Слава Епархије бихаћко-петровачке Сабор Срба Светитеља прославиће се свечано 14. септембра 2014. године у Босанском Грахову у храму Светих Апостола Петра и Павла.
Свету архијерејску Литургију служиће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више епископа СПЦ.

ПЛАНИРАНИ ПРОГРАМ СВЕЧАНОСТИ:
Субота 13. септембар 2014. године
18:30 часова
•    Дочек Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја и других архијереја Српске Православне Цркве испред храма Светих Апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу;
•    Доксологија у храму
•    Поздравна бесједа Епископа Атанасија;
•    Бесједа Патријарха Српског Господина Иринеја

Недеља 14. септембар 2014. године
09:30 часова
•    Дочек Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја и других архијереја Српске Православне Цркве испред храма Светих Апостола Петра и Павла у Босанском Грахову
•    у наставку Света Архијерејска Литургија

13:15 часова
•   Културно-умјетнички програм:
Учествују:
Етно група „Траг“ из Лакташа;
Етно група „Пилипенда“ из Далмације;
Вокална мушка пјевачка група „Голубић“ из Голубића;
КУД „Дрвар“ из Дрвара;

14:15 часова
•    Свечани ручак за званице и народ

Крајем јула ове године завршена је прва фаза радова на уређењу гробља Кусача у Радановцима. У прилогу су слике садашњег изгледа гробља.

Предвиђени радови у следећој фази су:

– набављање звона и крста за капелу;

– иконописање капеле (предлог је да се на унутрашњим  зидовима  капеле поставе иконе светаца које славе као крсну славу породице које се сахрањују у гробљу Кусача);

– премазивање окапнице на огради водоотпорним премазом;

– насипање и уређење пута и прилаза гробљу;

– уређење унутрашњости гробља (подизање споменика који су на земљи, равнање терена при огради…);

Следећа фаза радова ће бити реализована када прикупимо довољно средстава уплатама добровољних прилога. Орјентациона цена реализације планираних активности је око 4000 евра.

Списак приложника који су допринели досадашњим радовима можете погледати овде: https://omlivanjska.com/projekti/obnova-groblja-kusaca-u-radanovcima/priloznici/

У име одбора:

Мирко Вујановић

Миле Л.Вујичић

Капела на гробљу Кусача у Радановцима

У селу постоји једно православно гробље на којем се Срби из овог села сахрањују. У селу се иначе налазе трагови других, старијих гробаља. На гробљу у Чапразлијама се сахрањује и један број родова из суседног Прова.

Више о селу можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/2012/11/10/caprazlije/

У Чапразлијама су живели, и сахрањивали се, следећи родови:

БОШКОВИЋИ – досељеници из Далмације, не зна се поуздано из којег мјеста. Знају да им даљње поријекло води из Црне Горе. Прво су дошли у Рујане, одакле су се раселили у Чапразлије и Голињево. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

ЂУРАНИ – Ђурана у Чапразлијама има на двије локације. Једни су између Гранића и Марчета, које у селу још зову и горњи Ђурани, а други су између Радића и Маљковића, звани доњи Ђурани. Доњи Ђурани су код старијих генерација познати под надимком ”Дражићи”. У ово село су досељени из Горњих Казанаца у општини Босанско Грахово. Славе Сабор Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

КИСЕ – досељеници су из Далмације, а старином воде поријекло из Херцеговине. По свему судећи, овај род је најстарији у Чапразлијама. Славе Св. Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЊИК-ЛУНИЋ – Лунића има у околини Дрниша, те се не искључује могућност да воде поријекло из овог краја (села Кричке код Дрниша). Славе Св. Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђевдан.

КОЊИКУШИЋИ – њихови преци су Даничићи, који воде поријекло из Црне Горе. Крећући са црногорског простора, прво су се населили у Герзово. Одатле су морали побјећи због сукоба са Турцима, због неке дјевојке из њихова рода. Током бјежања стигли су у Гламочко поље, гдје мјењају презиме из Даничић у Ињац. Као Ињци долазе у доње ливањско поље, где долази до подјеле и раздвајања фамилије у неколико огранака. Није поуздано утврђено када је и зашто дошло до овога, али се зна да од Ињаца постају Коњикушићи. Коњикушићи у Чапразлијама чувају предање да су презиме добили по узгоју добрих јахачких коња. Коњикушићи у Бојмунтима и ови у Чапразлијама воде исто поријекло и сматрају се родбином. Сви славе Св. Василија Великог.

МАЉКОВИЋИ – досељеници из Маовице код Врлике. Пут досељавања ишао је преко Уништа, за Чапразлије. Славе Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

МАРЧЕТЕ – Досељеници су из Кољана код Врлике у Далмацији. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

МИХАЉИЦЕ – Михаљице су досељеници у ово село из мјеста Косоре код Врлике у Далмацији. Неки од њихових потомака сјећају се причања родитеља како су они даљњом старином негђе из Лике. Даљње поријекло им је из Црне Горе. Некад су имали презиме Миљанић. Славе Св. Николаја Чудотворца – Никољдан.

РАДИЋИ – Њихово пријашње презиме је Чулић. Овђе су се доселили из Јаруге у општини Босанско Грахово. Даљње поријекло воде из Далмације. Славе Часне Вериге Св. Апостола Петра.

СТОЈИЋИ – Ради се о досељеницима из Подосоја код Врлике у Далмацији. Славе Сабор Св. Јована Крститеља – Јовањдан.

БОДРОЖИЋИ – изумрли и раселили.

ШУЊКЕ – изумрли и раселили.

