Архиве аутора: OML

Покров Пресвете Богородице у Рујанима

Слава Цркве у Рујанима прослављена је служењем вечерње службе уочи празника, као и свете Литургије на сам дан празника Покрова Пресвете Богородице (1/14. октобра) . Иако од почетка 1990-их година у овом селу нема православног живља, вјерници из околних парохија на челу са својим свештеником, увијек радо дођу на литургију у Рујане. Уназад неколико година, то јест од када је црквица покривена и створени основни услови за служење, скромно се обиљежи овај свети дан.

Служењем парастоса сјетимо се и свих, у Другом свјетском рату невино пострадалих житеља овог села. У данима око Огњене Марије 1941. године, Усташе су у Горњим и Доњим Рујанима побиле 360 српских цивила, од којих је највећи део бачен у јаму Равни Долац.

Захваливши се свима присутнима на труду, отац Жељко Ђурица је пожелио да Пресвета Богородица буде заштитница свима и да се још дуго окупљамо у њено име.

————————————————————————

Pokrov Presvete Bogorodice u Rujanima

Slava Crkve u Rujanima proslavljena je služenjem večernje službe uoči praznika, kao i svete Liturgije na sam dan praznika Pokrova Presvete Bogorodice (1/14. oktobra) . Iako od početka 1990-ih godina u ovom selu nema pravoslavnog življa, vjernici iz okolnih parohija na čelu sa svojim sveštenikom, uvijek rado dođu na liturgiju u Rujane. Unazad nekoliko godina, to jest od kada je crkvica pokrivena i stvoreni osnovni uslovi za služenje, skromno se obilježi ovaj sveti dan.

Služenjem parastosa sjetimo se i svih, u Drugom svjetskom ratu nevino postradalih žitelja ovog sela. U danima oko Ognjene Marije 1941. godine, Ustaše su u Gornjim i Donjim Rujanima pobile 360 srpskih civila, od kojih je najveći deo bačen u jamu Ravni Dolac.

Zahvalivši se svima prisutnima na trudu, otac Željko Đurica je poželio da Presveta Bogorodica bude zaštitnica svima i da se još dugo okupljamo u njeno ime.

Članovima Udruženja Ognjena Marija Livanjska čestitamo godišnjicu rada!

ЧЛАНОВИМА УДРУЖЕЊА ОМЛ ЧЕСТИТАМО ГОДИШЊИЦУ РАДА!

Поштовани чланови и пријатељи Удружења ОМЛ,

Пре равно годину дана, тачније 9. октобра прошле године, одржана је Оснивачка скупштина нашег Удружења. Идеја о активностима и пословима на којима се треба ангажовати чланством у Удружењу било је много. Покушали само да реално сагледамо своје могућности и наша наредна Скупштина усвојила је годишњи план рада, уверена да ће, иако амбициозан, бити и остварен.

Током године, чланови Удружења, њихови рођаци, пријатељи, познаници својим прилозима из земље и иностранства помогли су реализацију пројеката Удружења, о чему је јавност редовно обавештавана путем интернет странице Удуружења. Користимо и ову прилику да им се још једном најсрдачне захвалимо.

У протеклој години наше Удружење је покренуло више активности. Неке су у потпуности реализоване, а неке су у току јер њихово извршење захтева време. Овом приликом вам презентујемо општи извештај о раду, како би свако од вас могао самостално оценити степен задовољства једногодишњим радом, ниво свог личног доприноса оваквим и могуће бољим резултатима, али и размислити о личним могућностима да се активније укључи у будући рад Удружења. Посла има много, идеја још више, али мањка вредних руку и дарованог слободног времена.

Подсећамо вас на чему смо све радили и радимо:

–       Одржане су три седнице Скупштине Удружења и извршене све законске, правне и административно-техничке обавезе за регуларан рад Удружења;

–       Регистрована је званична интернет презентација Удружења, која се редовно ажурира информацијама актуелним за чланство и остале са подручија од Ливна до Грахова;

–       Пригодним даровима деци и самохраним старачким домаћинствима у свим насељима од Ливна до Пеуља честитали смо божићне и васкршње празнике;

–       Основана је бањалучка подружница и њен рад је активиран;

–       Редовно се одржавају контакти, писна, усмена и непосредна комуникација и консултације са управом Парохије лијевањске о животу Срба на подручију од Ливна до Грахова, потребама и степену хитности реаговања на околности, а у оквиру могућности и овлашћења Удружења;

–       У Сурчину је одржан скуп информативног карактера о процедури обнове кућа и решавању имовинских питања;

–       Чланство и сви заинтересовани редовно се обавештавају о значају, као и начину остварења имовинских и грађанских права у Босни и Херцеговини, укључујући и начин пријављивања боравка, прибављања личних докумената, учешћа у попису и сл;

–       У оквиру Удружења је формиран Одбор Челебићана, а покренуте су конкретне активности формирања одбора по свим насељима Ливањског поља;

–       Покренути су пројекти обнове, одржавања и поправке:

  • Спомен костурнице у Ливну – урађен је пројекат, организована и одржана донаторска вечера за прикупљање средстава по том пројекту, као и међусобно дружење. Радови на сређивању унутрашњости костурнице су у току (увођење расвете, набавка мермера, постављање естража, израда спискова страдалих са осликавањем зидова, промена поставке витрина чија је садржина потпуно уништена током грађанског рата у БиХ).
  • За обнову спомен гробља на Барјаку урађен пројекат и прикупљена су средства за прву фазу обнове. Подручије Спомен гробља очистили су Челебићани, одржан је први парастос од будуће редовно установљеног одржавања на дан 3. августа. Радови на поправци ограде и самог споменика су току.
  • За поправку крова на цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну урађен је пројекат и прибваљен део новчаних средства. Почетак радова предвиђен је за октобар ове године. По овом послу Удружење је извршило и пријаву на конкурс за доделу средстава Владе Републике Србије, Канцеларија за сарадњу са дијаспором, за пројекат обнове цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну. Средства у износу од 200.000 РСД одобрена су Одлуком Канцеларије о чему је потписан уговор између две стране. Отворен је подрачун Удружења за пренос средстава за одобрену намену. Очекује се уплата.
  • За поправку и обнову православних цркава и парохијског дома у: Врбици урађен је пројекат и прикупљен је део средстава. У Врбици је завршена изградња бране, у току су завршни радови постављања санитарија и инсталација на купатилу у Парохијском дому, као и радови на постављању покретног звона до решења будућег статуса цркве од стране надлежних СПЦ. У Губину су у току припреме за сређивање иконостаса.
  • За уређење православних гробља у Радановцима („Кусача“) и Лиштанима прикупљен је део средстава. Радови почињу на пролеће 2014.

–       Успостављена је сарадња са Коалицијом удружења избеглица у Републици Србији и учешће у акцијама Коалиције;

–       Одржани су парастоси у Београду Бања Луци и Ливну, српским жртвама Другог светског рата са подручија Ливна;

–       Преко парохије у Ливну и Епархије бихаћко-петровачке, пред СПЦ је покренут поступак канонизације жртава Другог светског рата са територије ливањског подручија, укључујући и четири православна свештеника која је задесила тешка судбина српског народа ливањског подручија;

–       Учешће у прославама Епархије бихаћко-петровачке, као и посета Његовом Преосвештенству епископу Атанасију;

–       Организација округлог стола “Православно становништво Ливнa и Ливањског поља” је у току. Постигнут је договор са реномираним стручњацима који ће учествовати са рафератима на дефинисане теме, обезбеђен је простор и друга техничка подршка. Скуп је заказан за 26. октобар т.г.

–       Поднет је захтев СО Нови Београд за доделу канцеларијског простора Удружењу. Очекује се одговор надлежних.

–       Од осталих активности на којима се чланови Удужења ангажују, издвајамо:

  • формирање архиве докумената и базе података расељених Ливњака и потомака;
  • прикупљање докумената историјско-културног садржаја и формирање њихових архива;
  • израда библиографије издања о Ливањском пољу;
  • ново издање књиге Буда Симоновића “Огњена Марија Ливањска”.

Удружење ОМЛ данас броји 285 чланова!

Оне који нису стигли да плате чланарину за ову годину, подсећамо да је време да то учине.

Оне који нам се још нису придружили позивамо да то учине и учлане се!

С поштовањем

Председник и управа Удружења ОМЛ

——————————————————————————–

ČLANOVIMA UDRUŽENjA OML ČESTITAMO GODIŠNjICU RADA!

