Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког господина Атанасија, Управа парохије лијевањске је, уз помоћ Удружења Огњена Марија Ливањска, организовала поклоничко путовање светињама Митрополије дабро-босанске.

Прохладног али сунчаног првог новембарског дана у раним јутарњим сатима упутили смо се ка Мостару гдје смо обишли стари мост а затим наставили пут према Фочи. У Фочи смо посјетили цркву Св.Петра Дабробосанског и Св. Василија Острошког, која се налази у склопу Богословије, гдје смо се поклонили моштима Св. Свештеномученика Момчила Челебићког. Након излагања историјата Цркве и Богословије, имали смо прилику одморити на Брионима, прелијепо уређеном  ријечном острвцу на ријеци Ћехотини.

У вечерњим сатима стигли смо у Манастир Светог Николаја у Добрунској ријеци – Дражевина, гдје  нас је  дочекао отац Серафим (Глигић), сабрат манастира који је поријеклом из Маринковаца код Грахова. Братство манастира нас је угостило вечером, а у јутро смо присуствовали Светој Литургији. Поклонивши се чудотворним моштима,  преспавали смо у конаку Манастира  Добрун, у склопу чијег се комплекса налази Музеј Митрополије дабробосанске и Музеј Првог српског устанка. Након разгледања занимљивих и пажње вриједних  експоната, посјетили смо  женски Манастир Вардиште.

Пријатне подневне сате провели смо у Вишеграду гдје смо пловећи ријеком Дрином сазнали понешто о ћуприји на Дрини и другим знаменитостима, као и познатим личностима и њиховим дјелима везаним за овај град. Својом љепотом и посебношћу се истиче камено здање – Андрићград гдје нас је импресионирао храм Светог Кнеза Лазара и Косовских мученика, саграђен за невјероватних 65 дана. На Равној Романији смо обишли манастирски храм Светог Великомученика Георгија – Соколица, специфичан по својим унутрашњим зидовима на којима се умјесто фресака налазе плоче са уклесаним именима преко четири хиљаде страдалника  сарајевско-романијске регије.

Задовољни и духовно освјежени, остајемо захвални браћи монасима и сестрама монахињама који су нас свесрдно дочекали, угостили и обрадовали поклонима, као и Удружењу Огњена Марија Ливањска  које је помогло реализацију овог путовања.

Трудом малобројних православних Срба из села Прилука крај Ливна, током 2016. године обновљено је православно гробље у овом селу. Почетком године, прокрчено је растиње на овом гробљу, од кога се многи споменици на гробљу нису ни видели.

Након тога, приступило се ограђивању гробља. Паралелно су се прикупљали прилози и понуде од потенцијалних извођача. Након одабира извођача, радови на огради гробља су извршени крајем јула и почетком августа.

Гробље је сада ограђено бетонским зидом у дужини од око 200 метара. Укупна вредност свих радова изведених током 2016. године је 12.000 евра. Радове су својим прилозима финансирали чланови породице Ерцег из Прилуке који данас живе у Аустралији и Немачкој. Њихов труд и посвећеност могу послужити само као пример свима нама, поготову другим селима у којима је живело много више нашег народа.

Гробље у Прилуци након обнове

Током октобра месеца, по први пут након много година, на гробљу је обављен помен и прелив гробова оних који су ту сахрањени. На овом гробљу, које се налази поред пута Ливно – Босанско Грахово, сахрањивали су се следећи родови: Ерцег, Михајло и Љубоја.

Обавештавамо чланство и заинтересовану јавност да је, захваљујући спонзорима Радивоју Цветићу и Горану Докићу, из штампе изашло шесто издање књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Књига је штампана ћирилицом, на српском језику.

Подесћања ради, књига Огњена Марија ливањска, изашла је из пера новинара Буда Симоновића давне 1991.године. Но, она није плод његове маште него потресно сведочанство малобројних Срба који су Божијом милошћу преживели лето 1941. године на подручију Ливна. Аутентична сведочења и документа која је прикупио писац писац није прилагођавао укусу публике. Пустио је своје саговорнике да своја осећања и доживљаје испричају баш како су се збили. Друго издање књиге, штампано десет година касније, допуњено је новим подацима и фотографијама о даљој судбини ливањских Срба и њихових споменика након грађанског рата 90-тих година у Босни и Херцеговини.

На интернет страници Удружења може се прочитати више о писцу и књизи.

