Архиве аутора: OML

Богослужења и духовне вечери у архијерејском намесништву лијевањско-гламочком

На празник Светог Великомученика Димитрија свету Литургију у цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну служили су парох веселињски отац Срђан Белензада и надлежни парох отац Жељко Ђурица.

„Ливањска црква – живот и опстанак“ била је тема коју су малобројним преосталим вјерницима презентовали поменути свештеници, поводом 155 година цркве и 140 година од оснивања прве Српске школе у Ливну.  Уз угодно дружење у сали парохијског дома, парохијани су имали прилику да чују занимљиве податке о историји своје цркве од њене изградње до данас.  Такође је било ријечи о статистичким подацима везаним за живот и страдање православног народа на овим просторима као и свештеницима који су овдје службовали. Занимљиво је поменути да се данас навршава 5 година од прославе 150-годишњице ливањске цркве, која је много значила ливањским православцима. Такође, на данашњи дан, навршава се 13 година свештеничке службе оца Жељка у Ливну, као и пет година ђаконске и свештеничке службе оца Срђана Белензаде.

У вечерњим  часовима, отац Жељко се упутио пут Гламоча гдје је служио вечерње  богослужење у манастиру Веселиње. Након молитве услиједио је  духовни разговор са вјерним народом. Отац Срђан је говорио о значају поста, молитве и духовног узрастања у Цркви као заједници. Такође, народ је имао прилику да добије одговор на нека питања наше вјере и тако ријеши  постојеће недоумице . Овом приликом свештеници су заједно поучили народ и још једном указали на велике, а у нашем народу устаљене гријехе, као што су псовке, сујевјерје, завист и љубомора.

Пјевајући духовне пјесмице, најмлађи су испратили видно расположен народ и тако на најљепши начин заокружили данашње празнично окупљање.

Везане вијсти:

Парох лијевањски и администратор губински, отац Жељко Ђурица служио је на празник Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског у цркви Успења Пресвете Богородице Губину. Послије молитве отац Жељко је искористио лијепо јесење вријеме и сунчан дан  за дружење и духовни разговор са народом који је тог дана посјетио своју цркву.

М. Ђурица

Ливно

Манастир Веселиње

Губин

Посета цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну

У организацији ливањског Вијећа младих и Коалиције Уважавање, реализован је дио пројекта назван „Како се мој пријатељ моли Богу“.  За ову прилику у  сарадњи са Одбором за међурелигијску сарадњу МРВ-а БиХ, уприличена је посјета вјерским заједницама у Ливну.

Посјета Српској Православној Цркви  Успења Пресвете Богородице у Ливну испланирана је за четвртак 16.октобар 2014. год. у 11:00 часова. Група од 65 ученика из Основних школа, имала је прилику да разговара са свештеником и да се упозна са Хришћанском православном вјером те, обичајима и традицијом  СПЦ у Ливну.

Чланови Управног одбора Удружења у посети Ливну

Свечаној светој архијерејској литургији поводом славе цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима, о чему је јавност обавештена посебним текстом и фотографијама на овој интернет страници, присуствовали су и представници Управног одбора Удружења ОМЛ из Београда.

Црквено звоно огласило је достојанствену свечаност обновљене рујанске цркве коју ће присутни дуго памтити. Након свете литургије, на свечаном ручку у парохијском дому у Губину, Срби из Ливна и ливањских села поделили су свечарско задовољство са гостима из Бања Луке, Босанског Петровца, Грахова, Гламоча и Београда. Поклонило се сенима оца Риста Ћатића, предратног пароха Губинског, једне од првих усташких жртава пролећа 1941., чији споменик се налази у црквеној порти.

Уз ручак, братски се поразговарало, па и запевало „на суво“.

Љубазношћу једног од домаћина, Душка Радића, неколико радозналих гостију посетило је Сајковачку пећину и извор ледене воде скривен у њеној дубини.

У вечерњим сатима у порти лијевањске цркве одржан је радни састанак представника Удружења и пароха Жељка Ђурице са Новицом Милошевићем, директором предузећа Принт ин плус из Београда, а у вези уређења унутрашњости спомен-капеле и крипте у којој се налазе мошти ливањских мученика, пострадалих лета 1941. године. Господин Милошевић је презентовао израђен предлог изгледа спискова страдалих Срба. Предлог спискова на клиритним плочама, осветљен диодама, прихватили су сви присутни и сагласили се да се приступи његовој изради. Садржај целовитог списка свих страдалих лета 1941.године, који је у претходном периоду исправљен и допуњен примедбама потомака, чине: презиме, средње име и име жртве, број година старости и назив стратишта. Након постављања спискова, што се очекује до краја ове године, одлучиваће се о другим детаљима уређења-осликавања унутрашњости спомен-капеле.

Током посете Ливну, представници Удружења обишли су и православна гробља у Рујанима, Лиштанима, Челебићу, Поточнима…

Присуством на недељној литургији коју је у лијевањској цркви служио отац Жељко, завршена је јесења посета нашем крају.

Гробље у Горњим Рујанима

Православно гробље у Горњим Рујанима се налази поред пута који води од Лиштана преко Горњих и Доњих Рујана ка Сајковићу. Гробље се налази са десне стране овог пута, на благом узвишењу. Ограђено је сувозиданим зидом. У време обиласка (октобар 2014. године), гробље је било зарасло у густу траву, а свега неколико споменика је било видљиво.

Владика Атанасије служио у Рујанима

Поводом славе Цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима, у суботу 11. октобра свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије уз саслужење епархијског свештенства и надлежног пароха ливањског и губинског оца Жељка Ђурице.

У селу Рујани данас нема православних верника. Малобројни Срби који су преживели страдања Другог светског рата су се углавном иселили током 1970-их година, а задња српска породица је избегла 1991. године. Међутим, потомци окупљени око Удружења Огњена Марија Ливањска обнављају своју цркву и сабирају се у њој једном годишње поводом црквене славе. Ово је  такође  прилика да се молитвено сетимо наших упокојених сродника, пријатеља и комшија који су некад живели овде а од којих је већина мученички страдала.

Додатни мотив за ово окупљање су били и радови на обнови ове цркве и гробља које се налази око ње, а који су покренути овог лета. Користимо ову прилику да се захвалимо свима који су допринели обнови ове цркве, како православнима тако и католицима. Ово је већ друга обнова у току кратког, али бурног, живота ове цркве саграђене између два светска рата. Прва обнова, проузрокована оштећењима која је црквa доживела 1941. године, је извршена 1970. године. Црква је спаљена током последњег рата 1992. године. Током 2008. године обновљени су олтар и кров, а овог лета су изведени радови на обнови њене унутрашњости. Током 2015. године, планирана је обнова зида око црквене порте и гробља, као и оштећених споменика.