Poštovani članovi i prijatelji Udruženja OML,

Pre ravno godinu dana, tačnije 9. oktobra prošle godine, održana je Osnivačka skupština našeg Udruženja. Ideja o aktivnostima i poslovima na kojima se treba angažovati članstvom u Udruženju bilo je mnogo. Pokušali samo da realno sagledamo svoje mogućnosti i naša naredna Skupština usvojila je godišnji plan rada, uverena da će, iako ambiciozan, biti i ostvaren.

Tokom godine, članovi Udruženja, njihovi rođaci, prijatelji, poznanici svojim prilozima iz zemlje i inostranstva pomogli su realizaciju projekata Udruženja, o čemu je javnost redovno obaveštavana putem internet stranice Uduruženja. Koristimo i ovu priliku da im se još jednom najsrdačne zahvalimo.

U protekloj godini naše Udruženje je pokrenulo više aktivnosti. Neke su u potpunosti realizovane, a neke su u toku jer njihovo izvršenje zahteva vreme. Ovom prilikom vam prezentujemo opšti izveštaj o radu, kako bi svako od vas mogao samostalno oceniti stepen zadovoljstva jednogodišnjim radom, nivo svog ličnog doprinosa ovakvim i moguće boljim rezultatima, ali i razmisliti o ličnim mogućnostima da se aktivnije uključi u budući rad Udruženja. Posla ima mnogo, ideja još više, ali manjka vrednih ruku i darovanog slobodnog vremena.

Podsećamo vas na čemu smo sve radili i radimo:

–           Održane su tri sednice Skupštine Udruženja i izvršene sve zakonske, pravne i administrativno-tehničke obaveze za regularan rad Udruženja;

–           Registrovana je zvanična internet prezentacija Udruženja, koja se redovno ažurira informacijama aktuelnim za članstvo i ostale sa područija od Livna do Grahova;

–           Prigodnim darovima deci i samohranim staračkim domaćinstvima u svim naseljima od Livna do Peulja čestitali smo božićne i vaskršnje praznike;

–           Osnovana je banjalučka podružnica i njen rad je aktiviran;

–           Redovno se održavaju kontakti, pisna, usmena i neposredna komunikacija i konsultacije sa upravom Parohije lijevanjske o životu Srba na područiju od Livna do Grahova, potrebama i stepenu hitnosti reagovanja na okolnosti, a u okviru mogućnosti i ovlašćenja Udruženja;

–           U Surčinu je održan skup informativnog karaktera o proceduri obnove kuća i rešavanju imovinskih pitanja;

–           Članstvo i svi zainteresovani redovno se obaveštavaju o značaju, kao i načinu ostvarenja imovinskih i građanskih prava u Bosni i Hercegovini, uključujući i način prijavljivanja boravka, pribavljanja ličnih dokumenata, učešća u popisu i sl;

–           U okviru Udruženja je formiran Odbor Čelebićana, a pokrenute su konkretne aktivnosti formiranja odbora po svim naseljima Livanjskog polja;

–           Pokrenuti su projekti obnove, održavanja i popravke:

o          Spomen kosturnice u Livnu – urađen je projekat, organizovana i održana donatorska večera za prikupljanje sredstava po tom projektu, kao i međusobno druženje. Radovi na sređivanju unutrašnjosti kosturnice su u toku (uvođenje rasvete, nabavka mermera, postavljanje estraža, izrada spiskova stradalih sa oslikavanjem zidova, promena postavke vitrina čija je sadržina potpuno uništena tokom građanskog rata u BiH).

o          Za obnovu spomen groblja na Barjaku urađen projekat i prikupljena su sredstva za prvu fazu obnove. Područije Spomen groblja očistili su Čelebićani, održan je prvi parastos od buduće redovno ustanovljenog održavanja na dan 3. avgusta. Radovi na popravci ograde i samog spomenika su toku.

o          Za popravku krova na crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Livnu urađen je projekat i pribvaljen deo novčanih sredstva. Početak radova predviđen je za oktobar ove godine. Po ovom poslu Udruženje je izvršilo i prijavu na konkurs za dodelu sredstava Vlade Republike Srbije, Kancelarija za saradnju sa dijasporom, za projekat obnove crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Livnu. Sredstva u iznosu od 200.000 RSD odobrena su Odlukom Kancelarije o čemu je potpisan ugovor između dve strane. Otvoren je podračun Udruženja za prenos sredstava za odobrenu namenu. Očekuje se uplata.

o          Za popravku i obnovu pravoslavnih crkava i parohijskog doma u: Vrbici urađen je projekat i prikupljen je deo sredstava. U Vrbici je završena izgradnja brane, u toku su završni radovi postavljanja sanitarija i instalacija na kupatilu u Parohijskom domu, kao i radovi na postavljanju pokretnog zvona do rešenja budućeg statusa crkve od strane nadležnih SPC. U Gubinu su u toku pripreme za sređivanje ikonostasa.

o          Za uređenje pravoslavnih groblja u Radanovcima („Kusača“) i Lištanima prikupljen je deo sredstava. Radovi počinju na proleće 2014.

–           Uspostavljena je saradnja sa Koalicijom udruženja izbeglica u Republici Srbiji i učešće u akcijama Koalicije;

–           Održani su parastosi u Beogradu Banja Luci i Livnu, srpskim žrtvama Drugog svetskog rata sa područija Livna;

–           Preko parohije u Livnu i Eparhije bihaćko-petrovačke, pred SPC je pokrenut postupak kanonizacije žrtava Drugog svetskog rata sa teritorije livanjskog područija, uključujući i četiri pravoslavna sveštenika koja je zadesila teška sudbina srpskog naroda livanjskog područija;

–           Učešće u proslavama Eparhije bihaćko-petrovačke, kao i poseta Njegovom Preosveštenstvu episkopu Atanasiju;

–           Organizacija okruglog stola “Pravoslavno stanovništvo Livna i Livanjskog polja” je u toku. Postignut je dogovor sa renomiranim stručnjacima koji će učestvovati sa raferatima na definisane teme, obezbeđen je prostor i druga tehnička podrška. Skup je zakazan za 26. oktobar t.g.

–           Podnet je zahtev SO Novi Beograd za dodelu kancelarijskog prostora Udruženju. Očekuje se odgovor nadležnih.

–           Od ostalih aktivnosti na kojima se članovi Uduženja angažuju, izdvajamo:

o          formiranje arhive dokumenata i baze podataka raseljenih Livnjaka i potomaka;

o          prikupljanje dokumenata istorijsko-kulturnog sadržaja i formiranje njihovih arhiva;

o          izrada bibliografije izdanja o Livanjskom polju;

o          novo izdanje knjige Buda Simonovića “Ognjena Marija Livanjska”.

Udruženje OML danas broji 285 članova!

One koji nisu stigli da plate članarinu za ovu godinu, podsećamo da je vreme da to učine.

One koji nam se još nisu pridružili pozivamo da to učine i učlane se!

S poštovanjem,

Predsednik i uprava Udruženja OML

Groblje u Lištanima

Početkom 19. veka pravoslavni Cvijetići (Cvitići) naselili su se u Lištanima. Vek i po su se tu rađali, živeli, umirali kao jedini pravoslavni rod u selu. Malobrojni, čudom pretekli krvave godine Drugog svetskog rata, zauvek su napustili Livanjsko polje krajem pedesetih godina 20. veka. Od tada podzemno naselje lištanskih Cvijetića nema novih stanovnika. Nadgrobne krstove kruni vreme, a onome što je od njih ostalo, dinarski vetrovi, snegovi, kiše i žarko sunce obukoše grubu zaštitu koja pokriva imena, davno uklesna neveštom rukom. Dok su svojim klesarskim potezima dubili na kamenim znamenjima plitka, nejednaka slova, te groštačke ruke nisu ni slutile da će potomci pažljivim dodirom kamena tražiti potvrdu bitisanja, kao da samo njima znanim pismom čitaju roman dug više od jednog veka življenja.

Lištansko groblje nalazi je sa desne strane asfaltnog puta koji od Livna vodi prema Rujanima. Zajedničko je, hrišćansko, a pravoslavni i rimokatolički deo nekada je delila niska zidana pregrada. Danas ga dele kamene stepenice koje vode od ulaznog luka do rimokatoličke kapele.

Na rubu desnog, pravoslavnog dela groblja, nalaze se ostaci rimskih nekropola, kojih ima i u neposrednoj blizini groblja.

Pravoslavno groblje u Lištanima 2013. godine

Pravoslavno groblje u Lištanima 2013. godine

Pravoslavno groblje u Lištanima 2013. godine

Pravoslavno groblje u Lištanima 2013. godine

Na pravoslavnom delu groblja nalazi se petnaestak očuvanih starih kamenih krstova i ostaci nekoliko vremenom uništenih.