Жељени број примерака можете обезбедити:

– достављањем наруџбенице (Наруџбеницу можте преузети овде) Удружењу ОМЛ поштом на адресу: Никола Петровић, Војвођанска 392Е, 11271 Сурчин или на емаил: bonip.bg@gmail.com

– личним контактом са Николом Петровићем (тел.: 064 615 5073 или емаил: bonip.bg@gmail.com)

Цена по примерку књиге износи 1000 РСД (за наручиоце из Републике Српске и Федерације БиХ 16,94 КМ; за остале наручиоце 8,62 ЕВРА или 12 УСД).

Уплате из Србије извршити на динарски рачун Удружења Огњена Марија Ливањска код банке Интеса Београд број 160-380800-45 са позивом на број 1941 (као примаоца навести Удружење ОМЛ а као сврху уплате Књига ОМЛ)

Уплате из БиХ извршити на рачун Удружења Огњена Марија Ливањска код Уникредит банке Бања Лука број 55-172077032321-17 са позивом на број 1941 (као примаоца навести Удружење ОМЛ а као сврху уплате Књига ОМЛ)

Достава се може извршити на један од два начина:

1. Поштом на адресу коју нам доставите, с тим што ћете трошкове поштарине платити уз преузимање књиге (за сада испорука могућа само у Србији)
2. Личним преузимањем од чланова управе Удружења (без додатних трошкова)

Обавештавамо све заинтересоване да ће Удружење Огњена Марија Ливњска, на београдском Сајму књига представити књигу Буда Симоновића Огњена Марија ливањска, шесто издање на српском језику, као и издање на енглеском језику.

Промоција књиге се организује у оквиру промотивнох активности Управе за дијаспору и сарадњу са Србима у региону Министарста спољних послова Републике Србије

На промоцији ће говорити аутор књиге Будо Симоновић као и новинар и публициста Јово Бајић.

Очекујемо вас у хали 4 Београдског сајма, у уторак 25.октобра са почетком у 16.30.

Пољопривреда Био д.о.о. обавештава земљопоседнике да је заинтересована за закуп земљишта у селима Ливањског поља на територији општина Ливно и Босанско Грахово.

Пољопривреда Био д.о.о. је регистрована у надлежном привредном регистру и налази се у власништву Италијанских инвеститора.

Сви заинтересовани се могу обратити г. Вуљан Надану на број телефона 0038520685165.

За све информације обратите се на горе наведени телефон.

У селу Рујани крај Ливна налази се мала православна црква посвећена празнику Покрова Пресвете Богородице. И ако у овом селу више нема православног живља, некадашњи становници и њихови потомци се окупљају у селу макар једном годишње како би обележили славу цркве, те на тај начин удахнули живот у овај храм.

Тако је било и ове године, када су се викенд уочи црквене славе окупили верници. Неки су овом приликом пристигли из Београда и Бања Луке, а неки из оближњих места као што су Губин, Сајковић и Грахово. Пред 20-ак окупљених, Свету Литургију служио је парох лијевањски отац Жељко Ђурица. Током службе, део присутних је приступио и светим тајнама исповести и причешћа. Кум овогодишње славе био је Влада Маљковић из Сурчина, који је са својом породицом припремио славско жито и колач.

Обраћајући се окупљеним верницима на крају Свете Литургије, отац Жељко их је подсетио да се на празник Покрова Пресвете Богородице обележава тренутак када се, давне 911. године, у Богородичиној цркви у Цариграду над окупљеним народом појавила Пресвета Богородица, са распростратим омофором, или покровом, у рукама, којим је покривала окупљени народ. Истакао је да Пресвета Богородица на исти начин данас окупља верни народ везан за овај храм, сабирајући нас њеним покровом.

Након Свете Литургије, извршен је прелив гробова и молитва за покој душе над гробовима који се налазе у гробљу око саме цркве. Окупљени верници су се задржали на послужењу испред цркве, након чега је већина окупљених продужила на ручак, који је припремљен у парохијском дому у Ливну. Овом приликом се захваљујемо управи парохије и свима онима који су се потрудили да угосте окупљени народ.

Гробље у Доњим Рујанима

На путу до Ливна, верници су се зауставили у Прологу, на месту где се налазило једно од највећих стратишта православних Срба из Другог светског рата у Ливањском пољу. Ту су упалили свеће својим страдалим прецима и прочитали молитву. На ово месту усташе су током 1941 доводиле и убијале српске мушкарце из Горњих и Доњих Рујана, града Ливна, Голињева, Губера и многих других села, укључујући и она са друге стране Динаре, око Врлике. Мошти које су се ту налазиле су ексхумиране 1991. године и пренете у костурницу капеле Св. Великомученице Марине у Ливну. Споменик који се ту некада налазио је уништен током протеклог рата.

