Након успешно завршене прве фазе радова на изградњи новог оградног зида на гробљу у Застињу (извештај можете погледати овде: https://omlivanjska.com/2016/06/19/zastinjeprvafaza/) , током које је изграђено 120 метара новог зида са северно-источне, источне и југо-источне стране, у претходном периоду су извршене припреме за другу фазу радова на оградном зиду гробља, којом је предвиђено да се изгради нови зид на западној страни гробља, као и већем делу северне стране гробља.

Нови зид изграђен у оквиру прве фазе радова

У оквиру ових припрема, уклоњени су остаци урушеног старог зида, те ископани темељи за нови зид. Радови на изградњи новог зида ће кренути половином септембра 2018. године, када би се изградио нови армирано-бетонски зид у дужини од 170 метара на западној и северној страни гробља.

Према понуди постојећег извођача, за извођење предвиђених радова друге фазе потребно је око 20.300,00 КМ. Одбор за изградњу оградног зида тренутно на располагању има 14.432,00 КМ за извођење ових радова.

Урушени западни део зида пре уклањања

Имајући ово у виду, као и хитну потребу да се започето заврши, те да обезбедимо да гробови наших предака буду заштићени од стоке и других животиња, Одбор за изградњу оградног зида, који чине: Димитрије Томић, Драгомир Петровић, отац Предраг Црепуља и Милош Дамњановић, још једном апелује на све оне чији су преци сахрањени на гробљу у Застињу да помогну ову акцију својим прилозима како би се прикупила недостајућа средства.

Уплате се могу извршити:

У БиХ, преко наменског подрачуна СГВ-ПР Ливно:

• уплате у КМ: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – СГВ-ПР Ливно, Подрачун за оградни зид православног гробља у Застињу, Број рачуна: 338 150 228 132 9611
• девизне уплате из иностранства: осим горе наведених података, вашој банци ће бити потребно и следеће: IBAN BA 393 381 507 781 331 655, UNICREDIT BANK d.d. Mostar, SWIFT CODE UNCR BA 22

У Србији, преко рачуна Удружења Огњена Марија Ливањска:

• уплате у динарима: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – Удружење ОМЛ; Број рачуна – 160-380800-45; Позив на број – 06092014
• девизне уплате из иностранства: инструкције можете наћи на овом линку https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

За било каква питања можете контактирати следеће особе:

• У Београду – Милош Дамњановић, тел. 063-287-876 или milosd83@gmail.com
• У Новом Саду – Петар Црногорац, тел. 021-6390-169, емаил: petarcrnogorac@yahoo.com

• У Ливну – Димитрија Томића, тел. 034-201-696, мобилни 066-898-948, емаил:dimitrije.dragica@gmail.com и Свјетлана Конта мобилни 063-385-221, емаил: mail.konta_svjetlana@yahoo.com
• У Бања Луци – Драган Пажин, тел. 051-423-186

ПРИКУПЉЕНИ ПРИЛОЗИ

Прилози прикупљени у периоду од 6.7.2013. године до 1.9.2018. године, од којих је један део утрошен на прву фазу радова, а преостали део ће бити коришћен за финансирање друге фазе радова.

ДРЖАВНЕ И ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ

Федерално Министарство расељених особа и избјеглица – 15.000,00 КМ

Општина Ливно – 2.500,00 КМ

Жупанијско Министарство грађевинарства – 800,00 КМ

Министарство знаности, просвјете, културе и спорта – 2.000,00 КМ

Кабинет потпредседника Федерације БиХ Милан Дуновић – 500,00 КМ

(УКУПНО = 20.800,00 КМ)

УСТАНОВЕ И ПРЕДУЗЕЋА

Жупанијска болница, Ливно – 500 КМ

Леснина (Нико Баковић) – 200 КМ

Љекарна Л.П. – 75 КМ

Забришће Б&М – 100 КМ

Љекарна ГР – 150 КМ

Павић д.о.о. Ливно – 200 КМ

Метрополис Брина – 100 КМ

Џи Пром д.о.о. – 100 КМ

Ли П. Х. – 200 КМ

Каменорезац Милан Цветковић – 100 КМ

Ли-Пек – 100 КМ

Крње С. Д. Ренићи ТГ – 200 КМ

Ивановић д.о.о. – 100 КМ

Лист д.о.о. – 100 КМ

ТиК Врдољак – 100 КМ

(УКУПНО = 2.325,00 KM)

ПРИЛОЗИ ПОТОМАКА (обавезни прилози)