На гробљу у Чапразлијама се сахрањују и поједини родови из суседног Прова, укључујући и:

ЂУРАНИ – исто као и горе.

МАЉКОВИЋИ – исто као и горе.

МАРЧЕТЕ – исто као и горе.

МИХАЉИЦЕ – исто као и горе.

ПОПАРИЋИ – Ово је једини род са овим презименом у Либањском пољу. Знау да су поријеклом из Далмације. Њихово досељење се везује за Турско доба. Славе Св. Краља Стефана Дечанског.

POPARIĆI – Ovo je jedini rod sa ovim prezimenom u Livanjskom polju. Znaju da su porijeklom iz Dalmacije. Njihovo doseljenje se veže za „Tursko doba“. Slave Svetog kralja Stefana Dečanskog – Mratindan.

РАДИЋИ – Радића у Прову има на три локације: на крају села код Калаверових и Добричиних кућа, на Попарића главици, и близу Маљковића на граници према Чапразлијама. Постоји запис да су ови Радићи из Губина и Прова пореклом из Посавине. Славе Св. апостола Тому – Томиндан.

RADIĆI – Radića u Provu ima na tri lokacije: na kraju sela kod Kalaverovih i Dobričinih kuća, na Poparića glavici, i blizu Maljkovića na granici prema Čaprazlijama. Postoji zapis da su svi Radići iz Gubina i Prova poreklom iz Posavine. Slave Svetog Apostola Tomu – Tomindan.

                                                 ПОЗИВ                                                   

НА ОСНИВАЧКУ СКУПШТИНУ ПОДРУЖНИЦЕ НОВИ САД

УДРУЖЕЊА ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

И

ПРОМОЦИЈУ ПЕТОГ ЋИРИЛИЧНОГ ИЗДАЊА КЊИГЕ

OГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА, БУДА СИМОНОВИЋА

Поштовани,

Обавештавамо вас да се

Оснивачка скупштина Подружнице Нови Сад Удружења ОМЛ одржава

21. септембра 2014. године

у сали Клуба галерије Зрно, Нови Сад,

Трг Марије Трандафил бр 11,

са почетком у 15.00 часова,

Позивамо вас да на време ускладите своје обавeзе и одазовете се овом скупу на коме ћете детаљније сазнати циљеве, рад и планове Удружења ОМЛ, начин функционисања подружница и активно учествовати у избору петочланог Одбора Подружнице Нови Сад.

Истовремено, обавештавамо вас да ће истог дана, у истом простору, након оснивања Подружнице Нови Сад Удружења ОМЛ,

са почетком у 17 часова,

бити одржана промоција петог издања књиге

Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска,

у издању Светигоре и Удружења ОМЛ.

Peto izdanje

Промоцији ће присуствовати Будо Симоновић, аутор књиге.

Након презентације биће омогућена куповина књиге, чија је цена 1000,00 РСД.

Уверени смо да ћете, поштујући своје претке, као жртве ливањског поља, али и рад Удружења ОМЛ, наћи времена да присуствујете на оба скупа.

Молимо вас да се придржавате сатнице, као и да на овај скуп позовете своје рођаке и пријатеље.

Четврти пут ове године, на иницијативу одбора села Челебић који делује у
оквиру Удружења Огњена Марија Ливањска, у недељу 24.8.2014. одржан је састанак становника овог села.

На почетку су чланови одбора информисали присутне о радовима на Спомен-гробљу на Барјаку, протеклим дешавањима везаним за освећење цркве у Врбици и плановима за наредни период. Сви су се сложили да је уз велике напоре и залагање већине Челебићана протекли период ипак био успешан, али да је одзив ипак био недовољан за велике послове које смо сами себи поставили.

На састанку је договорено следеће:

– за преостале радове око постављања капије, металних шипки и крста на
Спомен-гробљу потребно је наћи извођача и изабрати најповољнију понуду;

– прибавити понуду за трећу фазу обнове Спомен-гробља која би
обухватила: израду и постављање плоче са комплетним списковима
страдалих у Челебићу; фуговање зидова гробља; бетонирање стаза око
преостале три стране око гробља; обележавање места за паљење свећа;

– дефинисан је начин одржавања Спомен-гробља и активног сеоског гробља на Барјаку, тако што ће сви они који имају неког од своје
родбине сахрањеног на неком од ова два гробља у складу са својим
могућностима уплатити новчана средства (најмање 400,00РСД) на рачун
Удружења (број рачуна: 160-380800-45, позив на број: 30062013). Договорено је да се ова два гробља косе и чисте два пута годишње и да се за то издвоји 160,00 евра.

– договорено је да становници Челбића, који су били домаћини традиционалног окупљања код Врбичке цркве 4. августа на Благу Марију, уплате и новчана средства за обнову храма и парохјског дома, у износу од око 430 евра (тачније: 18.000,00 динара, 250,00 евра и 80,00 КМ), колико су међу собом прикупили. Овом приликом, прилоге су дали:
Никола Росић – 3.000,00 динара
Душан Милутин – 3.000,00 динара
Раде Црногорац – 3.000,00 динара
Божо Ерцег – 30,00 евра
Владо Ерцег – 30,00 евра
Чедо Вујановић – 30,00 евра
Ранко Вујановић – 60,00 КМ
Мишо Анђелић – 10,00 евра и 20,00 КМ
Владо Козомара – 30,00 евра
Стеван Црногорац – 30,00 евра
Васо Вујановић – 30,00 евра
Славко Вујановић – 30,00 евра
Божо Ерцег – 30,00 евра
Никола Петровић – 3.000,00 динара

Горан Петровић – 3.000,00 динара

Драгица Јовић (рођ. Петровић) – 3.000,00 динара

Још једном је скренута пажња присутнима на важност формирања базе
података становника села Челебић и њихових потомака, земље и некретнина које су уништене у рату.