Осим надлежног пароха оца Жељка, посебан труд и напор у организацији ове прославе уложили су  чланови Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, а овом приликом се захваљујемо и господину Душану Басташић, предсједнику Удружења Јадовно 1941, на његовом присуству и подршци.

Након свете Литургије и резања славског колача верни народ је кренуо заједно са својим архијерејем и свештеницима пут Губина, гдје је уприличена славска трпеза испред парохијског дома. Пролазећи кроз Чапразлије, владика се кратко задржао на месту порушеног спомен-гробља Чапразлинчанима побијеним 1941. године. Епископ Атанасије обишао је цркву у Губину где га је отац Жељко упознао са тренутним радовима и припремама за освећење ове Цркве, које се планира, ако Бог да, за идућу годину. Пре доласка у Рујане, епископ Атанасије је обишао и Спомен-гробље на Барјаку, чија се обнова приводи крају.

Окупљени народ у Губину је захвалио епископу на његовој посети, коме је ово прва посјета а такође и прва архијерејска служба након последњег рата у овој цркви и парохији, изразивши жељу да их ускоро поново посети. Епископ Атанасије  је честитао окупљеним на истрајности у православној вјери и љубави према своме завичају и захвалио на обнављању цркве.

Сабрање на Козари

Председник Управног одбора Удружења Огњена Марија Ливањска, Гордана Достанић, почасни члан Удружења парох лијевањски Жељко Ђурица, као и чланови Ацо Радета и Ранко Радета присуствовали су Првом Сабрању удружења, невладиних организација, потомака и поштовалаца српских жртава ратова у 20. веку, под називим „Сјећање није довољно“, одржаном 3-5. октобра на Козари. Сабрање су иницирали и организовали Удружење „Јадовно 1941“ и Организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, а подржали Министарство просвјете и културе Републике Српске, Министарство културе и информисања Србије и град Приједор.

Његово Преосвештенство епископ Бихаћко-петровачки, Господин Атанасије благословио је почетак скупа и поздравио пригодном беседом. Представници двадесет удружења представили су циљеве и рад својих удружења, кроз презентације и филмове.

Начелним прихватањем и потписивањем Протокола о сарадњи и заједничком деловању на пројектима од националног значаја, Сабрање је прерасло у неформалну организацију, мрежу сарадника са заједничким деловањем на плану ширења истине о страдању Срба у 20. веку.

Детаљнији извештај са скупа можете наћи овде: http://jadovno.com/ostalo/articles/vladika-atanasije-srbi-skloni-zaboravu-vlastitog-bica.html#.VDLkpedZ8q8

Кратак видео филм о скупу можете погледати овде: https://www.youtube.com/watch?v=WkM5iJ005kk&list=UUU0CEyyY7jvvufMnjwRjdaQ

Презентацију Удружења Огњена Марија Ливањска можете преузети овде: OML-Kozara 2014

Текст протокола

Ради организованог заједничког деловања, координације и умрежавања у циљу успостављања националне вертикале културе неговања колективног и индивидуалног сећања на српске жртве ратова 20 века, удружења грађана, невладине организације, кровне органиизације, појединци, потомаци и поштоваоци доле потписани, закључују

ПРОТОКОЛ

О САРАДЊИ И ЗАЈЕДНИЧКОМ ДЕЛОВАЊУ

НА ПРОЈЕКТИМА ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА ПОД ЗАЈЕДНИЧКИМ НАЗИВОМ САБРАЊЕ

I

Потписници Протокола уређују Сабрање по следећим принципима:

  • Потписивањем Протокола не доводи се у питање самостално деловање потписника, у складу са њиховим статутима, програмима и плановима;
  • Потписивање Протокола не производи никакве материјално финансијске обавезе за потписника;
  • Члан Сабрања постаје се потписом Протокола учесника Првог Сабрања. Остали заинтересовани могу постати чланови Сабрања писаном изјавом Координационом телу о прихватању Протокола, о чему се најкасније у року 30 дана изјашњавају чланови Сабрања електронским путем. За чланство у Сабрању потребно је позитивно изјашњење најмање 2/3 потписника;
  • Иступање из Сабрања врши се електронским или писаним обавештењем потписника о иступању;
  • За реализацију договорених заједничких активности у складу са овим Протоколом Сабрање бира Координационо тело од три члана;
  • Координационо тело бира се на годишњем скупу Сабрања, на период од годину дана, уз могућност поновног избора. Уколико се из било којих разлога не одржи годишњи скуп Сабрања или се на датом скупу из било ког разлога не донесе одлука о избору чланова Коордианционог тела, чланови Координационог тела изабрани на последњем Сабрању настављају да врше функцију до избора нових чланова овог тела;
  • Чланови координационог тела нити било ко од потписника Протокола не могу иступати у јавности нити давати изјаве и преузимати обавезе у име Сабрање;
  • Потписници Протокола могу Координационом одбору упутити предлоге програма и активности заједничког деловања, a Координациони одбор ће их обрадити и упутити на изјашњавање потписницима Протокола. Изјашњавањем надполовичне већине потписника о прихватању предлога, исти ће се уврстити у годишњи програм деловања;
  • Одлуке и рад Сабрања објављују се члановима и јавности путем интернет странице sabranje.com;
  • Сабрање има свој знак и логотип, који потписнице могу користити у сврху промовисања Сабрања;
  • Измене и допуне Протокола врше се на годишњем скупу Сабрања.