Живана Арнаут – 100 КМ

Мара Арнаут – 97 КМ

Петар Арнаут – 200 КМ

Душка, Зоран и Дејан Боговац – 360 КМ

Стево и Ристо Борковић – 200 КМ

Бранка Бошњак – 200 КМ

Дита Буловић Маглица – 100 КМ

Соња Буловић-Вргоч – 100 КМ

Драгиња Вранић – 200 КМ

Љиљана Врбавац – 195 KM

Нада Вујица – 100 КМ

Ранко Вујичић – 200 КМ

Мирјана Глигић-Раковић – 494 КМ

Боса Градина – 200 КМ

Дијана Градина-Товирац – 200 КМ

Јованка Градина-Јандрић – 250 КМ

Радомир Градина – 200 КМ

Стојка Градина – 95 КМ

Момчило Грковић – 48 КМ

Бошко Давидовић – 120 КМ

Љиљана Дамњановић – 545 KM

Милош Дамњановић – 796 KM

Милан и Драгана Дувњак – 284 КМ

Слободанка и Милева Дувњак – 95 КМ

Ранко Ђерман – 200 КМ

Ацо Ђуран – 200 КМ

Ранко Ђуран – 200 КМ

Гордана Ерцег – 200 КМ

Лука Ерцег – 200 КМ

Никола и Дијана Ерцег – 284 КМ

Рајка Ерцег – 193 КМ

Мира Ждеро – 195 КМ

Нада Загорац-Римац – 200 КМ

Светозар Иветић – 200 КМ

Дубравка Јагодић – 198 КМ

Ђука Јагодић – 200 КМ

Перо Јагодић – 196 КМ

Милица Јевтић – 200 КМ

Ранко Јовановић – 145 КМ

Љубо Јолић – 200 КМ

Ивка Кнежић – 150 КМ

Стана Кнежић – 50 КМ

Дубравко Ковачевић – 200 КМ

Ђорђе Ковачић – 200 КМ

Ђуро Ковачић – 100 КМ

Анкица Ковљенић – 30 КМ

Жељка Ковљенић – 170 КМ

Здравка Козомора – 100 КМ

Стана Копања – 100 КМ

Миле, Радован и Младен Краварушић – 636 КМ

Мара Лаганин – 120 КМ

Дејан Лалић – 95 КМ

Илија Лалић – 100 КМ

Дејан Ловре – 200 КМ

Биљана Љубоја – 95 КМ

Татјана Љубоја – 200 КМ

Војо и Фикрета Љубоја – 200 КМ

Милојко Маљковић – 200 КМ

Ана и Синиша Марић – 20 КМ

Драгица Марић – 50 КМ

Милан Марић – 309 КМ

Винка Марчета – 200 КМ

Мила Мијатовић – 100 КМ

Милојко Миљковић – 200 КМ

Ангела Мирнић – 100 КМ

Драган Мирнић – 95 КМ

Љубинко Митранић – 150 КМ

Бошко Пажин – 96 КМ

Драган Пажин (и браћа и сестре) – 780 КМ

Душан Пажин ”Ћућа” – 100 КМ

Вања и Магдалена Пажин – 284 КМ

Зоран и Драгица Пажин – 284 КМ

Драгица Пажин – 200 КМ

Душан и Милан Пажин – 144 КМ

Јованка Пажин – 110 КМ

Лазар Пажин – 50 КМ

Мара Перовић – 200 КМ

Драгица Пјевалица – 100 КМ

Раде Попарић – 200 КМ

Албина и Душка Поповић – 200 КМ

Никола Прпа – 100 КМ

Војислав Пушкаревић – 200 КМ

Боја Иветић-Радета – 200 КМ

Звјездана Скакић-Радета – 160 КМ

Јања Радић – 200 КМ

Љиљана Радић (Рацо) – 194 KM

Јела Радоја – 150 КМ

Миланко Радуловић – 100 КМ

Душко Росић – 200 КМ

Момир Росић – 97 КМ

Смиљана Росић – 200 КМ

Јока Савић – 200 КМ

Мила Стевић – 200 КМ

Радомир Субашић – 50 КМ

Димитрије Томић – 200 КМ

Драган Урошевић – 200 КМ

Мара Фрањић – 100 КМ

Даница Црногорац – 200 КМ

Душка Пажин-Црногорац – 95 КМ

Зорка Црногорац и Драго Радета – 50 КМ

Петар Црногорац – 287 КМ

Милутин Црнчевић – 200 КМ

Мара Чакар – 195 КМ

Споменка Шабановић – 100 КМ

Миладин Шешум – 194 КМ

 (УКУПНО = 19.585,00 KM)

ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ

о. Жељко Ђурица, парох лијевањски – 100 КМ

Огњен Хускић – 50 КМ

Бранко Станић – 50 КМ

З. Л. – 20 КМ

Н. Ћ. – 20 КМ

Марија Сучић – 80 КМ

Стево Росић – 50 КМ

М. С. – 100 КМ

И. Љ. – 10 КМ

С. Б. – 12 КМ

Г. Р. – 20 КМ

Јуре – 5 КМ

Амир Јахјефендић – 98 КМ

С.Ј. – 80 КМ

(УКУПНО = 695 KM)

Првог септембарског дана 2018. године, после 77 година, а можда и дуже поново је служена Света Литургија у православној цркви у селу Голињево код Ливна. Уз пароха лијевањског, оца Предрага Црепуље, Свету Литургију су служили и протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, некадашњи парох лијевањски, као и игуман Серафим, старешина манастира Кацапун код Владичиног Хана.

Удахнувши живот живе цркве у овај страдални храм, на Литургији се окупило и десетак верника од којих су неки прешли дугачак пут да би присуствовали овом историјском богослужењу. По први пут у овом храму и након толико година један број верника је приступио и Светој тајни причешћа.

Православна црква у овом селу спаљена је током Другог светског рата, а прва фаза њене обнове која је започета током 2018. године полако се приводи крају о чему ћемо накнадно известити вернике. Дуго заборављена, сада ниче из пепела.

Какав је осећај стајати и молити се Богу на овом Светом месту, на земљи, маховини и поломљеним каменим остацима који су прекрили под ове цркве, изнад којих ниче обновљени храм, могу знати само они који су били овде или на сличним местима. Колика је благодат коју су они понели са овог места зна само Господ.

Ливно је град са малим бројем српског становништва, али ипак сваке недјеље и празника чују се звона са наше православне цркве. Позивају људе да дођу и помоле се Богу у храму Успења Пресвете Богородице.

У уторак 28.8.2018. посебно су били свечани звуци тих наших звона, обиљежавали су славу цркве и дан посвећен Успењу Пресвете Богородице – Великој Госпојини. Када сам видио да у цркву долазе и мени непознати људи да увеличају овај наш празник био сам пресретан. Данас сам црквени кум и домаћин.

Мој посебан дан уз оца Предрага Црепуљу, нашег ливањског пароха, увеличали су својим присуством игуман Серафим из манастира Кацапун у епархији Врањској, протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, бивши парох лијевањски, и јереј Немања Бошковић, парох Бечменски и наше горе лист.

А шта да вам кажем, која радост кад сам видио мог вјероучитеља Жељка Ђурицу, који је дошао чак из Брчког да буде уз мене и наше парохијане. Служећи у ливањској парохији 15 година, он ме је крстио, научио да будем човијек који ће да воли Бога и поштује све људе добре воље. Показао ми је вриједност вјере, цркве и живота у вјери. На том сам му бескрајно захвалан.

Служба је прошла свечано и лијепо. Након освећења колача и кољива, сви присутни су кренули из цркве на уобичајено дружење и ручак, како се одувијек приређује на нашим просторима. Неки од присутних људи свратили су у Костурницу, да се помоле и поклоне нашим жртвама страдалим у Другом свјетском рату.

Тако је прошао дан који ћу заувијек памтити, за мене посебан, за друге, надам се лијеп и угодан. Боже дај нам да се увијек овако састајемо и дружимо, и ако је икако могуће још у већем броју.