Osim krstova na groblju se nalazi i jedna kamena nadgrobna ploča, u dosta lošem stanju. Krst nad ovom pločom je pao i trenutno je položen na samu ploču, pod kojom  leže ekshumirana tela žena i dece stradalih na Trnovcu na Ognjenu Mariju 1941. godine.

Na sve krstove je 2013. godine zalepljena mesingana pločica sa prezimenom „Cvijetić“, anadgrobna ploča je u fazi obnove od strane potomaka.

Više o selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/listani/

Poziv na okrugli sto: Pravoslavno stanovništvo Livna i Livanjskog polja

U okviru svoje opšte misije usmerene ka negovanju i očuvanju istorije, kulture i tradicije Srba Livna i Livanjskog polja, kao i održavanja stalnog kontakta sa pravoslavnim stanovništvom na tom područiju kroz razne vidove aktivnosti, Udruženje Ognjena Marija Livanjska iz Beograda organizuje okrugli sto pod nazivom

Pravoslavno stanovništvo  Livna i Livanjskog polja

Okrugli sto se održava dana 26. oktobra 2013. godine u svečanoj sali SO Stari Grad, Makedonska 42 u Beogradu, sa početkom u 10.30 časova. Pozivamo sve članove Udruženja i sve ostale Srbe iz Livna i Livanjskog polja da prisustvuju ovom skupu, koji je istovremeno i odlična prilika za mlađe članove porodica i potomke da nauče nešto više o ovom kraju i svojem poreklu.   

Okrugli sto će se odvijati kroz tri tematske celine:

–           Poreklo, migracije, stradanja;

–           Srpska kulturna i duhovna baština – nastanak, stanje, zaštita;

–           Uslovi povratka

Osećaj ponosa na svoje poreklo, istorijsku, versku i kulturnu baštinu stavlja nas pred težak zadatak očuvanja nasleđenog kao važnog stuba vertikale nacionalnog samopoštovanja. Kao značajan narod Balkana, prostora na kome su se sukobili interesi velikih sila krojeći istoriju sveta, nismo mogli izbeći učešće u tim lomovima niti posledice koje su ostavljali. To se odrazilo na sve oblasti života Srba širom Balkana. Zato skup na koji vas pozivamo nije namenjen samo Srbima sa područija Livna. Naša namera i zamisao je da prolaskom kroz to jedno područije i zaostavštinu njegovog pravoslavnog življa razgorimo osećaj obaveze očuvanja celokupnog srpskog nasleđa na svim teritorijama na kojima su Srbi živeli i žive. Svoje viđenje i stavove sa nama će podeliti renomirani stručnjaci što možete sagledati u Programu koji vam dostavljamo.

Prvim skupom ove vrste u organizaciji našeg Udruženja obeležavamo i prvu godišnjicu rada, te ovaj mali jubilej želimo da proslavimo sa vama.

Dođite sa članovima svoje porodice i prijateljima!

PROGRAM

10.30 – 11.00 Registracija učesnika

11.00 – 11.05 Uvodna reč organizatora – predsednik UO Udruženja OML, Gordana Dostanić

11.05 – 11.15 Pozdravna reč Njegovog Preosveštenstva Episkopa bihaćko petrovačkog Atanasija

11.15 – 11.30 Zašto livanjski Srbi drže današnji skup u Beogradu umesto u Livnu? – prof dr Vasilije Krestić

POREKLO, MIGRACIJE, STRADANjA

11.30 – 11.40 Srbi Livanjskog polja – dr Veljko Đurić Mišina

11.40 – 11.50 Pravoslavno stanovništvo Livanjskog polja – Radovan Pilipović

11.50 – 12.00 Nove tehnike utvrđivanja porekla – Siniša Jerković

12.00 – 12.10 Migracije i položaj livanjskih Srba u vreme turske i austrougarske vlasti – Dragan Jović

12.10 – 12.20 Ognjena Marija 1941. – Budo Simonović

12.20 – 12.30 Stradanje livanjskih Srba 1992-1995. – Milivoj Ivanišević

12.30 – 12.45 Diskusija

 

12.45 – 12.55 Pauza

 

SRPSKA KULTURNA I DUHOVNA BAŠTINA – NASTANAK, STANjE, ZAŠTITA

12.55 – 13.05 Kulturni i prosvetni razvoj Srba na područiju Livna – dr Branko Dokić

13.05 – 13.15 Značaj SPD Sundečić u kulturi livanjskih Srba – otac Željko Đurica

13.15 – 13.25 Pravoslavni verski objekti – nastanak i stanje danas – otac Mirko Jamedžija

13.25 – 13.35 Livanjski trgovci i umetničke vrednosti – Marko Katić

13.35 – 13.45 Očuvanje tradicije daleko od zavičaja – primer prakse – Jasna Vujčić

13.45 – 13.55 Diskusija

 

13.55 – 14.05 Pauza

USLOVI POVRATKA

14.05 – 14.15 Zakonske mogućnosti povratka izbeglih i raseljenih lica i aktuelno stanje u opštini Livno – Drago Vuleta, pomoćnik ministra za raseljena lica i izbeglice u vladi Republike Srpske

14.15 – 14.25 Preduslovi povratka izbeglih – Nikola Petrović

14.25 – 14.35 Diskusija

 

14.35 – 14.40 Zatvaranje skupa

————————————————————————————————————

У оквиру своје опште мисије усмерене ка неговању и очувању историје, културе и традиције Срба Ливна и Ливањског поља, као и одржавања сталног контакта са православним становништвом на том подручију кроз разне видове активности, Удружење Огњена Марија Ливањска из Београда организује округли сто под називом

Православно становништво  Ливна и Ливањског поља

Округли сто се одржава дана 26. октобра 2013. године у свечаној сали СО Стари Град, Македонска 42 у Београду, са почетком у 10.30 часова. Позивамо све чланове Удружења и све остале Србе из Ливна и Ливањског поља да присуствују овом скупу, који је истовремено и одлична прилика за млађе чланове породица и потомке да науче нешто више о овом крају и својем пореклу.    

Округли сто ће се одвијати кроз три тематске целине:

–       Порекло, миграције, страдања;

–       Српска културна и духовна баштина – настанак, стање, заштита;

–       Услови повратка

Осећај поноса на своје порекло, историјску, верску и културну баштину ставља нас пред тежак задатак очувања наслеђеног као важног стуба вертикале националног самопоштовања. Као значајан народ Балкана, простора на коме су се сукобили интереси великих сила кројећи историју света, нисмо могли избећи учешће у тим ломовима нити последице које су остављали. То се одразило на све области живота Срба широм Балкана. Зато скуп на који вас позивамо није намењен само Србима са подручија Ливна. Наша намера и замисао је да проласком кроз то једно подручије и заоставштину његовог православног живља разгоримо осећај обавезе очувања целокупног српског наслеђа на свим територијама на којима су Срби живели и живе. Своје виђење и ставове са нама ће поделити реномирани стручњаци што можете сагледати у Програму који вам достављамо.

Првим скупом ове врсте у организацији нашег Удружења обележавамо и прву годишњицу рада, те овај мали јубилеј желимо да прославимо са вама.

Дођите са члановима своје породице и пријатељима!

 

ПРОГРАМ

10.30 – 11.00 Регистрација учесника

11.00 – 11.05 Уводна реч организатора – председник УО Удружења ОМЛ, Гордана Достанић

11.05 – 11.15 Поздравна реч Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко петровачког Атанасија

11.15 – 11.30 Зашто ливањски Срби држе данашњи скуп у Београду уместо у Ливну? – проф др Василије Крестић

ПОРЕКЛО, МИГРАЦИЈЕ, СТРАДАЊА

11.30 – 11.40 Срби Ливањског поља – др Вељко Ђурић Мишина

11.40 – 11.50 Православно становништво Ливањског поља – Радован Пилиповић

11.50 – 12.00 Нове технике утврђивања порекла – Синиша Јерковић

12.00 – 12.10 Миграције и положај ливањских Срба у време турске и аустроугарске власти – Драган Јовић

12.10 – 12.20 Огњена Марија 1941. – Будо Симоновић

12.20 – 12.30 Страдање ливањских Срба 1992-1995. – Миливој Иванишевић

12.30 – 12.45 Дискусија

 

12.45 – 12.55 Пауза

 

СРПСКА КУЛТУРНА И ДУХОВНА БАШТИНА – НАСТАНАК, СТАЊЕ, ЗАШТИТА

12.55 – 13.05 Културни и просветни развој Срба на подручију Ливна – др Бранко Докић

13.05 – 13.15 Значај СПД Сундечић у култури ливањских Срба – отац Жељко Ђурица

13.15 – 13.25 Православни верски објекти – настанак и стање данас – отац Мирко Јамеџија

13.25 – 13.35 Ливањски трговци и уметничке вредности – Марко Катић

13.35 – 13.45 Очување традиције далеко од завичаја – пример праксе – Јасна Вујчић

13.45 – 13.55 Дискусија

 

13.55 – 14.05 Пауза

УСЛОВИ ПОВРАТКА

14.05 – 14.15 Законске могућности повратка избеглих и расељених лица и актуелно стање у општини Ливно – Драго Вулета, помоћник министра за раселјена лица и избеглице у влади Републике Српске

14.15 – 14.25 Предуслови повратка избеглих – Никола Петровић

14.25 – 14.35 Дискусија

 

14.35 – 14.40 Затварање скупа

Groblje u Bogdašima

Srpsko pravoslavno groblje u Bogdašima se nalazi u centru sela, blizu osnovne škole. Na groblju se nalazi dosta starih spomenika ukrašenih raznolikim etnografskim elementima (šestokrake rozete, grozdovi grožđa). Groblje je obnovljeno tokom leta 2012. godine, a oko njega izgrađena ograda, prilozima meštana sela.

