куполи капеле, направљених од дрвета и уграђених 1991. године, који су почели да труле. Прозори ће бити замењени новом алуминијумском ПВЦ столаријом. Такође, висина прозора ће бити смањена, у складу са оригиналним пројектом, тако да се прозори не спуштају директно до плоче око куполе, што је доприносило пробијању воде у капелу.
• Испод куполе биће изграђен венац, у складу са оригиналним пројектом, уместо постојећег степенастог увлачења конструкције са северне и јужне стране, који су стварали велике проблеме приликом кишних падавина.
• Биће замењени бакарни покривачи на куполи и олтарској апсиди, те израђени нови са адекватним нагибом и потребним слојевима (ваздушни слој, дашчана оплата, итд.)
• Изнад улазног трема, биће изграђен бачвасти свод, у складу са оригиналним пројектом.
• Санираће се оштећења проузрокована водом и мразом на фасади.

Пројекат обнове и санације храма израдила је фирма Енинг д.о.о. из Ливна, која је ангажована и као надзор на радовима, док радове изводи предузимач Жељко Митровић из Соколова, општина Рибник. Са поносом можемо истаћи да је већина средстава за извођење ових радова обезбеђена добровољним прилозима чланова Удружења Огњена Марија Ливањска и нашег народа, чији претци овде почивају. Један мањи део средстава је обезбеђен кроз конкурс Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Републике Србије.

Посебну захвланост желимо да изразимо и господину Синиши Видовићу из Бања Луке, који је, препознавши важност ове светиње, приложио нове прозоре за куполу и бачвасти свод изнад улазних врата.

Овим радовима капела и спомен-костурница Св. Великомученице Марине добиће свој коначни облик и изглед. Након ових радова, приступиће се осликавању унутрашњости капеле средствима обезбеђеним од стране Фонда Патријарха Павла при Патријаршији у Београду.

У организацији Удружења Огњена Марија Ливањска, у Бања Луци је у петак 29. јула одржан парастос Ливањским Србима побијенихм од усташа током 1941. године. Био је то још један у низу помена, ради заједничког молитвеног сећања на наше страдалнике, које су организовали парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска. Пред око 30 окупљених, махом потомака страдалих, парастос је служио отац Жељко Ђурица, парох лијевањски.

Након парастоса, окупљени су се задржали у црквеној сали на освежењу и разговору. Била је ово прилика да се одржи неформални састанак Бањалучке подружнице Удружења, да се поприча о њеном раду, као и да се разговара са оцем Жељком о дешавањима у парохијама ливањског поља.

У среду 3. августа, служен је парастос становницима села Челебића, побијеним од усташа у данима око Огњене Марије 1941. године. По већ устаљеном обичају, парастос страдалима се служи на спомен-гробљу на Барјаку у овом селу, где су и покопана тела већине страдалих. Пред око 30 окупљених, парастос је служио надлежни парох, отац Жељко Ђурица. Осим потомака страдалих, молитвеном сећању су присуствовали и становници других села Ливањске општине. Испред Завичајног Удружења Ливњана и Граховљана из Новог Сада, парастосу је присуствовао и г. Здравко Ињац.

Након парастоса, окупљенима се обратио Никола Петровић, Челебићанин и председник Удружења Огњена Марија Ливањска. Захваливши се онима који су тог дана дошли из Сајковића, Прилуке, Чапразлија, Врбице и других села ради заједничког сећања на страдале, осврнуо се и на трагичне дане од пре 75 година, када је у јами Бикуши и Челебићкој школи скончла већина православних Срба овога села, те када усташе нису поштеделе ни старо ни младо. Позвао је окупљене да се и убудуће окупљају на овом месту и сећају страдалих, јер је сећање најмање што им дугујемо.

Ради подсећања, у Челебићу су крајем јула 1941. године усташе побиле преко 400 српских мештана овог села, као и мањи број из околних села. Током тих злих дана, око 150 мештана, у главном мушкараца, одведено је и бачено у јаму Бикушу, где њихове кости и данас почивају. Ипак, највећи број мештана села Челебића, махом жена, деце и стараца побијен је у сеоској школи, а њихова тела покопана на месту данашњег спомен-гробља на Барјаку. Споменик на овом месту подигнут је 1956. године. Тешко оштећен у протеклом рату, обнова споменика се приводи крају захваљујући труду мештана овог села и Удружења Огњена Марија Ливањска.

