J A V N I   P O Z I V

Izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine, raseljenim osobama u Bosni i Hercegovini i povratnicima u Federaciju Bosne i Hercegovine

za podnošenje prijava za obnovu i rekonstrukciju stambenih jedinica u cilju povratka na područje općina Federacije Bosne i Hercegovine

ROK ZA PODNOŠENJE PRIJAVA: 31.12.2015.

OBRAZAC ZA PRIJAVU NA JAVNI POZIV MOŽETE PREUZETI OVDE: PRIJAVA ZA DOBIJANJE POMOCI

Na osnovu člana 56. Zakona o organizaciji organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 35/05), člana 27. Zakona o raseljenim osobama i povratnicima u Federaciji Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 15/05), Uputstva o načinu i procedurama odabira korisnika projekata povratka i rekonstrukcije stambenih jedinica („Službeni glasnik BiH“,broj: 48/06), Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica objavljuje

J A V N I   P O Z I V

Izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine, raseljenim osobama u Bosni i Hercegovini i povratnicima u Federaciju Bosne i Hercegovine

za podnošenje prijava za obnovu i rekonstrukciju stambenih jedinica u cilju povratka na područje općina Federacije Bosne i Hercegovine

Pomoć u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica u cilju povratka dodjeljuje se u okviru implementacije Programa obnove stambenih jedinica dodjelom građevinskog materijala i sredstava za ugradnju i Programa obnove stambenih jedinica po sistemu „ključ u ruke“ raseljenim osobama i povratnicima u Federaciji Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine.

Sredstva će se osigurati iz Budžeta Federacije BiH „Transfer za raseljena lica i povratnike“, sredstava Kantona, općina, kreditnih sredstava i drugih donatora.

Implementator projekta je Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica, ili implementator definisan posebnim sporazumom.

KRITERIJI ZA ODABIR KORISNIKA ZA REKONSTRUKCIJU OBJEKATA

OPĆI KRITERIJI

Opći kriteriji su eliminatorni i obavezujući za sve korisnike pomoći

Opći kriteriji za utvrđivanje potencijalnih korisnika projekata povratka i rekonstrukcije stambenih jedinica:

1. da je izbjeglica iz Bosne i Hercegovine, raseljena osoba u Bosni i Hercegovini ili povratnik sa prebivalištem u Federaciji Bosne i Hercegovine.
2. da je iskazao namjeru za povratkom,
3. da je utvrđen status vlasništva ili stanarskog prava nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije,
4. da je na dan 30.04.1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije,
5. da se stambena jedinica koja je predmet rekonstrukcije smatra neuvjetnom za stanovanje, u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
6. da on i članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine nemaju na teritoriji BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uvjetnom za stanovanje, a u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
7. da nije primio pomoć u rekonstrukciji, dovoljnu da zadovolji odgovarajuće standarde o minimumu stambenih uvjeta.

I.1.) Dokaz o statusu izbjeglice iz BiH, raseljene osobe u BiH i povratnika

– Dokumenti kojima se dokazuje ispunjavanje općih kriterija da je potencijalni korisnik

pomoći izbjeglica iz BiH, raseljena osoba u BiH i povratnik je potvrda nadležnog organa

o statusu (za sve članove porodice prijavljene za pomoć u rekonstrukciji):

1. a) izbjeglica iz BiH svoj status dokazuje odgovarajućom potvrdom (izbjeglička

legitimacija/karton), uvjerenje o statusu izbjeglice iz BiH,

1. b) raseljena osoba u BiH svoj status dokazuje potvrdom/pravosnažnim rješenjem

nadležnog organa općine privremenog boravka o statusu raseljene osobe,

1. c) povratnik svoj status dokazuje potvrdom nadležnog organa općine povratka o

statusu povratka uz kopiju CIPS-ove lične karte izdate u mjestu prebivališta i

potvrde o prijavi prebivališta.

I.2.) Dokaz o namjeri za povratkom

– Izjavom podnositelja, koja se ovjerava od strane nadležnog organa općine povratka,

dokazuje se:

1. da je iskazana namjera za povratkom,
2. da je stambena jedinica koja je predmet rekonstrukcije neuvjetna za stanovanje u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
3. da korisnik /nositelj domaćinstva i članovi njegovog domaćinstva koji su prijavljeni za dobivanje pomoći u rekonstrukciji, od 1991. godine nemaju na teritoriju BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uvjetnom za stanovanje, u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
4. da korisnik nije primio pomoć u rekonstrukciji, dovoljnu da zadovolji odgovarajući standard o minimumu stambenih uvjeta.

I.3.) Dokaz o vlasništvu/ stanarskom pravu

– Dokumenti kojim se dokazuje vlasništvo/stanarsko pravo nad stambenom jedinicom

koja je predmet rekonstrukcije su:

1. a) ZK (zemljišno-knjižni) izvadak-izvod iz katastarske evidencije, ne stariji od 6 (šest)

mjeseci, i / ili

1. b) CRPC odluka-odluka Komisije za imovinske zahtjeve izbjeglice i raseljene osobe, i / ili
2. c) Pravosnažno rješenje o povratku/stanarskog prava-rješenje nadležnog općinskog

organa o povratku i / ili uvođenju u posjed.

I.4.) Dokaz o kretanju

– Uvjerenjem o kretanju podnositelja zahtjeva za rekonstrukciju, koje izdaje nadležni

organ unutarnjih poslova dokazuje se da je korisnik pomoći na dan 30.04.1991. godine

imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije.

Potrebno je priložiti original uvjerenja o kretanju ili ovjerenu kopiju.

U izuzetnim slučajevima, kada se uvjerenjem o kretanju ne može pouzdano utvrditi

prebivalište na dan 30.04.1991. godine, kao dokaz prebivališta pribavlja se izjava dva

svjedoka, ovjerena od strane nadležnog organa općine povratka.

POSEBNI KRITERIJI

Ispunjavanje posebnih kriterija služi Komisiji za odabir korisnika kao osnova za

formiranje rang liste korisnika, poštujući načela transparentnosti i jednakopravnosti

pristupu pomoći za rekonstrukciju.