Стратиште у Прологу некада и данас

Споменик некада

Споменик некада

Вреди истаћи и да се у Рујанима налазе два православна гробља. Једно се налази у Доњим Рујанима око саме цркве, а друго у Горњим Рујанима. И док је гробље у Доњим Рујанима заједно са црквом током задње две године уређено и ограђено новим зидом, гробље у Горњим Рујанима је у знатно лошијем стању. Ове године је покошено и прокрчено, по први пут од 1990. године колико је познато. Око гробља се налази стари, урушени зид. Последња сахрана на овом гробљу обављена је 1991. године.

Гробље у Горњим Рујанима

Дана 10.8.2016. године, почели су обимни радови на спољашности капеле и спомен-костурнице Св. Великомученице Марине у Ливну, који су трајали све до 16.9.2016. године. Овим радовима су решени проблеми са пробијањем воде у костурницу као и оштећења на фасади, који су проузроковани како дотрајалошћу појединих елемената на капели тако и одређеним пропустима начињеним у различитим фазама градње.

Полазна основица за радове је био пројекат санације који је сачинила архитектонско-грађевинска фирма Енинг д.о.о. з Ливна током зиме и пролећа текуће године. На основу овога су прикупљене понуде од потенцијалних извођача. Као најповољнија изабрана је понуда г. Жељка Митровића (Занатска радња ”Соколово”). За надзорни орган над радовима изабрана је фирма Енинг д.о.о.

На костурници су изведени следећи радови:

• Замена дотрајалих прозора у куполи капеле, направљених од дрвета и уграђених 1991. године, који су почели да труле. Стари дрвени прозори су замењени новом алуминијумском столаријом. Такође, висина прозора је смањена, у складу са оригиналним пројектом, тако да се сада прозори не спуштају директно до плоче око куполе, што је доприносило пробијању воде у капелу.
• Испод куполе је изграђен бетонски венац уместо постојећег степенастог увлачења конструкције са северне и јужне стране, који су стварали велике проблеме приликом кишних падавина, пре свега на фасади храма, а у складу са оригиналним пројектом. Ове површине су прекривене поцинканим лимом.
• Замењен је бакарни покривач на куполи и олтарској апсиди, те израђен нови од поцинканог лима са адекватним нагибом и потребним слојевима (ваздушни слој, дашчана оплата, итд.)
• Изнад улазног трема, изграђен је бачвасти свод, у складу са оригиналним пројектом.
• Санирана је фасада на храму – иако је пројектом санације било предвиђено обијање старе и израда нове фасаде, када се приступило самим радовима утврђено је да је највећи део постојеће фасаде у добром стању, те да је потребно санирати постојећа оштећења. Након санације, преко спољних зидова је навучен нови слој акрилне беле фасаде.
• Откопани су темељи предулаза, постављена је дренажна цев, те исти насути шљунком преко кога су враћене постојеће бетонске коцке.
• Постављени су олуци на храму.

Укупна цена грађевинских радова тако износи 23.977,00 КМ.

Са поносом можемо истаћи да је већина средстава за извођење ових радова обезбеђена добровољним прилозима чланова Удружења Огњена Марија Ливањска и нашег народа, чији претци овде почивају. Један мањи део средстава је обезбеђен кроз конкурс Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Републике Србије.

Посебну захвланост желимо да изразимо и господину Синиши Видовићу из Бања Луке, који је, препознавши важност ове светиње, приложио нове прозоре за куполу и бачвасти свод изнад улазних врата.

Овим радовима спољашњост капеле и спомен-костурнице Св. Великомученице Марине добила је свој коначни облик и изглед. У наредним месецима следе завршни радови на уређењу унутрашњости капеле и спомен-костурнице, који изискују даље финансијске издатке у процењеној висини од око 3.000 евра. У том периоду, биће потребно утврдити и да ли постоје донаторска средства за фрескописање овог храма, која би требао да обезбеди Фонд Патријарха Павла при Патријаршији у Београду.

Стање ПРЕ радова

Радови у току

Изглед НАКОН радова

У организацији Удружења Огњена Марија Ливањска, Београд и Банског Двора, Бања Лука, у петак 23.септембра у Великој сали Банског Двора свечано је отворена изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, чији су аутори проф др Вељко Ђурић Мишина, Радован Пилиповић.

Изложбу је отворио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије.

Пред око седамдесет посетилаца о вековима живота, страдања и заоставштине ливањских Срба говорили су:

• Гордана Достанић, председник УО Удружења ОМЛ.
• Проф.др Бранко Докић, декан Електротехничког факултета и
• др Душан Басташић, председник Удружења Јадовно1941

У уметничком делу програма учествовали су кларинетисти Стефан Ђурица и Давид Ковачић и КУД Јањ из Стројице са женском етно групом и групом Јањски соколићи.

