Прва редовна седница скупштине бањалучке подружнице Удружења ОМЛ одржаће се у суботу 26. априла 2014. године, у парохијском дому СПЦ Јована Богослова на Лаушу у Бања Луци, са почетком у 14 часова. Позивамо све чланове Удружења ОМЛ – подружница Бања Лука, да присуством учествују у рада Удружења. Ово је прилика и за све оне који желе да постану чланови Удружења да приступе и сазнају више о његовом раду.

ДНЕВНИМ РЕДОМ:

1. Отварање седнице и поздравна реч Председника Удружења
2. Поздравна реч пароха лијевањског оца Жељка Ђурице
3. Избор радних тела: (1) радно председништво /председавајући и два члана/; (2) два оверача записника; (3) записничар
4. Усвајање предлога Дневног реда
5. Разматрање Извештаја о раду Удружења са финансијским извештајем и Извештаја о раду подружнице Бања Лука у 2013. години
6. Разматрање Плана рада Удружења за 2014. годину
7. Текућа питања рада подружнице Бања Лука
8. Разно

Позивамо све чланове Удружења ОМЛ – подружница Бања Лука, да присуствују седници Скуштине и дају пун допринос ефикасности и квалитету рада Удружења.

Након Скупштине биће омогућена куповина петог (ћириличног) издања књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска, по цени од 15КМ.

Молимо чланове Удружења да благовременим и уредним плаћањем чланарине омогуће реализацију свих планираних активности Удружења. Чланарину је могуће платити и на седници скупштине подружнице.

Пето издање

Обавештавамо чланове Удружења ОМЛ и Јадовно 1941, као и сву заинтересовану јавност, да ће у суботу 26.априла т.г. у 18 часoва, у КЦ Бански Двор, у Бања Луци бити одржана презентација петог издања књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска.

На презентацији ће, поред аутора, о књизи и злочинима над српским народом у Ливањском пољу и широм злогласне Независне Државе Хрватске, говорити и: др Срђа Трифковић, др Вељко Ђурић Мишина, др Душко Певуља и Предраг Лозо, председник удружења студената историје „др Милан Васић“.

Позивамо све заинтересоване да благовремено ускладе своје обавезе, како би присуствовали овом догађају у организацији два удружења која негују сећање на српске жртве.

На промоцији ће бити омогућена куповина књиге по цени од 15КМ.

Удружење Јадовно 1941                                          Удружење Огњена Марија Ливањска

Гаврило Принцип

Поводом обележавања стогодишњице од избијања Првог светског рата, Подружница Удружења Огњена Марија Ливањска из Товаришева и Обровца и Месна заједница Товаришево одлучили су да открију спомен-бисту Гаврилу Принципу и спомен-плочу солунским добровољцима из Товаришева.

Неколико Товаришевана тог времена школовало се у Сарајеву и били су симпатизери и чланови организације Млада Босна. Током 1946. године у селу су колонизирани људи из завичаја Гаврила Принципа.

Сећајући се Гаврила Принципа и његовог слободарског чина из 1914. године, одајемо пошту својим славним прецима и дајемо свој допринос ширењу слободарског духа данас.

Спомен-бисту 21. априла 2014. године откриће наш прослављени редитељ Емир Кустурица и академик Матија Бећковић.

ПРОГРАМ

15.00 ПОЧЕТАК ЦЕРЕМОНИЈЕ

– Отварање церемоније уз песму ”Свилен конац” у извођењу Основне музичке школе;

– обраћање представника Месне заједнице Товаришево

– песма ”Пуче Пушка” у извођењу Основне музичке школе;

– обраћање Оливере Радете, члана Управног одбора Удружења Огњена Марија Ливањска;

– песма ”Грана од бора” у извођењу Основне музичке школе;

– обраћање академика Матије Бећковића;

– обраћање редитеља Емира Кустурице;

– откривање споменика Гаврилу Принципу и спомен-плоче Солунским добровољцима из Товаришева;

– ”Тамо далеко” у извођењу КУД Абрашевић;

– песма Сафета Исовића ”Гаврило Принцип” у извођењу ученице основне школе.

КРАЈ ПРОГРАМА

У складу са једним од својих важних циљева – повезивања и умрежавања што већег броја некадашњих становника Ливањског поља и њихових потомака – Удружење Огњена Марија Ливањска је 8. априла основало подружницу која ће деловати на подручју села Товаришево и Обровац, општина Бачка Паланка. Знатан број становника Ливањског поља је колонизиран у ова два села 1946. године. Мада је од тада прошло скоро седам деценија, они и њихови потомци и даље памте и негују своје корене и порекло. Подружница је и формирана на њихову иницијативу, контактирањем Управног одбора Удружења са позивом да се посети село и разговара са о оснивању подружнице.

Оснивању подружнице су присуствовали председник Удружења Никола Петровић и Милош Дамњановић, члан Управног одбора. Током састанка, окупљени, међу којима и будући чланови Одбора подружнице Товаришево-Обровац, су упознати са начином функционисања једне подружнице Удружења, као и обавеза и задатака. За чланове Одбора су изабрани:

Јован Козомара – Председник (Товаришево)

Ђорђе Козомора – Потпредседник (Обровац)

Слободан Рикић – Секретар (Товаришево)

Зорица Вуковљак – члан (Товаришево)

Милан (Петра) Козомора – члан (Обровац)

Милош Вуковљак – члан (Товаришево)

Јован Ранисављев – члан (Товаришево)

Симо Огњановић – члан (Товаришево)

Милан Шуњка – члан (Обровац)

Милан (Луке) Козомора – члан (Обровац)

Подружница Товаришево-Обровац броји 24 члана Удружења. Једна од првих акција коју ће подружница организовати у сарадњи са Месном заједницом Товаришево је откривање бисте Гаврила Принципа поводом стогодишњице од избијања Првог светског рата.

Ентузијазам и видно исказана воља за активним радом дају нам уверење да ће нова подружница радити успешно и на опште задовољство!

————————————————————–

Osnovana podružnica Udruženja OML – Tovariševo i Obrovac

U skladu sa jednim od svojih važnih ciljeva – povezivanja i umrežavanja što većeg broja nekadašnjih stanovnika Livanjskog polja i njihovih potomaka – Udruženje Ognjena Marija Livanjska je 8. aprila osnovalo podružnicu koja će delovati na području sela Tovariševo i Obrovac, opština Bačka Palanka. Znatan broj stanovnika Livanjskog polja je koloniziran u ova dva sela 1946. godine. Mada je od tada prošlo skoro sedam decenija, oni i njihovi potomci i dalje pamte i neguju svoje korene i poreklo. Podružnica je i formirana na njihovu inicijativu, kontaktiranjem Upravnog odbora Udruženja sa pozivom da se poseti selo i razgovara sa o osnivanju podružnice.

Osnivanju podružnice su prisustvovali predsednik Udruženja Nikola Petrović i Miloš Damnjanović, član Upravnog odbora. Tokom sastanka, okupljeni, među kojima i budući članovi Odbora podružnice Tovariševo-Obrovac, su upoznati sa načinom funkcionisanja jedne podružnice Udruženja, kao i obaveza i zadataka. Za članove Odbora su izabrani:

Jovan Kozomara – Predsednik (Tovariševo)
Đorđe Kozomora – Potpredsednik  (Obrovac)
Slobodan Rikić – Sekretar (Tovariševo)
Zorica Vukovljak – član (Tovariševo)
Milan (Petra) Kozomora – član (Obrovac)
Miloš Vukovljak – član (Tovariševo)
Jovan Ranisavljev – član (Tovariševo)
Simo Ognjanović – član (Tovariševo)
Milan Šunjka – član (Obrovac)
Milan (Luke) Kozomora – član (Obrovac)

Podružnica Tovariševo-Obrovac broji 24 člana Udruženja. Jedna od prvih akcija koju će podružnica organizovati u saradnji sa Mesnom zajednicom Tovariševo je otkrivanje biste Gavrila Principa povodom stogodišnjice od izbijanja Prvog svetskog rata.

Entuzijazam i vidno iskazana volja za aktivnim radom daju nam uverenje da će nova podružnica raditi uspešno i na opšte zadovoljstvo!

https://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/391409/Ljudi-koji-su-preziveli-jame

Kada je u leto 1990. godine kao novinar jednog beogradskog magazina došao u Čelebić da napiše reportažu o Stani Lalić, jednoj od preživelih Srpkinja bačenih 1941. godine u jamu Ravni dolac na Dinari, Budo Simonović, dopisnik „Vesti“ iz Crne Gore, nije ni slutio da će ga sudbina ove žene odvesti u istraživačke vode iz kojih će kasnije isplivati knjiga „Ognjena Marija livanjska“, jedno od najpotresnijih svedočanstava o stradanju Srba na prostoru bivše Jugoslavije.

Budo Simonovic na dnu jame Ravni Dolac

Simonovićeva knjiga doživela je peto izdanje i nakon nedavne promocije u Beogradu, prošle nedelje predstavljena je i čitaocima u Crnoj Gori.
Stravični ustaški zločini počinjeni nad Srbima u Livnu i livanjskom kraju u leto 1941. godine – uglavnom 30. jula, na Ognjenu Mariju i tri dana kasnije, 2. avgusta na Svetog Iliju, nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Za ta dva dana na ovom području je na najsvirepiji i najzverskiji način usmrćeno 1.587 Srba, čija imena su navedena u knjizi po mestima i gubilištima. Među žrtvama je bilo više od 700 dece, čak i tek rođene. Samo u selu Golinjevu, gde nije pretekla nijedna srpska glava, od 256 žrtava bilo je 24 nekrštene dece.
– Po broju žrtava ovi zločini možda nisu toliko karakteristični u odnosu na druge krajeve u kojima je Pavelićeva ideologija i ustaška soldateska istrebljivala Srbe. Međutim, po bestijalnosti i krvoločnosti i metodama koje su ustaše primenjivale, oni prevazilaze sve što je ljudski um do tada znao – tvrdi Simonović.

Na gotovo svim drugim stratištima, Pavelićevi „sveti ratnici“ su ubijali svoje žrtve najmanje trošeći municiju. Uglavnom je radio nož (kao u Glini, gde je u pravoslavnoj crkvi zaklano 1.564 Srba) ili malj.
– U livanjskom kraju su u jame bezdanice (duboke barem 20 do 25 metara) bacali žive ljude i ostavljali ih da tu danima skapavaju. Najdrastičniji primer je jama Ravni dolac na Dinari, duboka gotovo 50 metara, u koju su 30. jula 1941. godine ubacili 218 žitelja Gornjih i Donjih Rujana, isključivo žena i dece. Bilo ih je više od 100 mlađih od 14 godina, među njima i novorođenčadi. Čudo se ipak dogodilo: njih 14, 13 žena, devojaka i devojčica i jedan dečak, ipak su preživeli taj pakao i, zahvaljujući hrvatskom „oružniku“ Vinku Tomašu, izvađeni su i spaseni posle 45 dana! Među preživelima su bile i tri trudne žene od kojih je jedna Stana Lalić, koja je bila u osmom mesecu trudnoće, pobacila u jami, a dve su se kasnije porodile – Gospava Bošković je rodila ćerku, a Sava Kozomara blizance, ćerku i sina! Upravo ta žena koja se porodila u jami-grobnici, Stana Lalić, glavni je krivac za nastanak ove knjige – otkriva Simonović.

