Да Илиндански дани у Ливањском крају постају симбол непресушне вере у спасење православља на овим просторима, потврђује и народни сабор на Благу Марију, 4. августа, који се већ неколико година одржава у Врбици код храма Силаска св. Духа  на апостоле. Огроман се напор улаже како би овај сабор имао своје трајање и само уз помоћ Господа ова ратом опустошена, духовно ослабљена, од људи напуштена а од нељуди унакажена, на сивом камену Старетине опстаје и труди се, верујући.

Тог дана као да се и храм Успења Пресвете Богородице у Губину некако приближи, пружајући подршку у истрајности. Окупљање је почело молитвом, настављено радом на сређивању порте храма, јер је ове године Лазара Катића, који је свих ових године косио и колико је могао уређивао порту храма у Врбици, болест спречила. Није било мало народа у селима Бастаси, Богдаше, Врбица, Радановци, Бојмунте и Челебић, селима која припадају парохији Врбичкој. Није било ни мало народа у цркви на богослужењу али изгледа да је свима њима већ било довољно дружења претходних дана па је свега петнаестак људи остало да се по обичају дружи тог прелепог августовског дана.

Захваљујући томе, неки од оних који су остали, као што је Невенка Катић, жена која је увек била прва кад је требало послужити и стотину људи који су се окупљали на овом сабору, дочекали су да цео дан проведу уживајући са својим унучићима. Испекли смо јагње, које за здравље и напредак своје породице од себе дарова Веселин Шуњка, још један човек-стуб парохије Врбичке.

Ово је била и прилика да се поразговара о покривању парохијског дома на коме је кров у лошем стању, његовој адаптацији за преноћиште и подизању нове мини-бране. Весо Катић је дао понуду за прекривање дома, док су присутни прикупили 200 марака. Мићо(Стеванов) Шуњка је дао први
прилог од 50 евра.

Причали смо, играли фудбал и балоте, нисмо били ни гладни ни жедни, дадосмо свој допринос традицији и вери. Незаобилазан је осећај туге и горчине кад крене растанак у предвечерје, јер овим се даном завршавају Илиндански дани. Неки су отишли, неки иду већ сутра, али део свих нас остаје тамо заувек. Опет је зазвонило звону са цркве у Врбици, нека звони на многаја љета.

Никола Петровић, председник Удружења ОМЛ

Почетком августа почели су радови на капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну, који обухватају обимне радове на спољашњости овог храма. Овим радовима ће бити решени проблеми са пробијањем воде у костурницу, који су проузроковани како дотрајалошћу појединих елемената на капели тако и одређеним пропустима начињеним у различитим фазама од почетка градње објекта до касније обнове.

Међу радовима који се изводе су:

• замена дотрајалих прозора у куполи капеле, направљених од дрвета и уграђених 1991. године, који су почели да труле. Прозори ће бити замењени новом алуминијумском ПВЦ столаријом. Такође, висина прозора ће бити смањена, у складу са оригиналним пројектом, тако да се прозори не спуштају директно до плоче око куполе, што је доприносило пробијању воде у капелу.
• Испод куполе биће изграђен венац, у складу са оригиналним пројектом, уместо постојећег степенастог увлачења конструкције са северне и јужне стране, који су стварали велике проблеме приликом кишних падавина.
• Биће замењени бакарни покривачи на куполи и олтарској апсиди, те израђени нови са адекватним нагибом и потребним слојевима (ваздушни слој, дашчана оплата, итд.)
• Изнад улазног трема, биће изграђен бачвасти свод, у складу са оригиналним пројектом.
• Санираће се оштећења проузрокована водом и мразом на фасади.

Пројекат обнове и санације храма израдила је фирма Енинг д.о.о. из Ливна, која је ангажована и као надзор на радовима, док радове изводи предузимач Жељко Митровић из Соколова, општина Рибник. Са поносом можемо истаћи да је већина средстава за извођење ових радова обезбеђена добровољним прилозима чланова Удружења Огњена Марија Ливањска и нашег народа, чији претци овде почивају. Један мањи део средстава је обезбеђен кроз конкурс Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Републике Србије.

Посебну захвланост желимо да изразимо и господину Синиши Видовићу из Бања Луке, који је, препознавши важност ове светиње, приложио нове прозоре за куполу и бачвасти свод изнад улазних врата.

Овим радовима капела и спомен-костурница Св. Великомученице Марине добиће свој коначни облик и изглед. Након ових радова, приступиће се осликавању унутрашњости капеле средствима обезбеђеним од стране Фонда Патријарха Павла при Патријаршији у Београду.