Давид Ковачић, црквени кум и домаћин,

о Великој Госпојини 2018. године.

Српска Православна Црквена Општина Лијевно обавештава вернике да ће у суботу 1. септембра бити служена Света Литургија у православној цркви у селу Голињеву код Ливна. Богослужење ће почети у 9 часова.

Ово ће бити прва Света Литургија у православној цркви у Голињеву након Другог светског рата, када је црква и страдала. Током 2018. године, након дужих припрема, кренуло се са обновом саме цркве, у оквиру чега је прекривена новим кровом, а на цркви су постављена и врата и прозори.

Више информација о радовима и даљим плановима за обнову ове цркве ћемо објавити накнадно. До тада, позивамо вернике да нам се придруже на Литургијском слављу поводом почетка обнове овог храма.

Управа Парохије

У суботу, 1. септембра у 18 часова, у просторијама Ливањске гимназије (улица Краљице Катарине 16, Ливно), одржаће се промоција књиге Ливањски Срби: Просвјетна и духовна заоставштина, аутора Бранка Докића и Радована Јовића.

Поред аутора проф.др Бранка Докића, на промоцији ће говорити: академик Славо Кукић, проф. Душко Пљевуља, мр Жељко Вујадиновић и г. Динко Периша. Модератор ће бити Слободан Наградић.

Књига коју ћемо вам представити је приказ прилика и заоставштине српске заједнице ливањског краја, током дуге историје њиховог живота на том простору. Књига се посебно бави развојем школства и црквено-духовног живота српске заједнице у Ливну током претходна два столећа.

Аутори и овом књигом широј читалачкој публици желе да прикажу део богате баштине града Ливна и тиме, на још један начин и још једним у низу примера, искажу љубав према завичају.

Проф.др Бранко Докић је уважени међународни стурчњак и професор Електротехничког факултета у Бања Луци, а сада дипломата, на положају амбасадора Босне и Херцеговине у Грчкој.

Господин Радован Јовић је дугогодишњи новинар, дописник и сарадник, између осталих и Вечерњих новости, Независних новин, СРНЕ…

Очекујемо вас!

Организатор промоције: Српска Православна Црквена Општина Ливно и аутори.

”Учините ви што је до вас, а ја ћу се за остало побринути – поручио је Господ окупљеном народу, и васкрсао Лазара”

-тумачење Јеванђеља, беседа о Лазаревој суботи

Сваке године се сетим ових речи кад се спремам на пут за родни крај. Има још народа Ливањског краја који није заборавио, па неки дођу на парастос у Ливно, неки у Губин, Чапразлије и Челебић, а највише их је на слави у Црном Лугу за Илиндан.

Сабрасмо се и ове године, али чини ми се најтеже је у Врбичкој парохији. Да ли зато што св. Марија Магдалина – у народу позната као мироносна Марија – пада 4. августа, па већина људи дан раније одлази из села ове парохије? Да ли зато што је овај празник установљен после овог задњег рата па нема традицију? Да ли зато што су већ и сити и напијени?

Било како било, они који су ове године дошли у Врбицу, храму Силаска Светог Духа на Апостоле, напојише своју душу тамо где им највише прија. Потрудили су се парохијани да свој храм уреде како ваља, јер се врата ове светиње отварају тек неколико пута годишње. Лазар Катић је и ове као и претходних година покосио порту цркве, Ацо Иветић замени свог ујака па ове године покупи покошено сено, Бранко Вујчић покоси пут од Селина, а Сава Јовић, Милка Кисић, Мара Јовић Столина, Сава Шуњка, Миладин Коњикушић, Светлана, Урош и Никола Петровић улепшаше цркву, порту и парохијски дом, као у најсрећнија времена ове парохије.

У сутон, окупани августовским сунцем, задовољни, са вилама и грабљама на раменима, ко у стара добра времена кренусмо кући, са зебњом хоће ли сутра ико доћи на богoслужење. Можда ће неко замерити што помињемо имена оних који дадоше допринос и издвојише време за овај посао, али они који бораве ”доле” у време Илинданских дана знају колико је тешко издвојити време и сакупити људе да ураде нешто заједничко.

Покретано ланцем који Сава Јовић дарива и постави, зазвони звоно на Благу Марију са Врбичке цркве, сакупи се народ и помоли за себе и све српско у овом крају. Ми учинисмо шта је до нас, и верујемо да ће нам и Господ помоћи.

Дођи народе мој поново, дуго је одјекивало Ливањским пољем. Благо оном ко може да чује!

Никола Петровић

У данима од 28. јула до 1. августа одржана су молитвена окупљања у знак сећања на српске цивилние жртве пострадале од усташа 1941. године на више стратишта на подручју Ливна и Купреса: код села Пролог; јамама: Равни Долац, Самогред, Бикуша, Тушница-Јеловача, Камешница, Рубића Долац, Развала. Пропунта, ливади Трновац, челебићкој школи; на местима: Кожварица, Мала врата, Занесовићи, Борова Глава… Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на најстрашније начине,  маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме планина око Ливањског поља. Молитвеним сећањем сународници и потомци обележили су 77 година од њиховог страдања и поклонили сенима предака чију жртву и страдање не заборављају.

Главно молитвено окупљање одржано је у Ливну 30. јула, на Огњену Марију, где је служена Света Литургија у Спомен-капели св. Великомученице Марине у којој су похрањене мошти ливањских мученика, извађене из јама 1991. године. Пред шездесетак потомака и других верника, Свету Литургију су служили отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, отац Слободан Кљајић, парох гламочки, отац Срђан Белензада, парох веселињски, отац Велимир Врућинић, родом из Губера, као и ђакон Радомир Врућинић. Један број присутних је приступио и светој тајни причешћа током литургије. Након богослужења, свештенство и верници су се задржали на ручку који је припремила управа парохије.

Овом молитвеном сећању су претходили парастоси у Београду, Новом Саду, Бања Луци и Брчком.

У Београду молитвено сећање је одржано 28. јула у цркви Светог Марка. Парастосу, који је служио отац Мирко Јамеџија, присуствало је око шездесет сународника и потомака.

У цркви Светог Јована Богослова у Бања Луци, парастос 29. јула у поподневним часовима служио је отац Предраг Црепуља, парох лијевањски.