Trudna bačena u jamu: Stana Crnogorac

– Pošto joj je od ustaške ruke stradao i muž Mićo, ona se kasnije udala za Petra Crnogorca iz Čelebića, kojem su ustaše takođe pobile svu familiju – iz jame Bikuše se izbavio samo on i sinovac mu Ilija. Život je ipak krenuo dalje, Stana i Petar su zasnovali novu porodicu i ostali u Čelebiću. U leto 1990. godine ja sam saznao za Staninu sudbinu i kao reporter „Ilustrovane Politike“ krenuo u Čelebić da napišem priču o njoj. Tako je nastala prva strana ove knjige, tako sam otvorio možda i najtragičniju stranicu srpske istorije. Stana mi je tada, pored ostalog, kazala da je osim nje u jami Ravni dolac na Dinari preživelo još trinaestoro i da ih je još desetoro među živima – priča Simonović.
Za 15 meseci potom, Budo Simonović je i zapisao priče svih preživelih iz te jame, ali i mnogih drugih preživelih i neposrednih svedoka sa dvadesetak ostalih ustaških gubilišta i jama u okolini Livna. Tako je nastala ova potresna čitanka o zlu, upotpunjena nepobitnim i neoborivim, pola veka prikrivanim dokazima.

Peto izdanje

Prvo izdanje knjige „Ognjena Marija livanjska“ je objavljeno i predstavljeno upravo u Livnu 11. avgusta 1991. godine, na dan kada su ovde sahranjeni posmrtni ostaci srpskih žrtava izvađenih iz jama i drugih stratišta posle tačno pola veka.
Na cinično pitanje koje su ovih dana postavili hrvatski zastupnici u Hagu, zašto se Srbi u priči o genocidu vraćaju „čak do 1941.“ i licemerne tvrdnje da genocida nije ni bilo, Simonović nudi dovoljno ubedljiv odgovor – svoju knjigu.
– Ako je tom bezdušnom evropskom svetu zaista stalo do istine, ako ne veruje ni ovoj knjizi ni tolikim drugim neoborivim dokazima, neka pitaju još žive Božanu – Boju Lalić, udatu Radeta iz Gubera kod Livna, Milicu – Milku Bošković, udatu Maljković iz Surčina, i Maru Lalić, udatu Jurić iz Banatskog Despotovca, koje su preživele pakao jame Ravni dolac i još žive i svedoče kako je bilo. Neka pripitaju Maru Crnogorac, udatu Kozomara, eno je još živi u Zemunu. Ona je kao osmogodišnja devojčica sedam dana provela u jami Bikuši iznad Čelebića i slučajno spasena zajedno sa vršnjacima Anđom i Mićom Ercegom. Ili možda Miru Ždero, penzionisanu nastavnicu iz Novog Travnika, koja je imala samo pola godine kad su je ustaše sa majkom i ostalom brojnom rodbinom bacile u jamu Tušnicu – sabira Simonović koji je četvrto izdanje svoje knjige 2007. dopunio podacima o novim ustaškim zločinima u Livnu i okolini počinjenima devedesetih godina prošlog veka.
– Zločini i genocid su se ponovili, i što se tiče metoda i što se tiče svireposti i odlučnosti novoustaša da konačno istrebe Srbe sa tog prostora. Jedino je bilo manje žrtava. Po još ne sasvim utvrđenim podacima, stradalo je nešto više od stotinu Srba, onih koji nisu na vreme uspeli da pobegnu i spasu se – zaključuje Simonović.

Prevod na engleski

Zahvaljujući udruženju „Ognjena Marija livanjska“ iz Beograda, koje je zajedno sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom izdavač petog izdanja Simonovićeve knjige, ona je prevedena i na engleski jezik i uskoro će se pojaviti u prodaji. Biće to prilika da ovo štivo dopre i do onih koji ne znaju srpski jezik, da gorka istina o tragediji i stradanju Srba ode u svet.

Okupacija u 26 slika

Hrvatski pesnik Ivan Goran Kovačić je u kraju gde su se desili zločini opisani u Simonovićevoj knjizi slušao kazivanja preživelih i napisao svoju čuvenu poemu „Jama“, snažnu optužnicu ustaškog režima. I reditelj Lordan Zafranović najupečatljivije scene i opise ustaških zločina u svom kultnom filmu „Okupacija u 26 slika“ snimio je upravo po motivima zločina iz Livna i okoline.

22. март 2014.

Током представљања књиге „Огњена Марија Ливанска“ публицисте Буда Симоновића у Крипти храма Христовог васкрсења, бол и туга су готово били опипљиви. Свједочанства о стравичном страдању Срба у Босни од стране усташа у Другом свјетском рату пробудила су емоције код великог броја посјетилаца. Књига је базирана на причама спашених, који су неким чудом успјели преживјети бацање у јаму дубоку више од 40 метара.

– Постоје књиге пред којима се људкси род постиди, које нас позивају на покајање. Да Будо Симоновић ништа није написао осим ове књиге, било би то довољно да остане записан као човјек који је достигао врхунац у истраживачком новинарству. Будо као да је био позван да напише ову књигу. Он је буквално сишао до пакла кроз јаме и гледао је својим очима оно што ни у „Божанственој комедији“ није описано. Ово су исповијести свједока којима је Будо дао ријеч – рекао је књижевник Радомир Уљаревић.

Аутор је казао како је у јуну 1990. године дошао у Ливно, мјесто на којем се десио злочин неописивих размјера.

-У једном тренутку сам кроз разговор са Станом Црногорац сазнао да има укупно 14 преживјелих из јаме, међу којима су многи изгубили своје најближе. Неки су страдали тако што су их убиле усташе, док су неки живот оставили у јами у коју су их гурнули комшије и пријатељи Хрвати. Мени је невјероватно да су неки успјели да преживе пад у тако дубоку јаму и да током мјесец буду без хране и воде. Слике преживјелих показују исушене људе, кожу која виси са костију. Већина њих је имала само око 30 килограма. Сви ти људи који су преживјели нису у наставку својих живота трчали за осветом, а многи су знали људе који су их бацали у јаму. Ни зла ни клетви није било у њима. Они су се злочинцима осветили тако што су наставили са животом упркос неизбрисивом и болном сјећању на велику трагедију – казао је Симоновић.

Посјетиоцима се обратио и митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

-Ова књига ме подсјећа на књиге које су оставили први хришћански мученици. Књига је свједочанство о злом времену и сукобу Бога и сатане, о сатанском злу, људској патњи и доброти. Настрашније од свега је да се то што се догодило на почетку Другог свјетског рата поновило на истом мјесту деведесетих година – закључио је митрополит Амфилохије.

Књигу „Огњена Марија Ливанска“ објавила је „Светигора“ а у нашим новинама су читаоци могли да читају бројне Симоновићеве приче о стравичним страдањима.

Д. Ђ.

Извор: Дан

Пето (ћирилично) издање књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска изашло је из штампе.

Жељени број примерака можете обезбедити:

– достављањем наруџбенице (Наруџбеницу можте преузети овде) Удружењу ОМЛ поштом на адресу: Никола Петровић, Војвођанска 392Е, 11271 Сурчин или на емаил: bonip.bg@gmail.com

– личним контактом са Николом Петровићем (тел.: 064 615 5073 или емаил: bonip.bg@gmail.com)

Цена по примерку књиге износи 1000 РСД (за наручиоце из Републике Српске и Федерације БиХ 16,94 КМ; за остале наручиоце 8,62 ЕВРА или 12 УСД).

Уплате из Србије извршити на динарски рачун Удружења Огњена Марија Ливањска код банке Интеса Београд број 160-380800-45 са позивом на број 1941 (као примаоца навести Удружење ОМЛ а као сврху уплате Књига ОМЛ)

Уплате из БиХ извршити на рачун Удружења Огњена Марија Ливањска код Уникредит банке Бања Лука број 55-172077032321-17 са позивом на број 1941 (као примаоца навести Удружење ОМЛ а као сврху уплате Књига ОМЛ)

Достава се може извршити на један од два начина:

1. Поштом на адресу коју нам доставите, с тим што ћете трошкове поштарине платити уз преузимање књиге (за сада испорука могућа само у Србији)
2. Личним преузимањем од чланова управе Удружења (без додатних трошкова)

Пред пуном салом Културног центра Чукарица, у Београду, у суботу 15. марта т.г одржана је промоција петог издања књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Ово је било још једно поклањање сенима невино страдалих српских жртава у стравичном усташком покољу лета 1941.године на подручију Ливањског поља, али и суочавање са истином да ни најстрашније муке и страдања не могу убити клицу живота и жељу човека и народа да опстаје кроз дуге гране потомака.

Промоцију је пратила изложба фотографија: актера књиге, стратишта, некадашњег и садашњег изгледа споменика над стратиштима исл, као и мали уметнички програм у коме су учествовали: Марија Петровић, вокалним извођењем песме Расти, расти мој зелени боре; Оливера Радета рецитовањем стихова песме Анђео, Невена Милаковића; као и Драгана Вујичић, рецитовањем стихова Јована Дучића Химна победника.

Аутор књиге говорио је о мотивима настанка књиге, личном односу према догађајима из 1941. о којима је најпре имао тек случајна сазнања, разговору са сведоцима тих страшних догађаја исл. Обзиром да је аутор био и непосредни учесник ексхумације посмртних остатака страдалника из динарских јама који се догодио 1991.године, када је настало прво издање књиге, присутнима на промоцији приказан су делови видео снимака из архиве аутора, које је снимао током ексхумације.

Промоција књиге одржана је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Бихаћко-петровачког Господина Атанасија, коме се овом приликом захваљујемо на присуству.

Након разговора пубилике са аутором, господином Симоновићем, промоција је завршена после 20 часова.

У  Београду је у суботу 15 марта 2014. године, у сали КЦ Чукарица, Тургењевљева 5, одржана Четврта седница Скупштине Удружења ОМЛ. Чланови Скупштине пуноважно су усвојили Записник са Треће седнице Скупштине, Извештај о раду Удружења за 2013.годину, План рада за 2014.години и продужили мандат члановима УО до одржавања наредне седнице Скупштине Удружења. Седница је завршена у 17.50 часова. Датаљан Извештај о раду за 2013., као и План рада за 2014.годину налазе се на интернет страници http://www.omlivanjska.com.

Захваљујемо се свим члановима Удружења ОМЛ на раду у прошлој години, непосредном присуству на Скупштини, као и свакој врсти подршке у реализацији задатака.

Такође, и овом приликом се захваљујемо свим донаторима, као и гостима који су својим присуством увеличали нашу годишњу Скупштину.

Обавештавамо јавност да је, у издању Светигоре и Удружења Огњена Марија Ливањска, из штампе изашло пето издање књиге Огњена Марија ливањска, аутора Буде Симоновића.

Промоција књиге одржаће се у сали Културног центра Чукарица, Тургењева 5 (Баново брдо), 15. марта 2014. године, са почетком у 18.00 часова.

Промоцији ће присуствовати:

–        Будо Симоновић, аутор књиге,

–        Милица Маљковић, једна од четрнаесторо који су изласком из јаме, у којој су провели скоро четрдесет дана, преживели усташки покољ у Ливањском пољу 1941. године;

–        Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије,

–        Мићо Радета – прикупио и систематизовао спискове ливањских Срба страдалих крајем јула 1941. године;

–        отац Мирко Јамеџија, парох лијевањски до 1992. године.

