Цвијо Пајчин – Орашчић

Овог јуна навршава се 75 година од почетка масовних усташких злочина над српским народом Ливањског поља. Према расположивим изворима, 6. јуна 1941. године група наоружаних усташа из Ливна упала је у Сајковић, српско село на западу данашње општине Ливно. Према писању Буда Симоновића у књизи Огњена Марија ливањска, усташе су дошле у Сајковић у потрази за Цвијом Пајчином, званим Орашчић, који се већ био одметнуо у планину и почео да пружа отпор властима НДХ.

Пошто Цвију нису успели наћи, усташе су ухапсиле угледног и дугогодишњег губинског свештеника, оца Ристу Ћатића и Цвијиног млађег брата Јову. По свему судећи, отац Ристо је усташама свакако већ био трн у оку. Као и у другим угледним и образованим Србима у Ливањском пољу, и у њему су видели особу која би могла покренути обичан народ на отпор злочинима које су припремали над Србима.

отац Ристо Ћатић, свештеник Губински

Уз оца Ристу и Јову Пајчина, према сведочењима које је забележио Будо Симоновић, усташе су ухапсиле и: Васа Пајчина, Рада Загорца (Јолића), Илију Шормаза, Васа, Пера, Мирка, Ника (Сима) и Славка Росића и Војина и Илију Јањића. Једина кривица ових мештана села Сајковића и Грковаца је што су се нашли на путу усташама у тренутку када су тражили жртве за одмазду.

Ових 12 Срба усташе су одвеле у правцу села Каблића крај Ливна. Ту су их спровели у планину, са намером да их убију. Међутим, схватајући шта ће се десити, Јово Пајчин и Перо Росић успевају да побегну пре почетка стрељања. Након мучења и злостављања, усташе су стрељале преосталу десеторицу, те њихова тела бациле у јаму Рубића Долац изнад Сухаче.

Међутим, један од бачених у јаму, Мирко Росић, је био само рањен, те је успео изаћи из ове јаме и докопати се слободе. Захваљујући овој чињеници, о овом страшном злочину остало је да сведочи троје сведока.

Тела страдалих су се налазила у овој јами дуги низ година. Након рата, извађене су из јаме и сахрањена у порти Губинске цркве. На том месту је подигнут и споменик 1962. године. На плочи на овом споменику стоји следећи текст:

”Овде почивају посмртни остаци деветорице невиних људи из Сајковића и Грковаца, првих жртава фашистичког терора у Ливањском крају, које су усташки злочинци, слуге окупатора, 6. јуна 1941. године поубијали и бацили у јаму Рубића Долац изнад Сухаче код Ливна:

Ћатић И. Ристе         Шормаз Ј. Ила

Росић Ј. Симе             Пајчин И. Васе

Росић В. Славка         Јолић М. Раде

   Росић Т. Васе             Јањић М. Војина

Јањић П. Илије

Споменик невиним жртвама подиже народ Доњег Ливањског поља

Губин, септембра 1962. године”

Током рата 1992-1995, овај споменик је тешко оштећен. Захваљујући залагању парохије Губинске, добрих људи и Удружења Огњена Марија Ливањска, његова обнова је завршена почетком 2015. године. У јулу исте године, споменик је освећен, након чега је над њим служен помен страдалима.

Помен код обновљеног споменика у Губину, 2015. године

У наставку се налази детаљан опис ових несрећних догађаја из књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“.

ПОП РИСТО ЋАТИЋ

          Чим су се домогли власти, усташе су и у Ливну започеле систематске и темељите припреме за потпуно истребљење српског живља. Упутства о томе донијели су они који су са благословом Степинца и потпуним овлашћењима Павелића стигли из Загреба убрзо након капитулације и распада Југославије.

Знали су добро да је први и најважнији задатак докопати се највиђенијих и најутицајнијих људи и покупити оружје и ратну опрему из руку Срба а потом их, голоруке и обезглављене, у датом тренутку сасвим уништити.

Направљена је црна књига а један од првих који је у њу уписан био је Цвијо Пајчин, звани Орашчић из Сајковића, који је већ приликом првог доласка усташа дошао у сукоб са њима.

Било је то негдје у мају 1941. године. Др Драган Урумовић је бануо са свитом у Сајковић да и ту притврди наредбу о предаји оружја и припријети немилосрђем према свима који се о ту наредбу оглуше. Цвијо је излетио пред њега и у брк му рекао да никад неће дати оружје и да усташе више не смију крочити у Сајковић.

Урумовић се вратио бијесан и празник руку, а Цвијо се латио оружја и одметнуо у планину. Од тада усташе су непрекидно вребале прилику да са Цвијом измире рачуне, а он опет да одржи дату ријеч и врати им мило за драго.

ЦВИЈО ПАЈЧИН — ОРАШЧИЋ, симбол храбрости и непокора у ливањском крају

По казивању неких свједока, већином забиљежених половином 1990. године, међу којима је и професор Марко Пајчин, Цвијов брат од стрица, том приликом је дошло и до туче између Цвија и пратилаца др Урумовића. У неравном боју Цвијо је изгледа извукао дебљи крај, али су и усташе осјетиле како он удара и што им је најтеже пало, није им пошло за руком да га свежу и поведу са собом.

Како је вријеме одмицало и усташка власт снажила и узимала маха, Цвијо је постајао све већи трн у оку. Његов непокор је представљао велику опасност и наносио несагледиве штете при остваривању усташког пакленог плана.

Свјесни да би буна Цвије Орашчића могла да се распламса и поприми озбиљније размјере, да његов углед из часа у час вртоглаво расте међу српским становништвом, усташе су одлучиле да се са њим и његовим истомишљеницима на вријеме немилосрдно обрачунају.

Једног дана, у првој половини јуна 1941, упали су у Сајковић у потрази за Цвијом. Кад нијесу ухватили нега, похапсили су и повели других дванаест мјештана на челу са угледним и омуљеним попом Ристом Ћатићем и Цвијовим млађим братом Јовом Пајчином.

И о овом догађају запис је оставио Милан Радоја:

„Трагали су стално за Цвијом Пајчином али га нису могли уватити, и онда је дошо ред на попа Ристу Ћатића.

За вријеме Аустроугарске, кад је каво ђак учијо црквену богословију, бијо је добар пријатељ Гаврила Принципа и са његовом групом бијо је у атентату на пестолонаследника Фердинанта са још њи неколико. Није био разоткривен па је тако измако казну аустрински власти.

Падом Аустрије рађа се нова краљевска Југославија 1918. године. Ристо завршио поповску школу. Долази у губинску парохију. Смијенијо неког старог попа Уроша… Он се поносио да припада Младој Босни. Носио је на капуту и неку значку и бијо признат код они власти.

Послим кад су се почели водити избори, одма су постала два табора: Радикална странка и Сељачка хрватска странка. У нашој околини доњег поља сви Срби гласали би за радикале, а Хрвати за Хрватску сељачку странку.

Онога времена попови су одигравали главну улогу. Они би тумачили сваки на свој начин. Ниједан свештеник није никада реко ниједну ријеч о братству и јединству него су одма постојала два табора, ко је које вјере.