Након недељне литургије у цркви Светих Кирила и Методија у Новом Саду, служен је, 29. јула помен ливањским Србима. Помен је служио отац Велимир Врућинић.

Помен страдалим ливањским Србима служен је и у храму Свете Недеље у Брчком након недељне Литургије. Пред великим бројем верника, укључујући и један број оних из Ливањског поља, молитвено сећање предводили су отац Миодраг Тошић, отац Жељко Ђурица и протођакон Велибор Симић.

Истог дана, 29. јула, служен је и помен у манастиру Богородице Тројеручице, на Авали. Помен је служио отац Војо Билбија.

У ливањском селу Губину, у порти цркве Успења Пресвете Богородице, код споменик оцу Ристу Ћатићу и његовим парохијанима из села Сајковић и Грковци помен су 31. јула служили су отац Предраг Црепуља и ђакон Радомир Врућинић.

Истог дана отац Предраг Црепуља и ђакон Радомир Врућинић одржали су парастос у селу Чапразлије, на месту срушеног споменика житељима тог села, побијеним у јами Самогрaд.

Ови дани молитвеног сећања на ливањске Србе завршени су парастосом који је служен на спомен-гробљу на Барјаку, у селу Челебићу, 1. августа, на месту где и даље лежи највећи део моштију нешто више од 400 мештана овог и околних села, побијених од усташа у данима око Огњене Марије. Предводећи нешто више од 20 окупљених, парастос је служио отац Савко Плавшић, парох граховски.

Парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија ливањска захваљује се свима који су присуствовали обележавању ове тужне годишњице, запалили свећу и помолили се за душе наших страдалника.

У београдској цркви Светог Марка, у субту 28. јула, служен је парастос ливањским Србима страдалим лета 1941. године од стране усташког режима НДХ. Ове године се навршава 77 година од овог великог страдања нашег народа.

Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на бројним стратиштима у околини Ливна. Злочинци су их у смрт отерали на најстрашније начине: маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме којих су пуне Динара и околне планине.

Парастос у Београду је, као и сваке године, служио отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, а присуствовало је 60-ак потомака, рођака и сународника жртава.

Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који су присуствовали овом молитвеном сећању на наше претке. Овим још једном сведочимо да није тешко сећати се, и да ја то најмање што су наши преци заслужили својим мучеништвом.

У наредним данима, помени и парастоси ће се служити у Ливну, Бања Луци, Новом Саду, на Авали, у Чапразлијама и Челебићу. Позивамо све оне који могу да нам се придруже у овим молитвеним окупљањима.

РАСПОРЕД ОКУПЉАЊА

ЛИВНО, 30. јула у 10.00, Света Литургија – Спомен-капела св. Великомученице Марине, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља и присутни свештеници;

БАЊА ЛУКА, 29. јула у 17.00, помен – црква Светог Јована Богослова (Лауш), помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

НОВИ САД, 29. јула у 10.30, помен – црква Светих Кирила и Методија (Телеп), помен ће служити свештеник Велимир Врућинић;

АВАЛА, 29. јула у 10.00, помен – Манастир Богородице Тројеручице, помен ће служити свештеник Војо Билбија;

ГУБИН, 31. јула у 10.00 Света Литургија – црква Успења Пресвете Богородице у Губину, споменик оцу Ристу Ћатићу и дванесторици житеља села Сајковић, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

ЧАПРАЗЛИЈе, 31. јула у 12 часова – помен код порушеног споменика страдалима служиће свештеник Предраг Црепуља;

ЧЕЛЕБИЋ, 1. августа у 10.30 – спомен гробље на Барјаку, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

ШАТОРСКО ЈЕЗЕРО, 1. август у 17 часова – помен страдалима код крста крај језера.

Молитвено сећање на невине жртве ливањских Срба сурово побијених, усташком руком, 1941. године одржаће се и ове године.  Помолићемо се за душе жена и деце који су тада живи бацани у јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараца побијених код села Пролог, побијене нејачи у челебићкој школи, на ливади Трновац, на подручју Купреса…., њих преко 1600, од тек рођених до у старости онемоћалих. Тих дана, око Огњене Марије, нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина.

Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама. Нажалост, за њих није било мира и већ наредне године је део моштију разбацан око оскрнављене Спомен-капеле и делимично запаљене лијевањске православне цркве. Упорни потомци страдалника, Епархија бихаћко-петровачка и Парохија лијевањска обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.

Парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају вас да се заједно помолимо за душе наших мученика, на парастосима који ће се одржати у:

ЛИВНУ, 30. јула у 10.00, Света Литургија – Спомен-капела св. Великомученице Марине, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља и присутни свештеници;

БЕОГРАДУ, 28. јула у 11.30, помен – црква Светог Марка, помен ће служити свештеник Мирко Јамеџија;

БАЊА ЛУЦИ, 29. јула у 17.00, помен – црква Светог Јована Богослова (Лауш), помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

НОВОМ САДУ, 29. јула у 10.30, помен – црква Светих Кирила и Методија (Телеп), помен ће служити свештеник Велимир Врућинић;

АВАЛИ, 29. јула у 10.00, помен – Манастир Богородице Тројеручице, помен ће служити свештеник Војо Билбија;

ГУБИНУ, 31. јула у 10.00 Света Литургија – црква Успења Пресвете Богородице у Губину, споменик оцу Ристу Ћатићу и дванесторици житеља села Сајковић, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

ЧАПРАЗЛИЈАМА, 31. јула у 12 часова – помен код порушеног споменика страдалима служиће свештеник Предраг Црепуља;

ЧЕЛЕБИЋУ, 1. августа у 10.30 – спомен гробље на Барјаку, помен ће служити свештеник Предраг Црепуља;

ЦРНИ ЛУГ – 2. август у 10 часова – Илиндан – Света Литургија и слава цркве Св. Пророка Илије у Црном Лугу;

ВРБИЦА – 4. август у 10 часова – Блага Марија – Света Литургија и збор код цркве Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици.

Свако добро од Господа!