У организацији Удружења Огњена Марија Ливањска, у Бања Луци је у петак 29. јула одржан парастос Ливањским Србима побијенихм од усташа током 1941. године. Био је то још један у низу помена, ради заједничког молитвеног сећања на наше страдалнике, које су организовали парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска. Пред око 30 окупљених, махом потомака страдалих, парастос је служио отац Жељко Ђурица, парох лијевањски.

Након парастоса, окупљени су се задржали у црквеној сали на освежењу и разговору. Била је ово прилика да се одржи неформални састанак Бањалучке подружнице Удружења, да се поприча о њеном раду, као и да се разговара са оцем Жељком о дешавањима у парохијама ливањског поља.

У среду 3. августа, служен је парастос становницима села Челебића, побијеним од усташа у данима око Огњене Марије 1941. године. По већ устаљеном обичају, парастос страдалима се служи на спомен-гробљу на Барјаку у овом селу, где су и покопана тела већине страдалих. Пред око 30 окупљених, парастос је служио надлежни парох, отац Жељко Ђурица. Осим потомака страдалих, молитвеном сећању су присуствовали и становници других села Ливањске општине. Испред Завичајног Удружења Ливњана и Граховљана из Новог Сада, парастосу је присуствовао и г. Здравко Ињац.

Након парастоса, окупљенима се обратио Никола Петровић, Челебићанин и председник Удружења Огњена Марија Ливањска. Захваливши се онима који су тог дана дошли из Сајковића, Прилуке, Чапразлија, Врбице и других села ради заједничког сећања на страдале, осврнуо се и на трагичне дане од пре 75 година, када је у јами Бикуши и Челебићкој школи скончла већина православних Срба овога села, те када усташе нису поштеделе ни старо ни младо. Позвао је окупљене да се и убудуће окупљају на овом месту и сећају страдалих, јер је сећање најмање што им дугујемо.

Ради подсећања, у Челебићу су крајем јула 1941. године усташе побиле преко 400 српских мештана овог села, као и мањи број из околних села. Током тих злих дана, око 150 мештана, у главном мушкараца, одведено је и бачено у јаму Бикушу, где њихове кости и данас почивају. Ипак, највећи број мештана села Челебића, махом жена, деце и стараца побијен је у сеоској школи, а њихова тела покопана на месту данашњег спомен-гробља на Барјаку. Споменик на овом месту подигнут је 1956. године. Тешко оштећен у протеклом рату, обнова споменика се приводи крају захваљујући труду мештана овог села и Удружења Огњена Марија Ливањска.

У уторак 2. августа, у Црном Лугу је прослављена храмовна слава цркве Св Пророка Илије у овом селу. Пред око 70-ак окупљених, Свету Литургију служили су отац Жељко Ђурица, парох лијевањски, и отац Савко Плавшић, парох граховски. У својој проповеди, отац Жељко се осврнуо на живот Св Пророка Илије, те захвалио свима који долазе у овај храм да се у њему моле, како оне који живе у парохији црнолушкој тако и оне који су дошли из далека, потврђујући да нису заборавили своје корене и светиње.

Кум овогодишње славе је био Никола Јањић, који је овом приликом припремио и окрепљење за окупљене. Вреди подсетити да је пре годину дана покренута акција прикупљања средстава за ограђивање порте овог храма, која је и даље у току. Више информација можете наћи овде:

На Илиндан се одржава и велики народни сабор у Црном Лугу. У оквиру ових дешавања организовано је и балотање, турнир у малом фудбалу, такмичење у бацању камена с рамена, и друге активности. Дружење у Црном Лугу је потрајало све до вечерњих сати.

У недељу шесту по Духовима – Светих отаца првих шест Васељенских сабора, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Губину. На овај дан се традиционално окупља народ губинске парохије, како они који живе у селима овог краја тако и они који су пореклом са ових простора а живе расејани широм Босне, Србије и света. Његовом Преосвештенству су саслуживали отац Мирко Јамеџија, бивши парох лијевањски, отац Слободан Кљајић, парох гламочки, отац Жељко Ђурица, парох лијевањски и епархијски ђакон Никола Перковић. За певницом су појали отац Срђан Белензада, парох веселињски и богослов Немања Рељић.