Поп Ристо, свештеник, и жупник Божо Шимлеша слабо су се гледали. Нико ји није видијо да су заједно говорили. У жупи Боже Шимлеше било је и Срба, у Лиштанима и Горњим и Доњим Рујанима.

Из ови села људи молили попа Ристу да јим одобри и помогне да направе једну малу црквицу па да им он дође неколико пута у години одржавати молитву.

То им је он помогао. Направили су једну малу црквицу и једну молитву у њој одржали. Одма, кроз неколико дана, неко дошо поноћи, поломио циглу, разбило врата и вршило нужду у цркви…

Одма тај глас кроза село отишо до попа Ристе. Искупило се нешто око стотина људи, вјерски загрижени. Обантују попа Ристу да иде пред њима и да понесу црквену заставу на лице мјеста па када виде да је то истина да ће ићи и они са том руљом разорити лиштанску цркву.

Када је дошла та руља са црквеном заставом онда су Срби из ова три села што су у мањини долетили молити да то не раде. Љубили попа Ристу и оне виђеније људе да то не раде: нас ће онда ноћ прогутати па шта ће нам црква.

Тако молећи, у галами ове руље, вјерски загрижене, вратили се натраг, галамећи.

Један човјек, неки стари Перић који није знао низашто, у чуду гледо шта се догодило. Онда неко из пушке опали. Човјек паде мртав ни крив ни дужан.

Након неколико дана дошло је нешто око 30 жандара из Сплита, Мостара, Ливна… Долазили на лице мјеста. Црква је била обрисана. Доводили жупника Божу Шимлешу. Он се правдо да он није никога наговоријо него да су то неки берекини урадили. Тако се то утишало, а сељаци између себе још више вјерски загризли. Два свештеника су се крвнички гледали. Чекао се моменат освете за те догађаје. Дошао је сада ред на попа Ристу.

Један аутобус и једна луксузна кола са око 15 усташа, са једним пушкомитраљезом, отишли су у Губин код цркве, у поповску кућу. Уватили попа Ристу и тражили Орашчића Цвију. Нису га могли наћи. Уватили су му брата Јову и још мирни сељака. Неки су копали крумпир, неки шишали овце каво мирни сељаци, нису се томе надали.

Потрпали ји у аутобус. Уставили су се у Струпнићу код жандарске станице. Тамо је неки збор бијо. Из аутобуса смијали се и викали поносито: ово су хрвацки соколови што купе српску банду, ми ћемо нашу домовину очистити од банде…

Оћерали су ји више Каблића у планину и бацили у јаму. Од њи, успјели су два побјећи — Цвијин брат Јово и Росић Нико…“

Сем попа Риста и Јова Пајчина усташе су тог дана похватале још и Васа Пајчина, Рада Загорца, Илију Шормаза, Васа, Пера, Мирка, Ника и Славка Росића и Војина и Илију Јањића. Довели су их над јаму Сухача и након мучења и мрцварења побацали у јаму.

Не зна се сасвим тачно шта се све и како одиграло над јамом Сухачом тог јунског предвечерја. Покољ су преживјела тројица (а не двојица како пише Милан Радоја), али је сваки од њих својим путем стигао на слободу и на свој начин доживио и преживио ову крваву драму

Јово Пајчин и Перо Росић, звани Перић, успјели су да побјегну изнад јаме у тренутку када су схватили да ће их постријељати. Како су касније казивали, између њих је био Раде Загорац. И он је сунуо да бјежи, али је његова судбина до дана данашњег остала неразјашњена и сасвим покривена велом мистерије.

По једној верзији он је у бјекству рањен. Усташе су успјеле да га пристигну и дотуку а потом га бациле у неку другу јаму или шкрип који до данас није откривен. По другој, он је у току ноћи, бјежећи са стрелишта, упао у неку кућу да потражи спас, али је ипак нашао смрт јер је погодио и ушао у хрватску кућу.

Трагови о његовој смрти су добро скривени. Истина о судбини попа Ћатића и групе око њега, међутим, већ сјутрадан је објелодањена кад су кућама добјежали живи Јово Пајчин и Перо Росић, а мало потом и Мирко Росић (а не Нико како је забиљежио Милан Радоја).

Јово Пајчин је, по казивању професора Марка Пајчина, пошто је умакао плотунима, успио да се под окриљем мрака удаљи неопажено низ поље испод села Каблића. Ту се склонио и преданио у једној ракити, а пошто су ливаде већ биле забрањене за испашу, није било опасности ни од чобана да га нађу и открију. Одатле се пребацио до куће, испричао шта се десило, извукао пушку из потаје и одметнуо се и он у планину, у друштво брату Цвију, а оружја су се латили и сви остали у селу који су га имали јер се очекивало да би усташе поново могле доћи да купе нове жртве и праве одмазде.

То се, ипак, није догодило све до 27. јула када ће у Сајковићу креснути и једна од првих устаничких варница у Босни и Херцеговини.

Судбина Мирка Росића, по мајци званог Ружић, посебно је занимљива. По једној причи њему се указала срећа да је међу усташама био и неки који је са Мирком служио војску и који изгледа ипак није заборавио војничко друговање. Случајно или намјерно, тек згодило се да баш тај пуца на Мирка и промаши га.

Вјероватнија је ипак друга верзија. Мирко је пао већ од првог плотуна, али је био само лакше рањен. Упростио се, међутим, и није показивао никакве знаке живота, поготову кад је чуо да на његове другове поново пуцају и докрајчују их куршумима у главу.

Једног по једног су затим бацали у јаму. Мирка потоњег. То га је по свему и спасило јер је у јаму пао на гомилу тијела и тако остао жив. У току ноћи он је некако успио да се извере и извуче из јаме и побјегне кући…

Но, ако она прича о доброчинству усташе и помоћи коју је пружио Мирку Росићу и није, може бити, тачна, тачно је да му је Хрват касније спасио главу.

Био ту у селу неки Пилип Бенцун, шумар, родом однекуд из Далмације. Радио човјек свој посао и није се много бактао политиком.

Једног дана, лутајући по шумама, шумар наиђе на Мирка Росића који се, такође, одметнуо у планину чим је стигао кући и избјегао смрт у јами Сухачи. Мирко спавао испод некаквог омара, али га Бенцун пажљиво пробудио и брацки посавјетовао да се чува „бандита усташких” — баш тако рекао — јер ако им поново падне шака више главу неће изнијети.

И Мирко запамтио то његово доброчинство и Пилипа Бенцуна, који је у народу иначе био омиљен, никог никад од Срба није мрко погледао, чак ни кад је почео устанак, све док му се у ратном вихору није замео траг. По неким подацима и он сам је касније осјетио злоћу и немилосрђе усташко, без обзира што је био Хрват, јер усташе су посебно били кивни на Хрвате који у Србима нијесу видјели злотворе само зато што су Срби и што се крсте са три прста…

Међу радовима на храму и спомен-костурници у Ливну које парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска покушавају да приведу крају, једна од врло битних активности је и уређење саме гробнице, те слагање моштију наших мученики пострадалих предака.

