Архиве аутора: OML

Groblje u Potočanima

(autor: Ljubica Radeta)

Pravoslavno groblje u selu Potočani, zaselak Jagodići, nalazi se udaljeno od centra sela na sto metara. Na jednom blagom uzvišenju, postoji već skoro dva veka. Godinama je bilo ograđeno kamenim zidom, takozvanim suvozidom. Tako se štitio večni mir počivših od ulaska stoke i drugih skrnavljenja. Imala je i drvena”lisa” (kapija). Da li su prvi stanovnici želeli da im pokojnici budu svakodnevno blizu i zašto je baš tako groblje u selu, a ne pored sela, za nas potomke ostaće tajna?

Početkom osamdesetih godina dvadesetog veka, kada se još dimiojedan odžak na pravoslavnoj kući, Jagodići su pokrenuli incijativu da se ogradi groblje i napravi metalna kapija. Potomci počivaših odazvali su se u velikom broju i betonski zid , u dužini od sto metara kao i kapija stoje već trideset godina.

Srpsko Pravoslavno groblje u Potočanima

Mrtvi i njihove večne kuće pričaju priču o narodima, o njihovim odlascima i dolascima na neke prostore. Upravo su grobovi dragoceni u svom trajanju i opstanku naročito tamo gde nas više nema. Grobovi žive svoj život, imaju smisao samo ako ostanu gde jesu, jer svako od nas nastoji da počiva tamo gde je proveo veći deo svog života. Živeti na rodnom ognjištu i umreti na svojoj zemlji, to je velika ljudska težnja zbog koje se i vode ratovi.

Ratovi ,genocid i gubitak teritorije, nisu se dešavali samo Srbima u Bosni. To je sudbina svih koji su živeli u njoj. Svi su nešto izgubili, svi odlaze i dolaze, sele se. Ali istine radi, pavoslavnih grobova je najviše u Bosni. Ali sigurno svi nose u sebi sećanje na svoj zavičaj, kuću, prijatelje i želju da se nekad vrate ili svrate. Veliki narodi sa snagom i tradicijom to i ostvare kao Jevreji. Rečima svoje zavetne molitve: “Ako te ikad zaboravim, desnica me moja zaboravila, o Jerusallime!”, oni su preselili
Jerusalim u pamćenje i niko ga odatle ne može uzeti,niti iz njega isterati. Kopirajmo i mi Jevreje.

Mi, Srbi, koji smo živeli u Livnu, Duvnu, Glamoču, Grahovu ako već ne želimo ili nemamo uslove da se vratimo u svoje porušene domove, treba da kao Jevreji preselimo u pamćenje svoj zavičaj i prenesemo svojim potomcima. To je najsigurniji način za mogući povratak neke buduće generacije na ognjište pradedova.

Srpsko Pravoslavno groblje u Potočanima

A grobovi i groblja čuvaju za budućnost tragove prošlosti. Tako na groblju u Potočanima ima dvadesetak dobro očuvanih spomenika sa početka devetnestog veka. Svojom masivnošću i čitljivošću ističe se spomenik, ogroman kameni krst, Petra Jagodića koji je rodonačelnik Jagodića u ovom delu Bosne. Ima tu spomenika i Srba iz susednog sela Podgrede, od prezimena Jagodić, Đuran, Cvijetić, Duvnjak. Ispod svakog nadgrobnog obeležja leži zrno koje je klicu zametnulo, pa klija u sećanjima potomaka. Mi smo njima dužni, oni su naši koreni, moramo negovati groblja i tome učiti našu decu.

SRPSKI RODOVI KOJI SU NEKADA ŽIVELI U POTOČANIMA

ĆEVAP – doselili su se iz Baljaka kod Šuice. Slave Svetog Arhangela Mihaila;

JAGODIĆ – doseljeni iz Tičeva kod Bosanskog Grahova. U Potočanima je do Drugog svetskog rata živelo 70 članova ove porodice, čiji je poslednji član, ali i poslednji srpski stanovnik Potočana, Bosiljka Jagodić, proterana 1992. godine. Slave Svetog Nikolu;

KANLIĆ – došli su iz Donjeg Malovana sa Kupreške visoravni. Slave Svetog Đurđa;

MILISAV – doselili su se iz Eminova sela kod Duvna. Slave Svetog Nikolu;

CRNOGORAC – isto kao Crnogorci iz Zastinja. Slave Svetog Arhangela Mihaila;

CVIJETIĆ (u nekim izvorima u ikavskom obliku: Cvitić) – poreklom su iz Baljaka kod Šuice, a tamo su se doselili iz Tičeva kod Bosanskog Grahova. Slave Svetog Arhangela Mihaila. Naime, Marko Cvijetić je kao dete došao iz Baljaka u Potočane kod babe i dede po majci, Jagodića. Slavu Cvijetića iz Baljaka, Lazarevu subotu, kasnije je zamenio za slavu svoje babe, Sveti Arhangel Mihailo. Takođe, u Potočanima je živeo i Stojan Cvijetić iz Lištana, koji se oženio Jelom Milisav i došao na njeno imanje. Slavio je Svetog Arhangela Mihaila. Nije bio u srodstvu sa Markom Cvijetićem.

Groblje u Zastinju-Livnu

Ispod sela Zastinja, nalazi se Srpsko pravoslavno groblje Zastinjsko, površine oko 8.500 m2. Prvobitno je bilo ograđeno suho zidanom ogradom od kamena, da bi 1937. godine ta ograda bila zamenjena betonskom. Starost groblja je teško utvrdititi, no ipak neke podatke je moguće saznati iz zapisa sa spomenika. Iz tih zapisa ili epitafa, ponešto možemo saznati o livanjskim porodicama, majstorima klesarima ali i ljudima koji su podizali spomenike. Govoreći o starom dijelu groblja, epitafi su na spomenicima, uglavnom pisani crkvenoslovenskim jezikom, sa dosta pravopisnih grešaka i izgovora livanjskog kraja.

Iako je dobar dio spomenika propao od zuba vremena, može se zaključiti da su sinovi uglavnom podizali spomenike ocu i majci.

Najstariji majstori klesari koji su ostavili traga na ovom groblju, bili su Bogić i Luka, Božo Tomašević i Jovo Jezdić. Kao najpoznatiji majstor pominje se Staniša Lakićević, 1770. godine. Pored njega pominju se Đuro i Simo Lakićević. Sin Staniše Lakićevića, Vid Staniša, bio je izvrstan majstor a takođe i njegova dva sina Stanko i Bili. Još su ostavili majstorskoga traga na zastinjskom groblju i spomenicima: Đuro Dulaš, Petar Boškov, braća Rade i Jovo Kukrika, Đuro i Nikola Nenadić, Sava, Lazo i Toša (Todor) Barzut.

Na kraju ćemo pomenuti Srpska i pravoslavna prezimena, livanjskih porodica, čija rodbina počiva na ovome groblju i o kojima se jako malo može saznati iz drugih izvora. To su: Balov, Barzut, Beara, Belenzada, Blagojević, Bogić, Boškov, Budelić, Budimlić, Bužanin, Dulaš, Grubor, Gvozdenović, Jezdić, Joksimović, Lola, Ljubojević, Miletić, Mačić, Radinović, Ratković, Sočivica, Stanković, Tomašević, Vulivić. Nešto više možemo saznati o porodicama: Basor, Crnogorac, Đurić, Erceg, Gligić, Jagodić, Kalaba, Kojda, Kozomora, Kujundžić, Kukrika, Lovren, Nenadić, Novaković, Pavlović, Pažin, Radić, Samardžić, Stanišić, Ždero.

Гробље у Голињеву

ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Почело сређивање терена око цркве у Голињеву

У Голињеву је пре Другог светског рата било 60 српских домова, а Срби су имали и своју цркву и гробље. Црква је спаљена током рата, а православно становништво побијено од стране усташа. Више о овом селу и цркви можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/parohija-lijevanjska/crkva-u-golinjevu/

Гробље и црква и данас опстају али до скоро заборављени и у лошем стању. Зарасли у праву шуму, са великом муком су уопште и лоцирани 2013. године. Међутим, имало се шта пронаћи – иако без крова, зидине цркве су више од 70 година одолевале природи, сведочећи о труду и знању који су уложили мајстори који су је градили. На гробљу се налази двадесетак фино обрађених и лепо декорисаних крстова. Велики део гробова се приказивао тек након детаљне претраге терена, осим једног надгробног крста који је поносно пркосио израслој шуми и њеним покушајима да и њега обори. То је надгробни крст који је себи, за живота са својим синовима, подигао Иле Митровић 1937. године. Изгледа да Иле Митровић није дочекао да ту буде и сахрањен – по свему судећи, са својим синовима Павом, Пером и Радетом убијен је у Прологу.