II

У циљу координираног рада и ширења мреже сарадника на заједничком пројекту, заједничког деловања на српском културном простору и ширења истине о српској историји, потписнице Протокола су сагласне да ће у међусобној сарадњи:

  1. Обезбедити програм за формирање базе података/именика, представника удружења и невладиних организација, професионалаца и ентузијаста који ће непосредно радити на спровођењу Протокола;
  1. За потписнице које покажу интерес, дефинисати место чувања докумената, фотографија, изјава сведока и другог материјала везаног за страдање Срба, укључујући и резервне локације чувања скенираног материјала, а све ради формирања заједничке регистра-архива. Сабрање ће омогућити електронски приступ потписницама-учесницама у формирању архива;
  1. Израдити списак-регистар српских стратишта 20 века, стања њихових спомен обележија, као и календар страдања;
  1. По позиву Музеја геноцида из Београда, у складу са програмом рада, методологијом и софтверским захтевима које постави, приступити изради спискова српских жртава 20. века;
  1. Дефинисати календар свих значајних датума потписница (парастоси, скупови исл) и објавити на интернет страници Сабрања;
  1. Потписнице ће дефинасити један датум обележавања догађаја који ће се сматрати централним (дан сећања) и на коме ће остале потписнице обезбедити присуство свог представника;
  1. На начин и у складу са могућностима и програмом потписнице или више њих, ширити истину о страдању Срба у 20 веку (изрда интернет странице, друштвене мреже, презентације, организација трибина и предавања, изложбених поставки, публиковање књига и монографија и другог материјала сл);
  1. Потписнице ће међусобно размењивати информације и сазнања о конкурсима државних органа и организација, невладих организација и фондова за финансирање пројеката из области рада потписница;
  1. Дефинисање пројекта којима поједине потписнице заједнички учествују на конкурсима за њихово финансирање;
  1. Међусобна подршка потписницама у њиховом наступу према државним органима и организацијама пред којима се решавају питања по њиховом захтеву (именовање улица, школа, образовног програма /екскурзије, уређење споменика исл/ итд), као и медијским наступима чланица;
  1. Подстицај ученика, студената, посдипломаца за израду радова образовног и научног карактера са темом из области страдања Срба у 20 веку;
  1. Могућност коришћења професионалних услуга према понуди достављеној Сабрању, уколико је под повољнијим условима од понуда које имају Потписнице;
  1. Чување ћириличног писма његовом употребом на документима, актима и презентацијама Потписнице;
  1. Сарадња са локлним парохијама и епархијом којој припада Потписница;
  1. Једном годишње одржавати скуп Сабрања потписница Протокола на коме ће дефинисати и усвојити конкретне зајдничке активности за наредни годишњи период;
  1. Реализовати и друге активности у складу са процењеним и детектованим потребама свих потписника овог Протокола, а у складу са овим Протоколом.

III

Овај Протокол ступа на снагу даном његовог закључења.

Потписници:

Бошко Стоисављевић, УНА – Гаравице, Бихаћ – начелно

Божица Рајлић Живковић, Удружење жена жртава рата – Република Српска

Стево Гламочанин, Потомци жртава стратишта Дракулић

Мр. сц. Мира Јовановић Ратковић, историчар из Бања Луке

Душан Ј. Басташић, УГ Јадовно 1941, Бања Лука

Милорад Милошевић, УГ Јадовно 1941, Београд

Недељко Митровић, Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Р. Српске, Бања Лука-начелно

Милош Стојановић, Удружење потомака и поштовалаца цивилних жртава рата од 1941. до 1945. године, Велико Паланчиште

Радован Обрадовић, Савез удружења потомака ратника Србије 1912-1920.-начелно

Гордана Достанић, Огњена Марија Ливањска, Београд-начелно

Драган Гвозденовић, Потомци жртава Садиловачке цркве 1942.

Маринко Ђурић, Удружење страдалих на Косову и Метохији 1998-2000.-начелно

Миленко Јахура, СНД Пребиловци, Београд

Милан Басташић, Завичајно удружење Билогора, Београд-начелно

Слободан Јаковљевић, Удружење „Против Заборава“, Вуковар -начелно

Драган Вукотић, Милошевићи, Подриње

Драгана Ђукић, Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“, Београд-начелно

Горан Челар – Српски Народни Форум, Вуковар-начелно

Ђакон Младен Ковачевић,

Алекса Касаповић

Југослав Кипријановић

Зорана Кипријановић

Позив на славу цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане, да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у СУБОТУ 11. октобра 2014. године с почетком у 10:00 часова (дочек епископа у 9:30h),

у цркви Покрова Пресвете Богородице у Рујанима.

Свету архијерејску литургију служиће Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасије.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

Основана подружница Нови Сад и промовисано 5. издање књиге Огњена Марија Ливањска

Оснивање подружнице Удружења ОМЛ у Новом Саду

У недељу, 21.септембра т.г. у просторијама Клуба галерије Зрно Удружење Огњена Марија Ливањска основало је подружницу Удружења у Новом Саду.

Скуп је благословио отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски. Присутни на оснивачком састанку, 27 бивших становника и особа пореклом са подручија Ливањског поља, изабрало је следеће чланове Одбора подружнице:

  • Бранка Вујчића
  • Саву Шуњку
  • Соњу Давидивић
  • Дарија Броћету и
  • оца Велимира Врућинића

Чланови одбора ће на првом наредном састанку међусобно изабрати председника Одбора.

Са радом нове подружнице очекујемо омасовљење чланства са активнијим учешћем у раду Удружења.

Промоција књиге Буда Симоновића Огњена Марија Ливањска

У пуној сали Клуба галерије Зрно у Новом Саду, промовисано је пето издање књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска.

Уз промоцију приказана је мини-изложба фотографија и докумената о страдању Срба ливањског подручија лета 1941, али и током грађанског рата у БиХ деведесетих година.

Такође, присутни су имали прилике да погледају 15-о минутни филм о страдању ливањских Срба и ексхумацији и сахрани посмртних остатака извађених из јама после 50 година, а из приватне архиве аутора Симоновића.

Аутор је током промоције изнео личне доживљаје сусрета и разговора са сведоцима страдања, као мотиве настанка ове књиге која је напотпуније сведоанство српског страдања на подручију Ливна.

 

Замењен кров на ливањској цркви

Након успешно спроведене акције СПЦО Лијевно и Удружења Огњена Марија Ливањска на прикупљању средстава за замену кровног покривача на ливањској цркви Успења Пресвете Богородице, ових дана су успешно изведени и мајсторски радови. Почетак радова се очекивао већ дуже време, али је био одлаган због константних лоших временских услова. Тако су радови кренули 16. септембра ујутру, а завршени већ следећег дана у вечерњим часовима.

Изглед дотрајалог крова цркве пре радова

Овим радовима је решен велики проблем ливањске цркве – прокишњавање дотрајалог старог кровног покривача због којег је била угрожена сама црква, као и вредни верски и културно-историјски предмети који се чувају у њој, пре свега колекција икона.