У својој беседи, Његово Преосвештенство се захвалио народу што у толиком броју испуњава своју светињу. Инспирисан природним лепотама Ливањског поља, цвећем његових поља и ливада, приметио је колико тога нам је Бог дао, те нагласио да је једино што се од нас тражи да то што нам је дато не ‘баталимо’. Имајући у виду да се ове године навршава 75 година од усташких злочина над српским народом у Ливањском пољу и шире, Његово Преосвештенство се посебно осврнуо на важност молитвеног сећања на пострадале исповеднике наше вере. Истакао је да ће ове године бити завршени радови на храму и спомен-костурници посвећеној Св. Великомученици Марини у Ливну, као и да ће бити осликана захваљујући средствима Фонда Патријарха Павла при Патријаршији у Београду. На крају, уверио је окупљени народ да ће мученици ливањског поља и званично бити унети у диптих светих, којем они свакако већ и припадају имајући у виду да су страдали због своје вере.

Након Свете Литургије, служен је помен оцу Ристи Ћатићу и његовим парохијанима, првим српским жртвама у Ливањском пољу, које су усташе почетком јуна 1941. године похватали у Сајковићу и бацили у јаму изнад села Сухача. Након рата, њихове кости су извађене из јаме и сахрањене у порти Губинске цркве. Обнова споменика, оштећеног у протеклом рату, приведена је крају прошле године.

Потом су се Епископ и окупљени народ задржали на заједничком ручку, који је припремила парохија губинска. У пријатном дружењу и разговору, верници су се захвалили свом Епископу што их обилази и позвали да и убудуће увеличава њихова окупљања својим присуством.

У поподневним часовима, у недељу 31. јула, служен је парастос на разрушеном спомен-гробљу у Чапазлијама код Ливна. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци пренети су и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту.

Парастос су служили отац Жељко Ђурица, парох лијевањски, и отац Срђан Белензада, парох веселињски. Током своје беседе, отац Жељко се захвалио верном народу који је дошао да присуствује парастосу, истичући да се окупљамо и молимо ради оних који су сахрањени на овом месту, али и ради нас самих, чија је дужност да их се сећамо. Позвао је окупљене да се успостави традиција окупљња на овом месту 31. јула.

Данашњем парастосу су присуствовали и српски министри у влади Кантона 10 – г. Александар Штрбац, министар привреде, и гђа. Мирјана Стојсављевић-Петраковић, министар правосуђа и управе. У знак сећања на пострадале мештане овог села, положили су венац на рушевинама спомен-гробља.

Током парастоса, освећен је дрвени крст који је постављен на месту старог споменика, како би се ово место обележило на хришћански начин. Истовремено, овај крст и молитвено окупљање представљају и почетак обнове овог спомен-гробља. У наредном периоду, израдиће се идејно решење за нови споменик, предрачун радова, те кренути са прикупљањем прилога за изградњу споменика.

У суботу 30. јула у Ливну је одржана централна комеморација поводом 75 година од страдања српског народа у ливањском пољу током Другог светског рата. У капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине, Свету Литургију и помен страдалима служио је отац Срђан Белензада, парох веселињски, док је за певницом одговарао парох лијевањски, отац Жељко Ђурица, са народом. Литургији је присуствовало 60-ак верника, махом потомака страдалих, који се сваке године скупљају да обележе овај дан.

Прва усташка убиства ливањских Срба почела су већ у мају, хватајући замах у јуну и јулу, да би свој врхунац достигла у данима око Огњене Марије. У Ливну и околним селима побијено је око 1600 православних Срба. У појединим селима, као што је Голињево, побијено је комплетно српско становништво, док је у другим селима само мањи број успео преживети. Међу највећим стратиштима су били ливада крај села Пролог, јама Равни Долац и школа у Челебићу.

Капела и спомен-костурница посвећена Св. Великомученици Марини саграђена је током 1991. године, као вечно почивалиште за мошти пострадалих, које су те године извађене из јама и са других стратишта ливањског поља и положене у костурницу. Током рата 1992-1995, овај храм је претрпео значајна оштећења, док су мошти мученика узнемирене. У овој години, када се навршава 75 година од овог великог страдања и 25 година од почетка изградње капеле и вађења костију наших предака из јама, очекујемо и завршетак радова на обнови и уређењу овог храма.

ОВЕ ГОДИНЕ СЕ НАВРШАВА 75 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРПСКОГ НАРОДА ЛИВНА И ЛИВАЊСКОГ ПОЉА ТОКОМ 1941. ГОДИНЕ. ОВИМ ПОВОДОМ ПАРОХИЈА ЛИЈЕВАЊСКА И УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА ОРГАНИЗУЈУ НИЗ ПАРАСТОСА У ЗНАК СЕЋАЊА НА НАШЕ МУЧЕНИЧКИ СТРАДАЛЕ ПРЕТКЕ.