Као што је познато, током последњег рата део ових моштију је узнемираван, разбациван и разношен. Велики део моштију је ипак остао у костурници или прикупљен у њеној близини. Део се налазио у самој гробници, део у џаковима и чаршафима, а део, који је разношен па прикупљен, је чекао да се врати у саму гробницу.

Затечено стање након рата

У консултацији са стручљацима о најприкладнијем начину чувања моштију, Парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска су одлучили да се мошти уредно сложе у дрвене сандуке, положене у гробницу. Крајем 2015. године, набављено је 25 дрвених сандука за ове потребе захваљујући прилозима Босе Радете и Тихомира Ерцега. Током зиме 2016. године, кренуло се са слагањем моштију у ове сандуке. Међутим, количина моштију је захтевала да се набави још 20 дрвених сандука. Овом приликом, Удружење Огњена Марија Ливањска и парохија Лијевањска моле приложнике који би били заинтересовани да покрију трошкове ових сандука да контактирају надлежног свештеника, о. Жељка Ђурицу, или Милоша Дамњановића (+381 63 287 876 или milosd83@gmail.com), члана УО Удружења.

 Слагање моштију

Током слагања моштију, пронађен је и један део личних предмета страдалих, који је пронађен 1991. године када су кости вађене из јама ливањског поља.

Лични предмети

Парохија и Удружење се овом приликом захваљују Жељку и Сузани Дамјановић из Грахова, који су се прихватили посла око слагања моштију, те Горану Маркочевићу из Теслића, који је сандуке направио и допремио до Ливна, те даривао сталажу на којој ће се налазити део моштију.

У петак 21. маја, Његово Преосвештенство Eпископ бихаћко-петровачки г. Атанасије примио је представнике Удружења Огњена Марија Ливањска у просторијама Патријаршије у Београду. Састанку су присуствовали председник Удружења Никола Петровић и члан Управног одбора Милош Дамњановић.

Током састанка се разговарало о животу у Епархији, али пре свега о активностима и пројектима на којима раде Удружење и Парохија лијевањска. Једна од главних тема су били и радови које је потребно извести како би се завршила обнова капеле и Спомен-костурнице св. Великомученице Марине-Огњене Марије, укључујући и њено осликавање.

Управа Удружења се овом приликом захваљује Његовом Преосвештенству што је, и поред великих обавеза током заседања Светог Архијерејског Сабора, нашао времена да се састане са нашим представницима.

Васкрс, најрадоснији хришћански празник, је и ове године дочекани у миру и радости у храмовима ливањског поља, на богослужењима која су окупила верни народ који и данас живи на овим просторима, као и оне који су овом приликом дошли из других крајева Босне и Херцеговине и Србије.

У Црном Лугу је служено на Лазареву суботу (Врбицу) у храму Св. Пророка Илије. Након богослужења, вечеру за окупљене припремио је Никола Шормаз, на чему му захвалност изражава парохија црнолушка.

На Велики Петак, дан када је Господ разапет и страдао на крсту, вечерње богослужење служено је у храму Успења Пресвете Богородице у Ливну, уз изнишење плаштанице. Током службе, верни народ је целивао плаштаницу.

Надлежни парох о. Жељко Ђурица је на Велику Суботу служио Свету Литургију у Губину, у цркви Успења Пресвете Богородице. Овом приликом је светим тајнама исповести и причешћа приступио велики број окупљених, који су се припремали постом претходних недеља. Након Свете Литургије, окупљени су се задржали на дружењу у парохијском дому.

Након тога, на другој страни поља, молитва је испунила и храм Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици.

На сам Васкрс, празнична Литургија је служена у Ливањском храму, где се окупио велики број парохијана. Већина је овом приликом приступила светим тајнама исповести и причешћа.

И ове године, празнична радост за најмлађе парохијане је била увеличана пакетићима које су за њих припремили Управа парохије и Удружење Огњена Марија Ливањска. Овом приликом се још једном захваљујемо свим добрим људима који су помогли ову акцију.

Васкршње славље је настављено другог дана овог великог празника Светом Литургијом у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици. На Васкршњи уторак, богослужење је одржано у цркви Св. Пророка Илије у Црном Лугу. Након тога, подељени су васкршњи пакетићи и најмлађим становницима ове парохије.

По већ устаљној пракси, Удружење Огњена Марија Ливањска, у сарадњи са паросима ливањским и купрешким, припремило је пакетиће и за српску децу у купрешким селима Малован и Равно.

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија 15. априла 2016. године у атријуму Народне банке Србије свечано је отворена изложба архивских докумената, фотографија, артефаката из народног живота и прошлости „Срби Ливањског поља – трајање кроз векове“.

Организатор изложбе је Удружење Огњена Марија Ливањска из Београда, а аутори су проф. др Вељко Ђурић Мишина и мр Радован Пилиповић. Пред већим бројем окупљених посетилаца изложбу је свечано отворио високопреподобни архимандрит, настојатељ Светониколајевског манастира Рмањ из Босанске Крајине Серафим Кужић и изасланик Његовог Преосвештенства епископа бихаћко-петровачког Атанасија, који је, због болести, био спречен да отвори изложбу.

У програму свечаности отварања су учествовали чланови хора „Србски православни појци“ (https://www.youtube.com/channel/UCRZASu4kKk7KPcc-u5vTRWg) и народни гуслар Владо Руњо који је одгуслао песму „Стари Вујадин“. Из Ливна овом приликом дошли кларинетисти Стефан Ђурица и Давид Ковачић  и извели Химну Светом Сави. Аудиторијуму су се, такође, обратили председница Управног одбора Удружења Огњена Марија Ливањска гђа Гордана Достанић, заменик председника Одбора за дијаспору Скупштине Србије г. Миодраг Линта, коаутор изложбе господин Радован Пилиповић и свештеник Жељко Ђурица, парох лијевањски. Конферансу садржајног програма је држала Оливера Радета.

Отварању је присуствовало преко 150 посетилаца, како ливањских Срба тако и представника других босанских и херцеговачких удружења која делују у Србији те грађана Београда. Удружење Огњена Марија Ливањска потврдило је своју чврсту решеност, преко организације ове изложбе, да се не забораве изворишта бројних потомака ливањских Срба који, због неповољних историјских прилика, данас живе и раде у Србији, Републици Српској и даље у свету.

Изложба подсећа и приказује улогу Српске православне црквене општине у Лијевну (Ливну) у борби за црквену-школску аутономију Срба у БиХ крајем 19. века, историју школства, културно-просветних друштава, страдање православног и српског Ливна у Другом светском рату 1941-1945. године, итд. Изложбу прати богато илустровани и лепо одштамани каталог који ће остати писани траг ове културне манифестације.

Одржавање изложбе помогли су: Управа за дијаспору и везе са Србима у региону МСП РС; Штампарија покрајинске владе АП Војводине; Штампарија Сајнос Нови Сад, Igepa cartacell doo, Београд; Парохија лијевањска; Народна банка Србије; Будо Симоновић, новинар из Подгорице; Јово Бајић, новинар из Београда и бројни чланови Удружења ОМЛ. Посебну захвалност изражавамо госпођи Гордани Достанић због великог и несебичног труда уложеног у успешну реализацију ове изложбе.