Posebni kriteriji su:

1. Korisnik pomoći se vratio na svoje prijeratno prebivalište i živi u uvjetima koji su ispod utvrđenog stambenog minimuma, uključujući i korisnike koji privremeno borave u improviziranim naseljima, kampovima, kontejnerima i slično.
2. Korisnik pomoći pripada određenim kategorijama kao što su:

1. socijalna kategorija,
2. osobe s onesposobljenjem/invaliditetom,
3. samohrani roditelji, staratelji ili hranitelji porodice,
4. šehidske porodice/porodice poginulih boraca,
5. porodice nestalih osoba i
6. bivši logoraši i demobilisani borci.

1. Korisnici koji se nalaze u kolektivnim oblicima zbrinjavanja, alternativnom smještaju ili zadovoljavaju uvjete i ima/ostvaruje pravo na alternativni smještaj.
2. Broj i starosna dob članova domaćinstva koji su se prijavili za povratak na svoje

prijeratno prebivalište.

II.1.) Dokaz o povratku u prijeratno prebivalište

Povratak u prijeratno prebivalište dokazuje se kopijom lične/osobne karte, kojom se dokazuje da korisnik ima prijavljeno prebivalište na adresi na kojoj se nalazi objekat/stambena jedinica koja je predmet rekonstrukcije i potvrda nadležnog općinskog organa ili drugog nadležnog organa da je povratnik.

II.2.) Dokaz o pripadnosti određenim skupinama

II.2.a) socijalna kategorija svoj status dokazuje relevantnim dokazima i to: posljednji

         ček od penzije, dokaz da se radi o korisniku socijalnih davanja od nadležnog

centra za socijalni rad ili nadležne općinske službe za socijalnu i dječiju

zaštitu, dokaz da se radi o civilnoj žrtvi rata i da ostvaruje/ne ostvaruje prihode

po tom osnovu,

II.2.b.) status lica sa invaliditetom dokazuje se rješenjem koje se pribavlja od strane

         nadležnog organa (ratni vojni invalid, lica sa urođenim ili stečenim

invaliditetom i sl.),

II.2.c.) status samohranog roditelja, staratelja ili hranitelja dokazuje se relevantnim

           dokazom koji se pribavlja od strane nadležnog centra za socijalni rad ili

općinskog organa uprave, nadležnog za poslove socijalne i dječije zaštite kod

kojeg se vodi službena evidencija,

II.2.d.) status šehidske porodice / porodice poginulih boraca dokazuje se potvrdom

           koja se pribavlja od strane nadležnog organa kod kojeg se vodi službena

evidencija,

     II.2.e.) status porodice nestale/ih osoba dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od

strane nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija,

II.2.f.) status bivšeg logoraša dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od strane

nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija, status

demobilisanog borca dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od strane

nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija.

II.3.) Dokaz o boravku u kolektivnim oblicima zbrinjavanja i alternativnom

     smještaju

1. činjenica da se korisnik nalazi u kolektivnim oblicima zbrinjavanja, alternativnom smještaju dokazuje se potvrdom nadležnog organa na čijoj teritoriji se nalazi kolektivni centar ili alternativni smještaj.
2. činjenica da korisnik zadovoljava uvjete i ima/ostvaruje pravo na alternativni smještaj dokazuje se potvrdom nadležnog organa općine, kantona, entiteta u kojem korisnik privremeno boravi.

II.4.) Dokaz o brojnosti porodice

Brojnost porodice koje imaju više članova domaćinstva i njihova starosna dob, koji su se prijavili za povratak, dokazuje se kućnom listom, ovjerenom od strane nadležnog općinskog organa.

Uz ovjerenu kućnu listu korisnik je dužan priložiti rodne listove za maloljetne članove, odnosno ovjerenu kopiju lične/osobne karte za punoljetne članove porodice.

Podnošenje prijava i dokumenata

Prijave za obnovu i rekonstrukciju stambenih jedinica u cilju povratka u okviru

implementacije „Programa obnove stambenih jedinica dodjelom građevinskog

materijala i sredstava za ugradnju“ i „Programa obnove stambenih jedinica po

sistemu „ključ u ruke“ raseljenim osobama i povratnicima u Federaciju Bosne i

Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine sa potrebnom dokumentacijom

kojom se dokazuje ispunjavanje svih općih i posebnih kriterija, dostaviti na protokol

Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica svakim radnim danom od 08,00

sati do 16,00 sati, ili poštom na adresu: Federalno ministarstvo raseljenih osoba i

izbjeglica, Alipašina 41, 71 000 Sarajevo, sa naznakom: „ZA JAVNI POZIV ZA

     DODJELU POMOĆI ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU STAMBENIH JEDINICA U

     CILJU POVRATKA“.

Prijave za rekonstrukciju stambenih jedinica podnose se uz posebno popunjen obrazac koji će biti dostupan na šalterima općina boravka i općina povratka, u prostorijama Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica, Vilsonovo šetalište br. 10 i na internet stranici Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica

http://www.fmroi.gov.ba, gdje će biti objavljen i tekst Javnog poziva.

Javni poziv traje od 02.11.2015. godine do 31.12.2015.godine, i bit će objavljen u

dnevnim novinama

Prijave koje budu kompletne i dostavljene u roku iz prethodnog stava bit će uzete u razmatranje od strane Komisije za odabir korisnika.

Žalba: Žalbe se podnose Federalnom ministarstvu raseljenih osoba i izbjeglica,

Alipašina 41, 71000 Sarajevo u roku od 15 dana od dana javnog oglašavanja rang

liste potencijalnih korisnika, koja će biti objavljena na oglasnoj ploči Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica, Kantona, Općina povratka i na internet stranici Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica http://www.fmroi.gov.ba.

Napomena: Prijave/molbe/zahtjevi potencijalnih korisnika, koji se nalaze na utvrđenim rang listama iz 2012. godine, smatrati će se nevažećim, objavljivanjem rang listi po ovom Javnom pozivu.