U njegovoj blizini se nalazi i veća nekropola sa oko 60 stećaka amorfnog izgleda i slabije izrade. Veći je broj ploča i tek manji broj sanduka. Manja nekropola stećaka nalazi se i u zaseoku Cvitići.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/10/bogdasi/

U Bogdašima su živele, i sahranjivale se na ovom groblju, sledeće srpske porodice:

KATIĆI – Nekada su se prezivali Injac. Ovdje su doselili iz Kazanaca. Slave Svetog Vasilija Velikog.

KONjIK – Ovaj rod je doseljen iz Dalmacije, iz Kijeva u Vrličkoj Krajini. Slave Svetog Stefana.

KOZOMORE – Starinom su od Kozare. Prvo su doselili na teren Vrlike a odatle u Bogdaše i Bastase. Postoji tvrdnja da su Kozomare porijeklom iz Starog Vlaha. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

NENADIĆI – Ovdje su doselili iz Štikova kod Drniša, Dalmacija. Njihova loza potiče iz Hercegovine. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

PAJČINI – Daljnje porijeklo ovih Pajčina vodi iz Gubina. Slave Svetog Vasilija Velikog.

ŠUNjKE – Ovaj rod potiče iz Crne Gore. Oni su prvo došli na teren u okolini Zadra i tamo promjenili prezime, iz Obad(ović) u Šunjka. Iz Zadarskog regiona preselili su kod Vrlike, a odatle su doselili u Livanjsko polje. Dakle, oni su doseljenici iz okolice Vrlike. Jedno vrijeme su im preci slavili Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, pa su poslije jednog zimskog stradanja prilikom nabavke pića za slavu, promjenili dan slavljenja na Svetog proroka Iliju – Ilindan.

RAMIĆI – Tvrde da su se davno prije prezivali Lovre. Prema porodičnom predanju, jedan od njih je hramao, što se u domaćem govoru izgovaralo “ram’o”, pa su ih na osnovu toga nazvali Ramići. Doselili su iz Popovića kod Glamoča.

Slike groblja su iz 2012. godine, napravljene tokom radova na obnovi.

Prenosimo: Poziv povodom popisa stanovništva u BiH

Prenosimo poziv Koalicije udruženja izbjeglica u Republici Srbiji (http://www.koalicija.org.rs/)!

—————————————————————————————

Povodom popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini koji se održava  od 01. od 15.oktobra 2013. godine Koalicija udruženja izbjeglica izdaje

SAOPŠTENjE ZA JAVNOST

Koalicija udruženja izbjeglica poziva sve  građane koji su na privremenom radu u Srbiji da se odazovu na predstojeći popis stanovništva u Bosni i Hercegovini.  Radi se o velikom broju građana koji dio godine žive u BiH i imaju namjeru da se vrate u svoje mjesto stanovanja kada se otvore nova radna mjesta i stvore drugi socijalno-ekonomski uslovi. Predstojeći popis stanovništva u BiH je izuzetno važan jer će njegovi rezultati biti osnova za planiranje društvenog  i ekonomskog razvoja Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Federacije BiH, kantona i opština i gradova s jedne strane i osnova za formiranje vlasti od 2015. godine na dalje s druge strane.

Osnovni preduslov jeste da se popisom utvrdi stalno nastanjeno stanovništvo koji čine građani koji žive u BiH ili su odsutni manje od 12 mjeseci od poslednjeg boravka u BiH. Građani koji su odsutni više od 11 mjeseci od poslednjeg boravka u BiH mogu se popisati putem posebnog obrasca. U skladu sa zakonom o popisu na ovaj način popisani građani evidentirat će se u posebnu bazu podataka i neće biti dio stalno nastanjenog stanovništva Bosne i Hercegovine. Na taj način popisani građani neće uticati na planiranje društvenog i ekonomskog razvoja svojih sredina niti na formiranje vlasti za dvije godine.

Građani koji se nalaze u Srbiji ili u trećim zemljama, a dio godine žive u BiH i imaju namjeru da se vrate u BiH, mogu se popisati na dva načina; 1) popis može izvršiti punoljetni član  domaćinstva koji je  u vrijeme popisa u BiH jer je dovoljno da mu ostali članovi domaćinstva daju JMBG ili barem datum i vrijeme rođenja; 2) jedno od punoljetnih članova domaćinstava treba doći u Bosnu i Hercegovinu u periodu sprovođenja popisa i u saradnji sa opštinskom ili gradskom popisnom komisijom obaviti popis sebe i ostalih članova svog domaćinstva.

U Beogradu, 01.  oktobra 2013. godine

Predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica

Miodrag Linta

————————————————————————–

Преносимо позив Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији (http://www.koalicija.org.rs/)!

————————————–

Повoдом пописа становништва у Босни и Херцеговини који се одржава  од 01. од 15.октобра 2013. године Коалиција удружења избјеглица издаје

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Коалиција удружења избјеглица позива све  грађане који су на привременом раду у Србији да се одазову на предстојећи попис становништва у Босни и Херцеговини.  Ради се о великом броју грађана који дио године живе у БиХ и имају намјеру да се врате у своје мјесто становања када се отворе нова радна мјеста и створе други социјално-економски услови. Предстојећи попис становништва у БиХ је изузетно важан јер ће његови резултати бити основа за планирање друштвеног  и економског развоја Босне и Херцеговине, Републике Српске, Федерације БиХ, кантона и општина и градова с једне стране и основа за формирање власти од 2015. године на даље с друге стране.

Основни предуслов јесте да се пописом утврди стално настањено становништво који чине грађани који живе у БиХ или су одсутни мање од 12 мјесеци од последњег боравка у БиХ. Грађани који су одсутни више од 11 мјесеци од последњег боравка у БиХ могу се пописати путем посебног обрасца. У складу са законом о попису на овај начин пописани грађани евидентират ће се у посебну базу података и неће бити дио стално настањеног становништва Босне и Херцеговине. На тај начин пописани грађани неће утицати на планирање друштвеног и економског развоја својих средина нити на формирање власти за двије године.

Грађани који се налазе у Србији или у трећим земљама, а дио године живе у БиХ и имају намјеру да се врате у БиХ, могу се пописати на два начина; 1) попис може извршити пунољетни члан  домаћинства који је  у вријеме пописа у БиХ јер је довољно да му остали чланови домаћинства дају ЈМБГ или барем датум и вријеме рођења; 2) једно од пунољетних чланова домаћинстава треба доћи у Босну и Херцеговину у периоду спровођења пописа и у сарадњи са општинском или градском пописном комисијом обавити попис себе и осталих чланова свог домаћинства.

У Београду, 01.  октобра 2013. године

Предсједник Коалиције удружења избјеглица

Миодраг Линта

Poziv – Tribina: Aktuelni položaj Srba u Federaciji BiH

Prenosimo poziv Koalicije udruženja izbjeglica u Republici Srbiji (http://www.koalicija.org.rs/)!
————————————————-
Poštovani prijatelji,

želim  da  vas informišem  o inicijativi koju je pokrenula  Koalicija udruženja izbjeglica.

Dana  04. oktobra 2013. godine (petak) biće održana tribina u sali  opštine  Novi Beograd,  ul . Bulevar Mihajla Pupina 167,   sa početkom u 18 časova na temu „ Aktuelni položaj Srba u Federaciji BiH“.  Na tribini  treba  da govore predstavnici Srba  u institucijama BiH i Federacije BiH, kao i načelnici opština Drvar,  Grahovo, Glamoč i predsednici Skupština opština Bosanski Petrovac i Sanski Most.  Tribina se organizuje za naše zemljake koji žive u Beogradu i okolnim opštinama i gradovima.