НИЈЕ ТЕШКО СЕЋАТИ СЕ – ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ!

БЕОГРАД – 23. јула у 12 часова – Парастос ливањским мученицима у цркви Св. Марка на Ташмајдану

НОВИ САД – 24. јула у 10.30 часова – Света Литургија и парастос ливањским мученицима у цркви Св. Ћирилиа и Методија на Телепу

БАЊА ЛУКА – 29. јула у 17 часова – Парастос ливањским мученицима у цркви Св. Јована Богослова на Лаушу

ЛИВНО – 30. јула у 10 часова – Света Литургија и парастос ливањским мученицима у капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну

ГУБИН – 31. јул у 9.30 часова – дочек епископа и Света Архијерејска Литургија у цркви Успења Пресвете Богородице; помен код споменика о. Ристи Ћатићу и Сајковљанима у порти Губинске цркве

ЧАПРАЗЛИЈЕ – 31. јула у 13 часова – Парастос страдалима у Чапразлијама код старог споменика

АВАЛА – 31. јула у 9 часова – Света Литургија и помен ливањским мученицима у Манастиру Богородице Тројеручице

ШАТОР – 1. августа у 17 часова – Парастос страдалима поред крста крај језера

ЦРНИ ЛУГ – 2. августа у 10 часова – Слава цркве Св. Илије и народни сабор

ЧЕЛЕБИЋ – 3. август у 10 часова – Парастос страдалим Челебићанима код споменика на Барјаку

ВРБИЦА – 4. августа у 10 часова – Света Литургија у цркви Силаска Светог Духа на Апостоле

Током јула месеца, организована је радна акција сређивања православног гробља у Губеру. Гробље је покошено и уређено, а у акцији су учествовали Губерани: Ранко Радета, Бранко Лаганин, Младен Ждеро, Драган Ковачић, Милован Лаганин и Боро Пажин, већина од којих је овом приликом дошла из Бања Луке. Испред парохије Лијевањске и Удружења Огњена Марија Ливањска им се захваљујемо, а ова акција може послужити свима нама за пример!

У храму Светих Кирила и Методија у новосадском насељу Телеп, 24. јула текуће године, после свете Литургије, служен је Парастос свим ливањским и доњепољским мученицима постарадалим од усташа тачно пре 75 година.

Иако је ово сећање на тужни и страшни догађај, данашњи дан у нашем храму се осећао као велики празнични догађај. Недељна Литургија и помен су били један догађај. Васрсење, Пасха! Иако постарадаше давно, они су данас са нама живели. Живели и радовали се заједно са свом небеском војском, светитељима Божијим, Пресветом Богородицом. Сви заједно са Васкрслим Господом, Победитељем смрти, зла и греха!

Ово јеванђелско искуство су осетили сви који су учествовали у молитви. И потомци ових славних мученика али и сви остали који су после Литургије остали да узнесу молитве.

Свету Литургију и парастос је служио ливањски парох протојереј ставрофор Жељко Ђурица уз саслужење пароха телепског презвитера Велимира Врућинића, рођеног у Ливну, Великом Губеру.

После Сабрања, искуства и поуке су, уз послужење, подељени у порти новосадског храма.

презвитер Велимир Врућинић, парох телепски

У београдској цркви Светог Марка, у субту 23. јула, служен је парастос ливањским Србима страдалим лета 1941. године од стране усташког режима НДХ. Ове године се навршава 75 година од овог великог страдања нашег народа.

Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на бројним стратиштима у околини Ливна. Крвници су их у смрт отерали на најстрашније начине: маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме којих су пуне Динара и околне планине.

Парастос је, као и сваке године, служио отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, а присуствовало је 60 потомака, рођака и сународника жртава.

Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који су присуствовали овом молитвеном сећању на наше претке.

У селу Голињеву је током јуна 2016. године настављена акција сређивања гробља и црквене порте. Рад на уређењу овог гробља и цркве, међу најзапуштенијима на територији коју обухвата пароохија Лијевањска, почео је у јулу 2014. године. Тада је прокрчено густо растиње које је неколико деценија преузимало ово гробље, и од кога се већина споменика није ни видела.

Ове године се, уз редовно кошење, приступило и усправљању споменика који су временом пали на земљу. Тако је подигнуто 15-ак камених крстова, док три највећа крста није било могуће подићи без механизације.