M I N I S T A R

1. Edin Ramić

Broj:04-36-1-1853-1/15

Sarajevo, 26.10.2015

Благословом Његовом Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког господина Атанасија, Управа парохије лијевањске је 1. и 2. новембра 2015. године организовала поклоничко путовање до Црне Горе и манастира Острог, пре свега за дјецу ове и околних парохија, као и њихове родитеље. Ово је била прилика да се успут обиђу светиње  по Херцеговини, тако да је прво одредиште био спомен-храм у Пребиловцима у коме су похрањене мошти пребиловачких мученика.  Захваљујући господину Богдану Брњашићу, који нас је срдачно и домаћински дочекао, присутни су имали прилику да се упознају са историјом храма  али и патњама, страдањем и васкрсењем православног народа Пребиловачког краја.

Затим је услиједила посјета родном мјесту Светог Василија Острошког у Мркоњићима и манастиру Тврдош  гдје су нас љубазни домаћини упознали са историјатом манастира а затим нас увели и показали познату тврдошку винарију.

Након обиласка Херцеговачке Грачанице у Требињу и саборног храма у Никшићу, упутили смо се пут манастира Острог. Преспавали смо у манастирским конацима и у раним јутарњи сатима присуствовали светој Литургији.  На своју велику духовну радост, поклоници су узели учешћа у светој Литургији, приступили светој  тајни причешћа а затим и кивоту светог Василија Острошког. По благослову Управе манастира Острог сви поклоници су се окрепили храном и пићем у манастирској кухињи.

У повратку смо посјетили манастир Косјерево у коме се чувају велике наше светиње: стопало светог апостола и јеванђелисте Луке, честице моштију св. Мученице Марине – Огњене Марије и других светитеља. У вечерњим сатима услиједила је посјета манастиру Житомислић, након чега смо се упутили према Ливну.

Захваљујући добрим људима који мисле на малобројну православну дјецу у овим крајевима и њиховој материјалној подршци, и дошли смо на идеју да им овакво једно путовање приуштимо.

Благодарни Богу и светом Василију Острошком, остајемо захвални Удружењу Огњена Марија Ливањска, које је сносило део трошкова овог пута, Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Црногорско-приморском Амфилохију, Управи манастира Острог, мати Злати, игуманији манастира Пресвете Богородице Тројеручице на Авали и свима који су допринијели реализацији овог поклоничког путовања и омогућили нам овај велики духовни доживљај.

Пребиловци

Пребиловци

Пребиловци

Пребиловци

Тврдош

Тврдош

Тврдош

Херцеговачка Грачаница

Острог

Острог

Острог

Косијерево

Житомислић

Подпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова, Мирослав Васин примио је, у уторак 13. октобра 2015. године представнике Удружења ОМЛ. Разговору је присуствовао и директор Фонда за пружање помоћи избеглим и расељеним лицима, Радомир Кукобат. Делегацију Удружења ОМЛ чинили су: председник Удружења, Никола Петровић, председник УО Удружења, Гордана Достанић и члан одбора Подружнице Нови Сад, Ђоко Јовић.

У краћем разговору представници Удружења упознали су господина Васина са мисијом и циљевима ове организације, као и реализованим и планираним пројектима, нарочито оним који се односе на очување српске културне и верске баштине Ливањског поља. Истакнута је потреба сарадње државних и покрајинских орагана са српским удружењима у циљу дефинисања начина неговања веза са завичајем и очувања историјског и културног наслеђа, као и изналажења оптималних начина интегрисања у срединама у којима избегли и расељени Срби данас живе, укључујући и неговање и адекватно представљање јавности целокупног културног наслеђа.

Иницијатива за овај састанак потекла је из летошње посете господина Васина Ливањском пољу, односно традиционалној српској манифестацији у Црном Лугу поводом обележавања Илиндана, којом приликом је кратко упознавање са историјим Срба овог подручија и животом данас неизбежно указало на важну улогу Удружења ОМЛ, те побудило интерес војвођанских званичника за ближим упознавањем са представницима и радом овог удружења.

Господи Мирославу Васину и Радомиру Кукобату захваљујемо се на срдачном пријему и прилици да укратко представимо наш завичај и рад Удружења ОМЛ.

На дан сјећања на упокојене у суботу 10. октобра 2015. године, када су ове године Михољске Задушнице, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије је служио Свету Архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Рујанима код Ливна. Повод за литургијско окупљање у овоме познатом селу поред сјећања на уснуле у Господу јесте и предстојећи празник Покрова Пресвете Богородице, коме је мала али прелијепа црква у Рујанима посвећена. Епископу Атанасију су саслуживали парох граховски отац Савко Плавшић и лијевањски отац Жељко Ђурица, који је уједно и администратор парохије губинске у којо је и односно село и храм. Парохију губинску поред села Губина и Рујана Горњих и Доњих, чине и села: Чепразлије, Прово, Сајковић и Казанци.

Српски православни народ Горњих и Доњих Рујана има посебно страдалну историју. Црква Покрова Пресвете Богородице саграђена је током тридесетих година 20. века. Током Другог светског рата, највећи део православног становништва овог села је побијен од стране усташа, а црква тешко оштећена. Малобројни преживели су обновили живот у селу након рата, заједно са својом црквом. На жалот, њихови домови, као и храм чија се слава прославља, поново су страдали у рату 1992-1995 године.

Ипак, некадашњи становници овог села и њихови потомци, рођени далеко од Рујана, покренули су 2014. године још једну обнову своје цркве. Након успешне обнове цкрве, токм 2015. године приступило се обнови оградног зида око цркве и гробља. Цела акција је изведена добровољним прилозима, и служи као пример шта се може постићи за кратко време када постоји слога, воља и организација. Посебну захвалност на њиховом доприносу у овој акцији парохија Губинска и Удружење Огњена Марија Ливањска изражавају браћи Милету и Илији Бошковић.

Унутрашњост Ливањске цркве Успења Пресвете Богородице обасјала је нова светлост. Двоје парохијана ове парохије, Душан и Ана Кришто, приложили су цркви нови лустер, који ће осветљавати њену унутрашњост. Управа парохије Лијевањске им овом приликом изражава захвалност.

Подсећамо да су стари лустери украдени током протеклог рата и никада нису пронађени. Ради комплетног осветљења унутрашњости цркве, позивамо оне који би били заинтересовни да приложе други лустер цркви да се јаве надлежном пароху, о. Жељку Ђурици (+387 63 385 013 или zelko.durica@gmail.com) ради договора, јер се други лустер мора стилски уклапати са већ купљеним.