У очекивању вашег доласка

С поштовањем,

Никола Петровић,

Председник

—————————————————————————-

Poziv: Promocija 5. ćiriličnog izdanja knjige Ognjena Marija Livanjska Bude Simonovića

Obaveštavamo javnost da je, u izdanju Svetigore i Udruženja Ognjena Marija Livanjska, iz štampe izašlo peto izdanje knjige Ognjena Marija livanjska, autora Bude Simonovića.

Promocija knjige održaće se u sali Kulturnog centra Čukarica, Turgenjeva 5 (Banovo brdo), 15. marta 2014. godine, sa početkom u 18.00 časova.

Promociji će prisustvovati:

–        Budo Simonović, autor knjige,

–        Milica Maljković, jedna od četrnaestoro koji su izlaskom iz jame, u kojoj su proveli skoro četrdeset dana, preživeli ustaški pokolj u Livanjskom polju 1941. godine;

–        Njegovo Preosveštenstvo Episkop bihaćko-petrovački Atanasije,

–        Mićo Radeta – prikupio i sistematizovao spiskove livanjskih Srba stradalih krajem jula 1941. godine;

–        otac Mirko Jamedžija, paroh lijevanjski do 1992. godine.

U očekivanju vašeg dolaska

S poštovanjem,

Nikola Petrović,

Predsednik

Четврта седница Скуштине Удружења Огњена Марија Ливањска, одржаће се 15. марта 2014. године у сали Културног центра Чукарица, Тургењева 5, Београд, са почетком у 17.00 часова. Улица Тургењева се налази на Бановом брду, а можете користити градске аутобуске линије 23, 37, 52, 53, 58 и 88, као и тарнвајске 12 и 13.

Позивамо да на време ускладите своје обавeзе и узмете активно учешће у раду Скупштине.

За оне који нису у могућности да лично присуствују Скупштини, на располагању овлашћење за одлучивање које се потписом преноси на другу особу. Молимо вас да, ради успешности рада Скупштине, користите ову могућност.

Управни одбор Удружења

На основу члана 18. Статута Удружења ОМЛ, Управни одбор на I седници у 2014. години,  одржаној 13. фебруара 2014. године доноси

ОДЛУКУ

О сазивању Четврте редовне Скупштине Удружења ОМЛ

I

Сазива се Четврта редовна Скупштина Удружења Огњена Марија Ливањска, Београд.

Скупштина Удружења одржеће се у суботу, 15. марта 2014. године са почетком у 17 часова, у просторијама КЦ Чукарица, Тургењева 5, Београд.

II

Управни одбор Удружења за заказану седницу Скупштине предлаже следећи

Д Н Е В Н И    Р Е Д:

1. Отварање седнице и поздравна реч Председника Удружења
2. Избор радних тела IV Скупштине: (1) Радно председништво /председник и два члана/; (2) Комисија за гласање /председник комисије и два члана/; (3) Два оверача записника; (4) Записничар;
3. Извештај Комисије за гласање;
4. Пријем нових чланова по примљеним приступницама;
5. Предлог и усвајање дневног реда Скупштине;
6. Усвајање Записника са III редовне Скупштине Удружења ОМЛ, Београд;
7. Уводно излагање председника Управног одбора Удружења о активностима Удружења у 2013. години и плану активности за 2014. годину;
8. Доношење Одлуке о усвајању Извештаја о раду Удружења у 2013. години;
9. Разматрање и усвајање Плана активности Удружења за 2014. годину;
10. Продужење мандата члановима УО, до наредне редовне Скупштине;
11. Разно.
    

III

Листа чланова Скупштине утврђује се на дан 15 марта 2014. године, на основу списка чланова који су тај статус стекли на основу приспелих приступница и одлука Управног одбора Удружења. Право пуноважног одлучивања на Четвртој седници Скупштине имају и чланови чији је пријем извршен у току седнице.

IV

Члановима Удружења утврђеним према листи из тачке III ове Одлуке позив за одржавање Скупштине упућује поштом или телефонским позивом најкасније два дана пре одржавања Скупштине.

V

Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се на интернет страници Удружења.

Управни одбор

Гордана Достанић, Председник  УО

—————————————————————————–

Poziv na 4. sednicu Skupštine Udruženja

Četvrta sednica Skuštine Udruženja Ognjena Marija Livanjska, održaće se 15. marta 2014. godine u sali Kulturnog centra Čukarica, Turgenjeva 5, Beograd, sa početkom u 17.00 časova. Ulica Turgenjeva se nalazi na Banovom brdu, a možete koristiti gradske autobuske linije 23, 37, 52, 53, 58 i 88, kao i tarnvajske 12 i 13.

Pozivamo da na vreme uskladite svoje obaveze i uzmete aktivno učešće u radu Skupštine.

Za one koji nisu u mogućnosti da lično prisustvuju Skupštini, na raspolaganju ovlašćenje za odlučivanje koje se potpisom prenosi na drugu osobu. Molimo vas da, radi uspešnosti rada Skupštine, koristite ovu mogućnost.

Upravni odbor Udruženja

Na osnovu člana 18. Statuta Udruženja OML, Upravni odbor na I sednici u 2014. godini,  održanoj 13. februara 2014. godine donosi

ODLUKU

O sazivanju Četvrte redovne Skupštine Udruženja OML

I

Saziva se Četvrta redovna Skupština Udruženja Ognjena Marija Livanjska, Beograd.

Skupština Udruženja održeće se u subotu, 15. marta 2014. godine sa početkom u 17 časova, u prostorijama KC Čukarica, Turgenjeva 5, Beograd.

II

Upravni odbor Udruženja za zakazanu sednicu Skupštine predlaže sledeći

D N E V N I    R E D:

Otvaranje sednice i pozdravna reč Predsednika Udruženja
Izbor radnih tela IV Skupštine: (1) Radno predsedništvo /predsednik i dva člana/; (2) Komisija za glasanje /predsednik komisije i dva člana/; (3) Dva overača zapisnika; (4) Zapisničar;
Izveštaj Komisije za glasanje;
Prijem novih članova po primljenim pristupnicama;
Predlog i usvajanje dnevnog reda Skupštine;
Usvajanje Zapisnika sa III redovne Skupštine Udruženja OML, Beograd;
Uvodno izlaganje predsednika Upravnog odbora Udruženja o aktivnostima Udruženja u 2013. godini i planu aktivnosti za 2014. godinu;
Donošenje Odluke o usvajanju Izveštaja o radu Udruženja u 2013. godini;
Razmatranje i usvajanje Plana aktivnosti Udruženja za 2014. godinu;
Produženje mandata članovima UO, do naredne redovne Skupštine;
Razno.

III

Lista članova Skupštine utvrđuje se na dan 15 marta 2014. godine, na osnovu spiska članova koji su taj status stekli na osnovu prispelih pristupnica i odluka Upravnog odbora Udruženja. Pravo punovažnog odlučivanja na Četvrtoj sednici Skupštine imaju i članovi čiji je prijem izvršen u toku sednice.

IV

Članovima Udruženja utvrđenim prema listi iz tačke III ove Odluke poziv za održavanje Skupštine upućuje poštom ili telefonskim pozivom najkasnije dva dana pre održavanja Skupštine.

V

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se na internet stranici Udruženja.

Upravni odbor

Gordana Dostanić, Predsednik  UO

У суботу, 22. фебруара т.г, председник Удружења, Никола Пертовић и председкик Управног одбора, Гордана Достанић, били су у посети Товаришеву. На састанаку са 23-оје становника овог бачког места и суседног Обровца, пореклом из Ливањског поља, пристни су упознати са циљевима, активностима и плановима рада Удружења, а у сврху припрема за оснивање подружнице Товаришево-Обровац, о чему ће одлука бити донета на ширем састанку становника ових места, планираном за наредну седмицу. Од стране домаћина, представници Удружења упознати су са предузетим активностима на подизању спомен бисте Гаврилу Принципу и плановима за  свечано откривање у време васкришњих празника.

Ову прилику користимо да се још једном захвалимо домаћинима из Товаришева и Обровца на позиву, срдачном, домаћинском дочеку и конструктивном разговору.

Удружење Огњена Марија Ливањска

—————————————————

Održan sastanak sa stanovnicima Tovariševa i Obrovca

U subotu, 22. februara t.g, predsednik Udruženja, Nikola Pertović i predsedkik Upravnog odbora, Gordana Dostanić, bili su u poseti Tovariševu. Na sastanaku sa 23-oje stanovnika ovog bačkog mesta i susednog Obrovca, poreklom iz Livanjskog polja, pristni su upoznati sa ciljevima, aktivnostima i planovima rada Udruženja, a u svrhu priprema za osnivanje podružnice Tovariševo-Obrovac, o čemu će odluka biti doneta na širem sastanku stanovnika ovih mesta, planiranom za narednu sedmicu. Od strane domaćina, predstavnici Udruženja upoznati su sa preduzetim aktivnostima na podizanju spomen biste Gavrilu Principu i planovima za  svečano otkrivanje u vreme vaskrišnjih praznika.

Ovu priliku koristimo da se još jednom zahvalimo domaćinima iz Tovariševa i Obrovca na pozivu, srdačnom, domaćinskom dočeku i konstruktivnom razgovoru.

Udruženje Ognjena Marija Livanjska

У недељу 16.02.2014. године у Сурчину у просторијама МЗ Нови Сурчин одржана је прва овогодишња седница одбора села Челебић, на којој су били присутни бивши становници села који сада живе на територији града Београда. Овом приликом се захваљујемо општина Сурчин која је препознала рад Удружења Огњена Марија Ливањска и дала на коришћење канцеларију МЗ Нови Сурчин у наредном периоду, што ће свакако бити од велике користи Удружењу. На састанку се расправљало о следећим тачкама дневног реда:

1. Извештај о првој фази радова обнове Спомен-гробља у Челебићу (са финансијским извештајем);

2. Извештај о раду одбора између два састанка;

3. Разматрање друге фазе обнове Спомен-гробља;

4. План активности за наредни период;

5. Организација скупа на дан 04.08.2014 у Врбици.

Председник одбора Владо Козомора је обавестио присутне да се највише радило на прикупљању контакт телефона и адреса некадашњих становника села и њихових потомака, али да је потребно интезвније радити на том послу јер за велики број становника и њихових потомака немамо никакве податке. Помоћ око прављења базе ових података, као и базе података о ратом уништеној имовини у селу Челебић, понудио је Душко Шуњка, те је тиме одређен као четврти члан одбора који би радио само на овим пословима. Позивамо све становнике Челебића и њихове потомке да нам доставе ове податке на емаил bonip.bg@gmail.com попуњавајући неки од следећих формулара:

–        Подаци о породицама пореклом из Челебића по мушкој линији

–        Подаци о породицама пореклом из Челебића по женској линији

–        Подаци о некретнинама и уништеним објектима у Челебићу

Договорено је да се што већи број људи пореклом из овог села обавести о два велка посла који нас очекују у наредном периоду: друга фаза обнове Спомен-гробља и организација скупа на Благу Марију у Врбици.  

Током претходних година, установљена је пракса окупљања некадашњих и садашњих становника села Врбичке парохије око цркве у Врбици на Благу Марију (4. август) сваке године. Улогу домаћина сваке године на себе преузимају мештани једног од ових села, а ове године домаћини ће бити управо Челбићани! Веома је битна помоћ у организацији овог скупа јер ћемо на тај начин продужити традицију окупљања за Благу Марију у Врбици.

Највише се ипак говорило о обнови Спомен-гробља у Челебићу. Када је у питању прва фаза обнове, одбор села и присутни су детаљно упознати са тим шта је урађено и колико средтава је утрошено (присутни су добили фотокопије оригиналних рачуна о утрошеном материјалу). Извештај је поднео координатор ове активности Никола Петровић.