Акцију уређења гробља организовали су Парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска. Посебне заслуге припадају нашем пароху, оцу Жељку Ђурици, Бори Радићу и Милошу Грајићу из Гламоча који су добровољно учествовали у овој радној акцији, као и Душану Пажину који је обезбедио прилог за покривање основних трошкова ове акције.

Спомен гробље и сеоско гробље у Челебићу први пут је покошено у акцији која је финансирана средствима која су прикупљена од бивших становника и потомака овог села. Акцијом је руководио Раде Црногорац који је својим залагањем успешно обезбедио средства за прво кошење ове године. Извођачи су били Боро Радић и Милош Грајић из Гламоча. После успешно обављене активности (која је била на добровољној основи) око кошења и подизања крстова на гробљу у Голињву и помоћи око сређивања гробља у Прилуци, ова два момка су људски и коректно обавили посао око чишћења гробља и у Челебићу. Са њима је договорено да се спомен гробље и сеоско гробље покосе два пута ове године, а вредност радова је 300км.

Целокупна идеја је била да се на овај начин реши питање одржавања гробља у Челебићу, а овај модел могу да примене и други становници села у којим није решено питање одржавања гробља. Ради даљих радова у селу Челебић апелује се најпре на оне који на било који начин имају везе са овим селом, а онда и на друге, да у складу са својим могућностима уплате одређена средства која ће наменски бити трошена за ово село. Циљ је да се укључе и деца, као потомци Челебићана да својим па и најминималнијим прилогом помогну да се успостави и никад не прекине нит са својим прецима. На веб страници удружења ОМЛ као и на фејсбук страницама група која су везана за Ливањски крај биће редовно објављивана имена оних који су на било који начин подржали активности везане за ово село.

Приложници

Стеван Црногорац – 2.000 дин.

Гордана Достанић – 800 дин.

Петар Црногорац – 1.500 дин.

Раде Црногорац – 1.000 дин.

Милош Дамњановић – 500 дин.

Вукосав Коњикушић – 1.000 дин.

Ране Вујановић – 15 евра

Никола Петровић – 1.500 дин.

Рајка (Црногорац) Латиновић – 2.000 дин.

Ружа Петровић – 1.000 дин.

Ђорђе Радић – 1.000 дин

Душан Милутин – 1.000 дин.

Здравко Милутин – 20 евра

Новица Милошевић – 1.000 дин.

Станко Милошевић – 1.000 дин.

Јованка Милошевић – 1.000 дин.

Миле (Душана) Вујановић ”Брћа” – 2.000 дин.

Љуба Спремо (ћерка Марканова) – 20.00 евра

Љуба Ерцег (Нинина) – 20.00 евра

Никола Ерцег – 1.000 дин.

Илија Ерцег ”Ћика” – 1.000 дин.

Даница Савић (ћерка Мије Баћка Ерцег) – 1.000 дин.

Зорица (Миле) Вујановић – 10.00 евра

Чедомир Вујановић – 1.000 дин.

Челебићко гробље, јун 2016. године

У оквиру дана сећања поводом 75 година од страдања српског народа у Ливањском пољу током Другог светског рата, Парохија Губинска и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају све потомке страдалих као и остале поштоваоце да присуствују парастосу који ће се одржати у Чапразлијама страдалим мештанима овог села. Парастос ће служити надлежни свештеник, о. Жељко Ђурица, у недељу 31. јула у 13.00 часова, на месту старог споменика страдалима, поред главног пута. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци су извађени из ове јаме и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту.

Споменик у Чапразлијама, некада и сада

Као што је било најављено, у Клубу и галерији „Зрно“ у Новом Саду,у организацији Подружнице Нови Сад нашег удружења, у сарадњи са Клубом и галеријом „Зрно“ и уз подршку Завичајног удружења Ливњана и Граховљана, као увертира у обиљежавање 75-тогодишњице од страдања нашег народа у Ливну и околини почетком Другог свјетског рата, уприличена је пројекција документарног филма о тим страдањима, а у форми свједочанстава жртава и описа пута који је прошао господин Будо Симоновић при прикупљању података за књигу „Огњена Марија ливањска“. Затим је, по плану, покренута дискусија на тему неопходности гајења културе памћења.

Клуб је са око 45 душа био попуњен до свог капацитета за овакве прилике.