УПРАВА ПАРОХИЈЕ ЛИЈЕВАЊСКЕ

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане, да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у СУБОТУ 10. октобра 2015. године с почетком у 9:30 часова,

у цркви Покрова Пресвете Богородице у Рујанима.

Свету архијерејску литургију служиће Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасије.

Овом приликом ће бити организован превоз комбијем из Београда за заинтересоване, пре свега некадашње мештане овог села и њихове потомке. Сви заинтересовани за одлазак на славу цркве могу контактирати Владу Маљковића на следеће бројеве телефона: 063 490 755 или 066 863 7863.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

Црква Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије је данас, у уторак 15. септембра 2015. године, примио у молитвено-радни састанак делегацију Удружења Огњена Марија Ливањска, коју су чинили протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, парох лијевњански, Господин Никола Петровић, председник Удружења Огњена Марија Ливањска и Господин Милош Дамјановић, члан Управног одбора овог Удружења. Састанку је присуствовао и учествовао у његовом раду секретар Епархије протојереј Здравко Богојевић. На састанку се разговарало на разне теме из активности Удружења Огњена Марија Ливањска које спроводе на широком подручју Ливањског поља и у дијаспори, а нарочито у Београду у Србији, гдје је услед историјских околности доста правосланих Ливњанаца отселило.

Једна од главних тема састанка била је припрема Спомен-капеле Ливањских Мученика, посвећене Светој Великомученици Марини, у Ливну за освећење, које се планира да буде, ако Бог да, на дан Огњене Марије 2016. године.

У том правцу предстоји један од захтевнијих радова а то је одсликавање спомен-капеле и костурнице, које подразумјева изналажење и финансијских средстава и адекватних фрескописаца. Поред овога Епископ Атанасије и су гости разговарали о животу преосталих православних вјерника и о одржавању православних гробаља села Ливањског поља.

Епископ и његови гости су чврсто одлучили да уложе све своје снаге у стварању услова за потпуно враћање живота Српској Цркви и народу у Ливну и Ливањском пољу.

СЛИКЕ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЕ: http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/episkop-atanasije-osvestao-hrama-u-gubinu/

Милошћу Божијом, на празник Нерукотвореног Образа Господа Исуса Христа (Убрус), годинама се вјерни народ губинске парохије традиционално окупља око своје цркве. Ове године (29. августа, 2015.) у присуству великог броја вјерника, освећена је ова светиња, посвећена Успењу Пресвете Богородице.

Ова црква је саграђена давне 1883. године. Оштећена је од бомбардовања њемачке авијације 1943. године, а обновљена 1976. године. Опет је оштећена у току рата 1994. године и сада је доживјела своју другу обнову и освећење. Освећење је извршио Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије уз саслужење архимандрита Варнаве настојатеља манастира Трескавац, и часних отаца: Миладина Вукомановића, бившег пароха губинског; Славена Вукомановића, пароха шабачког; Синише Сердара, пароха дрварског; Слободана Кљајића, пароха гламочког; Савка Плавшића, пароха граховског . За пјевницом су их пратили отац Срђан Белензада и отац Зоран Миловац, те студенти теологије из Грахова.

Кумови цркве, а уједно и домаћини за ову прилику били су Господа Недељко Вуковљак, Лазо Пајчин и Обрад Вуковљак из Губина. Црква је протеклих година обнављана, понајприје њиховим трудом и залагањем, али и свесрдној помоћи осталих парохијана губинске парохије, као и многобројних појединаца и пријатеља Цркве. Многи од њих данас живе у расејању али овим чином су показали да не заборављају своју цркву у коју су ишли, гдје су се многи од њих крстили и одакле су понијели своју прву искру вјере; вјере која их данас одржава да истрају у животу, пуном искушења.

Након освећења услиједила је трпеза љубави коју су припремили и организовали кумови за преко 700 присутних гостију. Епископ Атанасије је подијелио захвалнице и грамате, након чега је настављено дружење уз игру и крајишку пјесму до вечери.

Нека би Господ Бог дао, да и даље истрајавају на путу Господњем, живећи и радећи поштено, свједочећи православље и не заборављајући своју цркву, своје огњиште одакле су поникли и одакле црпе своју духовну снагу.

Овим путем се још једном захваљујемо свима који су допринјели обнови цркве Успења Пресвете Богородице у Губину, уз жеље и позив да се и наредних година окупљамо на молитвама у своме храму.

Парох губински

Протојереј-ставрофор Жељко Ђурица

Директор Представништва Републике Српске у Београду, господин Млађен Цицовић, примио је делегацију Удружења Огњена Марија Ливањска, 10. септембра т.г. у просторијама Представништва.

Поред директора Цицовића, састанку је присуствовао и Бориша Максимовић, док су Удружење ОМЛ предстваљали: председник Никола Петровић, Гордана Достанић и Милош Дамњановић.

Током дужег, пријатељског и веома конструктивног разговора представници Удружења су своје домаћине укратко упознали са циљевима и плановима као и до сада реализованим пословима Удружења и информисали се о начину рада и организацији Представништва.

Заједнички закључак првог састанка је да обе стране, међусобним уважавањем и сарадњом, могу допринети постизању бољих резултата у очувању српске културе и традиције, упознавања шире јавности са коренима и духовним и културним богатством ливањских Срба, као и великим жртвама и страдањима због вере и нације. Такође, разговарало се и о оптималном начину организације расељених Срба ливањског подручија ради остварења контаката са општинском администрацијом и локалним јавним установима, а ради установљавања што бољих актуелних услова живота у српским насељима.

Даља сарадња између Удружења ОМЛ и Представништва РС одвијаће се по конкретним пројектима, о чему ће чланство Удружења и шира јавност бити детаљно обавештевани.

Захваљујемо се Представништву РС и господину Цицовићу на срдачном пријему и спремности за даљу сарадњу.

У склопу обележавања дана сећања на жртве из другог светског рата, у недељу 9. августа 2015. године на дан Светог великомученика Пантелејмона у селу Вуковско код Купреса, свету Литургију су служили парох лијевањски отац Жељко Ђурица и надлежни парох о. Дарко Кујунџић. Поред своје у последњем рату девастиране цркве, окупио се велики број вјерника, како некадашњих, тако  и малобројних садашњих мештана овог села. Након свете литургије и литије око цркве, служен је парастос невино пострадалим православним Србима овога краја, код споменика  и порушене костурнице, где су смештене мошти ових мученика.