По лоцирању цркве и гробља, кренуло се у крчење терена, а припремљен је и пројекат обнове цркве, о коме можете прочитати више овде: https://omlivanjska.com/projekti/projekatgolinjevo/

У Голињеву су до 1941. године живели и сахрањивали се следећи српски родови:

БОШКОВИЋИ – Досељеници су из Далмације, не зна се поуздано из ког места. Знају да им је даље порекло из Црне Горе. Прво су дошли у Рујане, одакле су се раселили у Чапразлије и Голињево.

МИТРОВИЋИ –

ПАЧАРИ – ПАЖИНИ –

РАТАЉИ – Пре доласка у Голињево презивали су се Ратић; дошли су из Далмације (Отишић) а крсна слава им је Јовањдан.

ТОШИЋИ –

ЖДЕРЕ –

Слике цркве и гробља из октобра 2014. године

Ове слике су направљене након крчења растиња током 2014. године.

Улаз у гробље

Поглед на гробље након крчења

Црква којој се сада може прићи

Унутрашњост цркве

И Х Н К Овде почива Ј(?)ања Бошковић рођ 185? умрла г. 1919 вјечна памјат овај споменик подигоше њезин синови Нико, Перо, Јово

Овде почива Милица Бошковић…

И С Х Р Ови спомен подиж. 1937 Иле Митровић и синови за живота рође. 15.3.1883.

И С Х Р Овде почива Марко Пажин рођ 25.4. год 1797 умро ?? 1897 вјечна му памјат ови спомен подиже Јово Пажин свом оцу Марку Пажину

Groblje u Priluci

Srpsko Pravoslavno groblje u Priluci je vrlo staro i nalazi se pored puta Livno-Bosansko Grahovo.

U Priluci su živele sledeće srpske porodice:

ERCEG – preci (poreklom iz Hercegovine) su im se doselili iz Donjih Rujana i slave Svetog Nikolu.

LJUBOJA –

MIHAJLO –

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/priluka/

Slike groblja su iz 2013. godine.

Овај крст подигну Иљ. Хрцг (Ерцег) својој мајци Јованки која с(е) Х(ристу) пр(ед)стави д(а)н(а) 14.4.1925.

ОВN СПОМХН ПОДNЖУ БОЖ. ХРЦК (Ерцег) ОЦУ ТОМN…

Groblje u Komoranima

Iako u Komoranima postoje dva stara groblja u njih se nikada nisu ukopavali mještani ovog sela. Do izgradnje novog katoličkog groblja s kapelicom (renovirana 2008-2010 godine), sve tri vjeroispovjesti su se sahranjivale u susjednim selima, dok su se u groblja u Komoranima sahranjivali žitelji iz susjednih sela. Tako su se pravoslavni Radići i Ždere sahranjivali na pravoslavnom groblju u Guberu.

Pravoslavno groblje u Komoranima, poznato kao Jankovića Groblje, je omanje i sa 7 spomenika nepravilne forme i utonulih u zemlju. U njemu su spomenici i krstovi iz 1797. i 1803. godine. Groblje je jako zapušteno, a grobnice oštećene. Specifično je po tome što se u njemu nikad nisu sahranjivali pravoslavci iz Komorana, niti je Jankovića bilo u selu. U to groblje su se pokopavali Jankovići iz susjednih Grboreza (niko od tog prezimena ne živi u okolini, potomci posjećuju i uređuju grobove).

U ovom selu su živele sledeće srpske porodice:

RADIĆ – njihov predak je došao iz Glamoča na imanje supruge, čije je devojačko prezime bilo Ždero. Slave Svetog Tomu.

ŽDERO – došli su iz Gubera. Slave Svetog Jovana;

Više o selu možete pročitati na ovoj stranici: https://omlivanjska.com/2012/11/09/komorani/

Slike Jankovog groblja koje ovde možete videti su iz 2013. godine.

Pravoslavno groblje – Bila

Pored puta Livno-Split je malo pravoslavno groblje. Najstariji spomenici su sa kraja XIX veka.

U selu su, od srpskih rodova, živele Kozomare, koje su se tu doselile iz Bogdaša. Slave Svetog Jovana.

Više o selu možete pročitati na ovoj stranici: https://omlivanjska.com/2012/11/10/bila/

Slike groblja koje ovde možete videti su iz 2013. godine.

Овдје почива тјело Томе Козоморе (датуми нечитки на слици) оца Козоморе Пере мајке Козоморе Стана овај спомен подижу Козомора Владо оцу Томи деди Пери баби Стани Стани са сестром…

Козомара Анђа, 1884-1975, подиже син Милош са женом, братом и сестрама

Овај спомен подиже Козомра Рајка својој сестри Вукосави…

Proslavljena slava crkve u Gubinu

Drugi dan praznika Uspenja Presvete Bogorodice, koji je Crkva posvetila Nerukotvorenom Obrazu Gospoda Isusa Hrista (Ubrus), svetu Liturgiju služio je otac Željko Đurica, u crkvi u Gubinu. Nakon blagosiljanja koljiva i rezanja slavskog kolača, sveštenik je govorio o značaju praznika i okupljanju vjernog naroda u svojoj crkvi na svetoj Liturgiji, a zatim kratko obavjestio prisutne o daljim radovima na obnovi crkve te pripremama za osvećenje.

Ispred parohijskog doma, uslijedio je slavski ručak na kom je otac Željko još jednom čestitao praznik, zahvalio svima na doprinosu oko obnove crkve i duhovnog života na ovoj parohiji. Druženje je nastvljeno do kasno po podne, uz balote, fudbal i prijatan razgovor.

Slava crkve u Gubinu, Velika Gospojina-Ubrus, 2013. godine

PAROHIJA LIJEVANJSKA

———————————————————–

Прослављена слава цркве у Губину

Други дан празника Успења Пресвете Богородице, који је Црква посветила Нерукотвореном Образу Господа Исуса Христа (Убрус), свету Литургију служио је отац Жељко Ђурица, у цркви у Губину. Након благосиљања кољива и резања славског колача, свештеник је говорио о значају празника и окупљању вјерног народа у својој цркви на светој Литургији, а затим кратко обавјестио присутне о даљим радовима на обнови цркве те припремама за освећење.

Испред парохијског дома, услиједио је славски ручак на ком је отац Жељко још једном честитао празник, захвалио свима на доприносу око обнове цркве и духовног живота на овој парохији. Дружење је наствљено до касно по подне, уз балоте, фудбал и пријатан разговор.

ПАРОХИЈА ЛИЈЕВАЊСКА

Proslavljena slava crkve u Livnu

Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, (28.08.2013.god.) kome je i crkva u Lijevnu posvećena, svetu Liturgiju služio je nadležni paroh uz sasluženje paroha glamočkog, protonamjesnika Slobodana Kljajića i ćakona glamočkog Srđana Belenzade. Otac Slobodan je čestitao lijevanjskim parohijanima slavu Crkve i istakao značaj molitvenog obraćanja Presvetoj majci Božijoj. Našoj malobrojnoj zajednici ove godine su se pridružili vojnici OS BiH, i svojim prisustvom uveličali slavlje. Kuma slave bila je gospođa Milka Jeličić. Nakon svete Liturgije, u sali parohijskog doma, upriličena je trpeza ljubavi za sve prisutne.

Slava crkve u Livnu, Velika Gospojina 2013. godine

PAROHIJA LIJEVANJSKA

——————————————————————————————

Прослављена слава цркве у Ливну

На празник Успења Пресвете Богородице, (28.08.2013.год.) коме је и црква у Лијевну посвећена, свету Литургију служио је надлежни парох уз саслужење пароха гламочког, протонамјесника Слободана Кљајића и ћакона гламочког Срђана Белензаде. Отац Слободан је честитао лијевањским парохијанима славу Цркве и истакао значај молитвеног обраћања Пресветој мајци Божијој. Нашој малобројној заједници ове године су се придружили војници ОС БиХ, и својим присуством увеличали славље. Кума славе била је госпођа Милка Јеличић. Након свете Литургије, у сали парохијског дома, уприличена је трпеза љубави за све присутне.

ПАРОХИЈА ЛИЈЕВАЊСКА

Udruženje Ognjena Marija Livanjska u poseti episkopu bihaćko-petrovačkom Atanasiju

Njegovo Preosveštenstvo Episkop bihaćko-petrovački, gospodin Atanasije, juče je u vladičanskom dvoru u Bosanskom Petrovcu primio paroha lijevanjskog oca Željka Đuricu i predsjednicu Upravnog odbora Udruženja Ognjena Marija Livanjska iz Beograda, gospođu Gordanu Cvetić Dostanić.