Скуп је на почетку заједничком молитвом „Оче наш“ благословио отац Белимир Врућинић који је члан управног одбора Подружнице. Затим се скупу испред Клуба и галерије „Зрно“ обратио господин Дејан Перишић који је присутнима пожелио добродошлицу у Клуб и са неколико реченица описао важнос гајења културе памћења. Након господина Перишића присутне је поздравио господин Здравко Ињац испред Завичајног удружења Ливњана и Грахољана и изразио задовољство због започињања сарадње два братска удружења, нарочито што је у питању овако битна тема, и изразио наду о продубљивање сарадње на наредним активностима оба удружења, чему се сви искерно надамо. Предсједник нашег удружења Никола Петровић је, поздравивши све присутне, у неколико реченица навео главне циљеве удружења Огњена Марија Ливањска.

Послије уводне ријечи приступило се пројекцији филма, који видно никога од присутних није оставио равнодушним. По завршетку пројекције присутнима се обратио господин Влада Маљковић, син баке Милице која је преживјела јаму Равни долац. Он је присутнима изнио лична осјећања која је доживио приликом вађења костију Мученика из споменуте јаме 1991.године. Затим је одговарао на питања присутних и на крају се заложио да дешавања о којим говоримо као историјска поука треба да уђе у школске уџбенике. Ова идеја је подржана о већине присутних и још неколико пута споменута од више учесника у дискусији која је услиједила. Присутни су позвани да кроз дискусију покушају да дођу до одговора на питања:

Какви смо и шта да очекујемо ако заборављамо невине жртве?

Какви смо и шта да очекујемо ако заборављамо злочине и злочинце?

Какви смо и шта да очекујемо ако чешће спомињемо злочинце него невине жртве тих злочина?

Како се поставити према свему томе?

Дискусија је, на задовољство организатора, била веома жива и трајала преко сат времена.

Основни закључци свих су да треба наставити са активним упознавањем друштва са догађајима о којим смо говорили, да треба на сваки начин покушавати укључити званичне институције у очување сјећања на жртве и појачати ангажовање свих појединачно. Организатор је позвао све присутне да дођу на помен нашим Мученицима који се организују по распореду који се може пронаћи на сајту Удружења.

У име Удружења Огњена Марија Ливањска –подружница Нови Сад захваљујемо се свима који с узели учешће у описаном догађају, а посебно се захваљујемо проф. Стевану Шаторском који нам је послао анализу догађаја коју вам преносимо у цјелости као закључне одговоре на тематски конципирана питања из дискусије:

„Дана 9. јула 2016. године у Клубу и галерији ‘Зрно‘ у Новом Саду писуствовали смо догађају посвећеном култури памћења, која је толико потребна, а толико недостајућа категорија српског друштва.

Организатори, Удружење Огњена Марија Ливањска – подружница Нови Сад и споменути Клуб и галерија, сабрали су нас то вече да нам укажу ( некога само подсете ) на трагичне догађаје који су задесили српско становништво у околини Ливна у Босни и Херцеговини на почетку Другог светског рата, као последицу формирања Независне Државе Хрватске и на тим просторима, и позвали нас да дискутујемо о култури памћења и да заједно покушамо одговорити на питања:

Какви смо и шта да очекујемо ако заборављамо невине жртве?

Какви смо и шта да очекујемо ако заборављамо злочине и злочинце?

Какви смо и шта да очекујемо ако чешће спомињемо злочинце него невине жртве тих злочина?

Како се поставити према свему томе?

Шта о култури памћења рећи у овом тренутку него да је насушна потреба Српског народа. Знање је основа сваког напретка, а памћење је чување стеченог знања.

Културу памћења можемо дефинисати као чување стечених знања и искустава која су наслеђе друштва као целине. Друштво које не гаји културу памћења, заборавља стечена знања и искуства, које изнова понавља исте грешке, у конкуренцији осталих друштава, поготово злонамерних, осуђено је на заостајање у сваком погледу, а можда и постепено нестајање.

Тек после извесног времена, пошто су се слегле емоције после погледаног документарног филма којег су нам уприличили организатори те вечери, а који показује страхоте које су задесиле жртве усташких злочина, после обрисаних суза, из једног ока због саосећања са мученичким патњама страдалих , а из другог због емотивних поурука преживелих , можемо се усудити покушати дати одговоре на горе постављена питања:

Шта да очекујемо ако заборављамо невине жртве, ако заборављамо невина Божија створења која пострадаше мученички само због тога што се зваху исто како се и ми зовемо, да заборавимо пострадалу децу која немаху кад на своју душу никакав грех да навуку, који засигурно имају место са десне стране славе Господње… ако заборавом тешко сагрешење саучесништва у злоделима на себе навучемо ,… Шта да очекујемо…?