Pozivam sve naše zemljake koji su rodom i porijeklom sa područja Bosne i Hercegovine i druge zainteresovane građane da dođu u što većem broju na gore pomenutu na tribinu  u Beogradu.
S poštovanjem,
Predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica
Miodrag Linta
————————————————————————

Позив – Трибина: Актуелни положај Срба у Федерацији БиХ

Преносимо позив Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији (http://www.koalicija.org.rs/)!
————————————————-
Поштовани пријатељи,

желим  да  вас информишем  о иницијативи коју је покренула  Коалиција удружења избјеглица.

Дана  04. октобра 2013. године (петак) биће одржана трибина у сали  општине  Нови Београд,  ул . Булевар Михајла Пупина 167,   са почетком у 18 часова на тему „ Актуелни положај Срба у Федерацији БиХ“.  На трибини  треба  да говоре представници Срба  у институцијама БиХ и Федерације БиХ, као и начелници општина Дрвар,  Грахово, Гламоч и председници Скупштина општина Босански Петровац и Сански Мост.  Трибина се организује за наше земљаке који живе у Београду и околним општинама и градовима.

Позивам све наше земљаке који су родом и поријеклом са подручја Босне и Херцеговине и друге заинтересоване грађане да дођу у што већем броју на горе поменуту на трибину  у Београду.
С поштовањем,
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта

 

 

Poziv: Parastos povodom 18 godina od stradanja Srba u 14 zapadnokrajiških opština

Prenosimo poziv Koalicije udruženja izbjeglica u Republici Srbiji (http://www.koalicija.org.rs/)!
————————————————-
Poštovani prijatelji,

želim  da  vas informišem  o inicijativi koju je pokrenula  Koalicija udruženja izbjeglica.

Dana 10. oktobra 2013. godine (četvrtak) biće obilježeno 18 godina od stradanja Srba u 14 zapadnokrajiških opština služenjem parastosa i polaganjem cvijeća za stradale Srbe. U  agresiji oružanih snaga Hrvatske i Petog korpusa tzv. Armije BiH sa svojih vjekovnih ognjišta protjerano je više od 120.000 ljudi, a ubijeno 1.650 srpskih vojnika i civila. Parastos će se služiti u crkvi Sv Marka, u Beogradu,  10. oktobra 2013. godine, s početkom u 11 časova. Nakon parastosa, u tašmajdanskom parku biće položeno cvijeće na spomen ploču stradalim Srbima.

U pitanju su slijedeće opštine: Kupres, Livno, Grahovo, Glamoč., Bosanski Petrovac, Drvar, Ripač, Bosanska Krupa, Sanski Most, Ključ, Donji Vakuf, Jajce,  Šipovo i Mrkonjić Grad.

Pozivam sve naše zemljake koji su rodom i porijeklom sa područja Bosne i Hercegovine i druge zainteresovane građane da dođu u što većem broju na parastos stradalim Srbima u 14 zapadnokrajiških opština.

S poštovanjem,
Predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica
Miodrag Linta
————————————————————————-

Позив: Парастос поводом 18 година од страдања Срба у 14 западнокрајишких општина

Преносимо позив Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији (http://www.koalicija.org.rs/)!
————————————————-
Поштовани пријатељи,

желим  да  вас информишем  о иницијативи коју је покренула  Коалиција удружења избјеглица

Дана 10. октобра 2013. године (четвртак) биће обиљежено 18 година од страдања Срба у 14 западнокрајишких општина служењем парастоса и полагањем цвијећа за страдале Србе. У  агресији оружаних снага Хрватске и Петог корпуса тзв. Армије БиХ са својих вјековних огњишта протјерано је више од 120.000 људи, а убијено 1.650 српских војника и цивила. Парастос ће се служити у цркви Св Марка, у Београду,  10. октобра 2013. године, с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима.

У питању су слиједеће општине: Купрес, Ливно, Грахово, Гламоч., Босански Петровац, Дрвар, Рипач, Босанска Крупа, Сански Мост, Кључ, Доњи Вакуф, Јајце,  Шипово и Мркоњић Град.

Позивам све наше земљаке који су родом и поријеклом са подручја Босне и Херцеговине и друге заинтересоване грађане да дођу у што већем броју на парастос страдалим Србима у 14 западнокрајишких општина.

С поштовањем,
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта

Groblje u Donjim Rujanima

Oko Pravoslavne crkve Pokrova Presvete Bogorodice, koja se leži pored puta koji vodi od Lištana ka Sajkoviću, nalazi se groblje na kome su sahranjivani Srbi iz Gornjih i Donjih Rujana.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/rujani/

U selima Gornji i Donji Rujani živele su, i sahranjivale se na ovom groblju, sledeće srpske porodice:

BAČKOVIĆ – ne zna se odakle su došli;

BOŠKOVIĆ – došli su iz Crne Gore u Dalmaciju, a odatle u Rujane odakle su se raselili u Čaprazlije i Golinjevo. Slave Svetog Nikolu;

BULOVIĆ (Gredar) – doselili su se iz sela Bitelić kod Sinja, gde su ih zvali Gredari, jer su živili u neposrednoj blizini Bitelićke Grede. U Bitelić su došli nekoliko vekova ranije, najverovatnije iz Crne Gore. Slave Svetog Jovana;

ČEKO – ne zna se ništa o njihovom poreklu.

ĆALIĆ – ne zna se odakle su došli;

DENIĆ – doselili su se iz Sajkovića. Slave Svetog Nikolu;

ERCEG – doselili su se iz Hercegovine. Slave Svetog Nikolu;

KISO – poreklom su iz Hercegovine, odakle su se doselili u Dalmaciju, a potom u Livanjsko polje. Slave Svetog Đurđa;

KOZOMARA – prema predanju su poreklom iz Starog Vlaha. Sa Kozare su se doselili u okolinu Vrlike, a odatle u Livanjsko polje. U Čelebić došli iz Bogdaša. Slave Svetog Jovana;

LALIĆ – doselili su se iz Vrlike;

MALJKOVIĆ – doselili su se iz Čaprazlija. Slave Svetog Jovana;

STOJIĆ –  doselili su se iz Podosoja kod Vrlike. Slave Svetog Jovana;

STOJANAC – doselili su se iz okoline Vrlike;

VULIĆ – doselili su se iz Bitelića kod Sinja;

ŽDERO – doselili su se iz Dalmacije. Slave Svetog Jovana;

 

Slike seoskog groblja su iz 2013. godine.

Javni poziv srpskom narodu za učešće u popisu stanovništva koji se sprovodi od 1. do 15. oktobra 2013. godine u Bosni i Hercegovini

POPIS STANOVNIŠTVA U BiH 2013. GODINE – SAČUVAJTE SVOJE SELO I SRPSKI NAROD U FEDERACIJI BiH!

Javni poziv srpskom narodu za učešće u popisu stanovništva koji se sprovodi od 1. do 15. oktobra 2013. godine u Bosni i Hercegovini.

ZAŠTO JE VAŽNO DA UČESTVUJETE U POPISU STANOVNIŠTVA?

Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan:

–       Na osnovu rezultata ovogodišnjeg popisa, prema broju stanovnika u naseljima i opštinama BiH, biće planirana i raspoređivana državna i budžetska sredstva za finasiranje infrastrukture i drugih potreba u narednom periodu od najmanje 10 godina. Podsetite se da je prethodni popis stanovnika BiH izvršen je pre 22 godine, odnosno 1991. godine.

–       Sela ili naselja u kojima ne bude popisanih stanovnika ili ih bude vrlo malo, državne i opštinske vlasti neće finansirati, jer neće biti uvršćena u planove izdvajanja budžetskih sredstva. Tako će izostati mogućnost finansiranja obnove u ratu uništenih kuća, izgradnje i održavanja puteva, grobalja, vodovoda, kanalizacije, javnog prevoza, itd.

–       Sredstva koja opštine, kantoni ili entiteti izdvajaju za srpsku zajednicu i Srpsku pravoslavnu crkvu određuju se srazmerno broju popisanih SRBA! Nije teško zaključiti da za objekte u naseljima sa malim brojem ili bez popisanog srpskog stanovništva neće biti sredstava, a apeli i intervencije kod državnih i opštinskih vlasti neće biti od pomoći!

–       Pasivnim odnosom i neučestvovanjem u oktobarskom popisu stanovništva Srbi mogu ugroziti i nepokretnosti i drugu imovinu koju poseduju na teritoriji BiH.

KAKO MOŽETE UČESTVOVATI U POPISU STANOVNIŠTVA?