Обнова цркве Успења Пресвете Богородице се наставља и након ових радова, у складу са пројектом генералне обнове ове православне светиње и заштићеног споменика културе. У следећој фази ће бити предузети радови на обнови дотрајале фасаде цркве, кроз коју такође допире влага у унутрашњост цркве. Овом приликом молимо све људе добре воље који могу да помогну у обнови цркве да се јаве Управи парохије Ливањске или Удружењу Огњена Марија Ливањска (контакт податке можете наћи овде: https://omlivanjska.com/projekti/obnova-crkve-u-livnu/)

Финансијски извештај

Радове на замени кровног покривача је извела фирма СЗР Лимарија Тихак из Горњег Вакуфа, као најбољи понуђач за понудом од 7.210,00 КМ. Суму од 4.000,00 KM обезбедило је Удружење Огњена Марија Ливањска, док је преостала средства обезбедила СПЦО Лијевно. Међу средствима које је Удружење обезбедило је и донација од 200.000,00 динара од Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Имена осталих приложника можете пронаћи овде: https://omlivanjska.com/projekti/obnova-crkve-u-livnu/priloznici/

Радови на крову цркве, септембар 2014. године

 

Патријарх српски г. Иринеј на крсној слави епархије Бихаћко-Петровачке

На дан своје Крсне славе Сабора Срба Светитеља, која је ове године прослављена 14. септембра у Босанском Грахову, Епархија Бихаћко-петровачка је благословена посетом – Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја. Овај драги гост се одмах после устоличења Епископа Јасеновачко-пакрачког г. Јована, у пратњи двојице Епископа, Бихаћко-петровачког Атанасија и Средњоевропског Сергија запутио за манастир Клисину у Ништавцима код Приједора.

По доласку у манастир Његова Светост је најпре целивао мошти свете великомученице Марине, чији се један делић тамо налази, благословио многобројни присутни народ и дао му пастирску поуку. У кратком боравку у манастиру Његова Светост је дао и интервју Радио-телевизији Републике Српске. Званични дочек Његове Светости био је у центру Епархије у Босанском Петровцу.

У сусрет Његове Светости, уз звук црквених звона изашао је Епископ Атанасије са својим свештенством, свештеномонаштвом, многобројним верним народом, у којем је било највише деце, а такође и начелници Општине Босански Петровац  г. Златко Хујић и Општине Дринић г. Драго Ковачевић. Ово је већ трећа званична посета Његове Светости Епархији бихаћко-петровачкој, што сведочи о његовој изузетној љубави према овој Епархији.

После  доксологије у петровачком Саборном храму Светих Апостола Петра и Павла речима добродошлице Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије поздравио је Његову Светост и истакао значај доласка поглавара Српске Цркве у ове страдалне крајеве.

Захваливши се Епископу Атанасију, Његова Светост је упутио благопоучне речи окупљеним верницима, нагласивши да је новозавјетни дух живота наше најјаче оружје, којима су наши преци надвладавали историјска искушења.

Потом је зa високе званице међу којима су били Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископ средњоевропски г. Сергије, начелници Општина Босанског Петровца и Дринића приређено послужење у новоуређеном свечаном салону, током које је Његова Светост разговарао са начелницима западно-крајишких општина, а после је уследила вечера у новоуређеној гостинској трпезарији.

У недјељу, 14. септембра, звуци звона са граховског храма Светих Апостола Петра и Павла најавила су историјски долазак Патријарха српског у завичај Гаврила Принципа.

Његова Светост је началствовао на  светој архијерејској Литургији, а њему су саслуживали Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећени Епископи: Далматински Фотије, Средњоевропски Сергије, и домаћин славе, Епископ бихаћко-петровачки Атанасије, затим архимандрит Серафим (Кужић), проте: Радивој Панић (Архиепископија београдско-карловачка), Никола Пено, Војислав Билбија (Епархија западноевропска), Влатко Голић (Епархија браничевска), Маринко Радмило (Епархија средњоевропска), протосинђел Евстатије (Митрополија црногорско-приморска), протонамјесник Драган Максимовић (Епархија бањалучка), јереј Милорад Милинковић (Митрополија дабробосанска) и петорица ђакона од којих је један дошао са Свете Горе.

У препуном граховском храму Његова Светост је у пригодној беседи објаснио значај оснивања и очувања Епархије бихаћко-петровачке за живот и опстанак њеног становништва, које на вековним српским просторима сведочи веру православну и Име Христово.

Заједно са архијерејима, свештеницима и ђаконима, Патријарх је благословио новоподигнути споменик пострадалим житељима граховске Општине, њима сто и деведесет, који су своје животе изгубили у прошлом рату, одслуживши пре тога помен за покој њихових душа.

На отварању културно-уметничког програма окупљенима се најпре обратио Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, а после њега, на његов позив, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и протојереј Војислав Билбија. Митрополит Амфилохије је у својој беседи у светлости Јеванђеља Христовога протумачио значајне историјске догађаје који су обележили судбину српског народа, а нарочито његову голготу у Првом светском рату, као и појаву Гаврила Принципа. Прота Војислав је кроз причу и песму живо представио дух крајишких Срба.

У даљем богатом културно-уметничком програму који је уследио приказано је богато српско музичко и фолклорно благо, којим се сведочи наша православна народна традиција.

За све присутне госте и верујући народ приређена је богата трпеза љубави, којом је настављено заједничарење, што и јесте смисао духовних сабрања какво се поводом Епархијске Славе десило у Босанском Грахову.

На крају славља, домаћин славе, Епископ Атанасије је Његовој Светости и одабраним и истакнутим гостима, међу којима су били: Предсједник Народне скупштине Републике Српске г. Игор Радојичић, Министар финансија и трезора Босне и Херцеговине г. Никола Шпирић, Амбасадор Србије у Босни и Херцеговини г. Станимир Вукићевић, Министар финансија Републике Српске г. Др Зоран Тегелтија, Директор Секретаријата за вјере Владе Републике Српске г. Драган Давидовић, др Драган Новаковић из Канцеларије за вере Владе Републике Србије, Предсједник Владе Унско-санког Кантона др Хамдија Липовача, и многим другима,- генералима, лекарима, начелницима Општина…-  у знак захвалности за њихово учешће у слави, и подршку развоју Епархије бихаћко-петровачке, уручио славске поклоне у виду ликовно-уметничких радова, специјално припремљених за овај дан, а који изображавају детаље Босанског Грахова и његове историје.

По свему,- бројем учесника, одзивом високих гостију, богатством молитвеног и културно-умјетничког програма, као и ведрином духа ова Крсна слава Епархије бихаћко-петровачке носи печат једне пуноће која отвара перспективе сигурне будућности и наде. Полазећи за Београд и благосиљајући народ Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј није крио своје одушевљење Граховом, народом Крајине, и свиме оним што је доживео у току ове посете, а народ Крајине памтиће посету свога духовнога поглавара и као животну храну чуваће у своме срцу његове пастирске речи.