Не, заборављати никако. Отићи на помен на који смо позвани, а који се одржава у више градова уочи Свете Мученице Марине – Огњене Марије , покајати се што смо као друштво ипак један временски период били заборавили на ове Божије Мученике и молити се Господу за Њихове душе, а и Господу и Њима за наше душе, како ове године тако и наредне и у све векове.

Шта да очекујемо ако заборавимо злочинце?

Нељуди ће увек постојати у друштвима и народима. Они су као патогене бактерије у људском телу. Здрав и јак организам не дозвољављ да се развију у великом броју , а ако је имуни систем слаб, патогене бактерије се размноже,тело оболи и изгуби контролу.

Имуни систем кад једном преживи ту болест требао би да изгради одбрамбени механизам у виду антитела против њих. Ако друштво заборави на врсту болести која га је напала једном, само је питање времена када ће га та болест напасти поново. Стога нам је памћење и знање готово једина нада.

Историја нас је на тежак начин научила да нељуди (болесни умови) постоје и каква су недела способни да ураде. На нама, и на свим поколењимма која долазе, је да не дозволимо таквој друштвеној аномалији да се размаше, како у другим друштвима тако и у свом сопственом.

Шта да очекујемо ако чешће спомињемо злочинце него жртаве тих злочина?

Помињање злочинаца увек изазива гнушање, љутњу, неку врсту презира,…душевни немир. Помињање Мученика, поготово у молитви, како за Њихове тако и за своју душу, позива на кајање, опрост, позива на смирење. Онај ко почне налазити задовољсство у осећању душевног немира било које врсте на веома погрешном је путу и потребна му је помоћ.

Уз свако до сада постављено питање иде и питање „какви смо… “. Експлицитног одговора нема. Одговор је у личним ставовима и делима која остају иза нас. Ако се довољно често поставља, ово питање већ испуњава своју сврху. А сврха му је да се сваки дан изнова преиспитујемо , јесмо ли довољно људи, а никад нељуди, како нас је учио и опомињао почивши патријарх Павле.

На питање како да се према свему томе поставимо, тешко је уопштити јединствен одговор, али једно је сигурно – како се према свему томе поставимо, тако ће нам бити“.

                                                                                                                                                      Стеван Шаторски

Лета 1941. године, наши рођаци и сународници изгубили су живот на најстрашнији начин.

Од јуна до почетка августа, а највише уочи и на дан Огњене Марије, у крашким јамама Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице.., у рупама из којих се вадио песак код села Пролог, челебићкој школи,на ливади Трновац, у шуми Копривници, код Куперешких врата и на Боровој глави, у Засеновићима код Бугојна и другим стратиштима усташе су убиле више од 1600 Срба из насеља Ливањског поља, од тек рођених – до старих и немоћних.

Сећање на жртве траје и преноси се генерацијама.

Удружење Огњена Марија Ливањска и Парохија лијевањска и ове године ће одржати заједничко молитвено сећање на невине жртве, по следећем распореду:

Београд: 23. јула (субота) у цркви Светог Марка, са почетком у 12.00 часова;

Нови Сад: 24. јула (недеља) у цркви Светих Кирила и Методија, са почетком у 10.30;

Бања Лука: 29. јула (петак) у цркви Светог Јована Богослова, са почетком у 17.00;

Ливно: 30. јула (субота) у Спомен-капели Великомученице Марине, у 10.00 часова;

Челебић: 3. августа (среда) на спомен-гробљу Барјак, са почетком у 10.00 часова.

Субота, 09.07.2016. у 19 часова,

Клуб и галерија „Зрно“, Трг Марије Трандафил бр. 11, Нови Сад

Удружења Огњена Марија Ливањска – подружница Нови Сад, у сарадњи са Клубом и галеријом „Зрно“, позива вас на вече отворене дискусије о култури памћење и култури заборава, њиховим различитостима и посљедицама гајења једног и другог стила живота.

Повод одржавња ове вечери је обиљежавање седамдестпетогодишњице од стравичних злочина над српским становништвом од стране Независне Државе Хрватске у Ливну и Ливањскм пољу, који су се десили у периоду око, а посебно на сам дан Огњене Марије 1941. године.

Програм вечери подразумијева, послије уводне ријечи организатора, приказивање документарног филма од око 40 минута који нас подсјећа на дио страхота из периода безумља али и на снагу живота и наду у побједу човјека над нечовјеком у самом човјеку.

Затим се очекује отворена дискусија свих присутних по неколико тематских питања:

Какви смо и шта да очекујемо ако заборављамо невине жртве?

Какви смо и шта да очекујемо ако заборављамо злочине и злочинце?