Позивамо пре свега све Челебићане и њихове потомке а онда и све друге
људе добре воље да нам помогну да радове око спомен гробља приведемо
крају.

Одбор села Челебић

Село Грковци, подно Динаре, спада међу најстарија у Ливањском пољу. Некада је било пуно српских домова и орило се дечијом грајом и циком, момачком и девојачком радосном песмом, шалом док су се у моби обављали велики послови…. Данас су се Грковци шћућурили и тихују са својих ни двадесет домова и то са махом остарелим домаћинима чија је припадност кућном прагу била јача од силе истеривача и јача од надвијене самоће.

Међу мање од четрдесет Грковчана до скора је било четворо деце. Њихов несташлук и весела игра не оре се селом, не допире смех даље од дворишта. А у јулу ове године та мала група је појачана за још једног члана. Родила се унука у кући Веселинка Ненадића. Пролетос је Веселинку и Ковиљки син Синиша довео снаху, а сада су се обрадовали малој Кристини.

Обрадовали су се Синишиној свадби, а нарочито овом дечијем плачу сви у Грковцима. Обрадовали су се и сви Срби у Ливањском пољу, и наш парох који често чита опело, а све ређе венчава и краштава, а обрадовали смо се и ми, Ливњаци ван завичаја.

Удружење је имало вољу да Донаторском вечером скупи средства довољна за прву помоћ да свака млада српска породица покрене какав породични посао, који ће помоћи да наставе свој живот у родном пољу, а тако, на известан начин, продуже и живот свих нас у родним селима. Да има ко да нам назове Бога кад лети обиђемо прађедовски гроб. Није нам се остварила замисао. Нису нас разумели и пратили Ливњаци који су се скућили стотинама километара даље од свог села. Ипак, од сакупљених средстава скромно смо помогли поплављене у Србији и Српској, али обрадовали смо и родитеље мале Кристине из Грковаца. Мање новцем, а више сећањем, пажњом и поруком да се и ми одавде радујемо њиховим радостима.

Ништа не доноси већу срећу од новог живота. Свако добро желимо Ненадићима, Синишиној малој породици и тек рођеној девојчици и нека им поклоњених 200 КМ, које су им у име Удружења ОМЛ уручили председник Никола Петровић и отац Жељко Ђурица, умножи трошењем у весељу.

Празник Успења Пресвете Богодродице, коме је црква у Ливну и посвећена, прослављен је и ове године молитвено, уз присуство верног српског православног народа ливањског. Свету Литургију служили су отац Александар Рељић, парох граховски, отац Слободан Кљајић, парох гламочки и отац Жељко Ђурица, парох лијевањски. Литургијско славље и ове године увеличали су својим присуством војници ОС БиХ, који тренутно бораве у Ливну.

Након благосиљања славског кољива и колача, у пригодној бесједи присутнима се обратио отац Александар, честитајући свима празник и говорећи о Пресветој Богородици као помоћници и заштитници рода људског.

Празнично славље настављено је у сали парохијског дома, гдје је био припремљен славски ручак уз помоћ вриједних парохијанки и куме Стојке Градине , којој се и овим путем срдачно захваљујемо.

Следећег дана, 29. августа, на празник Нерукотвореног Образа Господа Исуса Христа, свету Литургију у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину служио је парох лијевањски и администратор губински отац Жељко Ђурица. Своју црквену славу парохијани губинске парохије  прослављају на овај празник, на који се некада на сабору окупљао вјерни народ у великом броју.  И ако у доста мањем броју него прије, вјерници ове парохије и даље истрајавају чувајући своју традицију и црпећи духовну снагу, управо на литургијским окупљањима у својој цркви.

Након свете Литургије и благосиљања кољива и колача, услиједио је славски ручак а дружење је настављено уз играње балота и пјесму.

Нека Господ Бог и Пресвета Богородица буду свима на помоћи, како би смо окупљајући се и прослављајући име Господње, нашли утјеху и духовну радост, на корист и спасење свих нас.

парох лијевањски и губински,

протојереј-ставрофор Жељко Ђурица

http://www.spc.rs/sr/deca_ognjene_marije_livanjske

Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије, 5. августа, у поподневним часовима, посетио је Милицу Маљковић, рођ. Бошковић, старицу од 83 године у њеном дому у Сурчину надомак Београда. Милица је једна од 14 преживелих страдалника од 218 православних Срба бачених од усташа у јаму Равни Долац на Огњену Марију, 30. јула 1941. године. Родом је из села Доње Рујане под Динаром на Ливањском пољу. Као десетогодишња девојчица са мајком, сестром и млађим братом као и многобројним рођацима, поделила је чашу страдања на правди Бога, бацањем у јаму безданицу. Чудом Божјим, без воде и хране, међу лешевима на дну јаме дубоке преко 50 метара, преживела је са још 12 девојака и жена и једним мушкарцем.

Из јаме су извађени на Усековање Светог Јована Крститеља, 11. септембра. Од преживелих страдалника до наших дана су у животу мајка Милица, Боја Радета, рођ. Лалић која и данас живи на родном Ливањском пољу и Мара Јурић, рођ. Лалић у Банатском Деспотовцу. У Сурчину су, у поратном периоду нашле уточишта још четири мученице из Долачке јаме, које су већ пошле Богу на истину. Спомен на жртве Ливањске јаме чувају њихови потомци окупљени у удружење „Огњена Марија Ливањска“.