Episkop Atanasije sa Gordanom Dostanić i o. Željkom Đuricom, septembar 2013. godine

Tokom jednočasovnog razgovora episkopu je predstavljeno stanje u Parohiji lijevanjskoj, kao i pažnja koju Udruženje Ognjena Marija Livanjska i uprava parohije usmjeravaju ka očuvanju i održavanju vjerskih i kulturnih objekata.
Iskazana briga Njegovog Preosveštenstva za život vjernika parohije, podrška aktivnostima udruženih raseljenih livanjskih Srba, kao i Njegovi savjeti jačaju duh i ulivaju dodatnu snagu za pronalaženje pravog pristupa predstojećem radu.
Posjeta vladici završena je posjetom manastiru Rmanj na slapovima Une kraj Martin Broda.

Manastir Rmanj

—————————————————————————————-

Удружење Огњена Марија Ливањска у посети епископу бихаћко-петровачком Атанасију

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки, господин Атанасије, јуче је у владичанском двору у Босанском Петровцу примио пароха лијевањског оца Жељка Ђурицу и предсједницу Управног одбора Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, госпођу Гордану Цветић Достанић.
Током једночасовног разговора епископу је представљено стање у Парохији лијевањској, као и пажња коју Удружење Огњена Марија Ливањска и управа парохије усмјеравају ка очувању и одржавању вјерских и културних објеката.
Исказана брига Његовог Преосвештенства за живот вјерника парохије, подршка активностима удружених расељених ливањских Срба, као и Његови савјети јачају дух и уливају додатну снагу за проналажење правог приступа предстојећем раду.
Посјета владици завршена је посјетом манастиру Рмањ на слаповима Уне крај Мартин Брода.

Ilindanski dani u Livanjskom polju

Svake godine u danima oko Ilindana, Srbi iz Livanjskog polja se okupljaju u svom zavičaju, po selima i u svojim domovima. Ustaljena je praksa da se narod okuplja u već određene dane na bogosluženjima u crkvama Livanjskog polja. Tako je bilo i ove godine – pristigli iz raznih delova Bosne i Hercegovine, Srbije, Evrope pa čak i Amerike sa svojim porodicama, pridružili su se onima koji i dalje žive na ovim prostorima. Za starije je ovo bila prilika da se ponovo sretnu sa starim prijateljima, a za decu šansa za nova druženja i prijateljstva.

U Gubinu se narod već tradicionalno okuplja 31. jula u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice. Tako se ove godine na Svetoj Liturgiji okupilo oko 40 vernika. Obraćajući se okupljenima, o. Željko Đurica je podsetio prisutne da se ove godine navršava 130 godina od izgradnje Gubinske crkve, istovremeno im skrenuvši pažnju na važnost okupljanja ne samo u svojim kućama nego i u molitvenoj zajednici, na bogosluženjima. Nakon bogosluženja, druženje je nastavljeno u crkvenoj porti, uz osveženje za sve prisutne.

Gubin, 31. jul 2013. godine

Prvog dana avgusta, narod iz Gornjih i Donjih Peulja se tradicionalna okuplja oko svoje crkve posvećene Sv. Velikomučeniku Georgiju. Svetoj Liturgiji u ovom hramu je prisustvovalo desetak vernika, uključujući i kuma crkve, Špiru Galića, koji je sa porodicom doputovao iz Amerike. 1. Avgust je i dan kada se narod iz okoline Grahova tradicionalno okuplja na Šatorskom jezeru, družeći se do kasno u noć u veseloj atmosferi. U popodnevnim satima, parastos za sve nevino postradale na ovoj planini u prethodnim ratovima i zbegovima služili su o. Željko Đurica, paroh Lijevanjski, i o. Aleksandar Reljić, paroh Grahovski.

Peulje, 1. avgust 2013. godine

Sator, 1. avgust 2013. godine

Najsvečanije je ipak bilo na sam Ilindan u Crnom Lugu. Ovaj dan je i slava crkve u ovom selu, koja je posvećena Svetom proroku Iliji, pa se tada održava i najveći crkveno-narodni sabor u ovim danima. Okupljanje je započelo Svetom Liturgijom na kojoj se okupilo oko 70 vernika a koju su služili o. Aleksandar Reljić, praoh Grahovski, i o. Željko Đurica, paroh Lijevanjski. Obraćajući se okupljenom narodu, o. Aleksandar je govorio o životu Svetog proroka Ilije, ali i podsetio okupljene o važnosti izbegavanja međusobnih svađa i razdora. U popodnevnim časovima je služena i večernja služba, a mnoštvo naroda iz celog Livanjskog polja se okupilo u okolini crkve u kasnim večernjim satima. Udruženje Ognjena Marija Livanjska je ovom prilikom postavilo svoj štand, na kome su posetioci imali prilike da se upoznaju sa radom Udruženja.

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Veliki broj ljudi se okupio i 4. avgusta oko crkve u Vrbici, kada se tradicionalno okupljaju pre svega sadašnji i bivši meštani Bogdaša, Vrbice, Radanovaca, Bojmunata i Čelebića, ali i narod iz ostalih delova Livanjskog polja. U Vrbičkoj crkvi posvećenoj Silasku Svetog Duha na Apostole se okupio veliki broj vernika. Obraćajući se okupljenom narodu, otac Željko Đurica je podsetio prisutne da, kao što ljudsko telo traži hranu, tako i ljudksa duša traži duhovnu hranu, te da za dobrobit nas samih nesmemo zapostaviti ni jedno ni drugo. Podstakao je verni narod i da se što češće i u što većem broju okuplja u svom zavičaju i oko svoje crkve. Kao i obično, za prisutne je pripremljen ručak, čiji domaćini su ove godine bili Radanovčani, dok će sledeće godine ova čast pripasti Čelebićanima. Nakon ručka, narod se zadržao do kasno u noć u druženju i veselju.

Vrbica, 4. avgust 2013. godine

UDRUŽENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

——————————————————————————–

Сваке године у данима око Илиндана, Срби из Ливањског поља се окупљају у свом завичају, по селима и у својим домовима. Устаљена је пракса да се народ окупља у већ одређене дане на богослужењима у црквама Ливањског поља. Тако је било и ове године – пристигли из разних делова Босне и Херцеговине, Србије, Европе па чак и Америке са својим породицама, придружили су се онима који и даље живе на овим просторима. За старије је ово била прилика да се поново сретну са старим пријатељима, а за децу шанса за нова дружења и пријатељства.

У Губину се народ већ традиционално окупља 31. јула у цркви Успења Пресвете Богородице. Тако се ове године на Светој Литургији окупило око 40 верника. Обраћајући се окупљенима, о. Жељко Ђурица је подсетио присутне да се ове године навршава 130 година од изградње Губинске цркве, истовремено им скренувши пажњу на важност окупљања не само у својим кућама него и у молитвеној заједници, на богослужењима. Након богослужења, дружење је настављено у црквеној порти, уз освежење за све присутне.

Првог дана августа, народ из Горњих и Доњих Пеуља се традиционална окупља око своје цркве посвећене Св. Великомученику Георгију. Светој Литургији у овом храму је присуствовало десетак верника, укључујући и кума цркве, Шпиру Галића, који је са породицом допутовао из Америке. 1. Август је и дан када се народ из околине Грахова традиционално окупља на Шаторском језеру, дружећи се до касно у ноћ у веселој атмосфери. У поподневним сатима, парастос за све невино пострадале на овој планини у претходним ратовима и збеговима служили су о. Жељко Ђурица, парох Лијевањски, и о. Александар Рељић, парох Граховски.

Најсвечаније је ипак било на сам Илиндан у Црном Лугу. Овај дан је и слава цркве у овом селу, која је посвећена Светом пророку Илији, па се тада одржава и највећи црквено-народни сабор у овим данима. Окупљање је започело Светом Литургијом на којој се окупило око 70 верника а коју су служили о. Александар Рељић, праох Граховски, и о. Жељко Ђурица, парох Лијевањски. Обраћајући се окупљеном народу, о. Александар је говорио о животу Светог пророка Илије, али и подсетио окупљене о важности избегавања међусобних свађа и раздора. У поподневним часовима је служена и вечерња служба, а мноштво народа из целог Ливањског поља се окупило у околини цркве у касним вечерњим сатима. Удружење Огњена Марија Ливањска је овом приликом поставило свој штанд, на коме су посетиоци имали прилике да се упознају са радом Удружења.