Програм је водила Весна Катић.

И овом приликом захваљујемо се свима који су на било који начин помогли припрему и одржавање ове изложбе.

Изложба ће бити отворена до 30.септембра т.г.

Након успешно завршене прве фазе изградње оградног зида на гробљу у Застињу (погледајте: Извештај о првој фази изградње оградног зида гробља у Застињу), Одбор за ограђивање гробља позива све потомке сахрањених на овом гробљу, као и људе добре воље, да помогну у реализацији друге фазе изградње оградног зида. Велики део старог оградног зида је урушен или у врло лошем стању.

Одбор формиран за реализацију овог задатка чине: Димитрије Томић, отац Жељко Ђурица, Драгомир Петровић и Милош Дамњановић. Пројекат изградње новог зида у пуној дужини око гробља захтева 65.767,00 КМ, па је одлучено да се радови поделе у неколико фаза. У следећој фази, предвиђена је изградња новог зида на западној и делу северне стране гробља у дужини од 177 метара. Према предрачуну, укупна процењена вредност ових радова износи 22.400 КМ.

Стање северног и западног зида, 2016. год.

Одбор тренутно на располагању има укупно 5.448,00 КМ, закључно са 6. септембром. Имајући у виду да су материјалне могућности нашег народа који данас живи у Ливну и околним селима врло ограничене, овом приликом позивамо све оне који живе у другим деловима Републике Српске и Србије, као и широм света, да се активно укључе и дају прилог за планиране радове. Чињеница да на гробље тренутно може улазити стока и друге животиње не служи на част нама, потомцима.

Уплате се могу извршити:

У БиХ, преко наменског подрачуна СГВ-ПР Ливно:

• уплате у КМ: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – СГВ-ПР Ливно, Подрачун за оградни зид православног гробља у Застињу, Број рачуна: 338 150 228 132 9611
• девизне уплате из иностранства: осим горе наведених података, вашој банци ће бити потребно и следеће: IBAN BA 393 381 507 781 331 655, UNICREDIT BANK d.d. Mostar, SWIFT CODE UNCR BA 22

У Србији, преко рачуна Удружења Огњена Марија Ливањска:

• уплате у динарима: Сврха уплате – Обнова зида гробља у Застињу; Прималац – Удружење ОМЛ; Број рачуна – 160-380800-45; Позив на број – 06092014
• девизне уплате из иностранства: инструкције можете наћи на овом линку https://omlivanjska.com/about/uplata-clanarine-i-donacija/

За било каква питања можете контактирати следеће особе:

• У Београду – Милош Дамњановић, мобилни 063-287-876, емаил: milosd83@gmail.com ; Момчило Грковић, мобилни 064-266-1640, емаил: sgrkovic@verat.net и Биљана Љубоја, тел. 011-216-1237, мобилни 063-428-819, емаил: biljanaljuboja@vektor.net
• У Новом Саду – Петар Црногорац, тел. 021-6390-169, емаил: petarcrnogorac@yahoo.com
• У Ливну – Димитрије Томић, тел. 034-201-696, мобилни 066-898-948, емаил: dimitrije.dragica@gmail.com и Свјетлана Конта мобилни 063-385-221, емаил: mail.konta_svjetlana@yahoo.com
• У Бања Луци – Драган Пажин, тел. 051-423-186 и Љубинко Митранић, тел. 051-307-942

СПИСАК ПРИЛОЖНИКА ОД 1.4.2016 – 6.9.2016 год.

(Имена осталих приложника можете наћи овде: Извештај о првој фази изградње оградног зида гробља у Застињу )

Милош Дамњановић – 100 евра

Ивка Кнежић – 50 КМ

Љубо Јолић – 50 КМ

Ђука Јагодић – 100 КМ

Даница Црногорац – 100 КМ

Мара Арнаут – 50 евра

Јела Радоја – 50 КМ

Нада Римац – 100 КМ

Ранко Ђуран – 100 КМ

Драган Урошевић – 100 КМ

Петар Црногорац – 50 евра

Раде Попарић – 103 КМ и 50 евра

Удружење Огњена Марија Ливањска вас позива на свечано отварање изложбе

“СРБИ ЛИВAЊСКОГ ПОЉА – ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ

Вођени исконском љубављу према пореклу, ливањски Срби, данас становници Србије, припремили су експонате и фотографије, сложене по сегментима, како би приказали део своје етнологије, културе и бурне историје.

Са отварања изложбе у Београду

Очекујемо да ћете са нама поделити задовољство и указати нам част присуством свечаном отварању изложбе, у петак 23. септембра у 19 часова у свечаној сали Банског Двора, у Бања Луци.

Аутори изложбе су: проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић.