У овој крипти налазе се кости око 200 православних Срба, од којих 180 из Вуковског, четворо из села Поточани у општини Ливно и још 20-ак чији идентитет није познат. Заједничко им је да су побијени од стране усташа и бачени у јаму на Боровој глави 1941. године. Током 1991. године, кости из ове јаме су биле међу првима које су потомци ексхумирали на простору тадашње Југославије, да би их достојно сахранили, уз православно опело, у костурници саграђеној за ту намену. Нажалост, у грађанском рату 1992-1995 године, кости ових мученика су претрпеле и своје друго страдање, када је ова костурница порушена.

Више о селу Вуковско и историји цркве можете прочитати овде: http://vukovsko.blogspot.com/2012/12/blog-post_9047.html

Видео-материјал везан за ексхумацију 1990 на Боровој глави и полагање костију у нову гробницу можете погледати овде: https://www.youtube.com/watch?v=6oS51P9HyPk&list=PLMpH0PvYM8yf2jjyBgUiAVw0kkv2-0DMi

Црква у Црном Лугу и ове (2015.) године је прославила своју славу Светог Пророка Илију.  Свету литургију су служили отац Савко Плавшић, парох граховски и надлежни парох, отац Жељко Ђурица. Након благосиљања кољива и колача, вјерни народ је уз послужење испред цркве наставио дружење и пријатан разговор.

Ово је прилика да се захвалимо нашем земљаку Милошу Ђурану из Чапразлија, као и његовој породици, који је израдио и поставио мозаик светог Пророка Илије на улазу у цркву изнад врата.

Такође, на овај дан је и званично почело прикупљање средстава за ограду црквене порте, те и овом приликом апелујемо на све људе који могу помоћи ову акцију да се одазову како би могли почети на прољеће са радовима (за додатне информације прочитајте овде: https://omlivanjska.com/2015/07/13/clugporta/)

Важно је поменути да је предходни дан, по већ устаљеној пракси служен парастос за све пострадале на Шатору, од којих је већина завршила у Шаторском језеру, својој вјечној гробници.

Молитвама светог пророка Илије, светог Нестора Милешевачког и свих Божијих угодника и мученика, да нас Господ помилује.

По већ устаљеној традицији, 31. јула, у оквиру Илинданских окупљања у ливањском пољу, народ Губинске парохије се и ове године окупио на богослужењу у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину. И поред кишовитог времена, на Светој Литургији се окупило 30-ак верника.

У оквиру сећања на ливањске мученике, пострадале од усташа током 1941. године, надлежни парох о. Жељко Ђурица и о. Срђан Белензада, парох веселињски, служили су парастос о. Ристи Ћатићу и осморици његових парохијана. Овом приликом су осветили и обновљени споменик овим страдалницима, чија обнова је успешно завршена уз финансијску подршку Удружења Огњена Марија Ливањска и вредних појединаца који несебично раде на обнови светиња и споменика ове парохије.

Ових деветоро страдалника, међу првим жртвама усташког терора 1941. године, бачени су у јаму Сухачу, у близини Ливна, 6. јуна 1941. године. Са њима су у исту јаму бачена још два сународника, али су они успели да се извуку из јаме и сакрију. Кости страдалих су извађене из јаме после рата и сахрањене у порти Губинске цркве, где је страдалима подигнут и споменик 1962. године. Исти споменик је тешко оштећен током последњег рата.

Обнова овог споменика је само део дуготрајних радова на обнови Губинске цркве, парохијског дома и целокупне порте. Ове године је и омалтерисан звоник цркве, а у току је постављање и икона на нови иконостас. Обновљену цркву ће 29. августа ове године, на Убрус, осветити Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије.

Овом приликом још једном молимо све који могу да дају свој прилог обнови парохијског дома и оградног зида око порте. Више о овом пројекту можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/projekti/gubinporta/

На дан кад се прославља празник св. Маријe Магдаленe, у народу познатој као Блага Марија, 4. августа, неколико година уназад, па тако и ове године, окупио се народ Парохије врбичке. На светој литургији, коју је служио о.Жељко Ђурица, у 10 часова окупили су се сви који су
могли доћи, који веру православну никада нису напустили и који се враћају нашој вери и боре за опстанак и продужетак српске традиције.

Дошли су они најискренији да подрже једни друге, да учврсте пољуљано и да приме благосов за све што раде на добробит свих нас. Иако ове године, за разлику од предходних, није било домаћина, па тиме и ни организације целодневног дешавања, народ села Бастаса, Богдаша, Врбице, Радановаца, Бојмуната и Челебића окупио се испред храма Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици, у ништа мањем броју него протеклих година, да се заједно са својим свештеником помоли у храму којем припадамо.

Мало је дана у години кад се врата ове обновљене светиње отворе, а превише је постало велико брдо изнад врбичког понора за старе ноге педесетак парохијана који стално живе у Парохији врбичкој. Знајући ово и чувши дозивање својих предака, они који су поникли на сивом камену Ливањског поља, показали су чврст вољу трајања. То су осетили сви који су присуствовали светој литургији – и свештеник, и народ, и појци.

Све је другачије тамо где припадаш. Није било битно да ли има домаћина, да ли ће се испећи јањци и попити пиво, ко ће све то припремити и послужити. Стекао се утисак да је народ
дошао да се скупи, да се помоли и да буде заједно. Овогодишње окупљање око наше цркве на Благу Марију је потврда да наш народ иде правим путем, споро, али се труди. Господ се побринуо да тог дана сви који су дошли не буду гладни и жедни већ пуне душе, задовољни, озарени сунцем чија топлина је најмилија после св.Илије. Тачно у поноћ, муклу тишину наших села, прекинуо је звук звона са врбичке цркве. Нека звони, на многаја љета!

У оквиру обнове и завршетка капеле и спомен-костурнице Свете Великомученице Марине у порти ливањске цркве Успења Пресвете Богородице, у којој су 1991. године похрањене кости Срба мученички пострадалих од усташа на више стратишта лета 1941. године, постављене су табле са именима страдалника.