Велики број људи се окупио и 4. августа око цркве у Врбици, када се традиционално окупљају пре свега садашњи и бивши мештани Богдаша, Врбице, Радановаца, Бојмуната и Челебића, али и народ из осталих делова Ливањског поља. У Врбичкој цркви посвећеној Силаску Светог Духа на Апостоле се окупио велики број верника. Обраћајући се окупљеном народу, отац Жељко Ђурица је подсетио присутне да, као што људско тело тражи храну, тако и људкса душа тражи духовну храну, те да за добробит нас самих несмемо запоставити ни једно ни друго. Подстакао је верни народ и да се што чешће и у што већем броју окупља у свом завичају и око своје цркве. Као и обично, за присутне је припремљен ручак, чији домаћини су ове године били Радановчани, док ће следеће године ова част припасти Челебићанима. Након ручка, народ се задржао до касно у ноћ у дружењу и весељу.

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Prvi parastos stradalima na spomen-groblju u Čelebiću!

U selu Čelebiću, na spomen-groblju na Barjaku, 3. avgusta je služen pomen za preko 400 meštana ovog sela koji su krajem jula 1941. godine pobijeni od strane ustaša. Tokom tih zlih dana, oko 150 meštana, u glavnom muškaraca iz Čelebića, Bojmunata i Radanovaca odvedeno je i bačeno u jamu Bikušu, gde njihove kosti i danas počivaju. Najveći broj meštana sela Čelebić, mahom žena, dece i staraca pobijen je u seoskoj školi odakle su njihova tela konjskim zaprežnim kolima prebačena u već pripremljene grobnice na brdašcu Barjak, gde su zakopana. Nakon Drugog svetskog rata, na ovom mestu je podignut spomenik stradalima čija tela se još uvek tu nalaze, ali je oštećen tokom građanskog rata devedesetih godina.

Parastos, koji je 3. avgusta 2013. godine služio paroh Lijevanjski, otac Željko Đurica je (koliko je poznato) prvi ikada služen na ovom svetom mestu. Ovom prilikom se okupilo 32 ljudi, mahom bivših stanovnika Čelebića, potomaka onih koji su pre 72 godine postradali u ovom selu. Od ove godine, prema želji potomaka, 3. avgust je ustanovljen kao dan godišnjeg parastosa kada će se okupljeni zajednički sećati svojih mučenički postradalih predaka.

Prisutnima se obratio Milovan Erceg, istoričar poreklom iz ovog mesta čiji su pretci takođe postradali u ovom selu 1941. godine. Svojim obraćanjem podsetio je prisutne na tragične događaje iz jula 1941. godine i zlo koje se tada desilo. Takođe, prisutnima obratio i Nikola Petrović, rođeni Čelebićanin i predsednik Udruženja Ognjena Marija Livanjska, koji je istakao važnost okupljanja na ovom svetom mestu, izrazio je zadovoljstvo što se toliko ljudi okupilo na ovaj dan, istovremeno podstičući okupljene da se zamisle kako bi ovo okupljanje izgledalo da je sa nama moglo biti i 400 postradalih. Istovremeno, svojim obraćanjem je informisao prisutne i o planovima za obnovu spomen-groblja na Barjaku, koje započinje tokom avgusta i zahvalio se Čelebićanima i ostalim dobrotvorima na prilozima.

Tokom popodneva, manja grupa ljudi se sa ocem Željkom uputila ka jami Bikuši, gde su se, u molitvi sakupljeni, setili onih čije mošti i dan danas leže u ovoj jami.

UDRUŽENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

—————————————————————————-

У селу Челебићу, на спомен-гробљу на Барјаку, 3. августа је служен помен за преко 400 мештана овог села који су крајем јула 1941. године побијени од стране усташа. Током тих злих дана, око 150 мештана, у главном мушкараца из Челебића, Бојмуната и Радановаца одведено је и бачено у јаму Бикушу, где њихове кости и данас почивају. Највећи број мештана села Челебић, махом жена, деце и стараца побијен је у сеоској школи одакле су њихова тела коњским запрежним колима пребачена у већ припремљене гробнице на брдашцу Барјак, где су закопана. Након Другог светског рата, на овом месту је подигнут споменик страдалима чија тела се још увек ту налазе, али је оштећен током грађанског рата деведесетих година.

Парастос, који је 3. августа 2013. године служио парох Лијевањски, отац Жељко Ђурица је (колико је познато) први икада служен на овом светом месту. Овом приликом се окупило 32 људи, махом бивших становника Челебића, потомака оних који су пре 72 године пострадали у овом селу. Од ове године, према жељи потомака, 3. август је установљен као дан годишњег парастоса када ће се окупљени заједнички сећати својих мученички пострадалих предака.

Присутнима се обратио Милован Ерцег, историчар пореклом из овог места чији су претци такође пострадали у овом селу 1941. године. Својим обраћањем подсетио је присутне на трагичне догађаје из јула 1941. године и зло које се тада десило. Такође, присутнима обратио и Никола Петровић, рођени Челебићанин и председник Удружења Огњена Марија Ливањска, који је истакао важност окупљања на овом светом месту, изразио је задовољство што се толико људи окупило на овај дан, истовремено подстичући окупљене да се замисле како би ово окупљање изгледало да је са нама могло бити и 400 пострадалих. Истовремено, својим обраћањем је информисао присутне и о плановима за обнову спомен-гробља на Барјаку, које започиње током августа и захвалио се Челебићанима и осталим добротворима на прилозима.

Током поподнева, мања група људи се са оцем Жељком упутила ка јами Бикуши, где су се, у молитви сакупљени, сетили оних чије мошти и дан данас леже у овој јами.

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Sećanje na Livanjske mučenike – parastosi u Beogradu, Banja Luci i Livnu

Potomci mučenički postradalih Srba iz Livna i Livanjskog polja, pobijenih od strane ustaša najmasovnije tokom leta 1941. godine, okupili su se i ove, kao i svake godine na pomenima koji se u danima uoči Sv. Velikomučenice Marine – Ognjene Marije, krajem jula, održavaju u Beogradu, Banja Luci i Livnu. Na taj način verni potomci ispunjavaju svoju dužnost prema pretcima, istrajavajući u želji da se njihovo postojanje i stradanje ne prepusti zaboravu.

U nedelju 28. jula, Udruženje Ognjena Marija Livanjska je organizovalo pomen u crkvi Sv. Marka u Beogradu. Pred oko 80-ak okupljenih bivših stanovnika Livna i sela Livanjskog polja, parastos žrtvama iz Drugog svetskog rata, kao i rata 1992-1995 služio je bivši paroh Lijevanjski, otac Mirko Jamedžija. Obraćajući se okupljenima, otac Mirko se osvrnuo na stradanja srpskog naroda u Livanjskom polju i podsetio okupljene da je i prećutkivanje ili prikrivanje zločina takođe – zločin. Nakon pomena, okupljeni su se zadržali na razgovoru u parohijskom domu.

Parastos u crkvi Sv. Marka, jul 2013.

Druženje u parohijskom domu

Narednog dana, Udruženje Ognjena Marija Livanjska je preko svoje banjalučke podružnice organizovalo istim povodom pomen u crkvi Sv. Jovana Preteče na Laušu. I pored izuzetne vrućine, na pomenu koji je služio paroh Lijevanjski otac Željko Đurica okupilo se oko 40 ljudi. Okupljeni su se nakon pomena zadržali u druženju sa ocem Željkom, a ovom prilikom se razgovaralo i o planovima i aktivnostima Udruženja.

Na samu Ognjenu Mariju, 30. jula, Sveta Liturgija i pomen žrtvama je služen u kapeli spomen-kosturnici posvećenoj Sv. Velikomučenici Marini, koja se nalazi u porti pravoslavne crkve u Livnu. Bogosluženju je prisustvovalo oko 45 vernika i potomaka postradalih iz Livna i sela Livanjskog polja, od kojih su nekolicina ovim povodom došli iz Banja Luke i Beograda. Obraćajući se okupljenima, otac Željko je podsetio na stradanja Srba u Livanjskom polju i naglasio okupljenima da se netreba plašiti onih koji mogu da nam unište tela, već onih koji nam mogu uništiti naše duše.

Sveta Liturgija u spomen-kosturnici u Livnu, jul 2013.

Livno, jul 2013. godine

U danima oko Ognjene Marije, krajem jula i početkom avgusta 1941. godine, najveći broj od ukupno 1600 naših predaka postradao je u zločinima počinjenim od strane ustaških snaga. Tim zločinima su zatvorene mnoge kuće, uništene cele porodice i rodovi, dok je srpski narod zauvek nestao iz jednog broja sela Livanjskog polja. Oko 250 žrtava nije napunilo ni šest godina života.

UDRUŽENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

————————————————————————–

Потомци мученички пострадалих Срба из Ливна и Ливањског поља, побијених од стране усташа најмасовније током лета 1941. године, окупили су се и ове, као и сваке године на поменима који се у данима уочи Св. Великомученице Марине – Огњене Марије, крајем јула, одржавају у Београду, Бања Луци и Ливну. На тај начин верни потомци испуњавају своју дужност према претцима, истрајавајући у жељи да се њихово постојање и страдање не препусти забораву.

У недељу 28. јула, Удружење Огњена Марија Ливањска је организовало помен у цркви Св. Марка у Београду. Пред око 80-ак окупљених бивших становника Ливна и села Ливањског поља, парастос жртвама из Другог светског рата, као и рата 1992-1995 служио је бивши парох Лијевањски, отац Мирко Јамеџија. Обраћајући се окупљенима, отац Мирко се осврнуо на страдања српског народа у Ливањском пољу и подсетио окупљене да је и прећуткивање или прикривање злочина такође – злочин. Након помена, окупљени су се задржали на разговору у парохијском дому.

Наредног дана, Удружење Огњена Марија Ливањска је преко своје бањалучке подружнице организовало истим поводом помен у цркви Св. Јована Претече на Лаушу. И поред изузетне врућине, на помену који је служио парох Лијевањски отац Жељко Ђурица окупило се око 40 људи. Окупљени су се након помена задржали у дружењу са оцем Жељком, а овом приликом се разговарало и о плановима и активностима Удружења.

На саму Огњену Марију, 30. јула, Света Литургија и помен жртвама је служен у капели спомен-костурници посвећеној Св. Великомученици Марини, која се налази у порти православне цркве у Ливну. Богослужењу је присуствовало око 45 верника и потомака пострадалих из Ливна и села Ливањског поља, од којих су неколицина овим поводом дошли из Бања Луке и Београда. Обраћајући се окупљенима, отац Жељко је подсетио на страдања Срба у Ливањском пољу и нагласио окупљенима да се нетреба плашити оних који могу да нам униште тела, већ оних који нам могу уништити наше душе.

У данима око Огњене Марије, крајем јула и почетком августа 1941. године, највећи број од укупно 1600 наших предака пострадао је у злочинима почињеним од стране усташких снага. Тим злочинима су затворене многе куће, уништене целе породице и родови, док је српски народ заувек нестао из једног броја села Ливањског поља. Око 250 жртава није напунило ни шест година живота.

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Обавјештење: изнајмљивање плацева на земљишту у власништву СПЦО Црни Луг

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЦРНИ ЛУГ

Обавјештавамо заинтересоване да додјела, уплате (1,50 КМ – 1m2), потписивање и овјера уговора за изнајмљивање плацева на земљишту у власништву СПЦО Црни Луг, траје од 01.јула до 25.јула 2013.године.

За више информација обратите се на следеће бр.тел.

+387 66 994 360 свештеник Александар Рељић,

+387 63 385 013 свештеник Жељко Ђурица.

ЦОУО-р ЦО Црни Луг

Bogosluženja i okupljanja u Livnu i Livanjskom polju oko Ognjene Marije i Ilindana

Udruženje Ognjena Marija Livanjska i parohija Lijevanjska obaveštavaju i pozivaju sve zainteresovane na sledeća bogosluženja i okupljanja u Livnu i selima Livanjskog polja u danima oko Ognjene Marije i Ilindana:

–   u LIVNU u utorak 30. jula (Ognjena Marija) u 10.00 časova na parastosu u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice i kapeli spomen-kosturnici Svete Velikomučenice Marine – Ognjene Marije;
–   u GUBINU u sredu 31. jula sa početkom u 10.00 časova;
–   u PEULJAMA u četvrtak 1. avgusta sa početkom u 10.00 časova;
–   na ŠATORU u četvrtak 1. avgusta sa početkom u 17.00 časova;
–   u CRNOM LUGU u petak 2. avgusta (Ilindan) sa početkom u 10.00 časova;
–   u ČELEBIĆU u subotu 3. avgusta na spomen-groblju na Barjaku;
–   u VRBICI u nedelju 4. avgusta (Blaga Marija) sa početkom u 10.00 časova.

Obavještavamo da će obnovljena izdanja u tvrdom povezu, romana: ŽDRALOVAČKE PRIČE, USPENIJE GAVRILOVO, KREZUBI LAVOVI I PROMETEJI SARAJEVSKOG VIDOVDANA od našeg poznatog književnika Jovana Babića, čitaoci moći da kupe 02.avgusta 2013. godine kod crkve Svetog Proroka Ilije u Crnom Lugu.

UDRUŽENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

——————————————————————————

Богослужења и окупљања у Ливну и Ливањском пољу око Огњене Марије и Илиндана

Удружење Огњена Марија Ливањска и парохија Лијевањска обавештавају и позивају све заинтересоване на следећа богослужења и окупљања у Ливну и селима Ливањског поља у данима око Огњене Марије и Илиндана:

–   у ЛИВНУ у уторак 30. јула (Огњена Марија) у 10.00 часова на парастосу у цркви Успења Пресвете Богородице и капели спомен-костурници Свете Великомученице Марине – Огњене Марије;
–   у ГУБИНУ у среду 31. јула са почетком у 10.00 часова;
–   у ПЕУЉАМА у четвртак 1. августа са почетком у 10.00 часова;
–   на ШАТОРУ у четвртак 1. августа са почетком у 17.00 часова;
–   у ЦРНОМ ЛУГУ у петак 2. августа (Илиндан) са почетком у 10.00 часова;
–   у ЧЕЛЕБИЋУ у суботу 3. августа на спомен-гробљу на Барјаку;
–   у ВРБИЦИ у недељу 4. августа (Блага Марија) са почетком у 10.00 часова.

Обавјештавамо да ће обновљена издања у тврдом повезу, романа: ЖДРАЛОВАЧКЕ ПРИЧЕ, УСПЕНИЈЕ ГАВРИЛОВО, КРЕЗУБИ ЛАВОВИ И ПРОМЕТЕЈИ САРАЈЕВСКОГ ВИДОВДАНА од нашег познатог књижевника Јована Бабића, читаоци моћи да купе 02.августа 2013. године код цркве Светог Пророка Илије у Црном Лугу.

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Parastosi za žrtve Ustaškog zločina u Livanjskom polju tokom Drugog svetskog rata

Udruženje Ognjena Marija Livanjska obaveštava sve članove i prijatelje, Srbe iz Livna i Livanjskog polja, potomke žrtava ustaškog zločina nad srpskim narodom u Livanjskom polju tokom Drugog svetskog rata, da će i ove, kao i svake godine u danima oko Ognjene Marije (30. jula) zajedničko sećanje na nevino stradale biti na parastosima u Beogradu, Banja Luci i Livnu, i to:

– u Beogradu u nedelju 28. jula u 11.30 časova na parastosu u crvki Svetog Marka na Tašmajdanu;

– u Banja Luci u ponedeljak 29. jula na parastosu u crkvi Svetog Jovana Preteče na Laušu;

– u Livnu u utorak 30. jula u 10.00 časova na parastosu u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice i kapeli spomen-kosturnici Svete Velikomučenice Marine – Ognjene Marije.

Pozivamo sve koji mogu da nam se pridruže u zajedničkom sećanju na nevino stradale žrtve!

UDRUŽENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

———————————————————————————-

Парастоси за жртве Усташког злочина у Ливањском пољу током Другог светског рата

Удружење Огњена Марија Ливањска обавештава све чланове и пријатеље, Србе из Ливна и Ливањског поља, потомке жртава усташког злочина над српским народом у Ливањском пољу током Другог светског рата, да ће и ове, као и сваке године у данима око Огњене Марије (30. јула) заједничко сећање на невино страдале бити на парастосима у Београду, Бања Луци и Ливну, и то:

– у Београду у недељу 28. јула у 11.30 часова на парастосу у црвки Светог Марка на Ташмајдану;

– у Бања Луци у понедељак 29. јула на парастосу у цркви Светог Јована Претече на Лаушу;

– у Ливну у уторак 30. јула у 10.00 часова на парастосу у цркви Успења Пресвете Богородице и капели спомен-костурници Свете Великомученице Марине – Огњене Марије.

Позивамо све који могу да нам се придруже у заједничком сећању на невино страдале жртве!