У уторак 2. августа, у Црном Лугу је прослављена храмовна слава цркве Св Пророка Илије у овом селу. Пред око 70-ак окупљених, Свету Литургију служили су отац Жељко Ђурица, парох лијевањски, и отац Савко Плавшић, парох граховски. У својој проповеди, отац Жељко се осврнуо на живот Св Пророка Илије, те захвалио свима који долазе у овај храм да се у њему моле, како оне који живе у парохији црнолушкој тако и оне који су дошли из далека, потврђујући да нису заборавили своје корене и светиње.

Кум овогодишње славе је био Никола Јањић, који је овом приликом припремио и окрепљење за окупљене. Вреди подсетити да је пре годину дана покренута акција прикупљања средстава за ограђивање порте овог храма, која је и даље у току. Више информација можете наћи овде:

На Илиндан се одржава и велики народни сабор у Црном Лугу. У оквиру ових дешавања организовано је и балотање, турнир у малом фудбалу, такмичење у бацању камена с рамена, и друге активности. Дружење у Црном Лугу је потрајало све до вечерњих сати.

У недељу шесту по Духовима – Светих отаца првих шест Васељенских сабора, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Губину. На овај дан се традиционално окупља народ губинске парохије, како они који живе у селима овог краја тако и они који су пореклом са ових простора а живе расејани широм Босне, Србије и света. Његовом Преосвештенству су саслуживали отац Мирко Јамеџија, бивши парох лијевањски, отац Слободан Кљајић, парох гламочки, отац Жељко Ђурица, парох лијевањски и епархијски ђакон Никола Перковић. За певницом су појали отац Срђан Белензада, парох веселињски и богослов Немања Рељић.

У својој беседи, Његово Преосвештенство се захвалио народу што у толиком броју испуњава своју светињу. Инспирисан природним лепотама Ливањског поља, цвећем његових поља и ливада, приметио је колико тога нам је Бог дао, те нагласио да је једино што се од нас тражи да то што нам је дато не ‘баталимо’. Имајући у виду да се ове године навршава 75 година од усташких злочина над српским народом у Ливањском пољу и шире, Његово Преосвештенство се посебно осврнуо на важност молитвеног сећања на пострадале исповеднике наше вере. Истакао је да ће ове године бити завршени радови на храму и спомен-костурници посвећеној Св. Великомученици Марини у Ливну, као и да ће бити осликана захваљујући средствима Фонда Патријарха Павла при Патријаршији у Београду. На крају, уверио је окупљени народ да ће мученици ливањског поља и званично бити унети у диптих светих, којем они свакако већ и припадају имајући у виду да су страдали због своје вере.

Након Свете Литургије, служен је помен оцу Ристи Ћатићу и његовим парохијанима, првим српским жртвама у Ливањском пољу, које су усташе почетком јуна 1941. године похватали у Сајковићу и бацили у јаму изнад села Сухача. Након рата, њихове кости су извађене из јаме и сахрањене у порти Губинске цркве. Обнова споменика, оштећеног у протеклом рату, приведена је крају прошле године.

Потом су се Епископ и окупљени народ задржали на заједничком ручку, који је припремила парохија губинска. У пријатном дружењу и разговору, верници су се захвалили свом Епископу што их обилази и позвали да и убудуће увеличава њихова окупљања својим присуством.

У поподневним часовима, у недељу 31. јула, служен је парастос на разрушеном спомен-гробљу у Чапазлијама код Ливна. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци пренети су и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту.

Парастос су служили отац Жељко Ђурица, парох лијевањски, и отац Срђан Белензада, парох веселињски. Током своје беседе, отац Жељко се захвалио верном народу који је дошао да присуствује парастосу, истичући да се окупљамо и молимо ради оних који су сахрањени на овом месту, али и ради нас самих, чија је дужност да их се сећамо. Позвао је окупљене да се успостави традиција окупљња на овом месту 31. јула.

Данашњем парастосу су присуствовали и српски министри у влади Кантона 10 – г. Александар Штрбац, министар привреде, и гђа. Мирјана Стојсављевић-Петраковић, министар правосуђа и управе. У знак сећања на пострадале мештане овог села, положили су венац на рушевинама спомен-гробља.

Током парастоса, освећен је дрвени крст који је постављен на месту старог споменика, како би се ово место обележило на хришћански начин. Истовремено, овај крст и молитвено окупљање представљају и почетак обнове овог спомен-гробља. У наредном периоду, израдиће се идејно решење за нови споменик, предрачун радова, те кренути са прикупљањем прилога за изградњу споменика.

У суботу 30. јула у Ливну је одржана централна комеморација поводом 75 година од страдања српског народа у ливањском пољу током Другог светског рата. У капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине, Свету Литургију и помен страдалима служио је отац Срђан Белензада, парох веселињски, док је за певницом одговарао парох лијевањски, отац Жељко Ђурица, са народом. Литургији је присуствовало 60-ак верника, махом потомака страдалих, који се сваке године скупљају да обележе овај дан.

Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У појединим селима, као што је Голињево, побијено је комплетно српско становништво, док је у другим селима само мањи број успео преживети. Међу највећим стратиштима су били ливада крај села Пролог, јама Равни Долац и школа у Челебићу.

Капела и спомен-костурница посвећена Св. Великомученици Марини саграђена је током 1991. године, као вечно почивалиште за мошти пострадалих, које су те године извађене из јама и са других стратишта ливањског поља и положене у костурницу. Током рата 1992-1995, овај храм је претрпео значајна оштећења, док су мошти мученика узнемирене. У овој години, када се навршава 75 година од овог великог страдања и 25 година од почетка изградње капеле и вађења костију наших предака из јама, очекујемо и завршетак радова на обнови и уређењу овог храма.

ОВЕ ГОДИНЕ СЕ НАВРШАВА 75 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРПСКОГ НАРОДА ЛИВНА И ЛИВАЊСКОГ ПОЉА ТОКОМ 1941. ГОДИНЕ. ОВИМ ПОВОДОМ ПАРОХИЈА ЛИЈЕВАЊСКА И УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА ОРГАНИЗУЈУ НИЗ ПАРАСТОСА У ЗНАК СЕЋАЊА НА НАШЕ МУЧЕНИЧКИ СТРАДАЛЕ ПРЕТКЕ.

НИЈЕ ТЕШКО СЕЋАТИ СЕ – ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ!

БЕОГРАД – 23. јула у 12 часова – Парастос ливањским мученицима у цркви Св. Марка на Ташмајдану

НОВИ САД – 24. јула у 10.30 часова – Света Литургија и парастос ливањским мученицима у цркви Св. Ћирилиа и Методија на Телепу

БАЊА ЛУКА – 29. јула у 17 часова – Парастос ливањским мученицима у цркви Св. Јована Богослова на Лаушу

ЛИВНО – 30. јула у 10 часова – Света Литургија и парастос ливањским мученицима у капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну

ГУБИН – 31. јул у 9.30 часова – дочек епископа и Света Архијерејска Литургија у цркви Успења Пресвете Богородице; помен код споменика о. Ристи Ћатићу и Сајковљанима у порти Губинске цркве

ЧАПРАЗЛИЈЕ – 31. јула у 13 часова – Парастос страдалима у Чапразлијама код старог споменика

АВАЛА – 31. јула у 9 часова – Света Литургија и помен ливањским мученицима у Манастиру Богородице Тројеручице

ШАТОР – 1. августа у 17 часова – Парастос страдалима поред крста крај језера

ЦРНИ ЛУГ – 2. августа у 10 часова – Слава цркве Св. Илије и народни сабор

ЧЕЛЕБИЋ – 3. август у 10 часова – Парастос страдалим Челебићанима код споменика на Барјаку

ВРБИЦА – 4. августа у 10 часова – Света Литургија у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле

Током јула месеца, организована је радна акција сређивања православног гробља у Губеру. Гробље је покошено и уређено, а у акцији су учествовали Губерани: Ранко Радета, Бранко Лаганин, Младен Ждеро, Драган Ковачић, Милован Лаганин и Боро Пажин, већина од којих је овом приликом дошла из Бања Луке. Испред парохије Лијевањске и Удружења Огњена Марија Ливањска им се захваљујемо, а ова акција може послужити свима нама за пример!

У храму Светих Кирила и Методија у новосадском насељу Телеп, 24. јула текуће године, после свете Литургије, служен је Парастос свим ливањским и доњепољским мученицима постарадалим од усташа тачно пре 75 година.

Иако је ово сећање на тужни и страшни догађај, данашњи дан у нашем храму се осећао као велики празнични догађај. Недељна Литургија и помен су били један догађај. Васрсење, Пасха! Иако постарадаше давно, они су данас са нама живели. Живели и радовали се заједно са свом небеском војском, светитељима Божијим, Пресветом Богородицом. Сви заједно са Васкрслим Господом, Победитељем смрти, зла и греха!

Ово јеванђелско искуство су осетили сви који су учествовали у молитви. И потомци ових славних мученика али и сви остали који су после Литургије остали да узнесу молитве.

Свету Литургију и парастос је служио ливањски парох протојереј ставрофор Жељко Ђурица уз саслужење пароха телепског презвитера Велимира Врућинића, рођеног у Ливну, Великом Губеру.

После Сабрања, искуства и поуке су, уз послужење, подељени у порти новосадског храма.