Усаглашено је да друга фаза обнове садржи:

– постављање нове плоче на споменику (два могућа алтернативна решења су изложена испод);

– бетонирање преосталих сатаза око гробља;

– израда и постављање металних шипки са чеоне стране;

– израда и постављање металне улазне капије;

– равнање унутрашњег дела гробља и његово уређивање;

– израда саксија за паљење свећа

– фино фуговање зидова ограде гробља и премазивање капе средством за заштиту од атмосферских падавина

– набавка недостајућих алатки за уређење гробља

Спомен-гробље некада

Некадашња плоча на спомен-гробљу у Челебићу на којој су бројеви заменили имена страдалих

Највише се дискутовало о идејном решењу и садржају текста спомен-плоче, где су се искристалисала два могућа решења. Постигнута је сагласност да је, ма какво решење буде усвојено, неопходно да на обновљеном споменику, за разлику од старог, буду наведена имена свих жртава.  Договорено је да се коначан избор између два решења донесе до краја марта на састанку на који би требало позвати све оне чији су преци сахрањени у овом гробљу.

Изглед споменика (спољна страна) у Челебићу након обнове, 2014.године

Изглед споменика (унутрашња страна) у Челебићу након обнове, 2014.године

Прва опција

На место старе плоче, на спољну страну споменика која гледа ка цести, поставити један већи крст, уз следећи текст:

“СПОМЕН ГРОБЉЕ СРПСКИМ СТАНОВНИЦИМА СЕЛА ЧЕЛЕБИЋА СТРАДАЛИМ 1941. ГОДИНЕ

ВЕРНИ ПОТОМЦИ СВОЈИМ ПРЕЦИМА ПОДИГОШЕ 1956. ГОДИНЕ – ОБНОВИШЕ 2014. ГОДИНЕ”

Имајући у виду да на месту где је била стара плоча нема довољно простора за имена свих страдалих, њихова имена би била исписана на плочи која би стајала на полеђини стуба на којем је стајала стара плоча (на којој за њих има места), која гледа на унутрашњост спомен-гробља. Да би се одржао неки континуитет са старом плочом предлог је да уводни текст буде исти као и на старој плочи:

КРВАВИХ И ТЕШКИХ ДАНА 1941. ГОДИНЕ УСТАШКИ ЗЛОЧИНЦИ НА ЗВЕРСКИ НАЧИН ПОУБИЈАШЕ У ОВОМ КРАЈУ 425 НЕДУЖНИХ ЉУДИ, ЖЕНА И ДЕЦЕ, СРПСКИХ СТАНОВНИКА ЧЕЛЕБИЋА И ОКОЛНИХ СЕЛА

испод кога би се налазио списак имена страдалих.

Друга опција

На место старе плоче, на спољну страну споменика која гледа ка цести, поставила би се копија старе плоче, уз неке ситне исправке.

Пошто за имена свих страдалих нема места са спољне стране споменика, она би била исписана на другој плочи која би стајала на полеђини стуба (на којој за њих има места), која гледа на унутрашњост спомен-гробља, уз уводни текст:

ИМЕНА СРПСКИХ СТАНОВНИКА ЧЕЛЕБИЋА ПОБИЈЕНИХ ОД УСТАША 1941. ГОДИНЕ:

До предстојећег састанка, о чијем датуму ћемо покушати обавестити што више људи, биће познато и колико ће износити трошкови друге фазе радова. О свему овоме је информисан и део Челебићана који живе у Новом Саду, са којима ће комуникација бити појачана. Договорено је и да се упути писмо Челебићанима из дијаспоре са молбом да учествују у овим наступајућим активностима, јер је до сад веома мали број њих пружио подршку. Овим путем позивамо све оне који могу, а пре свега оне који до сада нису помогли у овим пословима, да нам се придруже како би успели привести крају обнову Спомен-гробља у Челебићу.

Удружење Огњена Марија Ливањска – Одбор села Челебић

——————————————————–

Sastanak odbora sela Čelebić o obnovi Spomen-groblja i drugim temama

U nedelju 16.02.2014. godine u Surčinu u prostorijama MZ Novi Surčin održana je prva ovogodišnja sednica odbora sela Čelebić, na kojoj su bili prisutni bivši stanovnici sela koji sada žive na teritoriji grada Beograda. Ovom prilikom se zahvaljujemo opština Surčin koja je prepoznala rad Udruženja Ognjena Marija Livanjska i dala na korišćenje kancelariju MZ Novi Surčin u narednom periodu, što će svakako biti od velike koristi Udruženju. Na sastanku se raspravljalo o sledećim tačkama dnevnog reda:

1. Izveštaj o prvoj fazi radova obnove Spomen-groblja u Čelebiću (sa finansijskim izveštajem);

2. Izveštaj o radu odbora između dva sastanka;

3. Razmatranje druge faze obnove Spomen-groblja;

4. Plan aktivnosti za naredni period;

5. Organizacija skupa na dan 04.08.2014 u Vrbici.

Predsednik odbora Vlado Kozomora je obavestio prisutne da se najviše radilo na prikupljanju kontakt telefona i adresa nekadašnjih stanovnika sela i njihovih potomaka, ali da je potrebno intezvnije raditi na tom poslu jer za veliki broj stanovnika i njihovih potomaka nemamo nikakve podatke. Pomoć oko pravljenja baze ovih podataka, kao i baze podataka o ratom uništenoj imovini u selu Čelebić, ponudio je Duško Šunjka, te je time određen kao četvrti član odbora koji bi radio samo na ovim poslovima. Pozivamo sve stanovnike Čelebića i njihove potomke da nam dostave ove podatke na email bonip.bg@gmail.com popunjavajući neki od sledećih formulara:

–        Podaci o porodicama poreklom iz Čelebića po muškoj liniji

–        Podaci o porodicama poreklom iz Čelebića po ženskoj liniji

–        Podaci o nekretninama i uništenim objektima u Čelebiću

Dogovoreno je da se što veći broj ljudi poreklom iz ovog sela obavesti o dva velka posla koji nas očekuju u narednom periodu: druga faza obnove Spomen-groblja i organizacija skupa na Blagu Mariju u Vrbici.  

Tokom prethodnih godina, ustanovljena je praksa okupljanja nekadašnjih i sadašnjih stanovnika sela Vrbičke parohije oko crkve u Vrbici na Blagu Mariju (4. avgust) svake godine. Ulogu domaćina svake godine na sebe preuzimaju meštani jednog od ovih sela, a ove godine domaćini će biti upravo Čelbićani! Veoma je bitna pomoć u organizaciji ovog skupa jer ćemo na taj način produžiti tradiciju okupljanja za Blagu Mariju u Vrbici.

Najviše se ipak govorilo o obnovi Spomen-groblja u Čelebiću. Kada je u pitanju prva faza obnove, odbor sela i prisutni su detaljno upoznati sa tim šta je urađeno i koliko sredtava je utrošeno (prisutni su dobili fotokopije originalnih računa o utrošenom materijalu). Izveštaj je podneo koordinator ove aktivnosti Nikola Petrović.

Usaglašeno je da druga faza obnove sadrži:

– postavljanje nove ploče na spomeniku (dva moguća alternativna rešenja su izložena ispod);

– betoniranje preostalih sataza oko groblja;

– izrada i postavljanje metalnih šipki sa čeone strane;

– izrada i postavljanje metalne ulazne kapije;

– ravnanje unutrašnjeg dela groblja i njegovo uređivanje;

– izrada saksija za paljenje sveća

– fino fugovanje zidova ograde groblja i premazivanje kape sredstvom za zaštitu od atmosferskih padavina

– nabavka nedostajućih alatki za uređenje groblja

Najviše se diskutovalo o idejnom rešenju i sadržaju teksta spomen-ploče, gde su se iskristalisala dva moguća rešenja. Postignuta je saglasnost da je, ma kakvo rešenje bude usvojeno, neophodno da na obnovljenom spomeniku, za razliku od starog, budu navedena imena svih žrtava.  Dogovoreno je da se konačan izbor između dva rešenja donese do kraja marta na sastanku na koji bi trebalo pozvati sve one čiji su preci sahranjeni u ovom groblju.

Prva opcija

Na mesto stare ploče, na spoljnu stranu spomenika koja gleda ka cesti, postaviti jedan veći krst, uz sledeći tekst:

“SPOMEN GROBLjE SRPSKIM STANOVNICIMA SELA ČELEBIĆA STRADALIM 1941. GODINE

VERNI POTOMCI SVOJIM PRECIMA PODIGOŠE 1956. GODINE – OBNOVIŠE 2014. GODINE”

Imajući u vidu da na mestu gde je bila stara ploča nema dovoljno prostora za imena svih stradalih, njihova imena bi bila ispisana na ploči koja bi stajala na poleđini stuba na kojem je stajala stara ploča (na kojoj za njih ima mesta), koja gleda na unutrašnjost spomen-groblja. Da bi se održao neki kontinuitet sa starom pločom predlog je da uvodni tekst bude isti kao i na staroj ploči:

KRVAVIH I TEŠKIH DANA 1941. GODINE USTAŠKI ZLOČINCI NA ZVERSKI NAČIN POUBIJAŠE U OVOM KRAJU 425 NEDUŽNIH LjUDI, ŽENA I DECE, SRPSKIH STANOVNIKA ČELEBIĆA I OKOLNIH SELA

ispod koga bi se nalazio spisak imena stradalih.

Druga opcija

Na mesto stare ploče, na spoljnu stranu spomenika koja gleda ka cesti, postavila bi se kopija stare ploče, uz neke sitne ispravke.

Pošto za imena svih stradalih nema mesta sa spoljne strane spomenika, ona bi bila ispisana na drugoj ploči koja bi stajala na poleđini stuba (na kojoj za njih ima mesta), koja gleda na unutrašnjost spomen-groblja, uz uvodni tekst:

IMENA SRPSKIH STANOVNIKA ČELEBIĆA POBIJENIH OD USTAŠA 1941. GODINE:

Do predstojećeg sastanka, o čijem datumu ćemo pokušati obavestiti što više ljudi, biće poznato i koliko će iznositi troškovi druge faze radova. O svemu ovome je informisan i deo Čelebićana koji žive u Novom Sadu, sa kojima će komunikacija biti pojačana. Dogovoreno je i da se uputi pismo Čelebićanima iz dijaspore sa molbom da učestvuju u ovim nastupajućim aktivnostima, jer je do sad veoma mali broj njih pružio podršku. Ovim putem pozivamo sve one koji mogu, a pre svega one koji do sada nisu pomogli u ovim poslovima, da nam se pridruže kako bi uspeli privesti kraju obnovu Spomen-groblja u Čelebiću.

Udruženje Ognjena Marija Livanjska – Odbor sela Čelebić

Удружење Огњена Марија Ливањска је са великим задовољством примило позив становника Товаришева, од којих велики број води порекло са подручја између Грахова и Ливна, да посети ово место и оснује подружницу Удружења. У суботу 22. фебруара т.г, у згради библиотеке у Товаришеву, са почетком у 13 часова, одржаће се оснивачки састанак подружнице Удружења Огњена Марија Ливањска – Товаришево.

Састанку ће, поред бивших становника подручија од Ливна до Грахова и њихових потомака, сада настањених у Товаришеву, Обровцу и другим местима у која су колонизоване бројне породице са подручија Ливањског поља, присуствовати председник Удружења Огњена Марија Ливањска, Никола Петровић, као и представници УО овог Удружења.