Манастир Клисина

Босански Петровац

Босанско Грахово

Почела обнова зида око Ливањског гробља у Застињу – АПЕЛ ЗА ПОМОЋ

Иницијативни одбор за обнову Ливањског Православног гробља у Застињу са задовољством саопштава да су 6. септембра 2014. почели радови на обнови оградног зида на овом гробљу и позива све оне чији су претци сахрањени на њему да дају свој допринос његовој обнови!

Православни Срби из Ливна, Застиња и околних села сахрањују се на овом гробљу од 18. века. Споменици старог дела овог гробља представљају јединствено културно-историјско благо овог подручја. Површина гробља је око 7.000м2, а дужина старог оградног зида је 425м. Првобитно је било ограђено суво зиданом оградом, док је садашњи зид изграђен 1937. године, од камена и мале количине бетона.

Садашњи зид се налази у рушевном стању, и, осим што представља опасност по безбедност посетилаца и пролазника, његово стање не служи на част потомцима оних који су ту сахрањени. Добар део зида јужне стране (око 50м) је потпуно срушен, а преостали део поред пута (око 93м) је толико нагнут да представља опасност за пролазнике. Са западне стране, зид у дужини од 42м је исто нагнут и прети да се сруши у двориште породичне куће, док је на источној страни зид потпуно урушен у дужини од 25м. На северној страни, 48м зида је урушено док је преосталих 125м у јако лошем стању.

Стање оградног зида пре радова, август 2014. године:

Због овакве ситуације, малобројни ливањски Срби одлучили су се да покрену обнову оградног зида. Иницијативни одбор чине: Димитрије Томић, отац Жељко Ђурица, Драгомир Петровић и Милош Дамњановић. Пројекат изградње новог зида у пуној дужини око гробља захтева 65.767,00 КМ, па је одлучено да се радови поделе у неколико фаза.

У првој фази ће, као најхитнихе, бити обновљено 48м порушеног зида са јужне стране, 25м зида на источној и 47м на северној страни гробља. За изградњу ових 120м потребно је 23.963,22КМ. Досадашњим трудом одбора, пре свега г. Димитрија Томића, до дана 4. септембра прикупљено је 21.569,45КМ, у индивидуалним прилозима и донацијама државних институција, које се налазе на наменском рачуну при UniCredit банци у Ливну.

Овом приликом апелујемо и позивамо све оне чији су претци сахрањени на овом гробљу да дају свој прилог обнови зида. Иако је сваки прилог добродошао, средства неопходна за изградњу зида нису мала, те Иницијативни одбор апелује на потомке да издвоје што више могу да би се овај посао успешно привео крају. У знак захвалности, имена свих приложника ће бити објављена на интернету и постављена у капели на гробљу у Застињу.

Уплате се могу извршити:

У БиХ, преко наменског подрачуна СГВ-ПР Ливно:

  • уплате у КМ: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – СГВ-ПР Ливно, Подрачун за оградни зид православног гробља у Застињу, Број рачуна: 338 150 228 132 9611
  • девизне уплате из иностранства: осим горе наведених података, вашој банци ће бити потребно и следеће: IBAN BA 393 381 507 781 331 655, UNICREDIT BANK d.d. Mostar, SWIFT CODE UNCR BA 22

У Србији, преко рачуна Удружења Огњена Марија Ливањска:

  • уплате у динарима: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – Удружење ОМЛ; Број рачуна – 160-380800-45; Позив на број – 06092014
  • девизне уплате из иностранства: инструкције можете наћи на овом линку https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

За било каква питања можете контактирати следеће особе:

  • У Београду – Момчило Грковић, мобилни 064-266-1640, емаил: sgrkovic@verat.net и Биљана Љубоја, тел. 011-216-1237, мобилни 063-428-819, емаил: biljanaljuboja@vektor.net
  • У Новом Саду – Петар Црногорац, тел. 021-6390-169, емаил: petarcrnogorac@yahoo.com
  • У Ливну – Димитрија Томића, тел. 034-201-696, мобилни 066-898-948, емаил: dimitrije.dragica@gmail.com и Свјетлана Конта мобилни 063-385-221, емаил: mail.konta_svjetlana@yahoo.com
  • У Бања Луци – Драган Пажин, тел. 051-423-186 и Љубинко Митранић, тел. 051-307-942

Све налоге за трошење прикупљених средстава потписиваће колективно парох лијевањски о. Жељко Ђурица и г. Димитрије Томић.

Тренутни радови

Иницијативни одбор је на основу прикупљених понуда потенцијалних извођача одабрао Roco Comerce из Ливна као најповољнијег извођача за изградњу 120м зида по цени од 23.963,22 КМ. Радови су почели 6. септембра и трајаће 30 дана. Нови зид ће се градити од армираног бетона. Као надзорни орган изабран је Бранко Омазић из Ливна, стални судски вештак за грађевинске послове.

Жеља нам је да се по завршетку прве фазе одмах крене у реализацију друге фазе, што ће зависити од прикупљених финансијских средстава.

Радови – уклањање остатака порушеног зида

ИНИЦИЈАТИВНИ ОДБОР ЗА ОБНОВУ ЛИВАЊСКОГ ГРОБЉА У ЗАСТИЊУ

 

Почели радови на обнови цркве у Рујанима

У четвртак 11. септембра 2014. године, почели су радови на обнови цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима, који припадају парохији Губинској. Обнову ове цркве заједно спроводе Управа парохије Губинске и Удружење Огњена Марија Ливањска. Почетку радова је претходио молебан за успешно окончање радова, који је служио надлежни парох отац Жељко Ђурица. У овој првој фази радова биће урађено следеће:

  • поравњање земљишта око цркве тако да киша и површинске воде имају природан пад за отицање од цркве;
  • постављање олука од обојеног лима;
  • замена попуцале камене греде изнад улазних врата у цркву бетонском гредом;
  • уградња затезне сајле која би учврстила зидове цркве;
  • израда естрижа на поду (као припрема за подне керамичке плочице);
  • малтерисање унутрашњих зидова цркве и иконостаса;
  • уградња кровне ламперије;

Предвиђено је да ови радови трају 10 дана, након чега ће се наставити са постављањем керамичких плочица. Надамо се да би на овај начин груби радови на обнови цркве били готови до празника Покрова Пресвете Богородице (14. октобра), који је и слава ове цркве. У следећим фазама би се приступило обнови зида око црквене порте и гробља, као и опремању унутрашњости цркве.