  • Popisivači će od 1. do 15. oktobra 2013. godine posetiti svako domaćinstvo u BiH i popisati sve njegove članove.
  • AKO U TRENUTKU POPISA NISTE FIZIČKI PRISUTNI, opet možete biti popisani. U trenutku posete popisivača domaćinstvu, neophodno je prisustvo najmanje jednog punoletnog člana domaćinstva koji će popisivaču pružiti  podatke o ostalim, odsutnim, članovima domaćinstva (pre svega JMBG) i naglasiti da je odsustvo tih članova KRAĆE od 11 meseci (duže odsutni članovi neće biti popisani).
  • Ukoliko iz nekog razloga u vreme dolaska popisivača niko od članova domaćinstva ne bude prisutan u domaćinstvu, možete zahtevati NAKNADNI popis u opštinskom centru.
  • Čak i ako vam je kuća oštećena/porušena i/ili ste se do juče nalazili negde drugo, možete biti popisani vi i vaši članovi domaćinstva. Bitno je da se u trenutku kada popisivač bude prolazio kroz selo od 1. do 15. oktobra fizički nalazite u selu i izjavite da ste se vratili da živite u njemu!

KAKO SE IZJASNITI?

  • Vaše PRAVO je da se izjasnite kao SRBIN/SRPKINJA, koji/a je PRAVOSLAVNE vere i koji/a govori SRPSKI jezik!! Niko vas nemože i nesme naterati da se izjasnite drugačije!!!

NE DOZVOLITE DA NA OVOM POPISU NESTANU SRPSKA SELA U FEDERACIJI BiH!

NE DOZVOLITE DA SE NA OVOM POPISU SMANJI BROJ SRPSKOG STANOVNIŠTVA U BOSNI I HERCEGOVINI!

——————————————————————————————–

Јавни позив српском народу за учешће у попису становништва који се спроводи од 1. до 15. октобра 2013. године у Босни и Херцеговини

ПОПИС СТАНОВНИШТВА У БиХ 2013. ГОДИНЕ – САЧУВАЈТЕ СВОЈЕ СЕЛО И СРПСКИ НАРОД У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ!

Јавни позив српском народу за учешће у попису становништва који се спроводи од 1. до 15. октобра 2013. године у Босни и Херцеговини.

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ДА УЧЕСТВУЈЕТЕ У ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА?

Одговор на ово питање је врло једноставан:

–       На основу резултата овогодишњег пописа, према броју становника у насељима и општинама БиХ, биће планирана и распоређивана државна и буџетска средства за финасирање инфраструктуре и других потреба у наредном периоду од најмање 10 година. Подсетите се да је претходни попис становника БиХ извршен је пре 22 године, односно 1991. године.

–       Села или насеља у којима не буде пописаних становника или их буде врло мало, државне и општинске власти неће финансирати, јер неће бити увршћена у планове издвајања буџетских средства. Тако ће изостати могућност финансирања обнове у рату уништених кућа, изградње и одржавања путева, гробаља, водовода, канализације, јавног превоза, итд.

–       Средства која општине, кантони или ентитети издвајају за српску заједницу и Српску православну цркву одређују се сразмерно броју пописаних СРБА! Није тешко закључити да за објекте у насељима са малим бројем или без пописаног српског становништва неће бити средстава, а апели и интервенције код државних и општинских власти неће бити од помоћи!

–       Пасивним односом и неучествовањем у октобарском попису становништва Срби могу угрозити и непокретности и другу имовину коју поседују на територији БиХ.

КАКО МОЖЕТЕ УЧЕСТВОВАТИ У ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА?

  • Пописивачи ће од 1. до 15. октобра 2013. године посетити свако домаћинство у БиХ и пописати све његове чланове.
  •     АКО У ТРЕНУТКУ ПОПИСА НИСТЕ ФИЗИЧКИ ПРИСУТНИ, опет можете бити пописани. У тренутку посете пописивача домаћинству, неопходно је присуство најмање једног пунолетног члана домаћинства који ће пописивачу пружити  податке о осталим, одсутним, члановима домаћинства (пре свега ЈМБГ) и нагласити да је одсуство тих чланова КРАЋЕ од 11 месеци (дуже одсутни чланови неће бити пописани).
  •     Уколико из неког разлога у време доласка пописивача нико од чланова домаћинства не буде присутан у домаћинству, можете захтевати НАКНАДНИ попис у општинском центру.
  •     Чак и ако вам је кућа оштећена/порушена и/или сте се до јуче налазили негде друго, можете бити пописани ви и ваши чланови домаћинства. Битно је да се у тренутку када пописивач буде пролазио кроз село од 1. до 15. октобра физички налазите у селу и изјавите да сте се вратили да живите у њему!

КАКО СЕ ИЗЈАСНИТИ?

  •     Ваше ПРАВО је да се изјасните као СРБИН/СРПКИЊА, који/а је ПРАВОСЛАВНЕ вере и који/а говори СРПСКИ језик!! Нико вас неможе и несме натерати да се изјасните другачије!!!

НЕ ДОЗВОЛИТЕ ДА НА ОВОМ ПОПИСУ НЕСТАНУ СРПСКА СЕЛА У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ!

НЕ ДОЗВОЛИТЕ ДА СЕ НА ОВОМ ПОПИСУ СМАЊИ БРОЈ СРПСКОГ СТАНОВНИШТВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ!

Groblje u Guberu

Guber je na četvrtom kilometru od Livna, na putu za Split, na izdignutom terenu Livanjskog polja. Deli se na Veliki i Mali Guber. U selu postoji jedno srpsko pravoslavno groblje.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/guber/

U Velikom i Malom Guberu si živele sledeće srpske porodice:

ARNAUTI – Nije poznat razlog promjene njihovog prezimena. Prije su se prezivali Mihaljica. Jedna familija Mihaljica iz Čaprazlija doselila je u Guber. U Guber dolaze za vrijeme turske vladavine, na posjed bega Arnautovića rodom iz Travnika. Moglo bi se reći, da su prezime dobili po osnovu rada na ovom imanju. Starinom su iz Crne Gore, tamo su se prezivali Miljanić. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

BAILO – Nemaju pouzdane podatke o svome porijeklu, a nisu sačuvali ni porodično predanje po ovom pitanju. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ĆEBEDžIJA – Došli su iz Hercegovine na imanje Naerlovića, kao najamni radnici. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

DUVNjAK – Ovi Duvnjaci vode porijeklo od Kupresa. Jedan od njih je došao u Guber, na imanje supruge, rođene Arnaut, pa su današnji Duvnjaci njegovi potomci. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

ILUKIĆI – Jedan od Ilukića je nekada došao u Guber na imanje Radeta, tu ostao, oženio se i formirao familiju. Sadašnji Ilukići su njegovi potomci. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

KOZOMORE – Ovdje su došli iz Bogdaša 1860. godine.

LAGANIN – Njihovo prijašnje prezime bilo je Milosav. Nije utvrđen razlog promjene prezimena kod ovog roda. Porijeklo vode iz Eminova sela od Duvna. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

NAERLOVIĆI – Ovo su doseljenici od Dicma, Dalmacija. U Guber su došli 1870. godine. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

PAŽINI – Pažini su stanovnici Piragića doca, zaseoka koji čini sastavni dio Velikog Gubera. Tvrde da su porijeklom Crnogorci. Ovaj rod je bio u kmetovskom odnosu sa begom Piragićem, pa su ovdje ostali nakon prestanka turske vladavine u Bosni. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

POKRAJCI – Ovdje su došli iz Prova. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

RACE – Ovo su doseljenici iz Zadra. Prema porodičnom predanju, oni su ovdje došli za vrijeme turske vladavine u BiH. Gledano kroz podatke na jednom spomeniku koji je podignut nekom od njihovih predaka, oni su ovdje od prije 1831. godine. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

RADETE – Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana. Prema usmenom predanju Radete su došle iz Crne Gore iz okoline Andrijevice . Po predanju, došao je otac sa 4 sina a nakon jedne jake livanjske zime jedan sin se vratio u Crnu Goru a tri su ostala. Prema podacima Radete su najprije jedan kraći period bili u Zabrišću (oko 20 godina) a nakon toga su se preselili u Držanlije i držali posjed kod begova 99 godina. Kako je po propisima Turske u to vrijeme bilo da kmet koji drži posjed 100 godina taj posjed dobija u svoje vlasništvo, da se to ne bi desilo beg Firdus im je naredio da se presele u Guber što su oni i učinili. U Guber su došli u isto vrijeme kad i Stanići. Prema priči Miće Radete  i u Zabrišću postiji srpsko groblje – gdje su sahranjivane i Radete, jer je on prilikom pošumljavanja zemljišta iznad Zabrišća naišao na staro groblje koje je bilo neobilježeno a teren je bio prekopan i preoran za pošumljavanje. Takođe, na karti Crne Gore na sjeveroistoku postoji selo koje se zove Radetino ali su sadašnji stanovnici Albanci.