Током сусрета са Митрополитом мајка Милица, смиреног и крепког духа, посведочила је своју животну Голготу али и утеху коју јој је Бог даровао кроз пород и потомке, шест унука и два праунука. Ипак, кроз сузе је рекла да ће са непреболном раном на души отићи пред лице Божје јер су кости њених родитеља и састрадалника, после 50 година извађене из јаме (1991.) и опојане, поново оскрнављене 1992. од потомака оних истих који су их и бацили у јаму. Сведочење мајке Милице може се чути на http://www.slovoljubve.com/emisije/zbor-zborila-gospoda-hriscanska-29-jul-2011: а више прочитати у монографији Буда Симоновића Огњена Марија Ливањска у више издања.

Митрополит Амфилохије је на благослов мајки Милици и њеном дому донео икону Светог Јована Крститеља, освештану његовом десницом у Цетињском манастиру и кутију светогорског тамјана. Уз мајку Милицу Митрополита су дочекали и указали срдачно гостопримство њен син Владимир са супругом Зорком и и ћерком Милицом. У пратњи Митрополитовј су биле монахиња Злата, настојатељица Манастира Богородице Тројеручице подно Авале и др Милијана Савић лекар и председник удружења „Помоћ породици“ са задатком да подстиче успостављање брачног живота, рађања и васпитања деце на хришћанским основама. Са истом наменом др Милијана води и саветовалиште у оквиру Верског добротворног старатељства Архиепископије, основаног благословом нашег светог Патријарха Павла.

Током Илинданских дана, када се по традицији у Ливањском пољу окупљају данашњи и бивши становници овог краја на богослужењима и народним саборима, око Губинске цркве се и ове године окупио народ парохије Губинске. На дан св. мученика Емилијана и Јакинта, 31. јула, када се током Илинданских дана окупља народ ове парохије, свету литургију служили су отац Срђан Белензада, парох веселињски, и отац Жељко Ђурица, парох-администратор губински.

Након богослужења уследило је послужење и дружење у парохијском дому у Губину.

У Сурчину је у суботу 9. августа под окриљем Удружења Огњена Марија Ливањска одржан састанак бивших становника села Рујани и њихових потомака коме су присуствовали и поједини становници суседних Чапразлија и Прова. Скуп посвећен обнови рујанске цркве Покрова Пресвете Богородице, коме је присуствовало 22 људи, благословио је о. Мирко Јамеџија, бивши парох лијевањски. Отац Мирко је окупљене подсетио на заједнички труд који су уложили у обнову рујанске цркве 1970. године, након што је у Другом светском рату била разорена. Састанак је одржан у црвеној сали парохије Сурчинске – Удружење се овом приликом захваљује управи парохије сурчинске на подршци коју пружа нашем раду.

На састанку је договорено да се што пре крене са обновом цркве. Размотрен је пројекат обнове цркве који је у име Удружења Огњена Марија Ливањска саставио Милош Дамњановић. Окупљени су дали коментаре и амандмане на предложен план радова.

Према пројекту, за обнову цркве је потребно око 5.500,00 евра. Овим средствима би били покривени сви радови осим израде икона на иконостасу. Током састанка разговарало се и о обнови зида око гробља које се налази око цркве.

Окупљени су током састанка сакупили и приложили 3.000,00 евра за обнову цркве, док се један број окупљених изјаснио да ће накнадно дати свој прилог. Удружење Огњена Марија Ливањска у сарадњи са Управом парохије лијевањске користи ову прилику да позове све људе добре воље да дају свој прилог и допринос обнови ове цркве. Уз ову вест прилажемо инструкције за уплату прилога на рачун Удружења, као и списак досадашњих приложника.

Пројекат обнове цркве можете погледати овде: https://omlivanjska.com/projekti/projekatrujani/

Инструкције за уплату прилога

За уплате из Србије: Сврха уплате – прилог за цркву у Рујанима; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 160-380800-45; Позив на број – 14102014

За уплате из БиХ: Сврха уплате – прилог за цркву у Рујанима; Прималац – Удружење ОМЛ; Рачун примаоца – 551-72077032321-17; Позив на број – 14102014.

Контакт особе:

Милош Дамњановић:  +381 63 287 876

отац Жељко Ђурица: zelko.durica@gmail.com или +387 63 385 013

Досадашњи приложници

У суботу 2. августа, у цркви св. пророка Илије у Црном Лугу прослављена је слава овог храма – Илиндан. Окупљање је започело Светом Литургијом, коју су, пред око 80 окупљених верника, служили парох лијевањски и црнолушки о. Жељко Ђурица и парох граховски, о. Александар Рељић. У својој беседи, о. Александар је говорио о важности окупљања на овај дан који се одувек свечано празновао у Црном Лугу у што већем броју, пре свега на богослужењу. У поподневним часовима је служена и вечерња служба, а мноштво народа из целог Ливањског поља и Граховске општине окупило се у околини цркве на традиционалном црквено-народном сабору. Удружење Огњена Марија Ливањска је овом приликом поставило свој штанд, на коме су посетиоци имали прилике да се упознају са радом Удружења. На Сабору су били присутни и чланови одбора подружнице Товаришево-Обровац Удружења ОМЛ.

У недељу 3. августа на спомен-гробљу на Барјаку у Челебићу служен је парастос за мештане овог и околних српских села пострадалих од усташа у данима око Огњене Марије 1941. године. Пред 35 окупљених људи, махом бивших становника Челебића и околних села, потомака оних који су пре 73 године побијени у овом селу, помен жртвама је служио парох Лијевањски о. Жељко Ђурица. Ово је тек други парастос служен на овом светом месту, где ће се и убудуће, по жељи потомака, служити сваког 3. августа.