Због грађанског рата у БиХ који је започео 1992. године, спомен-капела није завршена према предвиђеном пројекту. Оно што је завршено тешко је оштећено те ратне године, а кости страдалника разбацане. У том нељудском чину уништени су и спискови страдалих постављени на унутрашњим зидовима крипте, као и витрине са предметима страдалника пронађеним са костима страдалих, видно је оштећен мермер на крипти, а улазна врата су нестала.

Спомен капела се фазно обнавља и завршава, са циљем да планирани радови буду завршени до обележавања седамдесетпете годишњице српског страдања, односно до Огњене Марије 2016. године.

Компанија Принт Ин из Батајнице, израдила је табле са списковима страдалих чија имена су до сада са сигурнишћу утврђена. Табле са диодама које осветљавају имена страдалника, постављене су у крипти, поред саме гробнице где почивају мошти страдалника.

Овом приликом се, у име парохије Лијевањске, Удружења Огњена Марија Ливањска и потомака страдалника захваљујемо се компанији Принт Ин и запосленима.

У оквиру радова на обнови, наменским средствима приложника који није желео да се његово име објављује, израђен је и отпремљен у Ливно полијелеј за спомен капелу. Његово постављање се ускоро очекује.

Прикупљање прилога за обнову Капеле и спомен-костурнице је и даље у току, па и овом приликом апелујемо на све оне који могу да дају свој прилог, како би смо завршили овај велики посао и одужили се према нашим мученицима.

Дана 3. августа ове године на спомен гробљу на Барјаку у селу Челебић, у 10 часова, одржан је парастос страдалим становницима овог и околних села, јула 1941. године. Пред присутним потомцима страдалих, као и бившим и садашњим житељима околних села, парастос је служио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасије, са парохом лијевањским и врбичким оцем Жељком Ђурицом, ђаконом Николом Перковићем и оцем Срђаном Белензадом.

Након парастоса Његово Преосвештенство владика Атанасије обратио се присутнима беседом:

Драга браћо и сестре, када чинимо помен онима усовшима и онима који одлазе од нас редовним путем и онима који од нас одлазе насилно, ми се сећамо ове истине којом хришћани поздрављају један другога од самог почетка хришћанства. Христос воскресе! Ваистину воскресе! У тој истини сагледамо све што се догађа у људском живиту, свој ток живота, и у тој истини сагледавамо и оне који су мученички насилно изведени из овог живота земаљскога. Јер ово је победна истина. Христос је васкрсао, разрушио смрт, отворио пролаз кроз гроб, кроз смрт, пролаз у живот , омогућио да истина буде победик, да лаж бива поражена, да светлост буде јача од таме, да радост буде јача од туге, односно стоврио све предуслове радости. Христос управо тиме што је васкрсао тим путем повео је и нас који верујемо у њега. Ми знамо да су имена свих који су пострадали за Христа, уХристу, са вером у њега записана у небесима и ми се не бринемо за њих, за њихов вечни живот,  зато што је њихов вечни живот загарантован у Богу нашем. Али ми смо наставили да водимо овај земаљски живот. Они  који су отишли од нас, они нама значе и зато нама није довољно само то што су њихова имена записана на небесима. И ми их памтимо. Њихова имена су у нашем памћењу и морао бих похвалити ваш приступ свему томе јер сам видео сад, ево, књигу у коју сте уписали сва та имена. Значи да су и код нас уписана,  записана, запамћена.  Она што пишемо, што памтимо, то нама значи. Памтимо само оно што нама има значење. Зато је за бригу ако неко не запамти јер кад испадне из памћена значи да је испало из свести, испало је из нашег круга, нашег контекста живота. То значи да за нас не постоји. Али, пошто смо запамтили и пошто се увек овде окупљате, драга браћо и сестре, то значи да све то постоји за вас и за нас и даље. И они који су отишли насилно одавде они су и даље чинилац живота, они су и даље фактор живота, они и даље одређују догађања на овом простору и на ширем простору. Свуда где ми живимо. Дакле, запамћени су на небу и на земљи, од Бога су прослављени. Код нас су запамћени у љубави и захвалности што су постојали и што су били православни, што су били на путу истине и као такви пострадали. Нека им је вечни помен! А вама, драга браћо и сестре, и даље способност памћења, љубави, вере и наде и добро здравље у овоме животу и вечни живот у царству небескоме. То вам желим. То вам жели наша Црква српска православна. Нека је вечан помен усовшима, а нама добро трајање у овоме животу. Амин!

У име присутних, Г. Атанасију захвалио се председник Удружења Огњена Марија Ливањска, Никола Петровић, уједно исказујући своју захвалност свим присутним потомцима жртава чија се тела налазе на спомен-гробљу на Барјаку, где су, у рупе за вађење шљунка, побацана након масакра у сеоској основној школи 30. јула 1941.

Милан Ерцег, један од потомака страдалих Срба, обратио се присутнима кратким историјским приказом злочина на чије сећање је после Другог светског рата подигнут споменик жртвама и скроман комплекс спомен гробља.

Господин Ерцег је рекао следеће: „Од напада на Југославију, 6. априла 1941. године, почело је остварење дуго сањаног сна Анта Павелића о стварању НДХ. Тај сан је реализован 10. априла исте године доношењем Декларације о проглашењу НДХ. Тога дана, у четрнаест часова аустријски пуковник Славко Кватерник прогласио је Независну државу Хрватску. Нова држава одмах је укинула српску православну вјеру и заменила је грчкоисточном. У мају мјесецу, у Госпићу, Миле Будак министар у влади НДХ објављује трећинску формулу српске судбине: ‘једну трећину Срба треба побити, једну трећину прекрстити, а једну трећину протјерати’. По плану и договору, Србе са простора НДХ требало је побити до 6. септембра 1941. У ту сврху је оформљена и комисија чији је задатак био да испита капацитет крашких јама, односно колико која може Срба да прогута, а када се потом затрпају да Срби буду избрисани са географског простора НДХ.