TRIŠE – Smatraju ih za najstariju familiju u Guberu. Nisu sačuvali porodično predanje o svome daljnjem porijeklu. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ŽDERE – Ovdje su doselili iz Srđevića. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

Groblje u Čelebiću

U Čelebiću su dugi niz godina zajedno živjeli Srbi i Hrvati. Za razliku od drugih sela Livanjske regije, u ovom selu Srbi i Hrvati imaju zajedničko groblje, samo ih dijeli jedna niska pregrada.

Srpski rodovi u Čelebiću su:

CRNOGORCI – Crnogorci su u Čelebiću bili brojnija familija. Živili su nekada u Kovačiću. Gaje porodično predanje o svom crnogorskom porijeklu. Nije utvrđeno kojim putem su, i kada, došli na ove prostore. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

ERCEZI – U Čelebić su doselili iz Strupnića, starinom su iz Hercegovine. Slave Svetog apostola i jevanđelistu Luku – Lučindan.

KOZOMORE – U Čelebić su došli iz Bogdaša. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

KRAVARUŠIĆI – Prije su se zvali Marijani. U Čelebić su doselili iz Sajkovića. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

MILUTINI – Doselili su na današnje imanje iz Strupnića, za daljnje porijeklo ne znaju. Znaju da su po naređenju bega doselili u Čelebić. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

PETROVIĆI – Ovdje su doselili iz Otišića kod Vrlike, Dalmacija. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

RADIĆI – Vode porijeklo iz Posavine. U Čelebić su doselili iz Prova. Slave Svetog apostola Tomu – Tomindan.

RADOJE – Ovdje su doselili iz sela Glavice kod Glamoča, a u Glavice su došli kao kmetovi 1903. godine. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ROSIĆI – Doselili su iz Sajkovića. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ŠUNjKE – Ovaj rod potiče iz Crne Gore. Prema porodičnom predanju koje čuva Dušan Šunjka, sin Vladin, oni su prvo došli na teren u okolini Zadra i tamo promjenili prezime, iz Obad(ović) u Šunjka. Iz Zadarskog regiona preselili su kod Vrlike, a odatle su doselili u Livanjsko polje. Jedno vrijeme su im preci slavili Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, pa su poslije jednog zimskog stradanja prilikom nabavke pića za slavu, promjenili dan slavljenja na Svetog proroka Iliju – Ilindan.

VUJANOVIĆI – Došli su u ovo selo iz Dalmacije, negdje iz okolice Vrlike. Oni imaju zajedničko porijeklo sa Vujanovićima iz Radanovaca. Prema nekim podacima oni su iz Crne Gore. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/10/celebic/

U selu postoji i spomen-groblje na Barjaku, gde leže tela stradalih 1941. godine: https://omlivanjska.com/projekti/celebic/

Slike seoskog groblja su iz 2013. godine, slikane tokom akcije čišćenja groblja koju su organizovali Srbi iz Čelebića.

Гробље у Поточанима

Слике гробља пре и после кошења 2026. године

О православном гробљу у Поточанима

(аутор: Љубица Радета, рођена Јагодић)

Православно гробље у селу Поточани, заселак Јагодићи, налази се удаљено од центра села на сто метара. На једном благом узвишењу, постоји већ скоро два века. Годинама је било ограђено каменим зидом, такозваним сувозидом. Тако се штитио вечни мир почивших од уласка стоке и других скрнављења. Имала је и дрвена”лиса” (капија). Да ли су први становници желели да им покојници буду свакодневно близу и зашто је баш тако гробље у селу, а не поред села, за нас потомке остаће тајна?

Почетком осамдесетих година двадесетог века, када се још димиоједан оџак на православној кући, Јагодићи су покренули инцијативу да се огради гробље и направи метална капија. Потомци почиваших одазвали су се у великом броју и бетонски зид , у дужини од сто метара као и капија стоје већ тридесет година.

Srpsko Pravoslavno groblje u Potočanima
Српско православно гробље у Поточанима

Мртви и њихове вечне куће причају причу о народима, о њиховим одласцима и доласцима на неке просторе. Управо су гробови драгоцени у свом трајању и опстанку нарочито тамо где нас више нема. Гробови живе свој живот, имају смисао само ако остану где јесу, јер свако од нас настоји да почива тамо где је провео већи део свог живота. Живети на родном огњишту и умрети на својој земљи, то је велика људска тежња због које се и воде ратови.

Ратови ,геноцид и губитак територије, нису се дешавали само Србима у Босни. То је судбина свих који су живели у њој. Сви су нешто изгубили, сви одлазе и долазе, селе се. Али истине ради, павославних гробова је највише у Босни. Али сигурно сви носе у себи сећање на свој завичај, кућу, пријатеље и жељу да се некад врате или сврате. Велики народи са снагом и традицијом то и остваре као Јевреји. Речима своје заветне молитве: “Ако те икад заборавим, десница ме моја заборавила, о Јерусаллиме!”, они су преселили Јерусалим у памћење и нико га одатле не може узети,нити из њега истерати. Копирајмо и ми Јевреје.

Ми, Срби, који смо живели у Ливну, Дувну, Гламочу, Грахову ако већ не желимо или немамо услове да се вратимо у своје порушене домове, треба да као Јевреји преселимо у памћење свој завичај и пренесемо својим потомцима. То је најсигурнији начин за могући повратак неке будуће генерације на огњиште прадедова.

Srpsko Pravoslavno groblje u Potočanima
Српско православно гробље у Поточанима

А гробови и гробља чувају за будућност трагове прошлости. Тако на гробљу у Поточанима има двадесетак добро очуваних споменика са почетка деветнестог века. Својом масивношћу и читљивошћу истиче се споменик, огроман камени крст, Петра Јагодића који је родоначелник Јагодића у овом делу Босне. Има ту споменика и Срба из суседног села Подгреде, од презимена Јагодић, Ђуран, Цвијетић, Дувњак. Испод сваког надгробног обележја лежи зрно које је клицу заметнуло, па клија у сећањима потомака. Ми смо њима дужни, они су наши корени, морамо неговати гробља и томе учити нашу децу.

СРПСКИ РОДОВИ КОЈИ СУ НЕКАДА ЖИВЕЛИ У ПОТОЧАНИМА

ЋЕВАП – доселили су се из Баљака код Шуице. Славе Светог Архангела Михаила;

ЈАГОДИЋ – досељени из Тичева код Босанског Грахова. У Поточанима је до Другог светског рата живело 70 чланова ове породице, чији је последњи члан, али и последњи српски становник Поточана, Босиљка Јагодић, протерана 1992. године. Славе Светог Николу;

КАНЛИЋ – дошли су из Доњег Малована са Купрешке висоравни. Славе Светог Ђурђа;

МИЛИСАВ – доселили су се из Еминова села код Дувна. Славе Светог Николу;

ЦРНОГОРАЦ – исто као Црногорци из Застиња. Славе Светог Архангела Михаила;

ЦВИЈЕТИЋ (у неким изворима у икавском облику: Цвитић) – пореклом су из Баљака код Шуице, а тамо су се доселили из Тичева код Босанског Грахова. Славе Светог Архангела Михаила. Наиме, Марко Цвијетић је као дете дошао из Баљака у Поточане код бабе и деде по мајци, Јагодића. Славу Цвијетића из Баљака, Лазареву суботу, касније је заменио за славу своје бабе, Свети Архангел Михаило. Такође, у Поточанима је живео и Стојан Цвијетић из Лиштана, који се оженио Јелом Милисав и дошао на њено имање. Славио је Светог Архангела Михаила. Није био у сродству са Марком Цвијетићем.

Groblje u Zastinju-Livnu

Ispod sela Zastinja, nalazi se Srpsko pravoslavno groblje Zastinjsko, površine oko 8.500 m2. Prvobitno je bilo ograđeno suho zidanom ogradom od kamena, da bi 1937. godine ta ograda bila zamenjena betonskom. Starost groblja je teško utvrdititi, no ipak neke podatke je moguće saznati iz zapisa sa spomenika. Iz tih zapisa ili epitafa, ponešto možemo saznati o livanjskim porodicama, majstorima klesarima ali i ljudima koji su podizali spomenike. Govoreći o starom dijelu groblja, epitafi su na spomenicima, uglavnom pisani crkvenoslovenskim jezikom, sa dosta pravopisnih grešaka i izgovora livanjskog kraja.

Iako je dobar dio spomenika propao od zuba vremena, može se zaključiti da su sinovi uglavnom podizali spomenike ocu i majci.