Ради подсећања, у Челебићу су крајем јула 1941. године усташе побиле преко 400 српских мештана овог села, као и мањи број из околних села. Током тих злих дана, око 150 мештана, у главном мушкараца, одведено је и бачено у јаму Бикушу, где њихове кости и данас почивају. Ипак, највећи број мештана села Челебића, махом жена, деце и стараца побијен је у сеоској школи, а њихова тела покопана на месту данашњег спомен-гробља на Барјаку.

Овај дан је увеличало и постављање плоче са именима страдалих на споменик. Стара плоча је уништена у грађанском рату 1992-1995, када је и споменик оштећен. Постављањем копије старе плоче, приближило се крају обнове овог споменика. У плану је и постављање списка на коме би била имена свих страдалих.

У оквиру радова на обнови споменика, постављена је и нова капија, а зидови премазани заштитним премазом.

Празник Свете Марије Магдалине, када се по обичају окупљају мјештани Врбице и околних села у општини Ливно је ове године био посебно радостан за све окупљене. Током Свете Архијерејске Литургије, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, освећена је обновљена, у рату страдала, црква Силаска Светог Духа на Апостоле. Црква у Врбици је саграђена између два свјетска рата на темељима порушене дрвене цркве, саграђене од брвана. Према подацима које је прикупио Јован М. Бабић, освећење цркве обавио је 28.08.1929. године, Митрополит дабробосански Петар (Зимоњић). Поред ње се налази и парохијски дом из 1915. године, који је такође страдао у задњем рату и обновљен.

Овом приликом се у цркви окупило преко 200 данашњих и некадашњих становника Врбичке парохије. Иако расејани широм Босне и Херцеговине као и Србије, вратили су се на овај дан са својим породицама да присуствују овом великом догађају. Са Његовим Преосвештенством су саслуживали бивши парох лијевањски и врбички, о. Мирко Јамеџија, о. Венјамин Ковачић, парох граховски о. Александар Рељић, парох дрварски о. Зоран Миловац, парох веселињски о. Срђан Белензада, ђакон Никола Перковић. Кум цркве је овом приликом био професор др. Бранко Докић из Врбице са супругом Зорком. У својој бесједи, Његово Преосвештенство је, спомињући свету Марију Магдалину као примјер, говорио о улози жена у животу цркве, на крају честитајући окупљенима овај радостан дан. На крају Свете Архијерејске Литургије уручене су архијерејске грамате и захвалнице заслужнима за обнову ове светиње. Овом приликом треба нагласити да су већим дијелом црква и парохијски дом обновљени трудом и залагањем Госпође Марије Лежер из Канаде, а у спомен њеног племенитог мужа Марка Лежера, који је као официр СФОР-а боравио на овом простору а погинуо у Авганистану.

Након богослужења, уприличена је трпеза љубави у порти цркве за све окупљене, коју су, као овогодишњи домаћини, припремили мјештани села Челебића, окупљени око Удружења Огњена Марија Ливањска, уз финансијску подршку кума проф. др. Бранка Докића. Значајан допринос целокупној организацији овог дана дало је и Удружење Огњена Марија Ливањска.

Обраћајући се окупљенима, професор Докић је истакао да кумство схвата као велику част, а посебно нагласио своју спремност и вољу да се бори за обнову овог краја, његовог завичаја, куцајући на врата државних институција у општини Ливно као и на државном нивоу.

На крају, можемо са задовољством истаћи и да се, захваљујући ангажовању кума, селима врбичке парохије опет с цркве може чути звук старог звона које је било украдено па пронађено!

Удружење Огњена Марија Ливањска позива све некадашње становнике села Рујани, суседних Чапразлија и Прова, као и њихових потомака, на састанак поводом почетка акције прикупљања средстава за обнову православне цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима. Састанак ће се одржати у суботу 9. августа са почетком у 18 часова, у црквеној сали цркве св. Петке у Сурчину. На састанку ће сви присутни бити информисани о планираним радовима, могућностима за одржавање сеоског гробља, као и свим осталим релевантним темама везаним за ова села.

Молимо све оне који буду прочитали ову вест да информацију проследе другима!

У прилогу можете погледати пројекат везан за обнову цркве.

————————————————————————————————

Пројекат обнове цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима крај Ливна

1. О цркви Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

Српска православна црква у селу Рујани крај Ливна посвећена је Покрову Пресвете Богородице. Тачна година изградње и освећења цркве није позната. Оно што јесте познато је да је идеја, али и молба попу Ристи Ћатићу, тада пароху Губинском, да помогне и одобри градњу ове цркве потекла давних двадесетих година прошлог века од православних Срба из Рујана Горњих и Доњих и суседних Лиштана и Чапразлија. Сем жеље и иницијативе, верници из ових села су у подизање ове цркве уложили и рад и средства. На основу доступних података, сматра се да је црква саграђена у другој половини двадесетих година прошлог века.

Данашњи изглед цркве у Рујанима

Једва нешто више од једне деценије након што је изграђена, ова црква је доживела своје прво страдање. Током 1941. године, Усташе су запалиле и уништиле овај храм. Велико страдање су доживели и њени верници, православни Срби Доњих и Горњих Рујана, Чапразлија и Лиштана.

Своју прву обнову ова црква доживела је 1972. године, захваљујући напорима малобројних Рујанских Срба и тадашњег Ливањског свештеника, оца Мирка Јамеџије, а упркос активном противљењу тадашњих комунистичких власти. Међутим, страдање ове цркве се поновило 1992. године, током грађанског рата, када је поново запаљена.