Злокобни наум усташа није заобишао ни ливањски срез. Велику улогу у покољу Срба имали су и римокатолички свештеници. Тако је фра Срећко Перић из самостана Горица позвао вернике да започну покољ Срба ријечима: ‘Браћо Хрвати, идите и кољите све Србе, најприје закољите моју сестру, која је удата за Србина, а онда све Србе одреда. Када овај посао завршите, дођите к мени у Цркву, гдје ћу вас исповиједити, па ће вам гријеси бити опроштени’.

Покољ ливањских Срба требало је да почне на Илиндан, 2. августа 1941. године, у Црном Лугу. Знало се да се Срби на тај дан окупљају код цркве. Усташе су планирале да тога дана организују прославу у част нове државе. Доносили су у бурадима вино, по свој прилици затровано, са намером да га дијеле народу при изласку из Цркве и тако добар број потрују. Тај план није реализован јер је неколицина Срба, 28. јула 1941, напала једну усташку колону код цркве у Црном Лугу. Дошло је до пушкарања у коме је неколико усташа убијено, неколико заробљено а остали побегли у правцу Челебића. Наредног дана усташе и цивили праве обруч око села, хапсе осамдесет Србе, одраслих мушкараца, и затварају их у сеоској школи. Наредног дана вежу их жицом и у четири колоне спроводе до јаме „Бикуше“ у коју их бацају. Неколико Срба успело је да побегне испред јаме, неколико да током ноћи изађе из јаме док је највећи број остао у јами. Њихова тела тамо су и данас. Следећег дана усташе хапсе сво преостало становништво Челебића, без обзира на узраст и пол и затварају их у школу. Над њима су извршили масакр на најсвирепији начин. Убијене Србе затрпавају испод школе, поред пута, на месту Барјак. И то није био крај. Након дан-два усташе поново хапсе по селу преостале жене и дјецу и бацају их у јаму Бикушу. Неколико њих је након седам дана изашло из јаме.

Комунистичке послератне власти умјесто да осуде починиоце, они побијене Србе претварају у комунистичке жртве. Умјесто да се на спомен обиљежје постави крст, који би свједочио о правом разлогу страдања, комунистичке власти постављају звијезду петокраку. На тај начин промјенили су ток историје и прикрили прави разлог злочина.“

Након одржаног парастоса у Челебићу, сви присутни, на челу са владиком Атанасијем, упутили су се у оближње село Радановци, ради освећења новосаграђене капеле на православном гробљу Кусача. Обнова и уређење православног гробља и изградња нове капеле посвећене Св. Јовану Крститељу, извршена је у оквиру програмских активности Удружења ОМЛ-одбора села Радановци, прилозима бивших становника овог села.

И том приликом Његово Преосвештенство Г. Атанасије обратио се присутнима следећим речима:

Драга браћо и сестре, ја вам честитам на успеху да сачувате вашу веру, наду и љубав и све оно што је човечно и племенито, а да сте то сачували управо показује овај данашњи дан и ово место на којем смо се сабрали и ово дело ваших руку на овоме гробљу. То је овај предивни храм посвећен светом Јовану Краститељу. Он је малих димензија, али је довољан за испуни своју функцију, да вас сабере овде једне са другима, да вас више још зближи и да вас зближи са Богом. Наравно да Бога можемо призвати на свакоме месту и свако од нас појединачно јер смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа. Али храм је ипак место које, пре свега, има ту улогу у животима људи да је то место где се састајемо са Богом. Ово је састајалиште са Богом. Наравно да и људи имају међу собом нека састајалишта и они људи изван Цркве. Нека они имају своја састајалишта, али ми православни хришћани и српскога рода, као и сви људи православни, имамо своје састајалиште са Богом, а то је храм и овде се састајемо и са свима светима. Са онима које славимо као крсну славу: светог Јована Крститеља, светога Георгија, светога Димитрија, светога Николу … са свима њима се састајамо и састајемо се једни са другима. Овде постајемо најпотпунији. Пре свега то је најшира наша заједница јер смо са Богом и свима светима, а постајемо најпотпунији јер је управо овде пошто је овде и гробље ваших предака. Овде се састајемо присније. Нисмо се никад ни растали, али овде се присније још више састајемо са њима. Оно што је посебно за Цркву Христову је то да она представља једну пуноћу заједнице. Она је најпотпунија заједница која уопште постоји. И најтрајнија. Она траје вечно. Људске творевине су привремене. Било која људска творевина, било која држава, па ето и НДХ, она је, дакле, била створена од људи, али се распала. Пропашће и многе друге творевине људске и идеологије, али оно што је од Бога, што је Божије, то је трајно. Ми припадамо управо тој трајној заједници, Цркви  Христовој која је победоносна и у простору и у времену. У вечности. То је једини простор где је живот осигуран. На свим другим просторима живот може пропасти, али у Цркви Христовој живот не пропада. Зато вам ја честитам што сте задржали, очували веру, такву веру и такву заједницу показујући тиме снагу живота. Нека вас Господ укрепи у томе! Све молитве ваше нека буду услишене које чините било где, а посебно молитве у вашим храмовима српским и православним.

Расељени Радановчани, окупљени у свом селу ради посете огњиштима, као и поводом овог догађаја, припремили су послужење за госте и све присутне.

Владики Атанасију и присутнима захвалио се надлежни парох отац Жељко Ђурица, а о изградњи капеле и поштовању сени предака коју исказују и одржавањем њихових вечних кућа, говорио је Миле Вујичић.

Своју носталгију за завичајем, Радановчан Радован Бикић изражава стиховима, а овом приликом их је поделио са присутнима и тиме додатно распламсао емоције према прошлим временима проведеним у Ливањском пољу.

Парастоси ливањским Србима побијеним од усташа у јулу 1941. године на бројним стратиштима, одржани су и ове године у Београду, Бања Луци и Ливну, а по први пут и у Новом Саду. Расељени Ливњаци и њихови потомци и пријатељи одали су пошту својим страдалим рођацима и комшијама заједничким молитвеним сећањем.