Користимо ову прилику да још једном позовемо све оне пореклом из Рујана, као и друге људе добре воље, да помогну обнову ове светиње уплатом прилога.

Више о пројекту обнове цркве можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/projekti/projekatrujani/

Списак досадашњих прилога можете наћи овде: https://omlivanjska.com/projekti/projekatrujani/priloznici/

Инструкције за уплату прилога

За уплате из Србије: Сврха уплате – прилог за цркву у Рујанима; прималац – Удружење ОМЛ; рачун примаоца – 160-380800-45; позив на број – 14102014

За уплате из БиХ: Сврха уплате – прилог за цркву у Рујанима; прималац – Удружење ОМЛ; рачун примаоца – 551-72077032321-17; позив на број – 14102014.

Најава – Слава епархије Бихаћко-петровачке

Слава Епархије бихаћко-петровачке Сабор Срба Светитеља прославиће се свечано 14. септембра 2014. године у Босанском Грахову у храму Светих Апостола Петра и Павла.
Свету архијерејску Литургију служиће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више епископа СПЦ.

ПЛАНИРАНИ ПРОГРАМ СВЕЧАНОСТИ:
Субота 13. септембар 2014. године

18:30 часова
•    Дочек Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја и других архијереја Српске Православне Цркве испред храма Светих Апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу;
•    Доксологија у храму
•    Поздравна бесједа Епископа Атанасија;
•    Бесједа Патријарха Српског Господина Иринеја

Недеља 14. септембар 2014. године
09:30 часова
•    Дочек Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја и других архијереја Српске Православне Цркве испред храма Светих Апостола Петра и Павла у Босанском Грахову
•    у наставку Света Архијерејска Литургија

13:15 часова
•   Културно-умјетнички програм:
Учествују:
Етно група „Траг“ из Лакташа;
Етно група „Пилипенда“ из Далмације;
Вокална мушка пјевачка група „Голубић“ из Голубића;
КУД „Дрвар“ из Дрвара;

14:15 часова
•    Свечани ручак за званице и народ

Завршена прва фаза радова на гробљу Кусача

Крајем јула ове године завршена је прва фаза радова на уређењу гробља Кусача у Радановцима. У прилогу су слике садашњег изгледа гробља.

Предвиђени радови у следећој фази су:

– набављање звона и крста за капелу;

– иконописање капеле (предлог је да се на унутрашњим  зидовима  капеле поставе иконе светаца које славе као крсну славу породице које се сахрањују у гробљу Кусача);

– премазивање окапнице на огради водоотпорним премазом;

– насипање и уређење пута и прилаза гробљу;

– уређење унутрашњости гробља (подизање споменика који су на земљи, равнање терена при огради…);

Следећа фаза радова ће бити реализована када прикупимо довољно средстава уплатама добровољних прилога. Орјентациона цена реализације планираних активности је око 4000 евра.

Списак приложника који су допринели досадашњим радовима можете погледати овде: https://omlivanjska.com/projekti/obnova-groblja-kusaca-u-radanovcima/priloznici/

У име одбора:

Мирко Вујановић

Миле Л.Вујичић

 

 

 

Чапразлије

У селу постоји једно православно гробље на којем се Срби из овог села сахрањују. У селу се иначе налазе трагови других, старијих гробаља. На гробљу у Чапразлијама се сахрањује и један број родова из суседног Прова.

Више о селу можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/2012/11/10/caprazlije/

У Чапразлијама су живели, и сахрањивали се, следећи родови:

БОШКОВИЋИ – досељеници из Далмације, не зна се поуздано из којег мјеста. Знају да им даљње поријекло води из Црне Горе. Прво су дошли у Рујане, одакле су се раселили у Чапразлије и Голињево. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЂУРАНИ – Ђурана у Чапразлијама има на двије локације. Једни су између Гранића и Марчета, које у селу још зову и горњи Ђурани, а други су између Радића и Маљковића, звани доњи Ђурани. Доњи Ђурани су код старијих генерација познати под надимком ”Дражићи”. У ово село су досељени из Горњих Казанаца у општини Босанско Грахово. Славе Сабор Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

КИСЕ – досељеници су из Далмације, а старином воде поријекло из Херцеговине. По свему судећи, овај род је најстарији у Чапразлијама. Славе Св. Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЊИК-ЛУНИЋ – Лунића има у околини Дрниша, те се не искључује могућност да воде поријекло из овог краја (села Кричке код Дрниша). Славе Св. Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЊИКУШИЋИ – њихови преци су Даничићи, који воде поријекло из Црне Горе. Крећући са црногорског простора, прво су се населили у Герзово. Одатле су морали побјећи због сукоба са Турцима, због неке дјевојке из њихова рода. Током бјежања стигли су у Гламочко поље, гдје мјењају презиме из Даничић у Ињац. Као Ињци долазе у доње ливањско поље, где долази до подјеле и раздвајања фамилије у неколико огранака. Није поуздано утврђено када је и зашто дошло до овога, али се зна да од Ињаца постају Коњикушићи. Коњикушићи у Чапразлијама чувају предање да су презиме добили по узгоју добрих јахачких коња. Коњикушићи у Бојмунтима и ови у Чапразлијама воде исто поријекло и сматрају се родбином. Сви славе Св. Василија Великог.

МАЉКОВИЋИ – досељеници из Маовице код Врлике. Пут досељавања ишао је преко Уништа, за Чапразлије. Славе Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

МАРЧЕТЕ – Досељеници су из Кољана код Врлике у Далмацији. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

МИХАЉИЦЕ – Михаљице су досељеници у ово село из мјеста Косоре код Врлике у Далмацији. Неки од њихових потомака сјећају се причања родитеља како су они даљњом старином негђе из Лике. Даљње поријекло им је из Црне Горе. Некад су имали презиме Миљанић. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

РАДИЋИ – Њихово пријашње презиме је Чулић. Овђе су се доселили из Јаруге у општини Босанско Грахово. Даљње поријекло воде из Далмације. Славе Часне Вериге Св. Апостола Петра.

СТОЈИЋИ – Ради се о досељеницима из Подосоја код Врлике у Далмацији. Славе Сабор Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

БОДРОЖИЋИ – изумрли и раселили.

ШУЊКЕ – изумрли и раселили.