Одржавање изложбе помогли су: Удружење Јадовно; Управа за дијаспору и везе са Србима у региону МСС РС; Штампарија покрајинске владе АП Војводине; Штампарија Сајнос Нови Сад, Igepa cartacell doo, Београд; Парохија лијевањска; Народна банка Србије; Бански двора, Бања Лука; Музеј Републике Српске, Бања Лука; Будо Симоновић, новинар из Подгорице; Јово Бајић, новинар из Београда и бројни чланови Удружења ОМЛ.

Изложба ће бити отворена до 30. септембра т.г.

О отварању изложбе у Београду погледајте овде: Отворена изложба „Срби Ливањског поља – трајање кроз векове“

06.09.2016.год.

У суботу, 10. септембра, у 20 сати у великој дворани Сава центра предсједник Републике Српске Милорад Додик ће у присуству високих званичника Србије и Републике Српске свечано отворити манифестацију Дани Српске у Србији, која се по четврти пут одржава у организацији Представништва Републике Српске у Србији. У умјетничком дијелу програма наступиће етно група “Траг”,  хор “Бањалучанке”, солисти КУД-а “Славко Мандић“ из Лакташа, гудачки квартет “Palladio” и глумци Народног позоришта Републике Српске и Бањалучког студентског позоришта.

У дану отварања манифестације у 14 сати у вили Републике Српске (Ужичка 5) биће одржан састанак и разговор предсједнице Владе Републике Српске Жељке Цвијановић са страним инвеститорима под називом Republic of Srpska Open for Business у организацији SPEA Executive Office и Представништва Републике Српске у Србији.

У оквиру манифестације Дани Српске у Србији тог дана почињу свакодневне промоције туризма Републике Српске у Београду. Штанд Туристичке организације у Кнез Михаиловој улици (плато између Београдског излога и Руског цара) биће отворен у 12 сати.

Овогодишњи Дани Српске у Србији биће одржани на више локација у петнаест градова и општина у Србији – Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Суботици, Пожаревцу, Зрењанину, Житишту, Пландишту, Панчеву, Инђији, Старој Пазови, Аранђеловцу, Смедеревској Паланци и Врбасу. Током седам Дана Српске у Србији посјетиоце очекује богат културно-умјетнички програм: концерти, позоришне представе, промоције књига, пјесничке вечери; презентације туристичких потенцијала Републике Српске, спортски сусрети, научна конференција, привредни форум, трибине и многи други садржаји.

У припреми и реализацији културно-умјетничког програма учествују двије куће од националног значаја – Народно позориште Републике Српске и Музеј Републике Српске. У атријуму Етнографског музеја, у уторак, 13. септембра, биће одржана изложба фотографија Бањалуке из времена Врбаске бановине, уочи Другог свјетског рата, а потом филм “Путовање Врбаском бановином“ из 1937. године који је снимио сликар Шпиро Боцарић.

Од овогодишњих програма посебно се издваја позоришна представа “Последња песма“, о великом српском пјеснику Јовану Дучићу, у чијој продукцији је учествовало Представништво Републике Српске.

Такође, посјетиоце у Новом Саду и Суботици очекује и врло интересантан умјетнички програм “Књижевни исток Републике Српске“, гдје ће се представити три врсна књижевника и један сликар из Републике Српске.

Специјална библиотека за слијепе из Бањалуке представиће мултимедијални перформанс “Тајанства и збиље”, монодраму Борке Тадић “У знаку бијелог штапа“ и свој рад и издања.

У Етнографском музеју у Београду биће приређен омаж Јадранки Стојаковић. Биће приказан документарни филм о Јадранки Стојаковић, а уз пратњу Милке Марковић Јадранкине пјесме пјеваће Александра Ђоковић

У Академији 28 у Београду у три дана биће приказана три филма о страдањима Срба у овом посљедњем рату.

О страдању жена у рату биће ријечи на промоцији монографије „Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995“ у београдском Медија центру.

У музичком дјелу програма представиће се као и претходних година Бањалучка филхармонија, затим етно група “Ива“ из Добоја и рок група “Сопот“ из Бања Луке.

Дани Српске у Србији биће свечано затворени у петак, 16. септембра, у 20 сати у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину. На затварању манифестације говориће Жељка Цвијановић, предсједница Владе Републике Српске. Умјетнички програми Дана Српскеу Србији завршиће се представом Народног позоришта Републике Српске „Отац и син“ Небојше Ромчевића у режији Николе Пејаковића.