Удружење Огњена Марија Ливањска вас позива на свечано отварање изложбе

“СРБИ ЛИВАЊСКОГ ПОЉА – ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ”

Вођени исконском љубављу према пореклу, ливањски Срби, данас становници Србије, припремили су експонате и фотографије, сложене по сегментима, како би приказали део своје етнологије, културе и бурне историје.

Очекујемо да ћете са нама поделити задовољство и указати нам част присуством свечаном отварању изложбе, у петак 15. априла у 18 часова у простору галеријe Народне банке Србије, Немањина 17 (улаз из улице Светозара Марковића), Београд.

Аутори изложбе су: проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић.

Одржавање изложбе помогли су: Управа за дијаспору и везе са Србима у региону МСП РС; Штампарија покрајинске владе АП Војводине; Штампарија Сајнос Нови Сад, Igepa cartacell doo, Београд; Парохија лијевањска; Народна банка Србије; Будо Симоновић, новинар из Подгорице; Јово Бајић, новинар из Београда и бројни чланови Удружења ОМЛ.

Изложба ће бити отворена сваким радним даном до 28.априла т.г.

Најближе гараже паркинг сервиса су на Славији (прилаз из Мекензијеве) и у Масариковој (код Београђанке).

Na osnovu člana 23. stav 1. Zakona o raseljenim licima, povratnicima i izbjeglicama u Republici Srpskoj („Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 42/05 i 52/12), a u vezi sa realizacijom Programa rješavanja problema raseljenih lica, povratnika i izbjeglica za 2016. godinu, Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske raspisuje

J A V N I P O Z I V

za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine, raseljenim licima u Bosni i Hercegovini i povratnicima u Republiku Srpsku i Federaciju Bosne i Hercegovine

ROK ZA PODNOŠENJE PRIJAVA: 12. APRIL 2016.

PREUZMITE IZJAVU: Izjava uz zahtjev za obnovu i rekonstrukciju_043130097

Pomoć u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica, u cilju povratka, dodjeljuje se u okviru implementacije projekata pomoći u izgradnji, dogradnji i sanaciji stambenih objekata po principu „ključ u ruke“ i projekata dodjele građevinsko-zanatskog materijala sa stimulativnim novčanim sredstvima i novčana pomoć, u skladu sa Pravilnikom o minimumu stambenih uslova.

Implementator projekata je Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske.

–Povratnici srpske nacionalnosti i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica, na području gradova i opština u Federaciji Bosne i Hercegovine, mogu podnijeti za: Grad Mostar, opštine: Bosanski Petrovac, Čapljina, Drvar, Glamoč, Grahovo, Ključ, Maglaj, Ravno, Stolac, Livno, Odžak i Kalesija.

-Povratnici hrvatske nacionalnosti i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica u cilju povratka, na područje gradova i opština u Republici Srpskoj, mogu podnijeti za: gradove Banju Luku, Doboj, Prijedor; opštine: Berkovići, Brod, Derventa, Gradiška, Kotor Varoš, Laktaši, Modriča, Mrkonjić Grad, Oštra Luka, Pelagićevo, Prnjavor, Šamac, Teslić, Vukosavlje.

-Povratnici bošnjačke nacionalnosti i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica u cilju povratka, na područje gradova i opština u Republici Srpskoj, mogu podnijeti za: gradove Doboj, Bijeljinu, Prijedor; opštine: Bratunac, Brod, Modriča, Novi Grad, Šamac, Srebrenica, Teslić, Vlasenica, Vukosavlje, Zvornik i Rogatica.

-Interno raseljena lica srpske nacionalnosti i pripadnici nacionalnih manjina i ostali, prijave za dodjelu pomoći u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica, na području gradova i opština u Republici Srpskoj, mogu podnijeti za: gradove Bijeljinu, Trebinje, Istočno Novo Sarajevo; opštine: Brod, Gradiška, Modriča, Mrkonjić Grad, Novi Grad, Šipovo, Osmaci, Srebrenica, Zvornik, Kotor Varoš, Istočni Drvar i Foča.

Kriterijumi za odabir korisnika pomoći su:

Opšti kriterijumi za utvrđivanje potencijalnih korisnika pomoći za izgradnju i sanaciju stambenih jedinica su eliminatorni i obavezujući za sve korisnike:

1.Korisnik pomoći je izbjeglica iz BiH, raseljeno lice u BiH ili povratnik;

2.Korisnik pomoći je iskazao namjeru za povratkom;

3.Utvrđen status vlasništva ili stanarsko pravo nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije;

4.Korisnik pomoći je, na dan 30.04.1991. godine, imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije;

5.Stambena jedinica korisnika pomoći koja je predmet rekonstrukcije, smatra se neuslovnom za stanovanje, u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova;

6.Korisnik pomoći/nosilac domaćinstva i članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine nemaju na teritoriji BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uslovnom za stanovanje, u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova;

7.Korisnik pomoći nije primio pomoć u rekonstrukciji, dovoljnu da zadovolji standarde o minimumu stambenih uslova.

Dokumenti koje je potrebno dostaviti uz prijavu na Oglas koji se odnose na opšte kriterijume:

1.Potvrda nadležnog organa o statusu (za sve članove povratničke porodice prijavljene za pomoć u rekonstrukciji) Izbjeglice iz BiH, raseljena lica u BiH i povratnici:

Potvrda nadležnog organa o statusu izbjeglice iz BiH, raseljenog lica i povratnika, ili drugi dokumenti na osnovu kojih se može utvrditi navedeni status.

2. Prijava za dobrovoljni povratak:

Prijava za dobrovoljni povratak/ovjeren obrazac prijave, zahtjev za povrat imovine/stanarskog prava ili zahtjev za obnovu imovine.

3. Dokaz o vlasništvu/stanarskom pravu:

Status o vlasništvu ili stanarskom pravu nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije dokazuje se sljedećim dokumentima:

i) ZK (zemljišno-knjižni) izvadak;

ii) Izvod iz katastarske evidencije, ne stariji od šest (6) mjeseci;

iii) Rješenje o povratu imovine/stanarskog prava.

4. Uvjerenje o kretanju

Uvjerenjem o kretanju podnosioca prijave za dodjelu donacije pomoći za izgradnju i sanaciju stambenih jedinica, koje izdaje nadležni organ unutrašnjih poslova, dokazuje se da je korisnik pomoći na dan 30.04.1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije. Potrebno je priložiti original uvjerenja o kretanju ili ovjerenu kopiju.

Izuzetno od prethodnog stava raseljenim licima može se odobriti pomoć za izgradnju dislociranog objekta pod uslovom da ispunjavaju sljedeće uslove:

a.da je vlasnik/posjednik parcele na koju dislocira stambeni objekat,

b.da ispunjava kriterije navedene u tačkama 5, 6 i 7.

5. Potpisana i ovjerena izjava korisnika pomoći

Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva da je stambena jedinica, koja je predmet rekonstrukcije, neuslovna za stanovanje u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova.

6. Potpisana i ovjerena izjava korisnika pomoći

Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva (ovjeren obrazac izjave) da on i punoljetni članovi njegovog domaćinstva, od 1991. godine, nemaju na teritoriji BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uslovnom za stanovanje u skladu sa standardima o minimumu stambenih uslova.