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Poziv za dostavu podataka za novo izdanje knjige „Ognjena Marija Livanjska“ autora Buda Simonovića

Obaveštavamo vas da su u toku pripreme za štampu petog izdanja knjige Buda Simonovića “Ognjena Marija Livanjska”. Uz saglasnost autora, pozivamo sve one koji su zapazili određene greške u spisku imena stradalih ili su u nedvosmislenom saznanju da je iz pomenutog spiska izostavljeno ime neke od osoba stradalih u pogromu na koji se odnosi sadržaj knjige, da u najkraćem mogućem roku (do 12 jula t.g) pošalju dataljne podatke na adresu Udruženja, Vojvođanska 392e, Surčin ili elektronski na e-mail: gdostanic@gmail.com

Udruženje Ognjena Marija Livanjska

——————————————————————————–

Позив за доставу података за ново издање књиге „Огњена Марија Ливањска“ аутора Буда Симоновића

Обавештавамо вас да су у току припреме за штампу петог издања књиге Буда Симоновића “Огњена Марија Ливањска”. Уз сагласност аутора, позивамо све оне који су запазили одређене грешке у списку имена страдалих или су у недвосмисленом сазнању да је из поменутог списка изостављено име неке од особа страдалих у погрому на који се односи садржај књиге, да у најкраћем могућем року (до 12. јула т.г) пошаљу датаљне податке на адресу Удружења, Војвођанска 392е, Сурчин или електронски на е-маил: gdostanic@gmail.com

Удружење Огњена Марија Ливањска

Izveštaj o prikupljenim sredstvima za spomen-kosturnicu u Livnu

Tokom 2013. godine Udruženje Ognjena Marija Livanjska pokrenulo je veliku akciju prikupljanja sredstava za završetak radova na spomen-kosturnici posvećenoj Svetoj Velikomučenici Marini – Ognjenoj Mariji, u kojoj su pohranjene kosti predaka mnogih od nas. Ovim putem želimo da vas izvestimo o toku ove akcije i dosadašnjim rezultatima.

Kao što je poznato, livanjski Srbi su 1991. godine pokrenuli istorijsku akciju u kojoj su kosti livanjskih mučenika iz Drugog svetskog rata ekshumirane iz jama i grobnica Livanjskog polja i premeštene u kapelu, spomen-kosturnicu, čija je gradnja tada započeta prilozima potomaka postradalih. Završni radovi su prekinuti ratom tokom koga je kapela pretrpela i znatna oštećenja. Delimična sanacija je u posleratnim godinama izvršena, ali je neophodno još dosta radova kako bi bila dovedena u stanje primereno njenoj funkciji.

Kako se 2016. godine navršava četvrtina veka od kada su livanjski Srbi započeli ovaj istorijski poduhvat, Udruženje Ognjena Marija Livanjska je sebi, a time i svima nama, zadalo obavezu da se do tada završi započeti posao saniranja oštećenja i izvođenja završnih radova na spomen-kosturnici. Prema zadatom cilju sačinjen je i projekat neophodnih radova, a sa kojim se možete upoznati na: https://omlivanjska.com/projekti/kosturnica/

Prva faza radova predviđa završetak grubljih radova na udređenju spomen-kosturnice, uključujući i popravku oštećenja nastalih tokom rata na samoj grobnici, kao i popločavanje podnih površina. Nakon ovoga, pristupilo bi se postavljanju spiskova sa imenima stradalih.

Kako su za realizaciju Projekta neophodna finansijska sredstva, Udruženje je pokrenulo akciju za obezbeđenje iznosa neophodnog za završetak prve faze radova, što prema proračunu iznosi 7,760.00 evra. U tom cilju organizovana je Donatorska večera sa prikladnim druženjem, a takođe je upućen i apel za pojedinačne donacije. Do sada je prikupljen iznos od 4.298,00 evra. Imena priložnika možete pogledati ovde: https://omlivanjska.com/projekti/kosturnica/priloznici-2/

Ovom prilikom, Udruženje Ognjena Marija Livanjska želi da izrazi dužnu zahvalnost i iskreno poštovanje svima koji su svojim prilogom pomogli realizaciju Projekta završetka spomen-kosturnice.

Za završetak prve faze Projekta trenutno nedostaje još 3.462,00 evra. Zato ovu priliku koristimo da još jednom apelujemo da svi koji su u mogućnosti izdvoje sredstva i tim prilogom daju lični doprinos završetku spomen-kosturnice. Poseban apel upućujemo Livnjacima u dijaspori da se pridruže zemljacima organizovanim u Udruženje OML, kao i da prilogom podrže ovu akciju.

Instrukcije za uplate iz Srbije i BiH: https://omlivanjska.com/projekti/kosturnica/
Za uplate iz inostranstva i za sva ostala pitanja molimo vas da kontaktirate Miloša Damnjanovića (063 287 876 ili milosd83@gmail.com)

—————————————————————
Током 2013. године Удружење Огњена Марија Ливањска покренуло је велику акцију прикупљања средстава за завршетак радова на спомен-костурници посвећеној Светој Великомученици Марини – Огњеној Марији, у којој су похрањене кости предака многих од нас. Овим путем желимо да вас известимо о току ове акције и досадашњим резултатима.

Као што је познато, ливањски Срби су 1991. године покренули историјску акцију у којој су кости ливањских мученика из Другог светског рата ексхумиране из јама и гробница Ливањског поља и премештене у капелу, спомен-костурницу, чија је градња тада започета прилозима потомака пострадалих. Завршни радови су прекинути ратом током кога је капела претрпела и знатна оштећења. Делимична санација је у послератним годинама извршена, али је неопходно још доста радова како би била доведена у стање примерено њеној функцији.

Како се 2016. године навршава четвртина века од када су ливањски Срби започели овај историјски подухват, Удружење Огњена Марија Ливањска је себи, а тиме и свима нама, задало обавезу да се до тада заврши започети посао санирања оштећења и извођења завршних радова на спомен-костурници. Према задатом циљу сачињен је и пројекат неопходних радова, а са којим се можете упознати на: https://omlivanjska.com/projekti/kosturnica/

Прва фаза радова предвиђа завршетак грубљих радова на удређењу спомен-костурнице, укључујући и поправку оштећења насталих током рата на самој гробници, као и поплочавање подних површина. Након овога, приступило би се постављању спискова са именима страдалих.

Како су за реализацију Пројекта неопходна финансијска средства, Удружење је покренуло акцију за обезбеђење износа неопходног за завршетак прве фазе радова, што према прорачуну износи 7,760.00 евра. У том циљу организована је Донаторска вечера са прикладним дружењем, а такође је упућен и апел за појединачне донације. До сада је прикупљен износ од 4.298,00 евра. Имена приложника можете погледати овде: https://omlivanjska.com/projekti/kosturnica/priloznici-2/

Овом приликом, Удружење Огњена Марија Ливањска жели да изрази дужну захвалност и искрено поштовање свима који су својим прилогом помогли реализацију Пројекта завршетка спомен-костурнице.

За завршетак прве фазе Пројекта тренутно недостаје још 3.462,00 евра. Зато ову прилику користимо да још једном апелујемо да сви који су у могућности издвоје средства и тим прилогом дају лични допринос завршетку спомен-костурнице. Посебан апел упућујемо Ливњацима у дијаспори да се придруже земљацима организованим у Удружење ОМЛ, као и да прилогом подрже ову акцију.

Инструкције за уплате из Србије и БиХ: https://omlivanjska.com/projekti/kosturnica/
За уплате из иностранства и за сва остала питања молимо вас да контактирате Милоша Дамњановића (063 287 876 или milosd83@gmail.com)

Čelebićani u poseti svom Čelebiću!

Meštani sela Čelebića, sada žitelji Beograda, Novog Sada i Banja Luke, u sklopu akcije obnove spomen groblja u Čelebiću posetili su svoje selo u periodu od 13. – 17. juna 2013. godine. Neki od njih su i produžili svoj boravak. Na put su iz Beograda krenuli Vlade Kozomora, Nikola Rosić, Perica Kravarušić, Dujo Milutin, Rade Crnogorac, Duško Šunjka, Zoran Šunjka i Nikola Petrović; iz Banja Luke Miroslava (Šunjka) Ramić i Ranko Vujanović; a iz Novog Sada Danica Petrović. Većina onih koji su ovom prilikom došli u svoje rodno mesto nisu u mogućnosti da češće dolaze, a neki od njih su posle više od dvadeset godina posetili svoje rodno selo, zbog čega su bili vidno uzbuđeni, pa se na njihovim licima smenjivala i tuga i radost. Svoj doprinos, kao i dobrodošlicu komšijama dala je i Stana Petrović, jedna od četvoro Srba stanovnika Čelebića u kome i danas žive, jedni pored drugih, sa komšijama Hrvatima. Naročito želimo da istaknemo da su naš boravak i aktivnosti naišli na odobravanje i podršku i meštana Čelebića hrvatske nacionalnosti.