Након богослужења, у порти храма је припремљен ручак за неколико стотина окупљених. У лепој атмосфери, уз традиционалну крајишку песму, окупљени су се задржали до касних поподневних сати. По порти губинске цркве вијугало се коло као у неким прошлим временима. Радосни су били и они који данас живе у парохији губинској, као и они који су за тај дан дошли из других делова Босне и Херцеговине као и Србије. Растали су се уз одлуку да се и у будуће окупљају у Губину на овај дан.

Парохија губинска се овом приликом захваљује свима онима који су уложили труд да увеличају славу овога храма!

Велики хришћански празник Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина – је дан када се српски православни народ Ливањског поља традиционално окупља око својих храмова. Централни и најстарији храм у Ливну је и посвећен овом празнику.

Тако је ове године, у недељу 28. августа обележена слава овог храма, саграђеног пре 157 година. Свету Литургију служио је парох лијевањски, о. Жељко Ђурица, који већ 15 пуних година уздиже молитву Господу у овој светињи. Овом приликом се скупило 60-ак верника, како оних који и данас живе у Ливну и околним селима, тако и оних који су на тај дан дошли из Бања Луке, Београда и других места у којима данас живе расејани верници овога храма. Сједињени око своје светиње и у заједничкој молитви, осетила се истинита топлина једне мале, али истрајне заједнице. Велики број присутних је при крају Литургије приступио светима тајнама исповести и причешћа.

Овогодишњи кум славе је био Ранко Пажин из Губера са својом породицом, на чему му се управа парохије захваљује. Након богослужења, окупљени народ се задржао на ручку у парохијском дому. У веселој атмосфери, шали и разговору, окупљени су се задржали до поподневних сати. Била је то прилика да се сретну рођаци, комшије и пријатељи, али и стекну нова познанства.

Овај празник је додатно увеличан и чињеницом да је православна заједница добила једног новог члана. Инспирисан дружењем са Србима у својој далекој земљи, кроз које је и упознао православну веру, канађанин Мет Савели је одлучио да се баш на овај велики празник крсти у Ливну. Кум му је био његов дугогодишњи друг и колега, Милош Дамњановић.

Да Илиндански дани у Ливањском крају постају симбол непресушне вере у спасење православља на овим просторима, потврђује и народни сабор на Благу Марију, 4. августа, који се већ неколико година одржава у Врбици код храма Силаска св. Духа  на апостоле. Огроман се напор улаже како би овај сабор имао своје трајање и само уз помоћ Господа ова ратом опустошена, духовно ослабљена, од људи напуштена а од нељуди унакажена, на сивом камену Старетине опстаје и труди се, верујући.

Тог дана као да се и храм Успења Пресвете Богородице у Губину некако приближи, пружајући подршку у истрајности. Окупљање је почело молитвом, настављено радом на сређивању порте храма, јер је ове године Лазара Катића, који је свих ових године косио и колико је могао уређивао порту храма у Врбици, болест спречила. Није било мало народа у селима Бастаси, Богдаше, Врбица, Радановци, Бојмунте и Челебић, селима која припадају парохији Врбичкој. Није било ни мало народа у цркви на богослужењу али изгледа да је свима њима већ било довољно дружења претходних дана па је свега петнаестак људи остало да се по обичају дружи тог прелепог августовског дана.

Захваљујући томе, неки од оних који су остали, као што је Невенка Катић, жена која је увек била прва кад је требало послужити и стотину људи који су се окупљали на овом сабору, дочекали су да цео дан проведу уживајући са својим унучићима. Испекли смо јагње, које за здравље и напредак своје породице од себе дарова Веселин Шуњка, још један човек-стуб парохије Врбичке.

Ово је била и прилика да се поразговара о покривању парохијског дома на коме је кров у лошем стању, његовој адаптацији за преноћиште и подизању нове мини-бране. Весо Катић је дао понуду за прекривање дома, док су присутни прикупили 200 марака. Мићо(Стеванов) Шуњка је дао први
прилог од 50 евра.

Причали смо, играли фудбал и балоте, нисмо били ни гладни ни жедни, дадосмо свој допринос традицији и вери. Незаобилазан је осећај туге и горчине кад крене растанак у предвечерје, јер овим се даном завршавају Илиндански дани. Неки су отишли, неки иду већ сутра, али део свих нас остаје тамо заувек. Опет је зазвонило звону са цркве у Врбици, нека звони на многаја љета.

Никола Петровић, председник Удружења ОМЛ

Почетком августа почели су радови на капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну, који обухватају обимне радове на спољашњости овог храма. Овим радовима ће бити решени проблеми са пробијањем воде у костурницу, који су проузроковани како дотрајалошћу појединих елемената на капели тако и одређеним пропустима начињеним у различитим фазама од почетка градње објекта до касније обнове.