Парохија Лијевањска                                                Удружење Огњена Марија Ливањска

Са првим зрацима сунца, са ливањског смарагдно плавог неба, освану још једна света недјеља. Вријеме је да се служи Богу. Парох лијевањски, узевши из дома вино, воду, просфору и све што је неопходно да би се служила Света Литургија, одјева своју мантију и лаганим корацима креће ка прелијепом храму Успења Пресвете Богородице, који наши преци изградише још за турског земана. Храм на узвишици, видан из цијелог Ливна, крст са његовог звоника се види из цијелог града.

Идући ка храму, свештеник у себи размишља: ”Мили Боже, хоће ли ко од стараца моћи данас доћи? Дан је лијеп, али је синоћ било невријеме. Можда не смеју вани. Ово мало дјечице је на распусту, можда су негдје и отишли…”.

Тако размишљајући, стиже у свети храм, откључавајући га са два огромна метална кључа, и улази унутра. Сваки пут улазак је запањујући. Када се одшкрину метална врата, верника дочека велељепни изглед унутрашњости, прелијепе иконе са својим златним ореолима које одољевају зубу времена и мирис тамјана од претходне Литургије. Зидови натопљени искреном молитвом и тешким бременом историје који носи ова мала хришћанска заједница на својим плећима.

Иако још никога нема, свештеник осјети да ће барем њих неколико доћи. Упркос болести и годинама, Ливњаци неће дозволити да њихова светиња остане празна. Колико год да их дође, црква ће бити пуна.

Сабирајући своје мисли на молитву, облачећи се у свете златоткане одежде у миру и тишини храма обасјаног првима зрацима сунца, размишља колико ли је светих душа у прошлости, баш у овом храму, са својим часним протама ливањским, своје молитве Богу узносило. Одлутавши тако у мислима, тргну га звук звона са других градских цркава. Појури да и он позвони старим звоном које је пре више од једног века даривала честита Стана Арнаут да, како на њему пише, ”живе зове, а мртве оплакује” те да, својим рањеним звуком, сакупи вернике.

Одједном, тишину у црквеној порти почеше да испуњавају гласови. Чују се и дјеца. Ту су Стојка и Војка, Весна и Божана, и сви остали наши парохијани, носе цвијеће за свети храм. Ту су Милка и Смиљана, спремне да држе пјевницу. Ту су и наша дјечица, ђаци за вјеронауку, неки да чтецирају, неки да помогну у олтару, сви да своје искрене молитве Богу узнесу. Јер, молитве дјечије и ових измучених стараца су најискреније засигурно.

Литургија свечано одпоче. Иако нас је десетак, као да нас је стотину – јер тако и звучаше када одјекну прво Амин, које пјевница започе а остали подржаше.

Не осјећамо да нас је мало, јер са нама су свети анђели и наши преци, који спију вечним сном праведних мученика тек неколико метара од Богородичине цркве, у капели Свете великомученице Марине. Са нама су и сви они, наши најмилији, рођени и крштени овдје а расути по цијеломе свијету.

Тако одпоче још једна Света Литургија у Ливањској Богородичиној цркви. Одпочета давних дана, а никада се, ако Бог да, неће завршити…

Након што је почетком године Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки г. Сергије благословио изградњу новог црквено-народног конака у парохији Губинској, Одбор за изградњу конака је кренуо са конкретним корацима на прикупљању прилога и извођењу радова.

Током марта и априла прикупљене су понуде потенцијалних извођача за радове на саливању темеља конака. Након прикупљања понуда, као најповољнији извођач изабрана је фирма Сепарација Пржине доо. Сами радови започети су уочи Васкрса и завршени крајем маја.

Укупна вредност свих изведених радова на темељима будућег конака износи 12.340 евра.

Захваљујући средствима прикупљених од различитих акција и појединачних прилога, исплаћено је 6.550,00 евра ових трошкова. Тренутно постоји дуг од 5.790,00 евра за изведене радове, док у фонду за овај пројекат постоји и 18.200,00 динара и 200,00 КМ на рачуну Удружења Огњена Марија Ливањска.

Када су у питању средства прикупљена кроз различите акције, можемо констатовати да је 2.970,00 евра прикупљено закључно са Убрусом 2017. године, а додатних 2.030,00 евра је прикупљено на концерту у Аустрији, организованом у ову намену почетком 2018. године. Преосталих 1.550,00 евра је прикупљено захваљујући појединачним прилозима особа чија имена се налазе испод.

Одбор за изградњу конака још једном позива све оне који потичу из парохије Губинске – села Казанаца, Сајковића, Губина, Прова, Чапразлија и Рујана – као и све друге који желе и могу да помогну ову племениту акцију да то учине уплатом својих прилога.

За уплате из Србије: Сврха уплате – прилог за Губин; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 160-380800-45; Позив на број – 29082015

За уплате из БиХ: Сврха уплате – прилог за Губин; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 551-72077032321-17; Позив на број – 29082015.

– за уплате из иностранства потребне податке можете наћи овде:https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

Српски православни живаљ под Динаром и у Ливањском пољу, рекло би се, судбина никада није штедјела. Но, није ред да сву кривицу пребацујемо на судбину, која чак и не постоји. Праведније је да кажемо, да су дух и вјеру ових несаломивих кршних горштака покушавали да саломе и погазе неки мање храбрији и мање поштенији људи. Но, Бог је праведни Судија, па нека Његова Буде задња.

Много пута борци за слободу, али много пута и издани и остављени, постајали су избјеглице и напуштали своја огњишта. Али занимљиво је да су се увијек враћали родном селу и родној Динари. Рекло би се, нити они могу без Динаре, али богами ни Динара не може без њих.

Ево милошћу Божијом, а трудом наших добрих људи са губинске парохије, и њихових пријатеља из других мјеста освештали смо темеље, покрај наше свете цркве у Губину, милост је и слава.

Темељи, које освештасмо  су за  нови црквено-народни дома који подижемо на нашој парохији. Али не само то.То су и темељи нове наде и нове воље за повратак на своје и својима.

У исто вријеме док заједнички подижемо конак, многе куће се полако али видно обнављају и санирају. Све су ближе дани, када ће наша села бити, барем у овим љетним данима пуна људи, пјесме и весеља.

Пуна села а пуне и душе.

Велики труд  наших подинарца, који  улажу за своја села и своје људе неће остати заборављен ни код људи а камоли код Бога, код кога је све записано у вјечну књигу.