Чланство ће бити обавештено о резултатима састанка.

Током Божићних празника, и ове године је успешно спроведена акција даривања Божићним пакетићима српске православне деце у Ливну и Ливањском пољу, као и једног броја старачких домаћинстава који живе у тешким условима и без редовних примања. Акција је спроведена у сарадњи са парохијом Лијевањском, која покрива територију од Ливна до Пеуља, а поделу пакетића су извршили парох Лијевњски, отац Жељко, и председник Удружења, Никола Петровић.

Пакетићи намењени деци из града и са сеоских подручја уручени су на Бадњи дан, након богослужења у црквама у Ливну и Црном Лугу. Укупно је подељено 23 дечија пакетића, који су се састојали од слаткиша, дечијих књига, играчака, одеће и скромног џепарца. Удружење се овом приликом посебно захваљује фирми Пионир д.о.о. (http://www.a-pionir.com/) која је поклонила велики део слаткиша за дечије пакетиће, као и издавачкој кући Пчелица (http://www.pcelica.rs/) која је поклонила дечије књиге.

Наши малишани

Подела пакетића деци, Бадње вече у Ливну, 2014. год.

Подела пакетића деци, Бадње вече у Црном Лугу, 2014. год.

Подела пакетића деци, Бадње вече у Црном Лугу, 2014. год.

Подела пакетића деци, Бадње вече у Црном Лугу, 2014. год.

Подела пакетића деци, Бадње вече у Црном Лугу, 2014. год.

У данима уочи Божића пакети са основним животним намирницама подељени су у 43 старачка домаћинства на територији коју покрива парохија Лијевањска, од којих највећи број живи у тешким условима, често и без икаквих или само повремених примања. Мада ова скромна помоћ неможе битније да промени тешке услове у којима многи од ових људи живе, ипак им може улепшати Божићне празнике. Овај знак пажње је уједно и признање њиховој борби да опстану и одрже у животу наша вековна огњишта у Ливањском пољу.

Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.

Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.

Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.

Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.

Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.

Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.

Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.

Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.

Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.

Подела Божићних пакета старијима, уочи Божића 2014. год.

Удружење Огњена Марија Ливањска овом приликом жели да се захвали свима који су се и овај пут одазвали нашем позиву да дају свој прилог ради успешне реализације ове акције. Испод овог текста се може наћи и списак приложника. Један део прилога је био у конкретним поклонима а у новцу је прикупљено 1,123.20 евра. Имајући у виду да је један део новчаних прилога уплаћен доста касно, потрошено 700.00 евра. Преостали део средстава ће бити употребљен за набавку пакетића и даривање деце током Васкршњих празника.

Вреди подсетити и да је, када је обновљен рад Удружења Огњена Марија Ливањска пре нешто више од годину дана, ово била прва акција коју је Удружење покренуло. Надамо се да се она полако усталила, као вид скромне подршке нашим земљацима који својим живим присуством бране од заборава и сведоче о присуству и постојању српског православног народа у Ливањском пољу.

Списак приложника

Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који су дали свој допринос у реализацији ове акције, било кроз финансијски прилог или конкретне поклоне.

Прилог у поклонима

Гордана Арнаут – одећа за децу;

Драган Гаћиновић – пет пакетића за децу;

Мока Грковић – играчке за децу;

Пионир д.о.о. – слаткиши за 17 дечијих пакетића;

Издавачка кућа ”Пчелица” – дечије књиге;

Wagen Internacional д.о.о – кесе за пакете за старе

Финансијски прилог

———————————————————————-

Akcija podele Božićnih paketića

Tokom Božićnih praznika, i ove godine je uspešno sprovedena akcija darivanja Božićnim paketićima srpske pravoslavne dece u Livnu i Livanjskom polju, kao i jednog broja staračkih domaćinstava koji žive u teškim uslovima i bez redovnih primanja. Akcija je sprovedena u saradnji sa parohijom Lijevanjskom, koja pokriva teritoriju od Livna do Peulja, a podelu paketića su izvršili paroh Lijevnjski, otac Željko, i predsednik Udruženja, Nikola Petrović.

Paketići namenjeni deci iz grada i sa seoskih područja uručeni su na Badnji dan, nakon bogosluženja u crkvama u Livnu i Crnom Lugu. Ukupno je podeljeno 23 dečija paketića, koji su se sastojali od slatkiša, dečijih knjiga, igračaka, odeće i skromnog džeparca. Udruženje se ovom prilikom posebno zahvaljuje firmi Pionir d.o.o. (http://www.a-pionir.com/) koja je poklonila veliki deo slatkiša za dečije paketiće, kao i izdavačkoj kući Pčelica (http://www.pcelica.rs/) koja je poklonila dečije knjige.

U danima uoči Božića paketi sa osnovnim životnim namirnicama podeljeni su u 43 staračka domaćinstva na teritoriji koju pokriva parohija Lijevanjska, od kojih najveći broj živi u teškim uslovima, često i bez ikakvih ili samo povremenih primanja. Mada ova skromna pomoć nemože bitnije da promeni teške uslove u kojima mnogi od ovih ljudi žive, ipak im može ulepšati Božićne praznike. Ovaj znak pažnje je ujedno i priznanje njihovoj borbi da opstanu i održe u životu naša vekovna ognjišta u Livanjskom polju.

Udruženje Ognjena Marija Livanjska ovom prilikom želi da se zahvali svima koji su se i ovaj put odazvali našem pozivu da daju svoj prilog radi uspešne realizacije ove akcije. Ispod ovog teksta se može naći i spisak priložnika. Jedan deo priloga je bio u konkretnim poklonima a u novcu je prikupljeno 1,123.20 evra. Imajući u vidu da je jedan deo novčanih priloga uplaćen dosta kasno, potrošeno 700.00 evra. Preostali deo sredstava će biti upotrebljen za nabavku paketića i darivanje dece tokom Vaskršnjih praznika.

Vredi podsetiti i da je, kada je obnovljen rad Udruženja Ognjena Marija Livanjska pre nešto više od godinu dana, ovo bila prva akcija koju je Udruženje pokrenulo. Nadamo se da se ona polako ustalila, kao vid skromne podrške našim zemljacima koji svojim živim prisustvom brane od zaborava i svedoče o prisustvu i postojanju srpskog pravoslavnog naroda u Livanjskom polju.

Spisak priložnika

Udruženje Ognjena Marija Livanjska se zahvaljuje svima koji su dali svoj doprinos u realizaciji ove akcije, bilo kroz finansijski prilog ili konkretne poklone.

Prilog u poklonima

Gordana Arnaut – odeća za decu;

Dragan Gaćinović – pet paketića za decu;

Moka Grković – igračke za decu;

Pionir d.o.o. – slatkiši za 17 dečijih paketića;

Izdavačka kuća ”Pčelica” – dečije knjige;

Wagen Internacional d.o.o – kese za pakete za stare

Finansijski prilog

МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Овај радосни хришћански поздрав, могао се чути и у граду Ливну, у коме живе малобројни православни Срби. Прослављање Божића почело је на Туциндан, посјетом појединим породицама којима су, поред честитке уручени и пригодни поклони као знак пажње поводом овог великог хришћанског празника. Удружење Огњена Марија Ливањска и њени чланови су се и ове године потрудили да својом пажњом и материјалним доприносом покажу да наши парохијани нису сами и заборављени.

На Бадњи дан служена је Света Литургија у Губину гдје су се окупили и причестили вјерници који су се постом и молитвом припремали за дочек празника Христовог рођења.

Света Литургија у Губину, Бадњи дан 2014. год.

Света Литургија у Губину, Бадњи дан 2014. год.

Света Литургија у Губину, Бадњи дан 2014. год.

Света Литургија у Губину, Бадњи дан 2014. год.

Света Литургија у Губину, Бадњи дан 2014. год.

У поподневним часовима служена је вечерња служба у Ливну. На радост свих нас окупио се већи број вјерника који су након паљења бадњака послужени куваним вином. Најмлађи су након пијукања обрадовани честиткама (са џепарцем) и богатим пакетићима које им је у име Удружења Огњена Марија Ливањска, уручио предсједник Никола Петровић.

Бадње вече у Ливну, 2014. год.

Бадње вече у Ливну, 2014. год.

Бадње вече у Ливну, 2014. год.

Бадње вече у Ливну, 2014. год.

Бадње вече у Ливну, 2014. год.

Бадње вече у Ливну, 2014. год.

Подела пакетића деци, Бадње вече у Ливну, 2014. год.

Наши малишани

У 19:00 часова вечерња служба је служена и у Црном Лугу. Црква и порта су као никада до сада били испуњени вјерницима, који су са радошћу учествовали у молитви и паљењу бадњака. За 6-оро дјеце која живе у овој парохији, уручени су пакетићи од Удружења Огњена Марија Ливањска, а за њихове вршњаке који су дошли да проведу Божић код својих ближњих, пакетиће је спремила Општина Грахово. Дружење у добром расположењу је настављено уз кувано вино и рибу коју су спремили вриједни парохијани уз подршку граховског начелника.

Бадње вече у Црном Лугу, 2014. год.

Бадње вече у Црном Лугу, 2014. год.

Бадње вече у Црном Лугу, 2014. год.

Бадње вече у Црном Лугу, 2014. год.

Бадње вече у Црном Лугу, 2014. год.

Подела пакетића деци, Бадње вече у Црном Лугу, 2014. год.

Подела пакетића деци, Бадње вече у Црном Лугу, 2014. год.

Подела пакетића деци, Бадње вече у Црном Лугу, 2014. год.

Подела пакетића деци, Бадње вече у Црном Лугу, 2014. год.

Захваљујући доброј вољи, парохијана врбичке парохије, у касним вечерњим сатима  уприличено је паљење бадњака уз кувано вино испред цркве у Врбици.

Врхунац овогодишњег прослављања рођења Христовог била је Света Литургија служена у ливањској  цркви посвећеној мајци Божијој. Нека нам Богомладенац Христос ојача вјеру, наду и љубав а свима онима који су допринијели нашој радости, подари здравље, напредак и свако добро, како би смо и наредних година дочекивали и прослављали Божић у миру и духовној радости.

Божић у Ливну, 2014. год.

Божић у Ливну, 2014. год.

Божић у Ливну, 2014. год.

Божић у Ливну, 2014. год.

Божић у Ливну, 2014. год.

Божић у Ливну, 2014. год.

——————————————————————–

Božić u Livnu i Livanjskom polju

Ovaj radosni hrišćanski pozdrav, mogao se čuti i u gradu Livnu, u kome žive malobrojni pravoslavni Srbi. Proslavljanje Božića počelo je na Tucindan, posjetom pojedinim porodicama kojima su, pored čestitke uručeni i prigodni pokloni kao znak pažnje povodom ovog velikog hrišćanskog praznika. Udruženje Ognjena Marija Livanjska i njeni članovi su se i ove godine potrudili da svojom pažnjom i materijalnim doprinosom pokažu da naši parohijani nisu sami i zaboravljeni.

Na Badnji dan služena je Sveta Liturgija u Gubinu gdje su se okupili i pričestili vjernici koji su se postom i molitvom pripremali za doček praznika Hristovog rođenja.

U popodnevnim časovima služena je večernja služba u Livnu. Na radost svih nas okupio se veći broj vjernika koji su nakon paljenja badnjaka posluženi kuvanim vinom. Najmlađi su nakon pijukanja obradovani čestitkama (sa džeparcem) i bogatim paketićima koje im je u ime Udruženja Ognjena Marija Livanjska, uručio predsjednik Nikola Petrović.