Jedan od glavnih ciljeva posete Čelebiću bio je izvršenje priprema za obnovu spomen-groblja u Čelebiću. Uoči odlaska, Udruženje Ognjena Marija Livanjska je, uz pomoć paroha o. Željka, obavestilo nadležne institucije opštine Livno kao i lokalnu upravu mesne zajednice Ljubunčić o planovima da se pristupi realizaciji projekta obnove spomen-groblja. Pre početka čišćenja spomen groblja, ekipa deminera je detaljno pregledala teren i utvrdila da je prostor bezbedan. Sama akcija čišćenja spomen-groblja počela je u petak 14. juna u poslepodnevnim časovima i obuhvatila je sledeće radove:

– skupljanje smeća i otpadaka razbacinih oko groblja i unutar ograde

– sečenje drveća i šiblja oko ograde motornom testerom

– sečenje suvih grana sa borova

– generalno čišćenje prostora ispred spomen-ploče, prema ulici, (prilkom ovog čišćenja pronađeni su ostatci razbijene ploče)

– košenje trave oko groblja u širini od 3 metra

– košenje trave i sitnog rastinja unutar groblja i skupljanje godinama taloženih borovih šišarki

Poslovi čišćenja spomen groblja su nastavljeni i u subotu, a toga dana uređen je i pravoslavni deo seoskog groblja. Treba naglasiti da je pre početka radova o. Željko obavio pomen stradalima unutar samog spomen groblja uz moleban za uspešan početak radova na obnovi spomenika na ovom svetom mestu.

Pomen i moleban

Spomen-groblje pre čišćenja, jun 2013.

Spomen-groblje pre obnove, maj 2013. godine

Спомен-гробље пре обнове, 2013. године

Čisćenje spomen-groblja

Spomen-groblje nakon uređenja, jun 2013.

Spomen-groblje pre obnove, 2013. godine

Spomen-groblje nakon uređenja, jun 2013.

Spomen-groblje pre obnove, 2013. godine

Spomen-groblje nakon uređenja, jun 2013.

U jutarnjim časovima u nedelju održan je sastanak Odbora sela Čelebić, koji deluje u okviru Udruženja Ognjena Marija Livanjska. Utvrđeno je da se 3. avgust (ove i svake naredne godine) utvrdi kao dan godišnjeg parastosa na spomen groblju u Čelebiću. Takođe, dogovoreno je da svi prisutni pozovu svoje rođake da u najskorije vreme uplate novčani prilog, prema svojim mogućnostima, kako bi ovog leta započeli radova na popravci spomenika i ograde na spomen-groblju. U telefonskom razgovoru, Veso Katić (odabrani izvođač radova) potvrdio je da će se potruditi da dogovoreni građevinski radovi budu završeni do parastosa 3. avgusta (ukoliko se, naravno, skupe potrebna sredstva) a najkasnije do kraja avgusta.Više o projektu obnove spomen-groblja možete saznati ovde: https://omlivanjska.com/projekti/celebic/

Pravoslani deo seoskog groblja pre uređenja, jun 2013.

Čelebićani u akciji, jun 2013.

Pravoslani deo seoskog groblja nakon uređenja, jun 2013.

Ovom akcijom meštani sela Čelebić su pokazali čvrstu nameru da obnove spomen groblje, ali i da uspostave praksu da u što većem broju dolaze u svoje selo (barem dva puta godišnje) i ne prepuste ga samo uspomenama ili zaboravu. U narednom periodu će se prilikom svake posete selu očistiti i prostor oko neke od naših kuća, kao i priprema za njihovu obnovu. U toj nameri kupljene su i alatke koje su poslužile prilikom čišćenja groblja, a koje će u buduće biti na raspolaganju bilo kome iz sela Čelebić.

Srpske kuće u Čelebiću, jun 2013.

Osim rada, bilo je i prilike za odmor, druženje i uživanje. Tako je u subotu uveče priređena večera za sve prisutne, a u kasnim satima opet se mogla čuti pesma iz naših grla koja se odvano u ovom kraju nije čula. Nedelju 15. juna, praznik Silaska Svetog Duha na Apostole (Duhovi), proveli smo u druženju, šetnji po selu, njivama, livadama i zgarištima kuća, odlasku na pecanje u rudnik. Uveče je pripremljen roštilj, pa se opet duboko u noć mogla čuti pesma: “…da se vratim imam volju selo moje u Livanjskom polju”.

Druženje, jun 2013.

Na kraju, vredi istaći i da su tokom boravka prisutni obavili i posao prodaje sena sa svojih livada što su odmah i naplatili. Ovo je proizvelo dodatno zadovoljstvo i podsetilo Čelebićane da im njihova zemlja uvek može dati prihod, makar toliko da pokrije troškove puta za obilazak svoje rodne grude, kuće, grobova, njiva i livada…

Koristimo ovu priliku da pozovemo sve ljude poreklom iz Livanjskog polja da se priključe udruženju Ognjena Marija Livanjska, da posete i ožive svoja sela i kuće, izvade lična dokumenta, regulišu imovinsko-pravne odnose i podnesu zahteve za obnovu svojih kuća…

Udruženje Ognjena Marija Livanjska – Odbor sela Čelebić

————————————————————————————————

Челебићани у посети свом Челебићу!

Мештани села Челебића, сада житељи Београда, Новог Сада и Бања Луке, у склопу акције обнове спомен гробља у Челебићу посетили су своје село у периоду од 13. – 17. јуна 2013. године. Неки од њих су и продужили свој боравак. На пут су из Београда кренули Владе Козомора, Никола Росић, Перица Краварушић, Дујо Милутин, Раде Црногорац, Душко Шуњка, Зоран Шуњка и Никола Петровић; из Бања Луке Мирослава (Шуњка) Рамић и Ранко Вујановић; а из Новог Сада Даница Петровић. Већина оних који су овом приликом дошли у своје родно место нису у могућности да чешће долазе, а неки од њих су после више од двадесет година посетили своје родно село, због чега су били видно узбуђени, па се на њиховим лицима смењивала и туга и радост. Свој допринос, као и добродошлицу комшијама дала је и Стана Петровић, једна од четворо Срба становника Челебића у коме и данас живе, једни поред других, са комшијама Хрватима. Нарочито желимо да истакнемо да су наш боравак и активности наишли на одобравање и подршку и мештана Челебића хрватске националности.

Један од главних циљева посете Челебићу био је извршење припрема за обнову спомен-гробља у Челебићу. Уочи одласка, Удружење Огњена Марија Ливањска је, уз помоћ пароха о. Жељка, обавестило надлежне институције општине Ливно као и локалну управу месне заједнице Љубунчић о плановима да се приступи реализацији пројекта обнове спомен-гробља. Пре почетка чишћења спомен гробља, екипа деминера је детаљно прегледала терен и утврдила да је простор безбедан. Сама акција чишћења спомен-гробља почела је у петак 14. јуна у послеподневним часовима и обухватила је следеће радове:

– скупљање смећа и отпадака разбациних око гробља и унутар ограде

– сечење дрвећа и шибља око ограде моторном тестером

– сечење сувих грана са борова

– генерално чишћење простора испред спомен-плоче, према улици, (прилком овог чишћења пронађени су остатци разбијене плоче)

– кошење траве око гробља у ширини од 3 метра

– кошење траве и ситног растиња унутар гробља и скупљање годинама таложених борових шишарки

Послови чишћења спомен гробља су настављени и у суботу, а тога дана уређен је и православни део сеоског гробља. Треба нагласити да је пре почетка радова о. Жељко обавио помен страдалима унутар самог спомен гробља уз молебан за успешан почетак радова на обнови споменика на овом светом месту.

У јутарњим часовима у недељу одржан је састанак Одбора села Челебић, који делује у оквиру Удружења Огњена Марија Ливањска. Утврђено је да се 3. август (ове и сваке наредне године) утврди као дан годишњег парастоса на спомен гробљу у Челебићу. Такође, договорено је да сви присутни позову своје рођаке да у најскорије време уплате новчани прилог, према својим могућностима, како би овог лета започели радова на поправци споменика и ограде на спомен-гробљу. У телефонском разговору, Весо Катић (одабрани извођач радова) потврдио је да ће се потрудити да договорени грађевински радови буду завршени до парастоса 3. августа (уколико се, наравно, скупе потребна средства) а најкасније до краја августа.Више о пројекту обнове спомен-гробља можете сазнати овде: https://omlivanjska.com/projekti/celebic/

Овом акцијом мештани села Челебић су показали чврсту намеру да обнове спомен гробље, али и да успоставе праксу да у што већем броју долазе у своје село (барем два пута годишње) и не препусте га само успоменама или забораву. У наредном периоду ће се приликом сваке посете селу очистити и простор око неке од наших кућа, као и припрема за њихову обнову. У тој намери купљене су и алатке које су послужиле приликом чишћења гробља, а које ће у будуће бити на располагању било коме из села Челебић.