Јесте, драга браћо и сестре, да нас је живот разбацао по цијеломе свијету, али, када се пожелимо и присјетимо живота у родном крају, треба да дођемо и испунимо срцу жељу, па макар то било и на кратко, на пар дана, једном годишње, колико се може. Битнији је тај осјећај, када пролазиш кроз родно село а  свако те  препознаје, дал по оку, по гласу, по челу, по говору. То је  осјећај када је срце веће од Динаре, а око бистрије од Шаторског језера.

То нико нема право да нам одузме и ускрати..

Наш нови Конак ће бити од користи свима. Његова врата ће бити отворена за сваког добронамјерника и доброжелатеља.

Надамо се, да ће се уз Божију помоћ, већ за Божић у њему проломити чувена „Ајде се, сине, прекрсти и реци Христос Се Роди!“

Овом значајном датуму посвећујем ове стихове:

Под Динаром народу и Богу,

Обнављамо своју богомољу,

Јер све браћа кад се сложе могу,

Под Троглавом у Ливањском пољу.

Када дођеш са поносом реци,

Ову Цркву од камена што је,

Градили су с трудом наши преци,

Сад ја градим за потомке своје.

Нећу дати корову и трави,

Да избрише траг дјетињства мога,

Све ћу као поддинарац прави,

Ја пренјети на унука свога.

Без Динаре живјети не могу,

На свијету нигдје није боље,

Да са браћом запјевати могу

Враћам ти се Ој Ливањско поље

Парох лијевљански и администратор губински

Јереј Предраг Црепуља

На Духовски понедељак, 28. маја 2018. године, верни народ Врбичке парохије окупио се да прослави славу свога храма који је посвећен празнику Силаска Светог Духа на Апостоле. Свету Литургију служио је парох лијевањски и врбички отац Предраг Црепуља, а за певницом је одговарао г. Миле Вујичић из Бојмуната. На крају Литургије, пресечен је и славски колач, а окупљени су се задржали у парохијском дому на чашици разговора.

Црква Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици саграђена је између два светска рата на темељима порушене дрвене цркве, саграђене од брвана. Црква је 1929. године осветио Митрополит дабробосански Петар Зимоњић. Као најстарији парох врбички спомиње се Теодор Козомара.

Црква је 1989. године обновљена и освећена 1990. године од стране Епископа далматинског Николаја. Запаљена је у току рата 1994. године а обновљена након 2000. године трудом госпође Марије Лежер из Канаде, у спомен на њеног племенитог мужа, Марка Лежера, који је као официр СФОР-а службовао на овим просторима.

ПАРОХИЈА ВРБИЧКА

Радови на изградњи новог, народног конака крај Губинске цркве су отпочели. Уочи Васкрса, кренуло се са земљаним радовима на темељима будућег конака. Током маја месеца, погођени су и започети радови на саливању темеља будућег конака.

Након прикупљања понуда, као најповољнији извођач изабрана је фирма Сепарација Пржине доо. Укупна вредност свих радова на саливању темеља будућег конака износи 23.500 КМ. Значајан део ових средстава је већ прикупљен, међутим Одбор за изградњу конака апелује на све оне који имају могућности да помогну овај велики пројекат својим прилозима. О томе како можете дати свој прилог погледајте овде: https://omlivanjska.com/2018/03/01/konakparohijagubin/

Очекује се да ће радови на саливању темеља бити завршени до краја маја или почетка јуна месеца. Предвиђено је освећење темеља, након чега ће се наставити са радовим на изградњи, тако да би се до Убруса већ могли назирати црте будучег конака.

Преносимо и имена оних појединаца који су до сада дали прилоге за нови конак покрај Губинске цркве и који ће бити придодати до сада прикупљеним средствима.

Парохија Лијевањска обавештава све вернике, а посебно оне чији су покојници сахрањени на православном гробљу у Губеру, да ће се у понедељак 21. маја, на празник Св. Јована Богослова, извршити прелив гробова. Парастос за све који су сахрањени на овом гробљу служиће се у 10 сати. Окупимо се да се заједно и молитвено сетимо наших предака!

У плану је и изградња новог оградног зида за ово гробље, о чему ће сви потомци сахрањених на овом гробљу бити накнадно обавештени!

Управа Парохије Лијевањске

Дана, 2. априла 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, посјетио је начелника општине Босанско Грахово, господина Душка Радуна.

Владика је претходно обишао храм светих апостола Петра и Павла и састао се са надлежним свештеником о. Савком Плавшићем.

У сусрету са начелником Радуном владика је разговарао о животу и раду нашег народа у Грахову и околини. Такође је било разговора о обиљежавању 100 годишњице од смрти Гаврила Принципа 1918-2018, јубилеја који ће бити организован покровитељством општине Грахово и обиљежен 29. априла ове године.

У повратку, владика је са својом пратњом обишао и гроб свештеномученика Милоша Билбије у Црном Лугу, који је мучки мучен од стране аустроугара 1916. године, а који ће ове године заједно са другим новомученицима бити предложен на редовном засједању Светог архијерејског Сабора за канонизацију у ред светих свештеномученика Цркве Христове.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка.

ПРЕНОСИМО ЈАВНИ ОГЛАС МИНИСТАРСТВА ЗА ИЗБЈЕГЛИЦЕ И РАСЕЉЕНА ЛИЦА (http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mirl/Pages/Default.aspx#collapsible2) ИЗ БАЊА ЛУКЕ ЗА ОБНОВУ КУЋА ЗА ОДАБРАНИ БРОЈ ОПШТИНА, МЕЂУ КОЈИМА СУ И ОПШТИНЕ ЛИВНО, БОСАНСКО ГРАХОВО, ГЛАМОЧ, ДРВАР И БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ.

ПРИЈАВЕ СЕ ПОДНОСЕ ДО 11. АПРИЛА 2018. године.

ПОТРЕБНО ЈЕ ПРЕУЗЕТИ И ПОПУНИТИ СЛЕДЕЋЕ ОБРАЗАЦ: Образац обнова кућа 2018

ЗА СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ПОЗВАТИ МИНИСТАРСТВО У БАЊА ЛУЦИ НА БРОЈ ТЕЛЕФОНА: 051 338-723 (АКО ЗОВЕТЕ ИЗВАН БиХ: 00 387 51 338 723).