U 19:00 časova večernja služba je služena i u Crnom Lugu. Crkva i porta su kao nikada do sada bili ispunjeni vjernicima, koji su sa radošću učestvovali u molitvi i paljenju badnjaka. Za 6-oro djece koja žive u ovoj parohiji, uručeni su paketići od Udruženja Ognjena Marija Livanjska, a za njihove vršnjake koji su došli da provedu Božić kod svojih bližnjih, paketiće je spremila Opština Grahovo. Druženje u dobrom raspoloženju je nastavljeno uz kuvano vino i ribu koju su spremili vrijedni parohijani uz podršku grahovskog načelnika.

Zahvaljujući dobroj volji, parohijana vrbičke parohije, u kasnim večernjim satima  upriličeno je paljenje badnjaka uz kuvano vino ispred crkve u Vrbici.

Vrhunac ovogodišnjeg proslavljanja rođenja Hristovog bila je Sveta Liturgija služena u livanjskoj  crkvi posvećenoj majci Božijoj. Neka nam Bogomladenac Hristos ojača vjeru, nadu i ljubav a svima onima koji su doprinijeli našoj radosti, podari zdravlje, napredak i svako dobro, kako bi smo i narednih godina dočekivali i proslavljali Božić u miru i duhovnoj radosti.

Једна од области деловања у оквиру циљева постављених Статутом и другим актима Удружења Огњена Марија Ливањска,односи се и на пружање помоћи српском становништву Ливањског поља којена том подручију опстаје и привређује, често у врло тешким условима. Постизање резултата на овом пољу деловања, осим директне помоћи становницима, може додатно мотивисати повратак Срба на своја имања.

У том смислу, Удружење ОМЛ усмерило је једну од својих активности на решавање проблема водоснадбевања.

Надлежне власти Кантона 10 израдиле су Пројекат водоснадбевања, али њиме нису обухваћена села пре рата претежно насељена православним становништвом. Тако је кантоналним приступом угашена и нада становника ових села да ће почетком 21. века добити воводовод. Суочени са овом чињеницом становници села бивше МЗ Челебић нису клонули већ су се, још једној од многих неправди, супротсавили одлучношћу да самостално, привремено и делимично реше ово питање и обезбеде снадбевање водом барем за напајање ситне стоке. Као и код већине сеоског становништва Ливањског поља и код становника Челебића, Бојмуната, Врбице и Богдаша претежна привредна делатност је сточарство. Нажалост, и у савременим технолошким околностима која располажу низом техничких решења, основни проблем у овој делатности је и даље снадбевање водом у летњем, сушном,  периоду.

Сточарство, претежно овчарство, последњих година је главна делатност и стабилан економски ослонац неколико повратничких породица, те се број грла ситне стоке, нарочито оваца, повећава. Тако породице Ђоке Шуњке, Луке Шуњке, Лазе Катића и Милојка Козоморе имају укупно око хиљаду оваца, а у пролеће (у време јагњења) тај број буде и близу хиљаду и петсто. Но, рад ових породица није остао само у оквирима обезбеђења личне породичне економске сигурности. Својим проактивном приступом у свакој врсти помоћи, па и уступањем одређеног броја оваца или јагањаца неопходног за оснивање нових стада, директно су помогли друге повратничке породице и омогућили им развој сопствених пољопривредних домаћинстава. Са друге стране, подршка ових породица активностима Српске Православне Цркве утицала је на враћање самоуверености и моралног поверења у живот од сопственог рада на подручију које су Срби напустили под ратним околностима и притисцима.

Ово су само неки од бројних разлога због којих је Удружење ОМЛ одлучило да пружи подршку напорима ових породица. Чланови Удружења су боравком на терену и у непосредном контакту са становништвом разумели потребу водоснадбевања и хитност реакције на решавању тог проблема. Обзиром да ова активност није конкретизована Планом рада Удружења за 2013. годину, недостајали су финансијски извори за постизање трајнијег решења. Ипак, одређене активности су покренуте. Тако је у марту 2013.године одређена локација за постављање бране-насипа на водотоку реке Јаруге испред понора у Врбици, на месту на коме је иначе предвиђена изградња бране. Природне временске околности, односно летњи период када на том подручију нема воде што омогућава извођење радова, диктирале су почетак и завршетак радова. Сачињен је мини-пројекат и предрачун радова, а прикупљено је, за само неколико дана, 1.800,00 КМ, чак нешто више од суме потребне за реализацију. Приложници за изградњу врбичке бране су:

1. Миле Л. Вујичић – 200 КМ
2. Бранко Докић– 100 КМ
3. Драган Јовић – 400 КМ
4. Фахрудин Милак– 100 КМ
5. Никола Петровић – 200 КМ
6. Веселин Шуњка – 400 КМ
7. Лука Шуњка – 200 КМ
8. Светозар Шуњка – 100 КМ
9. Страхиња Шуњка – 100 КМ

За извођача радова изабрана је „Сепарација Пржине“ д.о.о. Ливно, власника Ивана и Стипе Келића, који су и до сада пружали значајну помоћ у реализацији наших пројеката.

Радови на изградњи насипа дужине од 80 метара, висне 4,5 метра, а ширине у доњем делу 9 метара, а у врху 3 метра, почели су средином августа, а завршени већ почетком септембра. Са првим јесењим данима пристизале су прве количине воде у акумулацију и назирала се и контура језера, што је развијало идеје о порибљавању, прављењу излетишта и купалишта. Киша која је непрестано падала од 17. до 22. новембра нагло је пунила водом акумулацију и створено је прелепо језеро ширине око 100 метара, а дужине преко 1,5 километар. Нажалост, највиши ниво воде достигнут у ноћи између 20. и 21. новембра довео је и до попуштања бране, односно њеног пуцања у средишњем делу, у ширини од око 5 метара.

Значај ове акумулације захтева професионалан приступ, те је у току израда Пројекта бране у Врбици. Због ширег социјалног и привредног значаја за српску популацију Ливањског поља, Скупштини Удружења ОМЛ биће предложено да у План рада за 2014.годину уврсти и реализацију Пројекта бране у Врбици, уз обезбеђење финансијских средстава прикупљањем прилога преко рачуна Удружења, као и подношењем захтева надлежним државним институцијама Федерације БиХ, Републике Српске, Републике Србије и локалне самоуправе општине Ливно.

————————————————————————

Projekat izgradnje brane u Vrbici – pomoć Srpskom stanovništvu Livanjskog polja

Jedna od oblasti delovanja u okviru ciljeva postavljenih Statutom i drugim aktima Udruženja Ognjena Marija Livanjska, odnosi se i na pružanje pomoći srpskom stanovništvu Livanjskog polja koje na tom područiju opstaje i privređuje, često u vrlo teškim uslovima. Postizanje rezultata na ovom polju delovanja, osim direktne pomoći stanovnicima, može dodatno motivisati povratak Srba na svoja imanja.

U tom smislu, Udruženje OML usmerilo je jednu od svojih aktivnosti na rešavanje problema vodosnadbevanja.

Nadležne vlasti Kantona 10 izradile su Projekat vodosnadbevanja, ali njime nisu obuhvaćena sela pre rata pretežno naseljena pravoslavnim stanovništvom. Tako je kantonalnim pristupom ugašena i nada stanovnika ovih sela da će početkom 21. veka dobiti vovodovod. Suočeni sa ovom činjenicom stanovnici sela bivše MZ Čelebić nisu klonuli već su se, još jednoj od mnogih nepravdi, suprotsavili odlučnošću da samostalno, privremeno i delimično reše ovo pitanje i obezbede snadbevanje vodom barem za napajanje sitne stoke. Kao i kod većine seoskog stanovništva Livanjskog polja i kod stanovnika Čelebića, Bojmunata, Vrbice i Bogdaša pretežna privredna delatnost je stočarstvo. Nažalost, i u savremenim tehnološkim okolnostima koja raspolažu nizom tehničkih rešenja, osnovni problem u ovoj delatnosti je i dalje snadbevanje vodom u letnjem, sušnom,  periodu.

Stočarstvo, pretežno ovčarstvo, poslednjih godina je glavna delatnost i stabilan ekonomski oslonac nekoliko povratničkih porodica, te se broj grla sitne stoke, naročito ovaca, povećava. Tako porodice Đoke Šunjke, Luke Šunjke, Laze Katića i Milojka Kozomore imaju ukupno oko hiljadu ovaca, a u proleće (u vreme jagnjenja) taj broj bude i blizu hiljadu i petsto. No, rad ovih porodica nije ostao samo u okvirima obezbeđenja lične porodične ekonomske sigurnosti. Svojim proaktivnom pristupom u svakoj vrsti pomoći, pa i ustupanjem određenog broja ovaca ili jaganjaca neophodnog za osnivanje novih stada, direktno su pomogli druge povratničke porodice i omogućili im razvoj sopstvenih poljoprivrednih domaćinstava. Sa druge strane, podrška ovih porodica aktivnostima Srpske Pravoslavne Crkve uticala je na vraćanje samouverenosti i moralnog poverenja u život od sopstvenog rada na područiju koje su Srbi napustili pod ratnim okolnostima i pritiscima.

Ovo su samo neki od brojnih razloga zbog kojih je Udruženje OML odlučilo da pruži podršku naporima ovih porodica. Članovi Udruženja su boravkom na terenu i u neposrednom kontaktu sa stanovništvom razumeli potrebu vodosnadbevanja i hitnost reakcije na rešavanju tog problema. Obzirom da ova aktivnost nije konkretizovana Planom rada Udruženja za 2013. godinu, nedostajali su finansijski izvori za postizanje trajnijeg rešenja. Ipak, određene aktivnosti su pokrenute. Tako je u martu 2013.godine određena lokacija za postavljanje brane-nasipa na vodotoku reke Jaruge ispred ponora u Vrbici, na mestu na kome je inače predviđena izgradnja brane. Prirodne vremenske okolnosti, odnosno letnji period kada na tom područiju nema vode što omogućava izvođenje radova, diktirale su početak i završetak radova. Sačinjen je mini-projekat i predračun radova, a prikupljeno je, za samo nekoliko dana, 1.800,00 KM, čak nešto više od sume potrebne za realizaciju. Priložnici za izgradnju vrbičke brane su:

Mile L. Vujičić – 200 KM

Branko Dokić– 100 KM

Dragan Jović – 400 KM

Fahrudin Milak– 100 KM

Nikola Petrović – 200 KM

Veselin Šunjka – 400 KM

Luka Šunjka – 200 KM

Svetozar Šunjka – 100 KM

Strahinja Šunjka – 100 KM

Za izvođača radova izabrana je „Separacija Pržine“ d.o.o. Livno, vlasnika Ivana i Stipe Kelića, koji su i do sada pružali značajnu pomoć u realizaciji naših projekata.

Radovi na izgradnji nasipa dužine od 80 metara, visne 4,5 metra, a širine u donjem delu 9 metara, a u vrhu 3 metra, počeli su sredinom avgusta, a završeni već početkom septembra. Sa prvim jesenjim danima pristizale su prve količine vode u akumulaciju i nazirala se i kontura jezera, što je razvijalo ideje o poribljavanju, pravljenju izletišta i kupališta. Kiša koja je neprestano padala od 17. do 22. novembra naglo je punila vodom akumulaciju i stvoreno je prelepo jezero širine oko 100 metara, a dužine preko 1,5 kilometar. Nažalost, najviši nivo vode dostignut u noći između 20. i 21. novembra doveo je i do popuštanja brane, odnosno njenog pucanja u središnjem delu, u širini od oko 5 metara.