На гробљу у Чапразлијама се сахрањују и поједини родови из суседног Прова, укључујући и:

ЂУРАНИ – исто као и горе.

МАЉКОВИЋИ – исто као и горе.

МАРЧЕТЕ – исто као и горе.

МИХАЉИЦЕ – исто као и горе.

ПОПАРИЋИ – Ово је једини род са овим презименом у Либањском пољу. Знау да су поријеклом из Далмације. Њихово досељење се везује за Турско доба. Славе Св. Краља Стефана Дечанског.

POPARIĆI – Ovo je jedini rod sa ovim prezimenom u Livanjskom polju. Znaju da su porijeklom iz Dalmacije. Njihovo doseljenje se veže za „Tursko doba“. Slave Svetog kralja Stefana Dečanskog – Mratindan.

РАДИЋИ – Радића у Прову има на три локације: на крају села код Калаверових и Добричиних кућа, на Попарића главици, и близу Маљковића на граници према Чапразлијама. Постоји запис да су ови Радићи из Губина и Прова пореклом из Посавине. Славе Св. апостола Тому – Томиндан.

RADIĆI – Radića u Provu ima na tri lokacije: na kraju sela kod Kalaverovih i Dobričinih kuća, na Poparića glavici, i blizu Maljkovića na granici prema Čaprazlijama. Postoji zapis da su svi Radići iz Gubina i Prova poreklom iz Posavine. Slave Svetog Apostola Tomu – Tomindan.

 

 

 

 

 

 

Нови Сад: оснивање подружнице и промоција књиге Огњена Марија Ливањска

                                                 ПОЗИВ                                                   

НА ОСНИВАЧКУ СКУПШТИНУ ПОДРУЖНИЦЕ НОВИ САД

УДРУЖЕЊА ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

И

ПРОМОЦИЈУ ПЕТОГ ЋИРИЛИЧНОГ ИЗДАЊА КЊИГЕ

OГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА, БУДА СИМОНОВИЋА

Поштовани,

Обавештавамо вас да се

Оснивачка скупштина Подружнице Нови Сад Удружења ОМЛ одржава

21. септембра 2014. године

у сали Клуба галерије Зрно, Нови Сад,

Трг Марије Трандафил бр 11,

са почетком у 15.00 часова,

Позивамо вас да на време ускладите своје обавeзе и одазовете се овом скупу на коме ћете детаљније сазнати циљеве, рад и планове Удружења ОМЛ, начин функционисања подружница и активно учествовати у избору петочланог Одбора Подружнице Нови Сад.

Истовремено, обавештавамо вас да ће истог дана, у истом простору, након оснивања Подружнице Нови Сад Удружења ОМЛ,

са почетком у 17 часова,

бити одржана промоција петог издања књиге

Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска,

у издању Светигоре и Удружења ОМЛ.

 

Peto izdanje

Peto izdanje

Промоцији ће присуствовати Будо Симоновић, аутор књиге.

Након презентације биће омогућена куповина књиге, чија је цена 1000,00 РСД.

Уверени смо да ћете, поштујући своје претке, као жртве ливањског поља, али и рад Удружења ОМЛ, наћи времена да присуствујете на оба скупа.

Молимо вас да се придржавате сатнице, као и да на овај скуп позовете своје рођаке и пријатеље.

Састанак Одбора села Челебић

Четврти пут ове године, на иницијативу одбора села Челебић који делује у
оквиру Удружења Огњена Марија Ливањска, у недељу 24.8.2014. одржан је састанак становника овог села.

На почетку су чланови одбора информисали присутне о радовима на Спомен-гробљу на Барјаку, протеклим дешавањима везаним за освећење цркве у Врбици и плановима за наредни период. Сви су се сложили да је уз велике напоре и залагање већине Челебићана протекли период ипак био успешан, али да је одзив ипак био недовољан за велике послове које смо сами себи поставили.

На састанку је договорено следеће:

– за преостале радове око постављања капије, металних шипки и крста на
Спомен-гробљу потребно је наћи извођача и изабрати најповољнију понуду;

– прибавити понуду за трећу фазу обнове Спомен-гробља која би
обухватила: израду и постављање плоче са комплетним списковима
страдалих у Челебићу; фуговање зидова гробља; бетонирање стаза око
преостале три стране око гробља; обележавање места за паљење свећа;

– дефинисан је начин одржавања Спомен-гробља и активног сеоског гробља на Барјаку, тако што ће сви они који имају неког од своје
родбине сахрањеног на неком од ова два гробља у складу са својим
могућностима уплатити новчана средства (најмање 400,00РСД) на рачун
Удружења (број рачуна: 160-380800-45, позив на број: 30062013). Договорено је да се ова два гробља косе и чисте два пута годишње и да се за то издвоји 160,00 евра.

– договорено је да становници Челбића, који су били домаћини традиционалног окупљања код Врбичке цркве 4. августа на Благу Марију, уплате и новчана средства за обнову храма и парохјског дома, у износу од око 430 евра (тачније: 18.000,00 динара, 250,00 евра и 80,00 КМ), колико су међу собом прикупили. Овом приликом, прилоге су дали:
Никола Росић – 3.000,00 динара
Душан Милутин – 3.000,00 динара
Раде Црногорац – 3.000,00 динара
Божо Ерцег – 30,00 евра
Владо Ерцег – 30,00 евра
Чедо Вујановић – 30,00 евра
Ранко Вујановић – 60,00 КМ
Мишо Анђелић – 10,00 евра и 20,00 КМ
Владо Козомара – 30,00 евра
Стеван Црногорац – 30,00 евра
Васо Вујановић – 30,00 евра
Славко Вујановић – 30,00 евра
Божо Ерцег – 30,00 евра
Никола Петровић – 3.000,00 динара

Горан Петровић – 3.000,00 динара

Драгица Јовић (рођ. Петровић) – 3.000,00 динара

Још једном је скренута пажња присутнима на важност формирања базе
података становника села Челебић и њихових потомака, земље и некретнина које су уништене у рату.

Позивамо пре свега све Челебићане и њихове потомке а онда и све друге
људе добре воље да нам помогну да радове око спомен гробља приведемо
крају.

Одбор села Челебић

Нови живот у Ливањском пољу

Село Грковци, подно Динаре, спада међу најстарија у Ливањском пољу. Некада је било пуно српских домова и орило се дечијом грајом и циком, момачком и девојачком радосном песмом, шалом док су се у моби обављали велики послови…. Данас су се Грковци шћућурили и тихују са својих ни двадесет домова и то са махом остарелим домаћинима чија је припадност кућном прагу била јача од силе истеривача и јача од надвијене самоће.