презвитер Велимир Врућинић, парох телепски

У београдској цркви Светог Марка, у субту 23. јула, служен је парастос ливањским Србима страдалим лета 1941. године од стране усташког режима НДХ. Ове године се навршава 75 година од овог великог страдања нашег народа.

Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на бројним стратиштима у околини Ливна. Крвници су их у смрт отерали на најстрашније начине: маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме којих су пуне Динара и околне планине.

Парастос је, као и сваке године, служио отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, а присуствовало је 60 потомака, рођака и сународника жртава.

Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који су присуствовали овом молитвеном сећању на наше претке.

У селу Голињеву је током јуна 2016. године настављена акција сређивања гробља и црквене порте. Рад на уређењу овог гробља и цркве, међу најзапуштенијима на територији коју обухвата пароохија Лијевањска, почео је у јулу 2014. године. Тада је прокрчено густо растиње које је неколико деценија преузимало ово гробље, и од кога се већина споменика није ни видела.

Ове године се, уз редовно кошење, приступило и усправљању споменика који су временом пали на земљу. Тако је подигнуто 15-ак камених крстова, док три највећа крста није било могуће подићи без механизације.

Акцију уређења гробља организовали су Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска. Посебне заслуге припадају нашем пароху, оцу Жељку Ђурици, Бори Радићу и Милошу Грајићу из Гламоча који су добровољно учествовали у овој радној акцији, као и Душану Пажину који је обезбедио прилог за покривање основних трошкова ове акције.

Спомен гробље и сеоско гробље у Челебићу први пут је покошено у акцији која је финансирана средствима која су прикупљена од бивших становника и потомака овог села. Акцијом је руководио Раде Црногорац који је својим залагањем успешно обезбедио средства за прво кошење ове године. Извођачи су били Боро Радић и Милош Грајић из Гламоча. После успешно обављене активности (која је била на добровољној основи) око кошења и подизања крстова на гробљу у Голињву и помоћи око сређивања гробља у Прилуци, ова два момка су људски и коректно обавили посао око чишћења гробља и у Челебићу. Са њима је договорено да се спомен гробље и сеоско гробље покосе два пута ове године, а вредност радова је 300км.

Целокупна идеја је била да се на овај начин реши питање одржавања гробља у Челебићу, а овај модел могу да примене и други становници села у којим није решено питање одржавања гробља. Ради даљих радова у селу Челебић апелује се најпре на оне који на било који начин имају везе са овим селом, а онда и на друге, да у складу са својим могућностима уплате одређена средства која ће наменски бити трошена за ово село. Циљ је да се укључе и деца, као потомци Челебићана да својим па и најминималнијим прилогом помогну да се успостави и никад не прекине нит са својим прецима. На веб страници удружења ОМЛ као и на фејсбук страницама група која су везана за Ливањски крај биће редовно објављивана имена оних који су на било који начин подржали активности везане за ово село.

Приложници

Стеван Црногорац – 2.000 дин.

Гордана Достанић – 800 дин.

Петар Црногорац – 1.500 дин.

Раде Црногорац – 1.000 дин.

Милош Дамњановић – 500 дин.

Вукосав Коњикушић – 1.000 дин.

Ране Вујановић – 15 евра

Никола Петровић – 1.500 дин.

Рајка (Црногорац) Латиновић – 2.000 дин.

Ружа Петровић – 1.000 дин.

Ђорђе Радић – 1.000 дин

Душан Милутин – 1.000 дин.

Здравко Милутин – 20 евра

Новица Милошевић – 1.000 дин.

Станко Милошевић – 1.000 дин.

Јованка Милошевић – 1.000 дин.

Миле (Душана) Вујановић ”Брћа” – 2.000 дин.

Љуба Спремо (ћерка Марканова) – 20.00 евра

Љуба Ерцег (Нинина) – 20.00 евра

Никола Ерцег – 1.000 дин.

Илија Ерцег ”Ћика” – 1.000 дин.

Даница Савић (ћерка Мије Баћка Ерцег) – 1.000 дин.

Зорица (Миле) Вујановић – 10.00 евра

Чедомир Вујановић – 1.000 дин.

Челебићко гробље, јун 2016. године

У оквиру дана сећања поводом 75 година од страдања српског народа у Ливањском пољу током Другог светског рата, Парохија Губинска и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају све потомке страдалих као и остале поштоваоце да присуствују парастосу који ће се одржати у Чапразлијама страдалим мештанима овог села. Парастос ће служити надлежни свештеник, о. Жељко Ђурица, у недељу 31. јула у 13.00 часова, на месту старог споменика страдалима, поред главног пута. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци су извађени из ове јаме и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту.

Споменик у Чапразлијама, некада и сада