7. Potpisana i ovjerena izjava korisnika pomoći

Izjava korisnika pomoći/nosioca domaćinstva (ovjeren obrazac izjave) da on i punoljetni članovi njegovog domaćinstva, od 1991. godine, nisu primili pomoć u rekonstrukciji dovoljnu da zadovolji standarde o minimumu stambenih uslova.

Posebni kriterijumi

Vrednovanje se vrši na osnovu sljedećih kriterijuma:

Korisnik pomoći se vratio na svoje prijeratno prebivalište (spontani povratnik) i živi u uslovima koji su ispod utvrđenog stambenog minimuma.

Korisnik pomoći pripada određenim kategorijama, kao što su:

a)socijalne kategorije;

b)lica sa invaliditetom;

c)nezaposlena lica;

d)samohrani roditelji;

e)maloljetna djeca bez roditeljskog staranja;

f)penzioneri;

g)porodice poginulog borca;

h)porodice nestalih lica i bivši logoraši.

Korisnik pomoći boravi u kolektivnom vidu smještaju (tranzitno-prihvatni i kolektivni centri), alternativnom smještaju ili ostvaruje pravo na alternativni smještaj.

Broj i starosna dob članova porodice korisnika pomoći, koji su se prijavili za dobijanje pomoći za rekonstrukciju i povratak u BiH.

Dokumenti koje je potrebno dostaviti uz prijavu na Oglas koji se odnose na posebne kriterijume:

1. Korisnici koji su se vratili na svoje prijeratno prebivalište i porodice u procesu povratka.

Potvrda ili uvjerenje nadležnog organa opštine povratka na kojoj su naznačena imena i prezimena povratnika sa tačnom adresom povratka.

2. Korisnik pomoći pripada određenim grupama.

-Socijalne kategorije – rješenje/odluka nadležnog centra za socijalni rad da je stalni korisnik pomoći od Centra za socijalni rad;

-Lica sa invaliditetom – uvjerenje nadležnog organa/institucije;

-Nezaposlena lica – potvrda nadležne ustanove za zapošljavanje;

-Samohrani roditelj – izvod iz matične knjige umrlih;

-Maloljetna djeca bez roditeljskog staranja – potvrda/uvjerenje nadležnog centra za socijalni rad;

-Penzioneri – rješenje/odluka nadležnog organa/institucije ili ček od penzije;

-Porodice poginulih boraca – uvjerenje nadležnog organa/institucije;

-Porodice nestalih lica i bivši logoraši – uvjerenje nadležnog organa/institucije.

3. Korisnik se nalazi u kolektivnom vidu smještaju (tranzitno-prihvatni i kolektivni centri), alternativnom smještaju ili ostvaruje pravo na alternativni smještaj.

Potvrda nadležnog organa na kojoj su navedeni svi članovi domaćinstva koji koriste alternativni smještaj.

4. Porodice koje imaju više članova zajedničkog domaćinstva i njihova starosna dob.

Kućna lista korisnika pomoći ovjerena u opštini prebivališta/privremenog boravka, ne starija od šest mjeseci, uz fotokopije važećih ličnih karata za svakog punoljetnog člana navedenog na kućnoj listi o zajedničkom domaćinstvu i izvod iz matične knjige rođenih za maloljetne članove domaćinstva.

** *

U skladu sa Procedurama za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u izgradnji, dogradnji, sanaciji stambenih objekata po principu „ključ u ruke“ i Procedura za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u dodjeli građevinsko-zanatskog materijala i Procedurama za dodjelu novčane pomoći, prijavu potencijalnih korisnika pomoći na Javni poziv mogu vršiti i lokalne zajednice, odsjeci Ministarstva, udruženja i druge humanitarne organizacije – projektni pristup.

Podnosilac prijedloga dužan je da za sve predložene potencijalne korisnike dostavi dokumentaciju kojom se dokazuje ispunjavanje opštih kriterijuma, te da izvrši rangiranje predloženih korisnika po prioritetu.

** *

Prijava, sa dokazima o ispunjavanju kriterijuma iz Javnog oglasa, preporučenom pisanom pošiljkom ili lično, dostavlja se na adresu: Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske – Odsjek Banja Luka, Trg Republike Srpske br. 1, Banja Luka, u zapečaćenoj koverti sa naznakom:

ZA JAVNI POZIV – NE OTVARAJ!

Oglas ostaje otvoren 21 dan od dana objavljivanja.

Izbor korisnika pomoći vršiće se u skladu sa Procedurama za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u izgradnji, dogradnji, sanaciji stambenih objekata po principu „ključ u ruke“ i Procedura za odabir korisnika i realizaciju projekata pomoći u dodjeli građevinsko-zanatskog materijala i Procedurama za dodjelu novčane pomoći.

Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica će zaprimljene prijave potencijalnih korisnika koristiti i prilikom implementacije drugih projekata dodjele pomoći.

Nepotpune i neblagovremene prijave neće biti uzete u obzir na razmatranje i rangiranje.

Preliminarna rang lista o izboru potencijalnih korisnika pomoći, sa kriterijumima korišćenim tokom odabira korisnika, biće objavljena na oglasnim tablama i web sajtu Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske i oglasnim tablama opština.

Pravo na prigovor na preliminarnu listu korisnici imaju u roku od 15 dana od dana objavljivanja preliminarne liste potencijalnih korisnika.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti na broj tel. 051/338-823.

Један од важних задатака Удружења Огњена Марија Ливањска је евидентирање свих припадника српског народа страдалих током рата 1992-1995. године, а чије је страдање везано за територију општине Ливно. Ангажманом једне групе чланова Удружења формиран је списак војника и цивилиа српске националности који су: (1) рођени у општини Ливно и ту страдали; (2) рођени у општини Ливно а страдали ван ње; (3) рођени ван општине Ливно али страдали на овом простору.

Исти списак можете преузети на овој страници у Excel формату и погледати. Молимо све посетиоце, чланове породице и друге особе у поседу релевантних сазнања да нас контактирају ако имају додатне податке о некој од страдалих особа наведених у овом списку или ако имају сазнања о особама којих на овом списку нема а треба бити. Контакт емаил: gdostanic@gmail.com

ПРЕУЗМИТЕ: Žrtve 92-95 tri

У суботу 12. марта т.г. у сали КЦ Чукарица одржана је Шеста седница Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска. Скуп је благоловио отац Мирко Јамеџија.

Након усвајања Дневног реда и избора чланова радних тела, Скупштина је верификовала пријем у чланство нових 26 чланова, усвојила Годишњи извештај о раду са финансијским извештајем за 2015. годину, као и План рада за 2016. годину.

У конструктивној атмосфери разговарало се о новим активностима које би могле допринети бољем положају ливањских Срба, активнијем укључењу у решавање питања од интереса за живот српске заједнице, као и очување њихове имовине.

Скупштини је присуствовао и заменик председника Одбора за дијаспору Скупштине Републике Србије, господин Миодраг Линта, који се обратио присутнима информацијама о покретању месечника Српско коло, као и акцији евидентирања имовине избеглих и расељених Срба, разлоуима њеног покретања и начину реализације.