Пре 74 године, у данима око свете Великомученице Марине, у народу прозване Огњена Марија, усташе су похапсиле и побиле више од 1600 Срба, житења Ливна и села Ливањског поља. Побјени су на бројним стратиштима: Пролог, школа у селу Челебић, јамама Бикуша, Равни Долац, Камешница, Тушница, Рубића Долац, Греда, јами изнад села Луснић, ливади Трновац, Малим Вратима и Кожварици у купрешкој шуми Копривници, Засеновићима код Бугојна… Мушкарци, њих преко четири стотине старијих од 13 година, побијени су на стратишту Пролог, а преко 40 у јами Бикуши. На стратиштима у шуми Корпивници побијени су углавном Срби из града Ливна и њихове породице, а у бројним крашким јамама дубоким преко 20 метара животе су лаганом и суровом смрћу окончавала деца и жене, претежно живи бачени у јаме… Готово 250 деце није стасало ни за школу, а млађих до 15 година било је преко шест стотина. Многи српски родови су потпуно затрти, а нека ливањска села су остала без иједног становника српске националности.

У суботу 25. јула, парастос у београдској цркви Светог Марка служио је отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски. У својој беседи, подсетио је 80-ак окупљених на важност чувања сећања на њихове страдале претке, ливањске мученике. Скренуо је пажњу окупљенима да је после рата било покушаја да се број српских жртава умањи и ублажи, претварањем људи у бројке, као што је био случај са спомеником у Челебићу, и скренуо пажњу потомцима да такве грешке треба исправити где је могуће. Након парастоса, окупљени су се задржали у пригодном дружењу у парохијском дому цркве Св. Марка.

По први пут, у недељу 26. јула, парастос ливањским Србима служен је и у Новом Саду, у цркви Св. Кирила и Методија. Молитвено сећање, на коме се окупило 20-ак потомака и поштовалаца ливањских мученика, предводио је отац Велимир Врућинић, и сам родом из ливањског поља.

У среду 29. јула, парастоса у цркви Св. Јована Богослова у Бања Луци служио је отац Жељко Ђурица, парох лијевањски. Осим 20-ак Ливњака, поменуо је присуствова и г. Душан Басташић из братског Удружења грађана ”Јадовно 1941”. Након парастоса, окупљени су се задржали у дружењу и разговору у црквеној сали.

На саму Огњену Марију у капели и спомен-костурници Свете Великомученице Марине у Ливну пред 50-ак окупљених парастос је служио отац Жељко. Поред народа, који се окупио како из града тако и из села Ливањског поља, парастосу су присуствовали и српски министри у Влади Кантона 10 – Драгослав Топић, министар рада, здравства, социјалних питања и прогнаних; Мирјана Стојсављевић-Петраковић, министарка правосуђа и управе; Александар Штрбац, министар господарства.

Педесет година након страдања 1941. године, мошти страдалника су са већине стратишта ексхумиране и сахрањене у спомен-капели. Нажалост, капела је током грађанског рата 1992-1995 тешко оштећена а мошти мученика узнемираване. Капеку тренутно обнављају потомци страдалника окупљени око Удружења Огњена Марија Ливањска и Парохије лијевањске, који су пред Српском православном црквом покренули иницијативу за канонизацију страдалих ливањских Срба.

У понедељак 3. августа у 10 часова, Негово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије служиће парастос мештанима села Челебића и осталих села врбичке парохије побијених од усташа у данима око Огњене Марије 1941. године. Парастос ће бити служен на спомен-гробљу на Барјаку у Челебићу, чија обнова се приводи крају.

Након парастоса, у 11 часова биће освећена капела на гробљу Кусача у Радановцима, која је изграђена током обнове сеоског гробља.

Парохија Врбичка и Удружење Огњена Марија Ливањска позивају све да присуствују овом молитвеном окупљању!

Манастир Веселиње и веселињска парохија су прославили свога заштитника „највећег од жена рођенога“ претечу и крститеља Христовог, светог Јована – Ивањдан. Вриједни гламочани су угасили своје машине и одложили косе кованице, похрлили своме свецу и дошли у свој манастир. Свету Литургију су служили пароси гламочки отац Слободан и ливањски отац Жељко.  У конаку је припремљена славска трпеза а са пјесмом су почела дјеца веселињске парохије.

Само неколико дана касније, Литургијско славље је окупило и верни народ парохије граховске поводом славе цркве у Босанском Грахову, празника Св. апостола Петра и Павла – Петровдана.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Част нам је позвати Вас да својим присуством и учешћем

увеличате молитвено и литургијско славље,

29. августа 2015. године с почетком у 9:30 часова, у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину .

Овом приликом, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Атанасије, осветиће обновљену цркву која је страдала у протеклом рату.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

УПРАВА ПАРОХИЈЕ

Након успешно завршене обнове цркве Св. пророка Илије, Српска Православна Црквена Општина Црни Луг и народ из села која она обухвата – Црни Луг, Грковци, Пеуље, Нуглашица, Јаруга и Пржине – одлучили су се да покрену акцију ради уређења црквене порте.

Ову акцију ће водити Одбор за уређење црквене порте у Црном Лугу, формиран наменски ради успешне реалзиације овог задатка. Одбор чине: Никола Јањић (Швајцарска/Србија), о. Жељко Ђурица као надлежни парох, Милош Шормаз (Швајцарска), Јово Ћурковић (Аустрија), Оливера Тркуља (Аустралија), Душан Паројчић (Енглеска), Мишо Чулић (Америка), Мирко Ненадић Брацо (Србија), Мића Поповић (Аустралија). Предвиђено је да се око црквене порте постави ограда, као и да се терен унутар саме порте поравна, поставе клупе и засади дрвеће. Идејно решење за ограду је тренутно у изради, након чега ће се приступити прикупљању понуда од потенцијалних извођача.

Након израде предрачуна за ове радове, кренуће се са прикупљањем прилога. За сва питања везана за планиране радове и као и прилоге, заинтереосвани могу контактирати чланове Одбора:

За Србију и Босну:

Никола Јањић: 00381611447764 или 0038766604009

За Србију:

Мирко Ненадић Брацо: 00381607378808

За Босну:

о. Жељко Ђурица: 0038763385013

За Швајцарску:

Милош Шормаз: 0041794045494

За Аустрију:

Јово Ћурковић: 0043766118890

За Аустралију:

Оливера Тркуља: 0061296095084

Мића Поповић:

За Америку:

Мишо Чулић: 0018158470978

За Енглеску:

Душан Паројчић: 00447872575202