Међу радовима који се изводе су:

• замена дотрајалих прозора у куполи капеле, направљених од дрвета и уграђених 1991. године, који су почели да труле. Прозори ће бити замењени новом алуминијумском ПВЦ столаријом. Такође, висина прозора ће бити смањена, у складу са оригиналним пројектом, тако да се прозори не спуштају директно до плоче око куполе, што је доприносило пробијању воде у капелу.
• Испод куполе биће изграђен венац, у складу са оригиналним пројектом, уместо постојећег степенастог увлачења конструкције са северне и јужне стране, који су стварали велике проблеме приликом кишних падавина.
• Биће замењени бакарни покривачи на куполи и олтарској апсиди, те израђени нови са адекватним нагибом и потребним слојевима (ваздушни слој, дашчана оплата, итд.)
• Изнад улазног трема, биће изграђен бачвасти свод, у складу са оригиналним пројектом.
• Санираће се оштећења проузрокована водом и мразом на фасади.

Пројекат обнове и санације храма израдила је фирма Енинг д.о.о. из Ливна, која је ангажована и као надзор на радовима, док радове изводи предузимач Жељко Митровић из Соколова, општина Рибник. Са поносом можемо истаћи да је већина средстава за извођење ових радова обезбеђена добровољним прилозима чланова Удружења Огњена Марија Ливањска и нашег народа, чији претци овде почивају. Један мањи део средстава је обезбеђен кроз конкурс Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Републике Србије.

Посебну захвланост желимо да изразимо и господину Синиши Видовићу из Бања Луке, који је, препознавши важност ове светиње, приложио нове прозоре за куполу и бачвасти свод изнад улазних врата.

Овим радовима капела и спомен-костурница Св. Великомученице Марине добиће свој коначни облик и изглед. Након ових радова, приступиће се осликавању унутрашњости капеле средствима обезбеђеним од стране Фонда Патријарха Павла при Патријаршији у Београду.

У организацији Удружења Огњена Марија Ливањска, у Бања Луци је у петак 29. јула одржан парастос Ливањским Србима побијенихм од усташа током 1941. године. Био је то још један у низу помена, ради заједничког молитвеног сећања на наше страдалнике, које су организовали парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска. Пред око 30 окупљених, махом потомака страдалих, парастос је служио отац Жељко Ђурица, парох лијевањски.

Након парастоса, окупљени су се задржали у црквеној сали на освежењу и разговору. Била је ово прилика да се одржи неформални састанак Бањалучке подружнице Удружења, да се поприча о њеном раду, као и да се разговара са оцем Жељком о дешавањима у парохијама ливањског поља.

У среду 3. августа, служен је парастос становницима села Челебића, побијеним од усташа у данима око Огњене Марије 1941. године. По већ устаљеном обичају, парастос страдалима се служи на спомен-гробљу на Барјаку у овом селу, где су и покопана тела већине страдалих. Пред око 30 окупљених, парастос је служио надлежни парох, отац Жељко Ђурица. Осим потомака страдалих, молитвеном сећању су присуствовали и становници других села Ливањске општине. Испред Завичајног Удружења Ливњана и Граховљана из Новог Сада, парастосу је присуствовао и г. Здравко Ињац.

Након парастоса, окупљенима се обратио Никола Петровић, Челебићанин и председник Удружења Огњена Марија Ливањска. Захваливши се онима који су тог дана дошли из Сајковића, Прилуке, Чапразлија, Врбице и других села ради заједничког сећања на страдале, осврнуо се и на трагичне дане од пре 75 година, када је у јами Бикуши и Челебићкој школи скончла већина православних Срба овога села, те када усташе нису поштеделе ни старо ни младо. Позвао је окупљене да се и убудуће окупљају на овом месту и сећају страдалих, јер је сећање најмање што им дугујемо.

Ради подсећања, у Челебићу су крајем јула 1941. године усташе побиле преко 400 српских мештана овог села, као и мањи број из околних села. Током тих злих дана, око 150 мештана, у главном мушкараца, одведено је и бачено у јаму Бикушу, где њихове кости и данас почивају. Ипак, највећи број мештана села Челебића, махом жена, деце и стараца побијен је у сеоској школи, а њихова тела покопана на месту данашњег спомен-гробља на Барјаку. Споменик на овом месту подигнут је 1956. године. Тешко оштећен у протеклом рату, обнова споменика се приводи крају захваљујући труду мештана овог села и Удружења Огњена Марија Ливањска.