Након Скупштине, у ресторану Ваша трпеза настављено је дружења Ливњака, до касних вечерњих сати. Ливањско вече обележено је присним разговором земљака, уз дискретну музику и добро послужење. Била је то лепа прилика да се после много година сретну људи који се дуго нису видели.

Овом приликом захваљујемо се власнику ресторана Владимиру Шуњки и особљу на љубазности.

Парох лијевањски отац Жељко Ђурица, као и представници Удружења ОМЛ, Милош Дамњановић, Александар Радета и Гордана Достанић посетили су Музеј Републике Српске и у двочасовном радном састанку са директором Музеја, г-ђом Надом Пувачић, конзерватором-рестауратором Дијаном Пешикан Егић, историчарем уметности Љиљаном Шево и Ђурђицом Бјелошевић из Музеја РС, договорили начин и услове извођења више важних предстојећих послова везаних за заоставштину и имовину православне цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну.

Први размотрени и договорени послови односили су се на обезбеђење прикладног материјала – скенираних фотографија икона ливањске православне цркве, ради излагања на предстојећој изложби „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“ планираној за средину априла ове године у Београду. Љубазношћу запослених Музеја, на поменутој изложби ће, на прикладан начин, бити приказани и неки детаљи који се односе на рестаурацију ливањских икона, као и репродукције вредних икона. Такође, било је речи и о могућности приказивања исте изложбе у Бања Луци током ове године.

Други део разговора односио се на дефинисање оптималних предуслова враћања рестаурираних икона у ливањску цркву, имајући у виду и до сада извршене радове, као и тренутне околности санирања и обнове цркве (изолација, замена крова, малтерисање, рестаурација мобилијара, постављање безбедносних услова исл). У циљу прецизног дефинисања радних и финансијских услова представници Музеја РС обавиће радну посету Ливну, након чега ће, у складу са препорукама, Удружење ОМЛ и Парохија лијевањска предузети даље неопходне кораке за стварање оптималних услова чувања српске заоставштине на месту коме припада.

У пројекту обнове спомен-гробља Челебић је и израда спомен плоче која би на унутрашњој страни (према гробљу) садржала исписана имена свих Срба страдалих на јами Бикуши, јами код села Луснић и челебићкој школи.

I

Шеста седница Скупштине Удружења одржаће се у Београду, у суботу 12. марта 2016. године у сали КЦ Чукарица, улица Тургењева 5 (Баново брдо), са почетком у 17 часова.

На седници ће се расправљати о Извештају о раду Удружења у 2015. години, као и плану рада за 2016. годину.

Извештај о раду Удружења у 2015. години можете преузети овде: Godisnji izvestaj za 2015 god (НАПОМЕНА: фајл можете отворити кликом на линк, али предлажемо да фајл прво сачувате на свом компјутеру па онда отворите десним кликом миша на горњи линк, те одабиром опције „Save Link As/Preuzmite“)

Материјал за седницу доставља се члановима Удружења поштом и електронском поштом.

Молимо чланове који не буду у могућности да лично присуствују Скупштини да за одлучивање на сеници овласте другу особу, која присуствује седници.

II

Истог дана, 12. марта 2016, са почетком у 19 часова, у ресторану „Ваша трпеза“, Шумадијски трг 1 (у непосредној близини КЦ Чукарица) одржаће се забава и дружење

Ливањско вече

у организацији Удружења Огњена Марија Ливањска. Конзумација за вечеру и пића је 1000,00 динара по особи, а уплату можете извршити на рачун: 160-380800-45, са позивом на број 1203.

У ову цену је укључена пуна вечера (мезе, предјело, роштиљ, дезерт) и пиће (алкохолно и безалкохолно).

Ресторан „Ваша трпеза“ налази се на Бановом брду, у улици Шумадијски трг 1. Линк ресторана: http://vasatrpeza.rs/

За више информација позовите Николу Петровића 0646155073 или Милоша Дамњановића 063287876.

До КЦ Чукарица и/или ресторана „Ваша трпеза“ можете користити следеће ГСБ линије: 12,13 (трамваји) и 53, 85, 87, 88 (аутобуси).

Радујемо се сусрету!

Удружење Огњена Марија Ливањска

Подружница Удружења Огњена Марија Ливањска у НОВОМ САДУ

ОБАВЈЕШТАВА

све своје чланове, пријатеље и поштоваоце да ће у петак 19.02.2016. године са почетком у 17 часова у просторијама Клуба и галерије „Зрно“, Трг Марије Трандафил бр. 11 у Новом Саду бити одржан радни састанак по питању активности Подружнице у 2016. години и позива исте да узму учешће у дискусији, на тај начин буду упознати са планираним активностима те идејама и коментарима допринесу реализацији планова.

Главне теме су:

• Припреме изложбе фотографија из ливањско – граховског краја .
• Организовање обиљежавања 75 година од злочина у Другом свјетском рату у Ливну и околини и помена жртвама тог злочина.
• Могућност организовања екскурзије-посјете-поклоничког путовања крајишким општинама у Федерацији Б и Х.

Са радошћу Вас очекујемо,

Одбор Подружнице.

У Недјељу по Богојављењу 24.јануара 2016. године након служења Свете Литургије  почела je прослава Светог Саве, првог архиепископа српског. Након литургије благосиљан је  колач и кољиво, које већ традиционално спрема неко од ученика са својом породицом.  Дјеца лијевањске парохије су у цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну, рецитовала пјесме посвећене овом великом светитељу нашега рода. Овом приликом, отац Жељко  је дјеци уручио поклон-пакетиће које је спремило и донирало Удружење Огњена Марија Ливањска.  Уз послужење у сали парохијског дома, ученици Давид Ковачић и Стефан Ђурица одсвирали су на кларинету светосавску химну и похвалну пјесму Пресветој Богородици. Затим је приказан  документарни филм: Биографија Светог Саве (https://www.youtube.com/watch?v=D1pUwfDfQsM) гдје су присутни имали прилику упознати се или присјетити,  живота и рада светитља нашег Саве.

У сриједу, на сам дан Светога Саве, после богослужења у Ливну, и вечерњег богослужења у цркви светог пророка Илије у Црном Лугу, дјеци црнолушке парохије уручени су такође пакетићи.

Такође, након литургијског богослужења, подјелу пакетића, рецитације и сватосавско дружење организовао је парох купрешки, отац Марко Ђурић у селима Равно и Маловани.

Овом приликом захваљујемо се на сарадњи оцу Марку, господину Јањић (Николе) Пери, Удружењу Огњена Марија Ливањска и свима који су помогли да дјеца у овим крајевима осјете дух светосавља и православља.

У недељу пред Богојављење, 17. јануара 2016.године, када Црква прославља 70 светих апостола, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атансије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Ливну. У храму Успења Пресвете Богородице, са Епископом су саслуживли протојереј Слободан Кљајић, парох гламочки; протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, парох лијевањски и протођакон Никола Перковић, док је за пјевницом одговарао јереј Срђан Белензада, парох веселињски. Иако су ових дана због зиме и хладноће, лоши услови за путовање, то није спречило Епископа да посјети овај дио своје Епархије.