Značaj ove akumulacije zahteva profesionalan pristup, te je u toku izrada Projekta brane u Vrbici. Zbog šireg socijalnog i privrednog značaja za srpsku populaciju Livanjskog polja, Skupštini Udruženja OML biće predloženo da u Plan rada za 2014.godinu uvrsti i realizaciju Projekta brane u Vrbici, uz obezbeđenje finansijskih sredstava prikupljanjem priloga preko računa Udruženja, kao i podnošenjem zahteva nadležnim državnim institucijama Federacije BiH, Republike Srpske, Republike Srbije i lokalne samouprave opštine Livno.

Акцију даривањна српске деце и старачких самохраних домаћинстава, на подручију од Ливна до Грахова, Удружење ОМЛ започело је за овогодишње божићне празнике. Ближи се Божић и време добрих жеља, мисли и даривања. Време је да спремимо дарове. Позивамо све који могу и желе да буду део ове акције под називом „Дарујмо чуваре у родном пољу“ да уплате донације за куповину поклона – уплате из Србије се могу извршити на рачун Удружења број: 160-380800-45, позив на број 31122013, као сврху уплате навести ”Божићни пакетићи” а прималац ”Удружење ОМЛ”. Уплате из Републике Српске се могу извршити на рачун Удружења: 55-172077032321-17 позив на број 31122013, као сврху уплате навести ”Божићни пакетићи” а прималац ”Удружење ОМЛ, Бања Лука”.

О успешно изведеној прошлогодишњој акцији даривања можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/2013/01/18/podela-bozicnih-paketa-u-livanjskom-polju-uspesna-prva-akcija/

Зашто смо овакву акцију уврстили у редовну годишњу активност Удружења?

Пакетићи за децу

На простору од Ливна до Грахова живи свега 17–оро српске деце. Свако од њих тражи свој начин да у средини доминације другог народа и друге вере сачува припадност и обележије свог рода. Пронашли су сами седамнаест начина да одрже православље у школској веронауци, седамнаест начина навијања за српску репрезентацију, седмнаест врста радости победи српких такмичара… Они су мала, специфична, својеврсна српска репрезентација појединаца чији труд да досегну успех у школи и спорту није обична дечија жеља за успехом. Достојни су сваког нашег поштовања и подршке. Потребно је само мало добре воље да им покажемо да нису сами, да припадају бројном народу православне вере који их није заборавио.

Поклонићемо им уз наше мисли и поштовање упаковане играчке, књиге и слаткише…

Пакетићи за старачка домаћинства

Од Ливна до Грахова одржало се мање од тристотинак српских домаћинстава. У инат историји или из немоћи да напусте гробове прадедова и исконску припадност динарским висовима, широком пољу и родном прагу… Ко ће га знати? И ко ће засигурно оценити ко је слабији, а ко снажнији, они или ми стотинама километара удаљени? Њихова домаћинства су већином двочлана или једночлана, претежно старачка. Међу њима има оних без сталних прихода, оних чији је једини приход мала социјална помоћ која тешко досеже за елементарне потребе, оних о којим нема ко да брине, оних које данима нико не упита за здравље… Онима који још одржавају имање и држе понеку краву, године и старачке руке то неће још дуго дозволити.

Некада вредни, јаки, неустрашиви научили су нас много чему. Сада су препуштени само горком животу. Није ни нама лако, али нас је више, међу нама је доста младих, успешних и заједничком вољом можемо вратити осмех њиховом набораном лицу. Њима ће значити један пакет намирница, бар неко време, али још више сазнање да тамо где смо отишли нисмо предали душу забораву. Нама ће значити њихова благодарност.

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

———————————————————————————-

Akciju darivanjna srpske dece i staračkih samohranih domaćinstava, na područiju od Livna do Grahova, Udruženje OML započelo je za ovogodišnje božićne praznike. Bliži se Božić i vreme dobrih želja, misli i darivanja. Vreme je da spremimo darove. Pozivamo sve koji mogu i žele da budu deo ove akcije pod nazivom „Darujmo čuvare u rodnom polju“ da uplate donacije za kupovinu poklona – uplate mogu izvršiti na račun Udruženja broj: 160-380800-45, poziv na broj 31122013, kao svrhu uplate navesti ”Božićni paketići” a primalac ”Udruženje OML”.

O uspešno izvedenoj prošlogodišnjoj akciji darivanja možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2013/01/18/podela-bozicnih-paketa-u-livanjskom-polju-uspesna-prva-akcija/

Zašto smo ovakvu akciju uvrstili u redovnu godišnju aktivnost Udruženja?

Paketići za decu

Na prostoru od Livna do Grahova živi svega 17–oro srpske dece. Svako od njih traži svoj način da u sredini dominacije drugog naroda i druge vere sačuva pripadnost i obeležije svog roda. Pronašli su sami sedamnaest načina da održe pravoslavlje u školskoj veronauci, sedamnaest načina navijanja za srpsku reprezentaciju, sedmnaest vrsta radosti pobedi srpkih takmičara… Oni su mala, specifična, svojevrsna srpska reprezentacija pojedinaca čiji trud da dosegnu uspeh u školi i sportu nije obična dečija želja za uspehom. Dostojni su svakog našeg poštovanja i podrške. Potrebno je samo malo dobre volje da im pokažemo da nisu sami, da pripadaju brojnom narodu pravoslavne vere koji ih nije zaboravio.

Poklonićemo im uz naše misli i poštovanje upakovane igračke, knjige i slatkiše…

Paketići za staračka domaćinstva

Od Livna do Grahova održalo se manje od tristotinak srpskih domaćinstava. U inat istoriji ili iz nemoći da napuste grobove pradedova i iskonsku pripadnost dinarskim visovima, širokom polju i rodnom pragu… Ko će ga znati? I ko će zasigurno oceniti ko je slabiji, a ko snažniji, oni ili mi stotinama kilometara udaljeni? Njihova domaćinstva su većinom dvočlana ili jednočlana, pretežno staračka. Među njima ima onih bez stalnih prihoda, onih čiji je jedini prihod mala socijalna pomoć koja teško doseže za elementarne potrebe, onih o kojim nema ko da brine, onih koje danima niko ne upita za zdravlje… Onima koji još održavaju imanje i drže poneku kravu, godine i staračke ruke to neće još dugo dozvoliti.

Nekada vredni, jaki, neustrašivi naučili su nas mnogo čemu. Sada su prepušteni samo gorkom životu. Nije ni nama lako, ali nas je više, među nama je dosta mladih, uspešnih i zajedničkom voljom možemo vratiti osmeh njihovom naboranom licu. Njima će značiti jedan paket namirnica, bar neko vreme, ali još više saznanje da tamo gde smo otišli nismo predali dušu zaboravu. Nama će značiti njihova blagodarnost.

UDRUŽENjE OGNjENA MARIJA LIVANjSKA

Прва фаза радова на обнови Спомен-гробља на Барјаку у Челебићу је успешно завршена током октобра 2013. године. Почетку радова је претходила израда пројекта обнове Спомен-гробља (https://omlivanjska.com/projekti/celebic/), као и акција прикупљања неопходних средстава, коју су спровели Удружење Огњена Марија Ливањска и Одбор села Челебића који делује у оквиру Удружења. Прилози су сакупљени од 30 лица, махом некадашњих становника овог села, али и осталих чланова Удружења (списак приложника: https://omlivanjska.com/projekti/celebic/priloznici-2/). Овом приликом треба истаћи и похвалити брз и организован начин на који су се Челебићани одазвали и прикупили потребна средства за само 4 месеца. Оригиналним пројектом, предвиђено је да радови у првој фази износе €1,438.46. али је добровољним прилозима прикупљено €1,535.09.

Припреме за радове су кренуле још у јуну месецу, када је једна група Челебићана дошла у своје село да би очистили Спомен-гробље и припремили га за радове, када је служен и молебан за почетак радова (https://omlivanjska.com/2013/06/29/celebicani-u-poseti-svom-celebicu/). Током лета, 3. августа, у Спомен-гробљу је служен и парастос, први икада служен на овом месту (https://omlivanjska.com/2013/08/10/prvi-parastos-stradalima-na-spomen-groblju-u-celebicu/).

Спомен-гробље пре обнове

Spomen-groblje pre obnove, 2013. godine

Spomen-groblje pre obnove, 2013. godine

Спомен-гробље пре обнове, 2013. године

Spomen-groblje pre obnove, maj 2013. godine

Spomen-groblje pre obnove, maj 2013. godine

Радови, које је извео Весо Катић из Богдаша, започети су 11. октобра и завршени 23. oктобра; иако је по оригиналном договору било предвиђено да радови буду изведени током лета, одабрани извођач је био спречен да их изведе у договореном року, те су започети нешто касније. У складу са пројектом, извршени су следећи радови:

– стубови са источне стране као и они уз постоље плоче су фуговани, а бетонске капе на њима избрушене како неби бојом одступале од нових; постоље за плочу са именима страдалих је озидано и измалтерисано са предње стране и са задње, и на тај начин припремљено за постављање плоче; изливена је нова бетонска капа која повезује стубове на постољу;

– на јужној старни зида је затворена рупа од гранате и целом његовом дужином од 40м саливена је нова бетонска  капа;

– на западној страни зида целом дужином од 28м  је саливена бетонска капа и припремљен отвор за постављање капије на улазу у гробље;

– на северној страни је такође целом дужином саливена бетонска капа и озидан део зида који је срушен;

– са унутрашње стране гробља су затворене и фуговане пукотине где год су постојале;

Како је за реализацију пројекта прикупљено нешто више од планираног износа средстава, Удружење је одобрило извођење додатних, неопходних радова и њихово финансирање позајмицом од Удружења. Тако су у октобру, мимо пројектног плана извршени и послови:

– чишћење дела испред постоља где је стајала плоча као и бетонирање целом дужином 30м а ширине 1.7м;

– изливање часне трпезе унутар гробља како би се могла служити Света Литургија и парастоси;

– обележавање простора и прављење саксија за паљење свећа.

Спомен-гробље након обнове

Stanje spomenika u Čelebiću nakon obnove, oktobar 2013. godine

Изглед споменика (спољна страна) у Челебићу након обнове, 2014.године

Stanje spomenika u Čelebiću nakon obnove, oktobar 2013. godine

Stanje spomenika u Čelebiću nakon obnove, oktobar 2013. godine

Stanje spomenika u Čelebiću nakon obnove, oktobar 2013. godine

Stanje spomenika u Čelebiću nakon obnove, oktobar 2013. godine

Stanje spomenika u Čelebiću nakon obnove, oktobar 2013. godine

Изглед споменика (унутрашња страна) у Челебићу након обнове, 2014.године

Stanje spomenika u Čelebiću nakon obnove, oktobar 2013. godine

Финансијски извештај

Оригиналним пројектом, предвиђено је да радови у првој фази износе €1,438.46. Добровољним прилозима до почетка извођења радова прикупљено €1,535.09.

Тако је коначан износ потрошених средстава €1,752.30 од чега је €217.21 позајмљено од Удружења Огњена Марија Ливањска, док се не прикупе нови прилози.