У уторак 2. августа, у Црном Лугу је прослављена храмовна слава цркве Св Пророка Илије у овом селу. Пред око 70-ак окупљених, Свету Литургију служили су отац Жељко Ђурица, парох лијевањски, и отац Савко Плавшић, парох граховски. У својој проповеди, отац Жељко се осврнуо на живот Св Пророка Илије, те захвалио свима који долазе у овај храм да се у њему моле, како оне који живе у парохији црнолушкој тако и оне који су дошли из далека, потврђујући да нису заборавили своје корене и светиње.

Кум овогодишње славе је био Никола Јањић, који је овом приликом припремио и окрепљење за окупљене. Вреди подсетити да је пре годину дана покренута акција прикупљања средстава за ограђивање порте овог храма, која је и даље у току. Више информација можете наћи овде:

На Илиндан се одржава и велики народни сабор у Црном Лугу. У оквиру ових дешавања организовано је и балотање, турнир у малом фудбалу, такмичење у бацању камена с рамена, и друге активности. Дружење у Црном Лугу је потрајало све до вечерњих сати.

У недељу шесту по Духовима – Светих отаца првих шест Васељенских сабора, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Губину. На овај дан се традиционално окупља народ губинске парохије, како они који живе у селима овог краја тако и они који су пореклом са ових простора а живе расејани широм Босне, Србије и света. Његовом Преосвештенству су саслуживали отац Мирко Јамеџија, бивши парох лијевањски, отац Слободан Кљајић, парох гламочки, отац Жељко Ђурица, парох лијевањски и епархијски ђакон Никола Перковић. За певницом су појали отац Срђан Белензада, парох веселињски и богослов Немања Рељић.

У својој беседи, Његово Преосвештенство се захвалио народу што у толиком броју испуњава своју светињу. Инспирисан природним лепотама Ливањског поља, цвећем његових поља и ливада, приметио је колико тога нам је Бог дао, те нагласио да је једино што се од нас тражи да то што нам је дато не ‘баталимо’. Имајући у виду да се ове године навршава 75 година од усташких злочина над српским народом у Ливањском пољу и шире, Његово Преосвештенство се посебно осврнуо на важност молитвеног сећања на пострадале исповеднике наше вере. Истакао је да ће ове године бити завршени радови на храму и спомен-костурници посвећеној Св. Великомученици Марини у Ливну, као и да ће бити осликана захваљујући средствима Фонда Патријарха Павла при Патријаршији у Београду. На крају, уверио је окупљени народ да ће мученици ливањског поља и званично бити унети у диптих светих, којем они свакако већ и припадају имајући у виду да су страдали због своје вере.

Након Свете Литургије, служен је помен оцу Ристи Ћатићу и његовим парохијанима, првим српским жртвама у Ливањском пољу, које су усташе почетком јуна 1941. године похватали у Сајковићу и бацили у јаму изнад села Сухача. Након рата, њихове кости су извађене из јаме и сахрањене у порти Губинске цркве. Обнова споменика, оштећеног у протеклом рату, приведена је крају прошле године.

Потом су се Епископ и окупљени народ задржали на заједничком ручку, који је припремила парохија губинска. У пријатном дружењу и разговору, верници су се захвалили свом Епископу што их обилази и позвали да и убудуће увеличава њихова окупљања својим присуством.

У поподневним часовима, у недељу 31. јула, служен је парастос на разрушеном спомен-гробљу у Чапазлијама код Ливна. На овом месту је сахрањено 28 мештана овог села које су усташе бациле у јаму Самогреда 30. јула 1941. године, западно од овог села. Двадесет година касније, њихови земни остаци пренети су и положени у гробницу у Чапразлијама, над којом је подигнут споменик. Током претходног рата, споменик је порушен, али кости пострадалих и даље почивају на овом месту.

Парастос су служили отац Жељко Ђурица, парох лијевањски, и отац Срђан Белензада, парох веселињски. Током своје беседе, отац Жељко се захвалио верном народу који је дошао да присуствује парастосу, истичући да се окупљамо и молимо ради оних који су сахрањени на овом месту, али и ради нас самих, чија је дужност да их се сећамо. Позвао је окупљене да се успостави традиција окупљња на овом месту 31. јула.

Данашњем парастосу су присуствовали и српски министри у влади Кантона 10 – г. Александар Штрбац, министар привреде, и гђа. Мирјана Стојсављевић-Петраковић, министар правосуђа и управе. У знак сећања на пострадале мештане овог села, положили су венац на рушевинама спомен-гробља.

Током парастоса, освећен је дрвени крст који је постављен на месту старог споменика, како би се ово место обележило на хришћански начин. Истовремено, овај крст и молитвено окупљање представљају и почетак обнове овог спомен-гробља. У наредном периоду, израдиће се идејно решење за нови споменик, предрачун радова, те кренути са прикупљањем прилога за изградњу споменика.