——————————————————————

Na osnovu člana 23. stav 1. Zakona o raseljenim licima, povratnicima i izbjeglicama u Republici Srpskoj („Službeni glasnik Republike Srpske“, br. 42/05 i 52/12), a u vezi sa realizacijom Programa rješavanja problema raseljenih lica, povratnika i izbjeglica za 2018. godinu, ministar za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske objavljuje

J A V N I   O G L A S

za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine, raseljenim licima u Bosni i Hercegovini i povratnicima u Republiku Srpsku i Federaciju Bosne i Hercegovine

Pomoć u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica, u cilju povratka, dodjeljuje se u okviru implementacije projekata pomoći u izgradnji, dogradnji i sanaciji stambenih objekata po principu „ključ u ruke“ i projekata dodjele građevinsko-zanatskog materijala sa stimulativnim novčanim sredstvima i novčana pomoć, u skladu sa Standardima o minimumu stambenih uslova.

Implementator projekata je Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske.

• Povratnici SRPSKE nacionalnosti i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica na području gradova i opština u Federaciji Bosne i Hercegovine mogu podnijeti za: grad Mostar; opštine: Bosanski Petrovac, Čapljina, Drvar, GLAMOČ, GRAHOVO, Maglaj, Ravno, Stolac, LIVNO, Odžak, Kalesija, Vareš, Sanski Most i
• Povratnici hrvatske nacionalnosti i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica u cilju povratka na područje gradova i opština u Republici Srpskoj mogu podnijeti za: gradove: Banjaluka, Doboj, Prijedor; opštine: Brod, Derventa, Gradiška, Kotor Varoš, Laktaši, Modriča, Mrkonjić Grad, Oštra Luka, Pelagićevo, Prnjavor, Šamac, Teslić i
• Povratnici bošnjačke nacionalnosti i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica u cilju povratka na područje gradova i opština u Republici Srpskoj mogu podnijeti za: gradove: Doboj, Prijedor, Zvornik; opštine: Bratunac, Brod, Derventa, Prnjavor, Osmaci, Modriča, Novi Grad, Srebrenica, Teslić, Vlasenica i
• Interno raseljena lica srpske nacionalnosti i pripadnici nacionalnih manjina i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica na području gradova i opština u Republici Srpskoj mogu podnijeti za: gradove: Banjaluka, Zvornik, Trebinje, opštine: Brod, Gradiška, Modriča, Mrkonjić Grad, Šipovo, Srebrenica, Laktaši, Kotor Varoš, Foča, Ljubinje, Kneževo i

Kriteriji za odabir korisnika pomoći su:

Opšti kriteriji za utvrđivanje potencijalnih korisnika pomoći za izgradnju i sanaciju stambenih jedinica su eliminatorni i obavezujući za sve korisnike:

1. Korisnik pomoći je izbjeglica iz BiH, raseljeno lice u BiH ili povratnik;
2. Korisnik pomoći je iskazao namjeru za povratkom;
3. Utvrđen status vlasništva, ili stanarsko pravo nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije;
4. Korisnik pomoći je na dan 30.04.1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije;
5. Stambena jedinica korisnika pomoći koja je predmet rekonstrukcije, smatra se neuslovnom za stanovanje u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova;
6. Korisnik pomoći/nosilac domaćinstva i članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine nemaju na teritoriji BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uslovnom za stanovanje, u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova;
7. Korisnik pomoći nije primio pomoć u rekonstrukciji, dovoljnu da zadovolji standarde o minimumu stambenih

Dokumenti koje je potrebno dostaviti uz prijavu za oglas vezano za opšte kriterije:

1. Potvrda nadležnog organa o statusu (za sve članove povratničke porodice prijavljene za pomoć u rekonstrukciji)

Izbjeglice iz BiH, raseljene osobe u BiH i povratnici

Potvrda nadležnog organa o statusu izbjeglice iz BiH, raseljena lica i povratnika, ili drugi dokumenti na osnovu kojih se može utvrditi navedeni status.

2. Prijava za dobrovoljni povratak

Prijava     za    dobrovoljni     povratak/ovjeren     obrazac     prijave,     zahtjev    za    povrat imovine/stanarskog prava ili zahtjev za obnovu imovine.

3      Dokaz o vlasništvu/stanarskom pravu

Status o vlasništvu ili stanarskom pravu nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije dokazuje se sljedećim dokumentima:

1. ZK (zemljišno-knjižni) izvadak;
2. Izvod iz katastarske evidencije ne stariji od 6 mjeseci;
3. Rješenje o povratu imovine/stanarskog

4      Uvjerenje o kretanju

Uvjerenjem o kretanju podnosioca prijave za dodjelu donacije pomoći za izgradnju i sanaciju stambenih jedinica, koje izdaje nadležni organ unutrašnjih poslova, dokazuje se da je korisnik pomoći na dan 30.04.1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije. Potrebno je priložiti original uvjerenje o kretanju, ili ovjerenu kopiju.

Izuzetno od prethodnog stava raseljenim licima može se odobriti pomoć za izgradnju dislociranog objekta pod uslovom da ispunjavaju sljedeće uslove:

1. da je vlasnik/posjednik parcele na koju dislocira stambeni objekat,
2. da ispunjava kriterije navedene u tačkama 5, 6 i

5      Potpisana i ovjerena izjava korisnika pomoći

Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva da je stambena jedinica, koja je predmet rekonstrukcije, neuslovna za stanovanje u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova.

6      Potpisana i ovjerena izjava korisnika pomoći

Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva (ovjeren obrazac izjave) da on i punoljetni članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine, nemaju na teritoriji BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uslovnom za stanovanje u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova.

7      Potpisana i ovjerena izjava korisnika pomoći

Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva (ovjeren obrazac izjave) da on i punoljetni članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine, nisu primili pomoć u rekonstrukciji dovoljnu da zadovolji standarde o minimumu stambenih uslova.

Posebni kriteriji

Vrednovanje se vrši na osnovu sljedećih kriterija:

• Korisnik pomoći se vratio na svoje prijeratno prebivalište (spontani povratnik) i živi u uslovima koji su ispod utvrđenog stambenog
• Korisnik pomoći pripada određenim kategorijama, kao što su:

1. socijalne kategorije;
2. osobe sa invaliditetom;
3. nezaposlena lica;
4. samohrani roditelji;
5. maloljetna djeca bez roditeljskog staranja;
6. penzioneri;
7. porodice poginulog borca;
8. porodice nestalih osoba i bivši logoraši.