Међу мање од четрдесет Грковчана до скора је било четворо деце. Њихов несташлук и весела игра не оре се селом, не допире смех даље од дворишта. А у јулу ове године та мала група је појачана за још једног члана. Родила се унука у кући Веселинка Ненадића. Пролетос је Веселинку и Ковиљки син Синиша довео снаху, а сада су се обрадовали малој Кристини.

Обрадовали су се Синишиној свадби, а нарочито овом дечијем плачу сви у Грковцима. Обрадовали су се и сви Срби у Ливањском пољу, и наш парох који често чита опело, а све ређе венчава и краштава, а обрадовали смо се и ми, Ливњаци ван завичаја.

Удружење је имало вољу да Донаторском вечером скупи средства довољна за прву помоћ да свака млада српска породица покрене какав породични посао, који ће помоћи да наставе свој живот у родном пољу, а тако, на известан начин, продуже и живот свих нас у родним селима. Да има ко да нам назове Бога кад лети обиђемо прађедовски гроб. Није нам се остварила замисао. Нису нас разумели и пратили Ливњаци који су се скућили стотинама километара даље од свог села. Ипак, од сакупљених средстава скромно смо помогли поплављене у Србији и Српској, али обрадовали смо и родитеље мале Кристине из Грковаца. Мање новцем, а више сећањем, пажњом и поруком да се и ми одавде радујемо њиховим радостима.

Ништа не доноси већу срећу од новог живота. Свако добро желимо Ненадићима, Синишиној малој породици и тек рођеној девојчици и нека им поклоњених 200 КМ, које су им у име Удружења ОМЛ уручили председник Никола Петровић и отац Жељко Ђурица, умножи трошењем у весељу.

Прослављена слава цркве у Ливну и Губину

Празник Успења Пресвете Богодродице, коме је црква у Ливну и посвећена, прослављен је и ове године молитвено, уз присуство верног српског православног народа ливањског. Свету Литургију служили су отац Александар Рељић, парох граховски, отац Слободан Кљајић, парох гламочки и отац Жељко Ђурица, парох лијевањски. Литургијско славље и ове године увеличали су својим присуством војници ОС БиХ, који тренутно бораве у Ливну.

Након благосиљања славског кољива и колача, у пригодној бесједи присутнима се обратио отац Александар, честитајући свима празник и говорећи о Пресветој Богородици као помоћници и заштитници рода људског.

Празнично славље настављено је у сали парохијског дома, гдје је био припремљен славски ручак уз помоћ вриједних парохијанки и куме Стојке Градине , којој се и овим путем срдачно захваљујемо.

Следећег дана, 29. августа, на празник Нерукотвореног Образа Господа Исуса Христа, свету Литургију у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину служио је парох лијевањски и администратор губински отац Жељко Ђурица. Своју црквену славу парохијани губинске парохије  прослављају на овај празник, на који се некада на сабору окупљао вјерни народ у великом броју.  И ако у доста мањем броју него прије, вјерници ове парохије и даље истрајавају чувајући своју традицију и црпећи духовну снагу, управо на литургијским окупљањима у својој цркви.

Након свете Литургије и благосиљања кољива и колача, услиједио је славски ручак а дружење је настављено уз играње балота и пјесму.

Нека Господ Бог и Пресвета Богородица буду свима на помоћи, како би смо окупљајући се и прослављајући име Господње, нашли утјеху и духовну радост, на корист и спасење свих нас.

парох лијевањски и губински,

протојереј-ставрофор Жељко Ђурица

Деца Огњене Марије Ливањске

http://www.spc.rs/sr/deca_ognjene_marije_livanjske

Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије, 5. августа, у поподневним часовима, посетио је Милицу Маљковић, рођ. Бошковић, старицу од 83 године у њеном дому у Сурчину надомак Београда. Милица је једна од 14 преживелих страдалника од 218 православних Срба бачених од усташа у јаму Равни Долац на Огњену Марију, 30. јула 1941. године. Родом је из села Доње Рујане под Динаром на Ливањском пољу. Као десетогодишња девојчица са мајком, сестром и млађим братом као и многобројним рођацима, поделила је чашу страдања на правди Бога, бацањем у јаму безданицу. Чудом Божјим, без воде и хране, међу лешевима на дну јаме дубоке преко 50 метара, преживела је са још 12 девојака и жена и једним мушкарцем.

Из јаме су извађени на Усековање Светог Јована Крститеља, 11. септембра. Од преживелих страдалника до наших дана су у животу мајка Милица, Боја Радета, рођ. Лалић која и данас живи на родном Ливањском пољу и Мара Јурић, рођ. Лалић у Банатском Деспотовцу. У Сурчину су, у поратном периоду нашле уточишта још четири мученице из Долачке јаме, које су већ пошле Богу на истину. Спомен на жртве Ливањске јаме чувају њихови потомци окупљени у удружење „Огњена Марија Ливањска“.

Током сусрета са Митрополитом мајка Милица, смиреног и крепког духа, посведочила је своју животну Голготу али и утеху коју јој је Бог даровао кроз пород и потомке, шест унука и два праунука. Ипак, кроз сузе је рекла да ће са непреболном раном на души отићи пред лице Божје јер су кости њених родитеља и састрадалника, после 50 година извађене из јаме (1991.) и опојане, поново оскрнављене 1992. од потомака оних истих који су их и бацили у јаму. Сведочење мајке Милице може се чути на http://www.slovoljubve.com/emisije/zbor-zborila-gospoda-hriscanska-29-jul-2011: а више прочитати у монографији Буда Симоновића Огњена Марија Ливањска у више издања.

Митрополит Амфилохије је на благослов мајки Милици и њеном дому донео икону Светог Јована Крститеља, освештану његовом десницом у Цетињском манастиру и кутију светогорског тамјана. Уз мајку Милицу Митрополита су дочекали и указали срдачно гостопримство њен син Владимир са супругом Зорком и и ћерком Милицом. У пратњи Митрополитовј су биле монахиња Злата, настојатељица Манастира Богородице Тројеручице подно Авале и др Милијана Савић лекар и председник удружења „Помоћ породици“ са задатком да подстиче успостављање брачног живота, рађања и васпитања деце на хришћанским основама. Са истом наменом др Милијана води и саветовалиште у оквиру Верског добротворног старатељства Архиепископије, основаног благословом нашег светог Патријарха Павла.