Najstariji majstori klesari koji su ostavili traga na ovom groblju, bili su Bogić i Luka, Božo Tomašević i Jovo Jezdić. Kao najpoznatiji majstor pominje se Staniša Lakićević, 1770. godine. Pored njega pominju se Đuro i Simo Lakićević. Sin Staniše Lakićevića, Vid Staniša, bio je izvrstan majstor a takođe i njegova dva sina Stanko i Bili. Još su ostavili majstorskoga traga na zastinjskom groblju i spomenicima: Đuro Dulaš, Petar Boškov, braća Rade i Jovo Kukrika, Đuro i Nikola Nenadić, Sava, Lazo i Toša (Todor) Barzut.

Na kraju ćemo pomenuti Srpska i pravoslavna prezimena, livanjskih porodica, čija rodbina počiva na ovome groblju i o kojima se jako malo može saznati iz drugih izvora. To su: Balov, Barzut, Beara, Belenzada, Blagojević, Bogić, Boškov, Budelić, Budimlić, Bužanin, Dulaš, Grubor, Gvozdenović, Jezdić, Joksimović, Lola, Ljubojević, Miletić, Mačić, Radinović, Ratković, Sočivica, Stanković, Tomašević, Vulivić. Nešto više možemo saznati o porodicama: Basor, Crnogorac, Đurić, Erceg, Gligić, Jagodić, Kalaba, Kojda, Kozomora, Kujundžić, Kukrika, Lovren, Nenadić, Novaković, Pavlović, Pažin, Radić, Samardžić, Stanišić, Ždero.

Гробље у Голињеву

ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Почело сређивање терена око цркве у Голињеву

У Голињеву је пре Другог светског рата било 60 српских домова, а Срби су имали и своју цркву и гробље. Црква је спаљена током рата, а православно становништво побијено од стране усташа.  Више о овом селу и цркви можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/parohija-lijevanjska/crkva-u-golinjevu/

Гробље и црква и данас опстају али до скоро заборављени и у лошем стању. Зарасли у праву шуму, са великом муком су уопште и лоцирани 2013. године. Међутим, имало се шта пронаћи – иако без крова, зидине цркве су више од 70 година одолевале природи, сведочећи о труду и знању који су уложили мајстори који су је градили. На гробљу се налази двадесетак фино обрађених и лепо декорисаних крстова. Велики део гробова се приказивао тек након детаљне претраге терена, осим једног надгробног крста који је поносно пркосио израслој шуми и њеним покушајима да и њега обори. То је надгробни крст који је себи, за живота са својим синовима, подигао Иле Митровић 1937. године. Изгледа да Иле Митровић није дочекао да ту буде и сахрањен – по свему судећи, са својим синовима Павом, Пером и Радетом убијен је у Прологу.

По лоцирању цркве и гробља, кренуло се у крчење терена, а припремљен је и пројекат обнове цркве, о коме можете прочитати више овде: https://omlivanjska.com/projekti/projekatgolinjevo/

У Голињеву су до 1941. године живели и сахрањивали се следећи српски родови:

БОШКОВИЋИ – Досељеници су из Далмације, не зна се поуздано из ког места. Знају да им је даље порекло из Црне Горе. Прво су дошли у Рујане, одакле су се раселили у Чапразлије и Голињево.

МИТРОВИЋИ –

ПАЧАРИ – ПАЖИНИ –

РАТАЉИ – Пре доласка у Голињево презивали су се Ратић; дошли су из Далмације (Отишић) а крсна слава им је Јовањдан.

ТОШИЋИ –

ЖДЕРЕ –

 

Слике цркве и гробља из октобра 2014. године

Ове слике су направљене након крчења растиња током 2014. године.

Гробље у Голињеву 2026. године

Groblje u Priluci

Srpsko Pravoslavno groblje u Priluci je vrlo staro i nalazi se pored puta Livno-Bosansko Grahovo.

U Priluci su živele sledeće srpske porodice:

ERCEG – preci (poreklom iz Hercegovine) su im se doselili iz Donjih Rujana i slave Svetog Nikolu.

LJUBOJA –

MIHAJLO –

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/priluka/

Slike groblja su iz 2013. godine.

Јанковића гробље – Коморани/Грборези

Православно ”Јанковића гробље” или ”Јанково гробље” налази се одмах поред католичког гробља у Коморанима. Међутим, православни српски родови из Коморана – Ждере и Радићи – сахрањивали су се на православном гробљу у Губеру. У Јанковића гробљу су се сахрањивали Јанковићи из суседних Грбореза. Гробље се и налази на брежуљку између Коморана и Грбореза. Према старим натписима на овом гробљу Јанковићи су некада носили преуиме Никша, а данашње презиме је, по свему судећи, настало по извесном Јанку Никши, који је сахрањен на овом гробљу. Најстарији споменици припадају крају 18. века и спадају међу старије православне споменик на овом простору. Задњи укоп, колико је познато, био је 1993. године.

Слике Јанковића гробља из 2014. године

Слике Јанковића гробља из 2024. године

Pravoslavno groblje – Bila

Pored puta Livno-Split je malo pravoslavno groblje. Najstariji spomenici su sa kraja XIX veka.

U selu su, od srpskih rodova, živele Kozomare, koje su se tu doselile iz Bogdaša. Slave Svetog Jovana.

Više o selu možete pročitati na ovoj stranici: https://omlivanjska.com/2012/11/10/bila/

Slike groblja koje ovde možete videti su iz 2013. godine.

Proslavljena slava crkve u Gubinu

Drugi dan praznika Uspenja Presvete Bogorodice, koji je Crkva posvetila Nerukotvorenom Obrazu Gospoda Isusa Hrista (Ubrus), svetu Liturgiju služio je otac Željko Đurica, u crkvi u Gubinu. Nakon blagosiljanja koljiva i rezanja slavskog kolača, sveštenik je govorio o značaju praznika i okupljanju vjernog naroda u svojoj crkvi na svetoj Liturgiji, a zatim kratko obavjestio prisutne o daljim radovima na obnovi crkve te pripremama za osvećenje.

Ispred parohijskog doma, uslijedio je slavski ručak na kom je otac Željko još jednom čestitao praznik, zahvalio svima na doprinosu oko obnove crkve i duhovnog života na ovoj parohiji. Druženje je nastvljeno do kasno po podne, uz balote, fudbal i prijatan razgovor.

PAROHIJA LIJEVANJSKA

———————————————————–

Прослављена слава цркве у Губину

Други дан празника Успења Пресвете Богородице, који је Црква посветила Нерукотвореном Образу Господа Исуса Христа (Убрус), свету Литургију служио је отац Жељко Ђурица, у цркви у Губину. Након благосиљања кољива и резања славског колача, свештеник је говорио о значају празника и окупљању вјерног народа у својој цркви на светој Литургији, а затим кратко обавјестио присутне о даљим радовима на обнови цркве те припремама за освећење.

Испред парохијског дома, услиједио је славски ручак на ком је отац Жељко још једном честитао празник, захвалио свима на доприносу око обнове цркве и духовног живота на овој парохији. Дружење је наствљено до касно по подне, уз балоте, фудбал и пријатан разговор.

ПАРОХИЈА ЛИЈЕВАЊСКА

Proslavljena slava crkve u Livnu

Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, (28.08.2013.god.) kome je i crkva u Lijevnu posvećena, svetu Liturgiju služio je nadležni paroh uz sasluženje paroha glamočkog, protonamjesnika Slobodana Kljajića i ćakona glamočkog Srđana Belenzade. Otac Slobodan je čestitao lijevanjskim parohijanima slavu Crkve i istakao značaj molitvenog obraćanja Presvetoj majci Božijoj. Našoj malobrojnoj zajednici ove godine su se pridružili vojnici OS BiH, i svojim prisustvom uveličali slavlje. Kuma slave bila je gospođa Milka Jeličić. Nakon svete Liturgije, u sali parohijskog doma, upriličena je trpeza ljubavi za sve prisutne.

PAROHIJA LIJEVANJSKA

——————————————————————————————

Прослављена слава цркве у Ливну

На празник Успења Пресвете Богородице, (28.08.2013.год.) коме је и црква у Лијевну посвећена, свету Литургију служио је надлежни парох уз саслужење пароха гламочког, протонамјесника Слободана Кљајића и ћакона гламочког Срђана Белензаде. Отац Слободан је честитао лијевањским парохијанима славу Цркве и истакао значај молитвеног обраћања Пресветој мајци Божијој. Нашој малобројној заједници ове године су се придружили војници ОС БиХ, и својим присуством увеличали славље. Кума славе била је госпођа Милка Јеличић. Након свете Литургије, у сали парохијског дома, уприличена је трпеза љубави за све присутне.

ПАРОХИЈА ЛИЈЕВАЊСКА