• Korisnik pomoći boravi u kolektivnom smještaju (tranzitno-prihvatni i kolektivni centri), alternativnom smještaju, ili ostvaruje pravo na alternativni smještaj.
• Broj i starosna dob članova porodice korisnika pomoći koji su se prijavili za dobijanje pomoći za rekonstrukciju i povratak u

Dokumenti koje je potrebno dostaviti uz prijavu za oglas vezano za posebne kriterije:

1. Korisnici koji su se vratili na svoje prijeratno prebivalište i porodice u procesu povratka;

Potvrda ili uvjerenje nadležnog organa opštine povratka na kojoj su naznačena imena i prezimena povratnika sa tačnom adresom povratka.

2. Korisnik pomoći pripada određenim skupinama

• socijalne kategorije – rješenje/odluka nadležnog Centra za socijalni rad da je stalni korisnik pomoći od Centra za socijalni rad;
• osobe sa invaliditetom – uvjerenje nadležnog organa/institucije;
• nezaposlena lica – potvrda nadležne ustanove za zapošljavanje;
• samohrani roditelj – izvod iz matične knjige umrlih;
• maloljetna djeca bez roditeljskog staranja – potvrda/uvjerenje nadležnog Centra za socijalni rad;
• penzioneri – rješenje/odluka nadležnog organa/institucije, ili ček od penzije;
• porodice poginulih boraca – uvjerenje nadležnog organa/institucije;
• porodice nestalih osoba i bivši logoraši – uvjerenje nadležnog organa/institucije.

3. Korisnik se nalazi u kolektivnom smještaju (tranzitno-prihvatni i kolektivni centri), alternativnom smještaju, ili ostvaruje pravo na alternativni smještaj

Potvrda nadležnog organa na kojoj su naznačeni svi članovi domaćinstva koji koriste alternativni smještaj.

4. Porodice koje imaju više članova zajedničkog domaćinstva i njihova starosna dob

   Kućna lista korisnika pomoći ovjerena u opštini prebivališta/privremenog boravka ne starija od šest mjeseci uz fotokopije važećih ličnih karata za svakog punoljetnog člana navedenog na kućnoj listi o zajedničkom domaćinstvu i izvod iz matične knjige rođenih za maloljetne članove domaćinstva.

*    *    *

U skladu sa Procedurama za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u izgradnji, dogradnji, sanaciji stambenih objekata po principu “ključ u ruke“ i Procedura za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u dodjeli građevinsko-zanatskog materijala i Procedurama za dodjelu novčane pomoći, prijavu potencijalnih korisnika pomoći na Javni oglas mogu vršiti i lokalne zajednice, odsjeci Ministarstva, udruženja i druge humanitarne organizacije – projektni pristup.

Podnosilac prijedloga dužan je da za sve predložene potencijalne korisnike dostavi dokumentaciju kojom se dokazuje ispunjavanje opštih kriterija, te da izvrši rangiranje predloženih korisnika po prioritetu.

*    *    *

Prijava se, sa dokazima o ispunjavanju kriterija iz Javnog oglasa, preporučenom pismenom pošiljkom ili lično dostavlja na adresu Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske –Odsjek Banja Luka, Trg Republike Srpske br. 1. Banja Luka u zapečaćenoj koverti sa naznakom:

ZA JAVNI POZIV – NE OTVARAJ!

Oglas ostaje otvoren 21 dan od dana objavljivanja.

Izbor korisnika pomoći vršiće se u skladu sa Procedurama za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u izgradnji, dogradnji, sanaciji stambenih objekata po principu “ključ u ruke“ i Procedura za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u dodjeli građevinsko-zanatskog materijala i Procedurama za dodjelu novčane pomoći.

Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica će zaprimljene prijave potencijalnih korisnika koristiti i prilikom implementacije drugih projekata dodjele pomoći.

Nepotpune i neblagovremene prijave neće biti uzete u obzir na razmatranje i rangiranje.

Preliminarna rang lista o izboru potencijalnih korisnika pomoći sa kriterijima korištenim tokom odabira korisnika biće objavljena na oglasnim tablama i web sajtu Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske i oglasnim tablama gradova i opština.

Pravo na prigovor na preliminarnu listu korisnici imaju u roku od 8 dana od dana objavljivanja preliminarne liste potencijalnih korisnika.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti na broj tel. 051/338-723.

Broj: 18.04-07-192/18                                                                            MINISTAR

Datum: 22.03.2018. god.

Davor Čordaš

Дана, 9. марта 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије извршио је канонску посету парохији Лијевањској.
У храму Успења Пресвете Богородице, владика Сергије је служио Свету Литургију пређеосвећених Дарова, уз саслужење протопрезвитера Слободана Кљајића, пароха гламочког, и ђакона Немање Рељића. За певницом су одговарали свештеници: Никола Пено, парох медљански; Мирослав Гаврић, парох герзовачко-бараћки; Срђан Белензада, парох веселињски; Милош Црепуља, парох пљевско-мујџићки; Предраг Црепуља, парох лијевањски, те вероучитељ Недељко Јакшић. Осим верног народа лијевањске парохије, богослужењу је присуствовао и знатан број верника из Гламоча и других крајева наше епархије. Током Свете Литургије, велики број присутних је приступио светим тајнама исповести и причешћа.
На крају Литургије, владика Сергије је поздравио присутни народ поучивши их о посту и молитви, осврнувши се и на своја сећања из Ливна из својих монашких дана, града у коме је тог дана први пут богослужио као епископ.
Светој Литургији су присуствовали и представници Општинског међурелигијског вијећа Ливна. Након богослужења, Управа парохије је за окупљене припремила пригодну вечеру у сали парохијског дома, којој су присуствовали представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице из Ливна.
Током ове посете Ливну, Његово Преосвештенство владика Сергије је такође обишао капелу Св. Великомученице Марине у којој се налазе свете мошти око 1000 ливањских Срба, невино пострадалих новомученика из другог светског рата. Током обиласка капеле, Његово Преосвештенство се упознао са током радова на обнови.