Какви смо и шта да очекујемо ако чешће спомињемо злочинце него невине жртве тих злочина?

Како се поставити према свему томе?

На зидовима Клуба и галерије „Зрно“ биће изложени панои са фотографијама из описаног временског периода, који ће моћи да се погледају и наредних дана.

Са братском и сестринском љубављу Вас очекујемо!

Удружења Огњена Марија Ливањска – подружница Нови Сад и Клуб и галерија „Зрно“

Позивамо Србе са подручија Ливна, који имају бирачко право у БиХ, а живе ван територије општине Ливно, да се региструју за гласање у одсуству за локалне изборе који ће се одржати у свим општинама у БиХ. На изборима за Општинско Вијеће Ливна биће кандидована и српска листа. Са око 300 гласова постоји могућност да изгласамо бар једног одборника са српске листе, те не треба дозволити да и овога пута останемо без представника у органима општине Ливно. 

Централна изборна комисија БиХ донела је Одлуку о расписивању и одржавању Локалних избора у Босни и Херцеговини 2016. године.

Избори ће се одржати у недељу, 02. октобра 2016. године.

У складу са законским прописима, сви држављани БиХ који живе у Србији (као и било где друго у иностранству), а имају бирачко право (имају држављанство и личну карту издату у БиХ) могу то своје право остварити тако што ће гласати или: 1) на бирачком месту у најближој амбасади или 2) поштом (гласачки листић се доставља поштом, и враћа поштом).

Коначни рок за пријаву за гласање у иностранству је 19. јул 2016. године.

Пријављивање за гласање у иностранству је врло једноставно. Потребно је одштампати, попунити и поштом послати образац ПРП-1 који можете преузети овде (кликните): OBRAZAC PRIJAVE ZA GLASANJE IZVAN BiH PRP-1 или на овом линку: http://www.izbori.ba/Documents/Lok_izbori_2016/Biraci_Glasaci/Prp_Obrazac_Izvan_BiH_Lok_2016-bos.pdf

НАПОМЕНЕ КАКО ПОПУНИТИ:

• Свима препоручујемо да у рубрици ”Статус у којем боравите изван БиХ” штиклирате опцију 1. – Привремени боравак изван БиХ.
• Свима који живе довољно близу амбасаде БиХ у Београду (или главном граду друге земље у којој живе) и одлуче се да гласају у амбасади, препоручујемо да у пољу број 10. ”Означите начин гласања” штиклирају ”Гласање у ДКПБиХ” те испод тога напишу Србија-Београд (ако живе ван Србије навести амбасаду у главном граду земље у којој живе). Они који нису у могућности да гласају у амбасади могу одабрати опцију ”Гласање путем поште”.
• Уз попуњен образац потребно је доставити и фотокопију важеће личне карте БиХ.
• Попуњен образац потребно је послати на следећу адресу: Избори у БиХ, Поштански претинац 451, 71 000 Сарајево, Босна и Херцеговина

Ради преузимања бланко обрасца за пријављивање за гласања, као и за сва питања, можете се обратити председнику Удружења ОМЛ Николи Петровићу на 064 615 5073

На иницијативу неколицине Челебићана покренута је иницијатива сакупљања новчаних средстава за кошење и одржавање сеоског правсолавног гробља и спомен-гробља на Барјаку.

Годинама уназад, уз велике напоре, кошење, чишћење и остале радове на одржавању два гробља у селу Челебић обављали су најчешће исти људи, тада становници села и њихови потомци, као и они који најчешће одлазе у Челебић. Како је тај посао обиман а број људи који имају могућности и вољу да то обаве мали, покренута је идеја за трајно решење ове заједничке обавезе. Дошло се на идеју да се пронђе особа која би за новчану надокнаду два пута годишње покосила, очистила и довела у пристојно стање сеоско гробље и спомен-гробље. Вредност овог посла је 150КМ по једном кошењу оба гробља, са тачно описаним радовим које треба обавити.

Сеоско гробље у Челебићу

Несрећна судбина српског православног народа села Челебић довела је до тога де више нема ко то да уради, зато молимо све Челебићане и њихове потомке да у складу са својим могућностима подрже ову акцију и на тај начин се одуже својим прецима, како би ова активност била дуготрајно решење.

Особе за контакт су Црногорац Раде (064-2471921), Вујановић Чедо (064-3552668) и Никола Петровић (064-61-55-073).

Уплате можете извршити и на рачун удружења Огњена Марија Ливањска број: 160-380800-45 са позивом на број 3006, сврха уплате село Челебић.