Црква након оштећења у задњем рату

Иако у овим селима данас махом само гробови сведоче о присуству Срба, ова села ипак нису заборављена од својих некадашњих становника и њихових потомака. Захваљујући овој чињеници и напорима данашњег пароха Ливањског, оца Жељка Ђурице, од 2008. године у току је друга обнова у краткој историји ове цркве.

 2. Пројекат обнове цркве

Циљ овог пројекта је да дефинише све радове потребно за обнову цркве.

2.1 Досадашњи радови

Обнова цркве започета је 2008. године, када је на цркви постављен нови кров и крст, замењени прозори и враћена врата. Током 2011. године, бакром је прекривена и полукружна олтарска апсида. Због недостатка средстава, са радовима се овде и стало.

2.2 Радови предвиђени овим пројектом

2.2.1 Дренажа

На цркви нема олука а киша која пада се слива право у зидове цркве јер нема где да отиче, док на делу терена око цркве земља има такав пад да се вода додатно слива ка цркви. У кишним периодима, зидови цркве су влажни и у висини до пола метра. Да би се проблем решио, потребно је урадити дренажу око целе цркве у дужини од око 40 метара.

Процењена вредност радова: око €750,00 (1.467,00КМ)

2.2.2 Замена каменог рама око улазних врата

Тренутни рам врата чине три камене греде које су попуцале због зуба времена. Последица овог је слегање и пуцање зида цркве изнад улазних врата. Потребно је заменити ове камене греде бетонским или каменим.

Процењена вредност радова: око €450,00 (880,00КМ)

2.2.3 Уградња сајле за стезање зидова

Захваљујући ратним дејствима, стабилност једног зида је поремећена, па је потребно да се угради једна сајла која би стегла зидове.

Процењена вредност радова: око €150,00 (293,00КМ)

2.2.4 Малтерисање унутрашњих зидова

Због паљења током задњег рата, малтер са унутрашњих зидова цркве је у највећем делу отпао, а тамо где није потребно је уклонити га, након чега би се унутрашњи зидови цркве и иконостас поново могли малтерисати. Укупна површина за малтерисање је око 150 м2 (зидови око 120м2 а иконостас око 30м2).

Процењена вредност радова: око €1.530,00 (2.992,00КМ)

Пре обнове…

Пре обнове…

Пре обнове…

2.2.5 Керамичарски радови

Због оштећења на постојећем поду, потребна је израда новог пода, а као најприкладније решење се предлаже постављање керамичких плоча. Укупна површина пода је око 60м2.

Процењена вредност радова: око €1365,00 (материјал – €647; израда естрижа – €350,00; мајсторски радови – око €368,00); (2.670,00КМ)

2.2.6 Кровна ламперија

Испод кровне површине, потрбно је уградити неку врсту плафона, као најприкладније решење се предлаже постављање кровне ламперије. Укупна површина је 60м2.

Процењена вредност радова: око €900,00 (1.760,00КМ)

2.2.7 Звоно

Потребно би било набавити мање звоно за цркву од око 35кг.

Процењена вредност: око €420,00 (821,00КМ)

3. Финансирање пројекта

За извођење наведених радова неопходно је обезбедити око €5.565,00 (10.884,00 КМ). Парохија Лијевањска ће од општине Ливно тражити €1.022,00 (2.000,00 КМ) на основу општинске одлуке о финансирању изградње гробљанских капела. Преостала средства ће обезбедити некадашњи становници ових села и њихови потомци.

У данима око св. великомученице Марине – Огњене Марије потомци православних Срба из Ливна и Ливањског поља пострадалих током 1941. године од усташа, окупили су се и ове године у сећању на своје претке. Где год се налазили, у завичају или расејању, међусобно су били повезани заједничком молитвом, кроз коју су зборили са својим мученички пострадалим прецима. На овај начин, ова наша заједница испуњава своју дужност према невино пострадалим прецима, истрајавајући у жељи да се њихово постојање и страдање не препусти забораву.

Дани сећања су почели у недељу 27. јула у Београду, парастосом у Цркви св. Марка који је организовало Удружење Огњена Марија Ливањска. Пред око 80-ак окупљених бивших становника Ливна и Ливањског поља и њихових потомака, парастос је служио бивши парох ливањски, отац Мирко Јамеџија. У свом обраћању окупљенима, отац Мирко је нагласио важност заједничког окупљања и сећања, кроз које молитвено зборимо са страдалима. Након парастоса, окупљени су се задржали да поразговорају у парохијском дому овог храма, где су прикупили и скроман прилог за свог свештеника у Ливну.

У уторак 29. јула, бањалучка подружница Удружења Огњена Марија Ливањска организовала је парастос страдалима у Бања Луци. У Цркви св. Јована Богослова на Лаушу, парастос је пред 40-ак окупљених потомака служио протојереј Александар Рељић, парох граховски. Окупљени су се након парастоса задржали у разговору и дружењу.

На сам дан посвећен св. великомученици Марини – Огњеној Марији, 30. јул, Света Литургија и парастос жртвама служени су у Ливну, у капели и спомен-костурници посвећеној овој великомученици, која се налази у порти ливањске цркве. Свету Литургију су служили протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, парох лијевањски, и протонамесник Слободан Кљајић, парох гламочки. Поред 40-ак окупљених верника, Светој Литургији и парастосу су присуствовали и г. Горан Мутабџија, министар просвете и културе Републике Српске, и г. Душан Басташић, председник удружења ”Јадовно 1941”.

Парастос на спомен-гробљу на Барјаку у Челебићу биће служен 3. августа.

У прилогу овом тексту преносимо вести и саопштења других институција и медија поводом ових парастоса.