Осим рада, било је и прилике за одмор, дружење и уживање. Тако је у суботу увече приређена вечера за све присутне, а у касним сатима опет се могла чути песма из наших грла која се одвано у овом крају није чула. Недељу 15. јуна, празник Силаска Светог Духа на Апостоле (Духови), провели смо у дружењу, шетњи по селу, њивама, ливадама и згариштима кућа, одласку на пецање у рудник. Увече је припремљен роштиљ, па се опет дубоко у ноћ могла чути песма: “…да се вратим имам вољу село моје у Ливањском пољу”.

На крају, вреди истаћи и да су током боравка присутни обавили и посао продаје сена са својих ливада што су одмах и наплатили. Ово је произвело додатно задовољство и подсетило Челебићане да им њихова земља увек може дати приход, макар толико да покрије трошкове пута за обилазак своје родне груде, куће, гробова, њива и ливада…

Користимо ову прилику да позовемо све људе пореклом из Ливањског поља да се прикључе удружењу Огњена Марија Ливањска, да посете и оживе своја села и куће, изваде лична документа, регулишу имовинско-правне односе и поднесу захтеве за обнову својих кућа…

Удружење Огњена Марија Ливањска – Одбор села Челебић

Izabran novi episkop Bihaćko-Petrovački!

1. jun 2013. godine

Na današnjoj sednici Svetog Arhijerejskog Sabora donete su odluke koje se tiču upražnjenih eparhija Srpske Pravoslavne Crkve. Popunjene su dve eparhije, a ostale, iz važnih praktičnih razloga, i dalje imaju na čelu administratore. Konkretno, na upražnjenu katedru episkopa zvorničko-tuzlanskih izabran je dosadašnji episkop bihaćko-petrovački Hrizostom, a na upražnjenu katedru episkopa bihaćko-petrovačkih dosadašnji vikarni episkop hvostanski Atanasije.

Za administratora Eparhije srednjeevropske potvrđen je Patrijarh srpski Irinej, za administratora Eparhije žičke episkop šumadijski Jovan, za administratora Eparhije austrijsko-švajcarske episkop bački Irinej, a za administratora Eparhije južnocentralnoameričke mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Zamenik mitropolita dabrobosanskog Nikolaja biće i dalje episkop zahumsko-hercegovački Grigorije.

Članovi Svetog Sinoda u novom sazivu jesu gospoda episkopi sremski Vasilije, šumadijski Jovan, zvorničko-tuzlanski Hrizostom i raško-prizrenski Teodosije.

Ovom sednicom okončan je radni deo ovogodišnjeg saborskog zasedanja, a njegov rad biće molitveno krunisan sabornim služenjem svete Liturgije u Nišu na praznik Svetog cara Konstantina i carice Jelene, čime će biti proslavljena 1700-godišnjica Milanskog edikta na našem pomesnom nivou, kao priprema za opštu proslavu u oktobru ove godine.

Episkop bački Irinej
portparol Svetog Arhijerejskog Sabor

USTOLIČENjE NOVOIZABRANOG EPISKOPA BIHAĆKO-PETROVAČKOG ATANASIJA
Novoizabrani Episkop Eparhije bihaćko-petrovačke, Njegovo Preosveštenstvo G. Atanasije, biće svečano uveden u tron episkopa bihaćko-petrovačkih u nedjelju, 11. avgusta 2013. godine, u Katedralnom hramu Svetih Apostola Petra i Pavla u Bosanskom Petrovcu.
Više informacija vezanih za ustoličenje Episkopa Atanasija biće
saopšteno naknadno na sajtu Eparhije bihaćko-petrovačke.

IZVOR: http://www.lijevno.com

————————————————————————–

Изабран нови епископ Бихаћко-Петровачки!

1. јун 2013. године

На данашњој седници Светог Архијерејског Сабора донете су одлуке које се тичу упражњених епархија Српске Православне Цркве. Попуњене су две епархије, а остале, из важних практичних разлога, и даље имају на челу администраторе. Конкретно, на упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи епископ бихаћко-петровачки Хризостом, а на упражњену катедру епископа бихаћко-петровачких досадашњи викарни епископ хвостански Атанасије.

За администратора Епархије средњеевропске потврђен је Патријарх српски Иринеј, за администратора Епархије жичке епископ шумадијски Јован, за администратора Епархије аустријско-швајцарске епископ бачки Иринеј, а за администратора Епархије јужноцентралноамеричке митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Заменик митрополита дабробосанског Николаја биће и даље епископ захумско-херцеговачки Григорије.

Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу господа епископи сремски Василије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије.

Овом седницом окончан је радни део овогодишњег саборског заседања, а његов рад биће молитвено крунисан саборним служењем свете Литургије у Нишу на празник Светог цара Константина и царице Јелене, чиме ће бити прослављена 1700-годишњица Миланског едикта на нашем помесном нивоу, као припрема за општу прославу у октобру ове године.

Епископ бачки Иринеј
портпарол Светог Архијерејског Сабор

УСТОЛИЧЕЊЕ НОВОИЗАБРАНОГ ЕПИСКОПА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКОГ АТАНАСИЈА

Новоизабрани Епископ Епархије бихаћко-петровачке, Његово Преосвештенство Г. Атанасије, биће свечано уведен у трон епископа бихаћко-петровачких у недјељу, 11. августа 2013. године, у Катедралном храму Светих Апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу.

Више информација везаних за устоличење Епископа Атанасија биће
саопштено накнадно на сајту Епархије бихаћко-петровачке.

ИЗВОР: http://www.lijevno.com

Poziv na sastanak Odbora sela Čelebić 29. Juna!

Odbor sela Čelebić, koji deluje u okviru Udruženja Ognjena Marija Livanjska, poziva sve nekadašnje meštane sela Čelebić i njihove potomke na sastanak u subotu 29. juna u 14.30 časova. Sastanak će se održati u Klubu penzionera MUP-a, u Bulevaru Kralja Aleksandra 298a (u blizini restorana Lipov Lad na Lionu). Za one koji žele da zajedno dođu do Kluba na Lionu, skup je zakazan na vrhu Ustaničke ulice, kod autobuske okretnice u 14h. Izbor lokacije (okretnica na vrhu Ustaničke ili dolazak direktno u Klub) je vaša lična odluka. Na sastanku će, između ostalog, biti reči o rezultatima prošlonedeljne posete Čelebiću, kao i o daljim radovima u okviru akcije obnove spomen-groblja; odlasku u Livanjsko polje za Ognjenu Mariju i planirani parastos u Čelebiću 3. avgusta, i opštim planovima daljeg rada. Za sve dodatne potrebne informacija, molimo vas da kontaktirate Vladu Kozomoru (064 150 2809) ili Nikolu Rosića (064 129 4406). Svakako očekujemo vaš interes i dolazak.

ODBOR SELA ČELEBIĆ – UDRUŽENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

—————————————————————————————————-

Одбор села Челебић, који делује у оквиру Удружења Огњена Марија Ливањска, позива све некадашње мештане села Челебић и њихове потомке на састанак у суботу 29. јуна у 14.30 часова. Састанак ће се одржати у Клубу пензионера МУП-а, у Булевару Краља Александра 298а (у близини ресторана Липов Лад на Лиону). За оне који желе да заједно дођу до Клуба на Лиону, скуп је заказан на врху Устаничке улице, код аутобуске окретнице у 14х. Избор локације (окретница на врху Устаничке или долазак директно у Клуб) је ваша лична одлука. На састанку ће, између осталог, бити речи о рeзултатима прошлонедељне посете Челебићу, као и о даљим радовима у оквиру акције обнове спомен-гробља; одласку у Ливањско поље за Огњену Марију и планирани парастос у Челебићу 3. августа, и општим плановима даљег рада. За све додатне потребне информација, молимо вас да контактирате Владу Козомору (064 150 2809) или Николу Росића (064 129 4406). Свакако очекујемо ваш интерес и долазак.

ОДБОР СЕЛА ЧЕЛЕБИЋ – УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Слике цркве и гробља из октобра 2014. године

Прослављена слава цркве у Губину

Прослављена слава цркве у Ливну

Удружење Огњена Марија Ливањска у посети епископу бихаћко-петровачком Атанасију

Више информација везаних за устоличење Епископа Атанасија биће саопштено накнадно на сајту Епархије бихаћко-петровачке.

Више информација везаних за устоличење Епископа Атанасија биће
саопштено накнадно на сајту Епархије бихаћко-петровачке.