У Ливну данас живи веома мали број православних Срба, али је у прошлости њихов културни и црквени живот био на завидном нивоу што поносно свиједочи храм Успења Пресвете Богородице са својом имовином и богатом историјском прошлошћу.

Храм у Ливну спада међу веће православне храмове у Босни и Херцеговини и представља јединствен примјер у архитектури православних храмова. Саграђен је 1859. године у рекордном времену. По предању, кажу да је саграђен за мјесец дана, јер су се Срби бојали да их неко од нижих органа власти не би прекинуо у раду, без обзира на султанову дозволу. Покрај храма је био саграђен дрвени звоник, који је служио 30 година, све до 1889. године кад је уз храм саграђен од тесаног камена нов звоник.

Недалеко од храма, 1874. године саграђена је нова српска школа која је послије Другог свијетског рата национализована и данас служи као гимназија. У истој згради је била пошта и парохијски дом а од 1907. године и просторије Српског пјевачког и тамбурашког друштва “Сундечић“ које је имало своју читаоницу и библиотеку у њој.

Велика разарања и страдања епархија бихаћко-петровачка је доживјела у прошлости, што није заобишло ни парохију лијевањску и њене православне вјернике. У првом свјетском рату, храм Успења Пресвете Богородице и просторије СПТД “Сундечић“ су опљачкане и многе вриједне ствари упропашћене и однешене. У другом свјетском рату, храм је такође опљачкан и оштећен, парохијски дом бомбардован а црквена архива и библиотека уништени. Од стране усташке руке, црква је остала без свога свештеника протојереја Косте Станишића и готово без свих вјерника. У последњем рату парохијски дом је девастиран а канцеларија у парохијском дому запаљена. Храм је такође девастиран и запаљен на Видовдан 28. јуна 1992. године. Том приликом је изгорио звоник а богату збирку вриједних икона, и остале богослужбене предмете, сачувао је жупник ливањски, фра Марко Гело. Неке од икона из те колекције вјероватно су припадале и појединим изумрлим ливањским породицама па је збирка драгоцјена и за теолога и за историчара. Године, 2006. храм је са иконама и осталом имовином стављен под заштиту Завода за заштиту споменика културе а црква проглашена националним спомеником. Након тога, уз помоћ Владе Србије обновљен је звоник а уз помоћ Федералног министарства културе и спорта, у Музеју Републике Српске почела је рестаурација икона угрожених влагом која још увијек траје.

Данас, у Ливну, постоји и Капела – спомен крипта Свете Великомученице Марине – Огњене Марије, саграђена 1991. године у којој су, 11. августа исте године сахрањене мошти преко 1200 мученика извађених из јама ливањског краја, а страдалих у другом свјетском рату.

Без обзира на бурну прошлост, велика разарања и страдања, Храм Успења Пресвете Богородице и Црква као заједница вјерних у Ливну, данас стоји као неуништиви „стуб и тврђава истине“ (1.Тим.3,15). То доказује и данашње литургијско сабрање, јер по ријечима Христовим „гдје су два или три сабрани у име моје, ондје сам ја међу њима“ (Мт.18,20).

БЕСЕДУ ЕПИСКОПА МОЖЕТЕ ЧУТИ ОВДЕ: http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/episkop-atanasije-svetu-arhijerejsku-liturgiju-sluzio-u-livnu/

Четврта по реду акција даривања православних верника у Ливањском пољу за Божићне празнике успешно се приводи крају. Као и задњих неколико година, Удружење Огњена Марија Ливањска и Парохија лијевањска су свим члановима и пријатељима упутили апел пред новогодишње и божићне празнике да помогну ову акцију у оквиру својих могућности. Ове године је одзив приложника био нешто слабији, али, као и прошле године, захваљујући великом прилогу два појединца из Сједињених Америчких Држава (који су желели остати анонимни) прикупљена су потребна средства. Парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска се овом приликом захваљују свима који су помогли ову акцију. Списак приложника се налази на крају текста.

У договору са надлежним парохом, о. Жељком Ђурицом, одлучено је да ће најмлађим парохијанима Божићни пакетићи бити подељени током прославе Светог Саве, ђачке славе, те на тај начин улепшати овај празник. Пакетићи ће бити подељени за 32 српске деце из Ливна и целог Ливањског поља, као и купрешких села Малован и Равно. Овом приликом се захваљујемо Љиљани Стијак и Бранку Лаганину из Бања Луке на ангажовању око припреме пакетића. И ове године је један број пакетића за најмлађе православне становника Ливањског поља обезбедио о. Воја Билбија из Ротердама, на чему му се још једном захваљујемо у име Парохије и Удружења. О реализацији овог дела акције даривања известићемо након Светог Саве.

За угрожена старачка и самохрана домаћинства ове године је припремљено 40 пакета. Њихову поделу су одпочели о. Жељко, парох ливањски и Никола Петровић, председник Удружења Огњена Марија Ливањска, у данима око самог Божића. Преостале пакете ће поделити о. Жељко у периоду између Божића и Васкрса, приликом редовног обиласка кућа у парохијама ради свећења водице. Иако смо свесни да ови скромни дарови не могу суштински променити тешке услове у којима многи од наших суграђана живе, надамо се да ћемо им на овај начин макар мало улепшати Божићне празнике и ублажити зимску ‘глухоћу’.

Списак приложника

Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који су дали свој допринос у реализацији ове акције, било кроз финансијски прилог или конкретне поклоне.

Прилог у поклонима

о. Војислав Билбија и Небојша Мајсторовић – играчке, књиге и други материјали за дечије пакетиће

Финансијски прилог

Анонимно 6.000,00 дин.
Љиљана Дамњановић 50.00 евра
Милош Дамњановић 5.000,00 дин.
Мирјана Раковић 5.000,00 дин.
Нада Угрица 2.000,00 дин.
Срђан Добрица 800.00 дин
Саша Росић 3.000,00 дин.
Анонимно 1100.00 долара
Др Никола Лаганин 300.00 КМ
Синиша Јагодић 1.000,00 дин.
Слободанка Росић 600.00 дин.
Милан Вуковљак 10.000,00 дин.
Ненад Вртикапа 1.200,00 дин.
Жељко Росић 2.000,00 дин.
Сава Шуњка 1.200,00 дин.
Љиљана Врбавац 2.000,00 дин.

Свако ко пође у Ливањско поље, у родни крај, у време Божићних празника, помало је оптерећен бригама – пут је дуг, а временски услови непредвидиви и често лоши. Међутим, независно од тога да ли се Ливањском пољу приђе из правца Гламоча, Купреса или Гавриловог Грахова, све дилеме око тога да ли је требало кренути на пут нестају када се, док се смењују туга па радост, приближи нечему далеком а познатом, угледа Динара, завичај и родно место. Напослетку, када путник стигне до своје куће, можда још увек осети чврст загрљај родитеља, баке или старог ђеда. Загрљај велик као Динара, широк као Ливањско поље. Настаје сједињење, истинска љубав и радост. Ово је само део онога што сваке године у време Божића, када се празнује рођење Сина Божијег, доживе они који се врате и они који их чекају.