——————————————————————————————–

ИЗ УДРУЖЕЊА ”ЈАДОВНО 1941”

СЛУЖЕН ПОМЕН СТРАДАЛИМ ЛИВАЊСКИМ СРБИМА

http://www.jadovno.com/livanjsko-polje/articles/sluzen-pomen-stradalim-livanjskim-srbima.html#.U9pHoEgrd76

ЛИВНО, 30. ЈУЛА /СРНА/ – У капели Свете великомученице Марине – Огњене Марије у Ливну данас је служена литургија и парастос за више од 1.600 Срба убијених у Другом свјетском рату.
Парастосу су присуствовали потомци жртава, представници Удружења „Огњена Марија Ливањска“ из Београда, министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија, те предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић.

Мутабџија је рекао да представници Владе Републике Српске присуствују комеморацијама страдалим Србима, гдје год се оне одржавају, те да има обавезу да гаји културу сјећања.

„Сматрамо да је то једно цивилизацијско достигнуће и на тај начин превазилазимо и тешкоће овог тренутка“, рекао је Мутабџија Срни.

Он истиче да присуство чак и малог броја људи указује да се не губе сјећања на невино побијене Србе ливањскога краја

Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић рекао је да су Срби у Ливањском пољу, Ливну, те селима Челебићи, Доњи Рујани и Врбица убијани бацањем у крашке јаме, од којих су Бикуша и Равни долац „прогутале“ највише жртава.

„У вријеме док је комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг радио пуном снагом, на многим другим подручјима Независне Државе Хрватске страдавали су православни Срби, па тако и у Ливањском пољу и то на исти начин као и на Велебиту, бацањем у јаме“, рекао је Басташић.

Он је додао да је из јаме Равни долац након шест недјеља и три дана спашено 13 жена и један мушкарац.

Литургија је служена у крипти капеле Свете великомученице Марине – Огњене Марије, у којој се налазе мошти невиних српских страдалника.

Усташе су крајем јула 1941. године на најсвирепији начин умориле више од 1.600 Срба са ширег подручја Ливањског поља.

Највећа стратишта су Пролог, Камешница, Тушница, Борова глава, Копривница, Крузи, Трновац, школа у Челебићу, као и јаме Самогред, Равни долац, Бикуша, Сухача.

——————————————————————————————–

ИЗ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Чувати сјећање на страдале Србе 

30.7.2014

http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpk/media/vijesti/Pages/Cuvati_sjecanje_na_stradale_Srbe.aspx

Министар просвјете и културе Горан Мутабџија присуствовао је помену страдалим Србима у Другом свјетском рату, у капели Свете великомученице Марине – Огњене Марије у Ливну.

„Присуством комеморацијама страдалим Србима гајимо културу сјећања према настрадалима. Сматрамо да је то једно цивилизацијаско достигнуће и начин да превазиђемо тешкоће овог тренутка. Присуство парастосу, иако малог броја Срба, указује да се не губи сјећање на невино побијене Србе ливањског краја“ рекао је министар Мутабџија.

На подручју Ливна и Ливањског поља крајем 1941. године убијено је преко 1.600 Срба, мушкараца, жена и дјеце.

Комеморативном скупу су присуствовали и представници Удружења „Огњена Марија Ливањска“ из Београда, предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић, те потомци жртава.

——————————————————————————————–

СРНА

Помен за страдале Србе у Ливну 1941. године

Извор: СРНА

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest/pomen-za-stradale-srbe-u-livnu-1941-godine-117601

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен помен за више од 1.600 Срба из Ливна које су звјерски убиле усташе у масовном покољу крајем јула 1941. године

Парох Мирко Јамеџија је, обраћајући се расељеним Ливањцима и рођацима жртава, истакао да је данашњи помен духовни састанак са свима који су од усташке руке страдали у ливањском крају од 1941. до 1945. и од 1992. до 1995. године.

„Размишљајући о њиховој жртви и њиховом страдању, свјесни смо њихове опомене и питања да ли смо достојни њихове жртве и шта чинимо да се српском народу никад више не догоди оно што се њима догодило“, рекао је парох Јамеџија.

Милош Дамњановић из Управног одбора Удружења „Огњена Марија Ливањска“, које је организовало помен, оцијенио је да је изузетно важно очувати свјежим сјећање на жртве.

„Док се год њих сећамо, злочинци неће бити 100 одсто успешни у ономе што су замислили… Ти људе су убиле усташе углавном у јулу 1941. године само зато што су били Срби православне вјере“, рекао је Дамњановић Срни.

Дамњановић је напоменуо да је ријеч о масовном покољу, у којем су прво убијани интелектуалци и водећи људи у српској заједници, а послије се проширио на обичан народ.

Он је подсјетио да су злочини престали тек када су дошли Италијани и зауставили их, а поједини Срби спасли су се захваљујући устанку у једном броју села Ливањског поља близу Грахова.

Више од 1.600 Срба, мушкараца, жена, дјеце с подручја Ливна и Ливањског поља усташе су звјерски убиле или живе бациле у јаме, на укупно 18 познатих стратишта крајем јула 1941. године.

Највећа стратишта била су Пролог, Камешница, Тушница, Борова глава, Копривница, Крузи, Трновац, школа у Челебићу, као и јаме Самогред, Бикуша, Сухача и Равни долац.

Помени пострадалим Србима из Ливна биће служени и у Бањалуци, у уторак, 29. јула, у Храму Светог Јована Богослова, као и у Ливну, 30. јула, у православној Цркви Успења Пресвете Богородице и капели Спомен-костурнице.