На материјал је укупно потрошено €777.95, док су мајсторски радови износили €974.35. Од ове суме, извођачу је већ исплаћено €340.00, а остатак ће бити исплаћен до 21.11.2013, до када ће комисија Удружења прегледати и примити радове. Овом приликом, биће сачињен и потписан записник о изведеним радовима између Удружења и извођача радова.

Удружење Огњена Марија и Одбор села Челебића се овом приликом захваљују свима који су дали прилог за ову акцију, Николи Петровићу, председнику Удружења који је координирао овај велики посао, као и извођачу радова Веси Катићу.

У наредном периоду, биће дефинисани радови потребни за другу и коначну фазу радова, који ће укључити и постављање нове плоче на коју ће бити уписана имена страдалих Челебићана као и финансијска средства потребна за ове радове. Ово ће бити и прилика за оне који до сада нису да дају свој допринос завршетку радова. Надамо се да ће обнова Спомен-гробља бити завршена до лета 2014. године, након чега би уследило његово освећење.

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА И ОДБОР СЕЛА ЧЕЛЕБИЋА

—————————————————————————————-

Izveštaj o prvoj fazi obnove Spomen-groblja u Čelebiću

Prva faza radova na obnovi Spomen-groblja na Barjaku u Čelebiću je uspešno završena tokom oktobra 2013. godine. Početku radova je prethodila izrada projekta obnove Spomen-groblja (https://omlivanjska.com/projekti/celebic/), kao i akcija prikupljanja neophodnih sredstava, koju su sproveli Udruženje Ognjena Marija Livanjska i Odbor sela Čelebića koji deluje u okviru Udruženja. Prilozi su sakupljeni od 30 lica, mahom nekadašnjih stanovnika ovog sela, ali i ostalih članova Udruženja (spisak priložnika: https://omlivanjska.com/projekti/celebic/priloznici-2/). Ovom prilikom treba istaći i pohvaliti brz i organizovan način na koji su se Čelebićani odazvali i prikupili potrebna sredstva za samo 4 meseca. Originalnim projektom, predviđeno je da radovi u prvoj fazi iznose €1,438.46. ali je dobrovoljnim prilozima prikupljeno €1,535.09.

Pripreme za radove su krenule još u junu mesecu, kada je jedna grupa Čelebićana došla u svoje selo da bi očistili Spomen-groblje i pripremili ga za radove (https://omlivanjska.com/2013/06/29/celebicani-u-poseti-svom-celebicu/), kada je služen i moleban za početak radova. Tokom leta, 3. avgusta, u Spomen-groblju je služen i parastos, prvi ikada služen na ovom mestu (https://omlivanjska.com/2013/08/10/prvi-parastos-stradalima-na-spomen-groblju-u-celebicu/).

Radovi, koje je izveo Veso Katić iz Bogdaša, započeti su 11. oktobra i završeni 23. oktobra; iako je po originalnom dogovoru bilo predviđeno da radovi budu izvedeni tokom leta, odabrani izvođač je bio sprečen da ih izvede u dogovorenom roku, te su započeti nešto kasnije. U skladu sa projektom, izvršeni su sledeći radovi:

– stubovi sa istočne strane kao i oni uz postolje ploče su fugovani, a betonske kape na njima izbrušene kako nebi bojom odstupale od novih; postolje za ploču sa imenima stradalih je ozidano i izmalterisano sa prednje strane i sa zadnje, i na taj način pripremljeno za postavljanje ploče; izlivena je nova betonska kapa koja povezuje stubove na postolju;

– na južnoj starni zida je zatvorena rupa od granate i celom njegovom dužinom od 40m salivena je nova betonska  kapa;

– na zapadnoj strani zida celom dužinom od 28m  je salivena betonska kapa i pripremljen otvor za postavljanje kapije na ulazu u groblje;

– na severnoj strani je takođe celom dužinom salivena betonska kapa i ozidan deo zida koji je srušen;

– sa unutrašnje strane groblja su zatvorene i fugovane pukotine gde god su postojale;

Kako je za realizaciju projekta prikupljeno nešto više od planiranog iznosa sredstava, Udruženje je odobrilo izvođenje dodatnih, neophodnih radova i njihovo finansiranje pozajmicom od Udruženja. Tako su u oktobru, mimo projektnog plana izvršeni i poslovi:

– čišćenje dela ispred postolja gde je stajala ploča kao i betoniranje celom dužinom 30m a širine 1.7m;

– izlivanje časne trpeze unutar groblja kako bi se mogla služiti Sveta Liturgija i parastosi;

– obeležavanje prostora i pravljenje saksija za paljenje sveća.

Finansijski izveštaj

Originalnim projektom, predviđeno je da radovi u prvoj fazi iznose €1,438.46. Dobrovoljnim prilozima do početka izvođenja radova prikupljeno €1,535.09.

Tako je konačan iznos potrošenih sredstava €1,752.30 od čega je €217.21 pozajmljeno od Udruženja Ognjena Marija Livanjska, dok se ne prikupe novi prilozi.

Na materijal je ukupno potrošeno €777.95, dok su majstorski radovi iznosili €974.35. Od ove sume, izvođaču je već isplaćeno €340.00, a ostatak će biti isplaćen do 21.11.2013, do kada će komisija Udruženja pregledati i primiti radove. Ovom prilikom, biće sačinjen i potpisan zapisnik o izvedenim radovima između Udruženja i izvođača radova.

Udruženje Ognjena Marija i Odbor sela Čelebića se ovom prilikom zahvaljuju svima koji su dali prilog za ovu akciju, Nikoli Petroviću, predsedniku Udruženja koji je koordinirao ovaj veliki posao, kao i izvođaču radova Vesi Katiću.

U narednom periodu, biće definisani radovi potrebni za drugu i konačnu fazu radova, koji će uključiti i postavljanje nove ploče na koju će biti upisana imena stradalih Čelebićana kao i finansijska sredstva potrebna za ove radove. Ovo će biti i prilika za one koji do sada nisu da daju svoj doprinos završetku radova. Nadamo se da će obnova Spomen-groblja biti završena do leta 2014. godine, nakon čega bi usledilo njegovo osvećenje.

UDRUŽENjE OGNjENA MARIJA LIVANjSKA I ODBOR SELA ČELEBIĆA

Округли сто под називом „Православно становништво Ливна и Ливањског поља“ у организацији Удружења Огњена Марија Ливањска, Београд одржан је 26. октобра 2013. године у СО Стари Град у Београду, уз благослов и поздравну реч Његовог Преосваштенства Епископа Бихаћко-петровачког, Господина Атанасија.

Мултидисциплинарни скуп одвијао се кроз три тематске целине током којих су реномирани стручњаци – панелисти изложили своје виђење о историјским околностима, страдањима и напуштању ливањског подручија од стране великог броја српског становништва, затим верској, културној и сакралној заоставштини Срба тог подручија, начину њеног одржавања и преношења поколењима, као и предусловима и актуелним условима живота Срба у ливањском кантону и реалним околностима везаним за могућност повратка исељених.

Учесницима су се обратили: академик проф.др Василије Крестић, др Бранко Докић, Миливој Иванишевић, Синиша Јерковић, Будо Симоновић, Драган Јовић, Мирко Катић, Јасна Вујчић, отац Мирко Јамеџија, отац Жељко Ђурица, Драго Вулета и Никола Петровић.

Активним учешћем свих учесника кроз коментаре и дискусије након изложених реферата, произашли су општи закључци скупа:

–       Потреба оргнизовања тематски ужих скупова о животу и положају Срба на подручију Ливањског поља, са циљем очувања историјске свести, неговања културне, верске и етнолошке заоставштине и побољшања општих услова живота;

–       Потреба организовања оваквих скупова у самом Ливну;

–       Потреба ширег укључења потомака и младих генерација у историјске, културне и тардиционалне вредности српске популације ливањског подручија;

–       Дефинисање јасног програма чувања српског наслеђа и историје у оквирима Удружења ОМЛ;

–       Дефинисање оптималног начина одржавања веза са Србима на подручију од Ливана до Грахова и помоћи у постизању бољих општих услова живота;

–       Рад на успостављању и развоју партнерских односа са удружењима Срба Босне и Херцеговине у циљу дефинисања ширих акција спровођења програма од националног и животног интереса за српски народ.

Скуп, коме је присуствовало 103 учесника из радова: чланова Удружења ОМЛ, расељени ливањски Срба, представници других удружења, представници медија и други, завршен је у 16 часова.

Удружење Огњена Марија Ливањска

————————————————————————————-

IZVEŠTAJ I ZAKLjUČCI OKRUGLOG STOLA PRAVOSLAVNO   STANOVNIŠTVO LIVNA I LIVANjSKOG POLjA

Predsednik i uprava Udruženja Ognjena Marija Livanjska izražavaju zahvalnost gostima i članovima Udruženja koji su ličnim prisustvom doprineli kvalitetu okruglog stola Pravoslavno stanovništvo Livanjskog polja i time iskazali poštovanje prema istoriji i tradiciji našeg zavičaja.

Okrugli sto pod nazivom „Pravoslavno stanovništvo Livna i Livanjskog polja“ u organizaciji Udruženja Ognjena Marija Livanjska, Beograd održan je 26. oktobra 2013. godine u SO Stari Grad u Beogradu, uz blagoslov i pozdravnu reč Njegovog Preosvaštenstva Episkopa Bihaćko-petrovačkog, Gospodina Atanasija.

Multidisciplinarni skup odvijao se kroz tri tematske celine tokom kojih su renomirani stručnjaci – panelisti izložili svoje viđenje o istorijskim okolnostima, stradanjima i napuštanju livanjskog područija od strane velikog broja srpskog stanovništva, zatim verskoj, kulturnoj i sakralnoj zaostavštini Srba tog područija, načinu njenog održavanja i prenošenja pokolenjima, kao i preduslovima i aktuelnim uslovima života Srba u livanjskom kantonu i realnim okolnostima vezanim za mogućnost povratka iseljenih.

Učesnicima su se obratili: akademik prof.dr Vasilije Krestić, dr Branko Dokić, Milivoj Ivanišević, Siniša Jerković, Budo Simonović, Dragan Jović, Mirko Katić, Jasna Vujčić, otac Mirko Jamedžija, otac Željko Đurica, Drago Vuleta i Nikola Petrović.

Aktivnim učešćem svih učesnika kroz komentare i diskusije nakon izloženih referata, proizašli su opšti zaključci skupa:

–       Potreba orgnizovanja tematski užih skupova o životu i položaju Srba na područiju Livanjskog polja, sa ciljem očuvanja istorijske svesti, negovanja kulturne, verske i etnološke zaostavštine i poboljšanja opštih uslova života;

–       Potreba organizovanja ovakvih skupova u samom Livnu;

–       Potreba šireg uključenja potomaka i mladih generacija u istorijske, kulturne i tardicionalne vrednosti srpske populacije livanjskog područija;

–       Definisanje jasnog programa čuvanja srpskog nasleđa i istorije u okvirima Udruženja OML;

–       Definisanje optimalnog načina održavanja veza sa Srbima na područiju od Livana do Grahova i pomoći u postizanju boljih opštih uslova života;

–       Rad na uspostavljanju i razvoju partnerskih odnosa sa udruženjima Srba Bosne i Hercegovine u cilju definisanja širih akcija sprovođenja programa od nacionalnog i životnog interesa za srpski narod.

Skup, kome je prisustvovalo 103 učesnika iz radova: članova Udruženja OML, raseljeni livanjski Srba, predstavnici drugih udruženja, predstavnici medija i drugi, završen je u 16 časova.

Udruženje Ognjena Marija Livanjska