Радост предстојећег празника почела је да се осећа већ на Бадњи дан кад се на јутарњој литургији окупио народ Губинске парохије на богослужењу у својој цркви, која је баш ове године освећена након дуге обнове. Вредни парохијани су Бадњак посекли и донели до цркве уз помоћ коња већ у јутарњим сатима. На литургији, коју је служио о. Жељко Ђурица, ‘српски учитељ’ како га неки Губињани зову, причестиo се верни народ и понеко дете. Након службе, у парохијском дому се разменила понека реч, па се са Бадњаком у руци кренуло пут својих кућа, да се не угаси ватра и припреми још по нешто за сутрашњи празник.

У предвечерњим сатима било је предвиђено паљење бадњака испред православних цркава широм Ливањског поља. У 17 часова је почело богослужење у ливањском храму Успења Пресвете Богородице, након којег је уследило освећење бадњака. Осим верног народа из Ливна и околних села, богослужењу је присуствовао и велики број верника из села доњег Ливањског поља, који су дошли и поред незапамћеног невремена. Оно што је заиста било неуобичајено за наше крајеве је веома јака киша која је била праћена грмљавином, временских услова којих се ни најстарији несећају. Нажалост, због јаке кише паљење Бадњака није било могуће у Ливну, али је зато запаљен у Црном Лугу, Губину и Врбици.

И у цркви Св. Илије у Црном Лугу се окупио велики број верника на богослужењу нешто касније, у 19 часова, након чега је у порти цркве запаљен Бадњак.

У касним вечерњим сатима, отац Жељко је успео стићи и у Врбицу, у цркву Силаска Светог Духа на Апостоле, где се са верним народом задржао у заједничкој молитви, након које је и овде освећен Бадњак. Врата овог храма се ретко отварају јер педесетак остарелих становника ове парохије тешко стижу до њега. Међутим, њихова деца и унуци се, већ неколико година уназад, труде да удахну живот и у ову парохију. Тако је било и на ово Бадње вече. Ове године, припрему храма и сечење Бадњака обавио је Марко Шуњка из Врбице.

На сам празник рођења Сина Божијег, света литургија служена је у Ливну, пред скромним бројем верника, већина којих се и причестила током службе.

Следећег дана, на празник Сабора Пресвете Богородице, богослужење је одржано у Врбичкој цркви.

Радост Божића је тако ушла у све православне домове Ливањског поља, где су укућани изломили чесницу, омрсили се цицваром, а пре тога огледали да виде има ли их и идућег Божића. Уз добро наложену ватру, печење, вино и разне друге ђаконије, славило се три дана, по обичају. Они који су дошли из далека овим боравком су окрепили душе своје, али и дали снагу онима које су обилазили, који остају да чувају породична огњишта. Ово задње је можда и важније јер, како једном рече наш епископ Атанасије, долази време зимско, време глухоће за оне који остају…

(текст приредио: Никола Петровић)

Представници Удружења ОМЛ – Никола Пертовић, Дијана Ковачић, Милош Дамњановић, Владо Маљковић и Гордана Достанић посетили су авалски манастир Богородице Тројеручице. Присуствовали су вечерњој молитви, након које су се задржали у дужем, пријатељском разговору са игуманијом манастира, мати Златом, разматрајући и неке планиране активности Удружења за наредни период.

Игуманија Злата се несебично залаже на ширењу истине о страдању ливањских Срба у лето 1941.године и чувању сећања на жртве, а одржава сталне контакте са ливањским породицама Маљковић и Ерцег из Сурчина. Непосредним ангажовањем мати Злате и митрополита Амфилохија штампано је четврто издање књиге Буда Симоновића Огњена Марија Ливањска, организован срдачан дочек екскурзије ливањске деце у манастиру Острог, а нашег најмлађег члана, Вука Ерцега, у више наврата су обишли у болници у којој се већ дуже време налази на лечењу.

Захваљујемо се мати Злати на топлом дочеку, као и свему што чини за ливањске Србе.

Поводом представљања дугометражног документарног филма „Пакао Независне Државе Хрватске“ и најаве његове премјере, Музеј жртава геноцида одржао је данас у прес центру УНС-а, конференцију за новинаре. Филм је продуцирао Музеј жртава геноцида у оквиру програма обележавања 75 година великог страдања српског народа и припадника јеврејске и ромске заједнице. По сценарију и тексту проф др Вељка Ђурића Мишине, филм је режирао Драган Ћирјанић. Филм је урађен у два дела. У првом делу приказан је историјат идеологије која је свој врхунац достигла у Независној Држави Хрватско и њен однос према српском народу, док је а други део, под називом „Излазак из пакла“, посвећен судбинама српске деце, са посебним местом датим казивању страдалника о тим трагедијама.

Премјерно приказивање филма заказано је за 26 .децембар о.г, у Музеју Југословенске кинотеке, Косовска 9, Београд, са почетком у 12 часова.

Улаз је слободан.

Наши малишани

Наши малишани

Старачка домаћинства

Последњег месеца у години Удружење ОМЛ своје снаге усмерава на послове прикупљања средстава за куповину божићних дарова за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију парохија: Ливно, Губин, Врбица и Црни Луг, које обухватају град Ливно и сва села Ливањског поља. Мали број српске деце у купрешким селима Равно и Малован мотивисао нас је да и њихова дечија срца обрадујемо честитком и поклоном.

Нашој деци и онемоћалим сународницима који подно Динаре чувају српске споменике и огњишта и ове године, на примерен начин и пригодним пакетићима, честитаћемо празник рођења Христовог. Помозите нам у томе и будите део ове акције. Пакетићи ће бити припремљени за 36 деце и 40-ак старачких домаћинстава.

Обраћамо се онима који имају могућности и воље да помогну успеху ове акције – финансијски, у намирницама дужег рока трајања или играчкама.

Контакт за донације у намирницама и играчкама:

• У Београду: Никола Патровић (bonip.bg@gmail.com) или 0038164 615 5073; Милош Дамњановић (milos83@gmail.com) или 0038163287876;
• У Бања Луци: Јовица Буловић (bulovic@gmail.com) или 0038765485099; Милован Лаганин 0038765836857
• У Новом Саду: Сава Шуњка (sunjkas@gmail.com) или 00381652990070
  

Уплате извршити на рачуне Удружења:

У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122016

У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122016

За уплате из иностранства у $:

Intermediary:

BCITUS33

INTESA SANPAOLO SPA (FORMERLY BANCA INTESA SPA NEW YORK)

NEW YORK, NY, UNITED STATES

Account with institution:

DBDBRSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRAD

MILENTIJA POPOVICA 7B

BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

Beneficiary:

/RS35160005400000298760

UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

VOJVODJANSKA 392E

SURCIN

REPUBLIC OF SERBIA

За уплате из иностранства у Еврима:

Intermediary:

BCITITMM

INTESA SANPAOLO SPA

MILANO, ITALY

Account with institution:

DBDBRSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRAD

MILENTIJA POPOVICA 7B

BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

Beneficiary:

/RS35160005400000298760

UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

VOJVODJANSKA 392E

SURCIN

REPUBLIC OF SERBIA