Залагањем и трудом добрих и вредних људи, током јула месеца је започето крчење дрвећа и осталог растиња око српске православне цркве и гробља у Голињеву. Ова црква, спаљена током 1941. године и од које су само зидине преостале, као и гробље око ње, до скоро су били препуштени забораву. Захваљујући пароху Лијевањском, о. Жељку Ђурици, и Удружењу Огњена Марија Ливањска, током прошле године покренута је иницијатива за уређење гробља и обнову цркве.

Као први корак у том правцу, добри људи: Александар Трапара, Радомир Поњарац и Далибор Марковић понудили су се да добровољно започну крчење терена око цркве и у самим зидинама цркве. Треба напоменути и то да они нису са ових простора, већ деминери из других делова БиХ, који су повремено радно ангажовани у овом крају на деминерским пословима, а који су добровољно уложили своје слободно време.

Претходно стање цркве и гробља можете видети на сликама овде: https://omlivanjska.com/2013/09/13/groblje-u-golinjevu/

Простор испред цркве се полако отварао

На почетку се једва могло пробити…

Кратка пауза…

У цркву се напокон могло ући…

Удружење Огњена Марија Ливањска позива све особе са територије општине Ливно из села доњег Ливањског поља, чије су куће обновљене након последњег рата, а још увек нису прикључене на електромрежу, да се јаве Удружењу. Ако желите да ваше куће поново добију прикључак за струју, молимо вас да нас контактирате и доставите основне податке: име и презиме, локацију куће и контакт телефон. Након формираног списка свих који желе да им се куће повежу на електромрежу, Удружење ће поднети захтев општини Ливно да обезбеди финансијска средства потребна за реализацију овог пројекта.

Контакт особа, којој можете усмерити и сва питања, је Никола Петровић, кога можете контактирати на: 064 615 5073 или bonip.bg@gmail.com

Чланови одбора су одржали састанак 11.07.2014. године на којем  је:

– анализирана проблематика везана за  досадашњи ток радова,

– договорени су додатни радови (везани за изглед самог улаза, ширину степеница, потпорни зид са лијеве стране мостића, тротоар са унутрашње стране капије до улаза у капелу, постављање столарије у капели, малтерисање капеле, сто у капели…)

– одржан је састанак са парохом врбичким оцем Жељком на којем су прецизиране и договорене активности које су везане за израду капеле

– договорена је израда и постављање клизне капије на улазу у гробље

Активности које су планиране у наредном периоду су:

– завршетак радова на огради, капији, мостићу и капели до 31.07.2014 године

– измирење новчаних обавеза према добављачу грађевинског материјала и извођачу радова (31.07.2014 године)

– 03.08.2014 године у 08:00 сати планирано је да се окупимо на гробљу ,,Кусача“ са циљем да чланови одбора информишу присутне о свим детаљима везаним за реализацију обнове гробља (ток, проблематика везана за реализацију, финансијски извештај, идеје, планови…)

-планиран је радни део (на скуп треба понети алат- лопате, ашове, колица, грабље, тример, косу…) у оквиру којег би требали да уредимо гробље унутар ограде као и спољашњи део (поток, прилаз…).

Ако нисмо напорни, још једном апелујемо на наше људе који осећају обавезу да финансијски помогну обнову гробља да то учине.

У име одбора за обнову гробља Кусача у Радановцима,

Вујановић Мирко

Миле Л.Вујичић

​

Неговање сећања на Србе – Ливањске мученике невино побијене од стране усташа јула 1941. године и током Другог светског рата, један је од значајних задатака потомака окупљених у Удружењу Огњена Марија Ливањска.

Сваке године последњих дана јула одржавају се парастоси у Београду и Бања Луци, а у Ливну на сам дан великог погрома наших предака и сународника, 30. јула, на дан Свете Великомученице Марине-Огњене Марије.

Имајући у виду жељу многих који живе у Србији да се на ту тужну годишњицу нађу на месту где су пренете са стратишта и сахрањене кости наших пострадалих предака, Удружење Огњена Марија Ливањска је прибавило понуду за групни одлазак на парастос који ће се у Ливну одржати 30. јула 2014. године.

Позивамо све заинтересоване да нам се придруже у заједничком сећању и одавању поштовања нашим прецима. За реализацију овог пута, потребно је најмање 15 пријављених путника до 24. јула. За све информације можете контактирати Дијану Ковачић (063 606 862 или dijana.p.kovacic@gmail.com).

Полазак из Београда за Ливно планиран је у вечерњим сатима 29. јула 2014. године

Повратак из Ливна за Београд планиран је у поподневним сатима 30. јула 2014. године.

Превоз: комби са 17 седишта.

Цена: 45 евра по особи.

Ценом је обухвађена повратна карта Београд-Ливно-Београд

Ценом нису покривени трошкови хране и пића

Пријаве/резервације путем уплате извршити најкасније до 24. јула 2014. године.   

Пријава за пут и резрвација врше се уплатом износа од 5,220.00 РСД на рачун Удружења број: 160-380800-45 са позивом на број 01082014. Уколико пут буде отказан због броја полазника испод минималног броја (15 путника) путницима који су извршили уплату средства ће бити враћена у целокупном износу.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА ВРБИЧКА

И

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Част нам је позвати Вас да својим присуством и учешћем увеличате молитвено и литургијско славље, 04. августа 2014. године с почетком у 9:30 часова, у цркви Силаска Светог Духа на апостоле у Врбици.

Овом приликом, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Атанасије, осветиће обновљену цркву која је страдала у протеклом рату.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

УПРАВА ПАРОХИЈЕ                 и                                      УДРУЖЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА