У Недјељу по Богојављењу 24.јануара 2016. године након служења Свете Литургије  почела je прослава Светог Саве, првог архиепископа српског. Након литургије благосиљан је  колач и кољиво, које већ традиционално спрема неко од ученика са својом породицом.  Дјеца лијевањске парохије су у цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну, рецитовала пјесме посвећене овом великом светитељу нашега рода. Овом приликом, отац Жељко  је дјеци уручио поклон-пакетиће које је спремило и донирало Удружење Огњена Марија Ливањска.  Уз послужење у сали парохијског дома, ученици Давид Ковачић и Стефан Ђурица одсвирали су на кларинету светосавску химну и похвалну пјесму Пресветој Богородици. Затим је приказан  документарни филм: Биографија Светог Саве (https://www.youtube.com/watch?v=D1pUwfDfQsM) гдје су присутни имали прилику упознати се или присјетити,  живота и рада светитља нашег Саве.

У сриједу, на сам дан Светога Саве, после богослужења у Ливну, и вечерњег богослужења у цркви светог пророка Илије у Црном Лугу, дјеци црнолушке парохије уручени су такође пакетићи.

Такође, након литургијског богослужења, подјелу пакетића, рецитације и сватосавско дружење организовао је парох купрешки, отац Марко Ђурић у селима Равно и Маловани.

Овом приликом захваљујемо се на сарадњи оцу Марку, господину Јањић (Николе) Пери, Удружењу Огњена Марија Ливањска и свима који су помогли да дјеца у овим крајевима осјете дух светосавља и православља.

У недељу пред Богојављење, 17. јануара 2016.године, када Црква прославља 70 светих апостола, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атансије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Ливну. У храму Успења Пресвете Богородице, са Епископом су саслуживли протојереј Слободан Кљајић, парох гламочки; протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, парох лијевањски и протођакон Никола Перковић, док је за пјевницом одговарао јереј Срђан Белензада, парох веселињски. Иако су ових дана због зиме и хладноће, лоши услови за путовање, то није спречило Епископа да посјети овај дио своје Епархије.

У Ливну данас живи веома мали број православних Срба, али је у прошлости њихов културни и црквени живот био на завидном нивоу што поносно свиједочи храм Успења Пресвете Богородице са својом имовином и богатом историјском прошлошћу.

Храм у Ливну спада међу веће православне храмове у Босни и Херцеговини и представља јединствен примјер у архитектури православних храмова. Саграђен је 1859. године у рекордном времену. По предању, кажу да је саграђен за мјесец дана, јер су се Срби бојали да их неко од нижих органа власти не би прекинуо у раду, без обзира на султанову дозволу. Покрај храма је био саграђен дрвени звоник, који је служио 30 година, све до 1889. године кад је уз храм саграђен од тесаног камена нов звоник.

Недалеко од храма, 1874. године саграђена је нова српска школа која је послије Другог свијетског рата национализована и данас служи као гимназија. У истој згради је била пошта и парохијски дом а од 1907. године и просторије Српског пјевачког и тамбурашког друштва “Сундечић“ које је имало своју читаоницу и библиотеку у њој.

Велика разарања и страдања епархија бихаћко-петровачка је доживјела у прошлости, што није заобишло ни парохију лијевањску и њене православне вјернике. У првом свјетском рату, храм Успења Пресвете Богородице и просторије СПТД “Сундечић“ су опљачкане и многе вриједне ствари упропашћене и однешене. У другом свјетском рату, храм је такође опљачкан и оштећен, парохијски дом бомбардован а црквена архива и библиотека уништени. Од стране усташке руке, црква је остала без свога свештеника протојереја Косте Станишића и готово без свих вјерника. У последњем рату парохијски дом је девастиран а канцеларија у парохијском дому запаљена. Храм је такође девастиран и запаљен на Видовдан 28. јуна 1992. године. Том приликом је изгорио звоник а богату збирку вриједних икона, и остале богослужбене предмете, сачувао је жупник ливањски, фра Марко Гело. Неке од икона из те колекције вјероватно су припадале и појединим изумрлим ливањским породицама па је збирка драгоцјена и за теолога и за историчара. Године, 2006. храм је са иконама и осталом имовином стављен под заштиту Завода за заштиту споменика културе а црква проглашена националним спомеником. Након тога, уз помоћ Владе Србије обновљен је звоник а уз помоћ Федералног министарства културе и спорта, у Музеју Републике Српске почела је рестаурација икона угрожених влагом која још увијек траје.

Данас, у Ливну, постоји и Капела – спомен крипта Свете Великомученице Марине – Огњене Марије, саграђена 1991. године у којој су, 11. августа исте године сахрањене мошти преко 1200 мученика извађених из јама ливањског краја, а страдалих у другом свјетском рату.

Без обзира на бурну прошлост, велика разарања и страдања, Храм Успења Пресвете Богородице и Црква као заједница вјерних у Ливну, данас стоји као неуништиви „стуб и тврђава истине“ (1.Тим.3,15). То доказује и данашње литургијско сабрање, јер по ријечима Христовим „гдје су два или три сабрани у име моје, ондје сам ја међу њима“ (Мт.18,20).

БЕСЕДУ ЕПИСКОПА МОЖЕТЕ ЧУТИ ОВДЕ: http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/episkop-atanasije-svetu-arhijerejsku-liturgiju-sluzio-u-livnu/

Четврта по реду акција даривања православних верника у Ливањском пољу за Божићне празнике успешно се приводи крају. Као и задњих неколико година, Удружење Огњена Марија Ливањска и Парохија лијевањска су свим члановима и пријатељима упутили апел пред новогодишње и божићне празнике да помогну ову акцију у оквиру својих могућности. Ове године је одзив приложника био нешто слабији, али, као и прошле године, захваљујући великом прилогу два појединца из Сједињених Америчких Држава (који су желели остати анонимни) прикупљена су потребна средства. Парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска се овом приликом захваљују свима који су помогли ову акцију. Списак приложника се налази на крају текста.

У договору са надлежним парохом, о. Жељком Ђурицом, одлучено је да ће најмлађим парохијанима Божићни пакетићи бити подељени током прославе Светог Саве, ђачке славе, те на тај начин улепшати овај празник. Пакетићи ће бити подељени за 32 српске деце из Ливна и целог Ливањског поља, као и купрешких села Малован и Равно. Овом приликом се захваљујемо Љиљани Стијак и Бранку Лаганину из Бања Луке на ангажовању око припреме пакетића. И ове године је један број пакетића за најмлађе православне становника Ливањског поља обезбедио о. Воја Билбија из Ротердама, на чему му се још једном захваљујемо у име Парохије и Удружења. О реализацији овог дела акције даривања известићемо након Светог Саве.

За угрожена старачка и самохрана домаћинства ове године је припремљено 40 пакета. Њихову поделу су одпочели о. Жељко, парох ливањски и Никола Петровић, председник Удружења Огњена Марија Ливањска, у данима око самог Божића. Преостале пакете ће поделити о. Жељко у периоду између Божића и Васкрса, приликом редовног обиласка кућа у парохијама ради свећења водице. Иако смо свесни да ови скромни дарови не могу суштински променити тешке услове у којима многи од наших суграђана живе, надамо се да ћемо им на овај начин макар мало улепшати Божићне празнике и ублажити зимску ‘глухоћу’.

Списак приложника

Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који су дали свој допринос у реализацији ове акције, било кроз финансијски прилог или конкретне поклоне.

Прилог у поклонима

о. Војислав Билбија и Небојша Мајсторовић – играчке, књиге и други материјали за дечије пакетиће

Финансијски прилог

Анонимно 6.000,00 дин.
Љиљана Дамњановић 50.00 евра
Милош Дамњановић 5.000,00 дин.
Мирјана Раковић 5.000,00 дин.
Нада Угрица 2.000,00 дин.
Срђан Добрица 800.00 дин
Саша Росић 3.000,00 дин.
Анонимно 1100.00 долара
Др Никола Лаганин 300.00 КМ
Синиша Јагодић 1.000,00 дин.
Слободанка Росић 600.00 дин.
Милан Вуковљак 10.000,00 дин.
Ненад Вртикапа 1.200,00 дин.
Жељко Росић 2.000,00 дин.
Сава Шуњка 1.200,00 дин.
Љиљана Врбавац 2.000,00 дин.

Свако ко пође у Ливањско поље, у родни крај, у време Божићних празника, помало је оптерећен бригама – пут је дуг, а временски услови непредвидиви и често лоши. Међутим, независно од тога да ли се Ливањском пољу приђе из правца Гламоча, Купреса или Гавриловог Грахова, све дилеме око тога да ли је требало кренути на пут нестају када се, док се смењују туга па радост, приближи нечему далеком а познатом, угледа Динара, завичај и родно место. Напослетку, када путник стигне до своје куће, можда још увек осети чврст загрљај родитеља, баке или старог ђеда. Загрљај велик као Динара, широк као Ливањско поље. Настаје сједињење, истинска љубав и радост. Ово је само део онога што сваке године у време Божића, када се празнује рођење Сина Божијег, доживе они који се врате и они који их чекају.

Радост предстојећег празника почела је да се осећа већ на Бадњи дан кад се на јутарњој литургији окупио народ Губинске парохије на богослужењу у својој цркви, која је баш ове године освећена након дуге обнове. Вредни парохијани су Бадњак посекли и донели до цркве уз помоћ коња већ у јутарњим сатима. На литургији, коју је служио о. Жељко Ђурица, ‘српски учитељ’ како га неки Губињани зову, причестиo се верни народ и понеко дете. Након службе, у парохијском дому се разменила понека реч, па се са Бадњаком у руци кренуло пут својих кућа, да се не угаси ватра и припреми још по нешто за сутрашњи празник.

У предвечерњим сатима било је предвиђено паљење бадњака испред православних цркава широм Ливањског поља. У 17 часова је почело богослужење у ливањском храму Успења Пресвете Богородице, након којег је уследило освећење бадњака. Осим верног народа из Ливна и околних села, богослужењу је присуствовао и велики број верника из села доњег Ливањског поља, који су дошли и поред незапамћеног невремена. Оно што је заиста било неуобичајено за наше крајеве је веома јака киша која је била праћена грмљавином, временских услова којих се ни најстарији несећају. Нажалост, због јаке кише паљење Бадњака није било могуће у Ливну, али је зато запаљен у Црном Лугу, Губину и Врбици.

И у цркви Св. Илије у Црном Лугу се окупио велики број верника на богослужењу нешто касније, у 19 часова, након чега је у порти цркве запаљен Бадњак.

У касним вечерњим сатима, отац Жељко је успео стићи и у Врбицу, у цркву Силаска Светог Духа на Апостоле, где се са верним народом задржао у заједничкој молитви, након које је и овде освећен Бадњак. Врата овог храма се ретко отварају јер педесетак остарелих становника ове парохије тешко стижу до њега. Међутим, њихова деца и унуци се, већ неколико година уназад, труде да удахну живот и у ову парохију. Тако је било и на ово Бадње вече. Ове године, припрему храма и сечење Бадњака обавио је Марко Шуњка из Врбице.

На сам празник рођења Сина Божијег, света литургија служена је у Ливну, пред скромним бројем верника, већина којих се и причестила током службе.

Следећег дана, на празник Сабора Пресвете Богородице, богослужење је одржано у Врбичкој цркви.

Радост Божића је тако ушла у све православне домове Ливањског поља, где су укућани изломили чесницу, омрсили се цицваром, а пре тога огледали да виде има ли их и идућег Божића. Уз добро наложену ватру, печење, вино и разне друге ђаконије, славило се три дана, по обичају. Они који су дошли из далека овим боравком су окрепили душе своје, али и дали снагу онима које су обилазили, који остају да чувају породична огњишта. Ово задње је можда и важније јер, како једном рече наш епископ Атанасије, долази време зимско, време глухоће за оне који остају…

(текст приредио: Никола Петровић)

Представници Удружења ОМЛ – Никола Пертовић, Дијана Ковачић, Милош Дамњановић, Владо Маљковић и Гордана Достанић посетили су авалски манастир Богородице Тројеручице. Присуствовали су вечерњој молитви, након које су се задржали у дужем, пријатељском разговору са игуманијом манастира, мати Златом, разматрајући и неке планиране активности Удружења за наредни период.

Игуманија Злата се несебично залаже на ширењу истине о страдању ливањских Срба у лето 1941.године и чувању сећања на жртве, а одржава сталне контакте са ливањским породицама Маљковић и Ерцег из Сурчина. Непосредним ангажовањем мати Злате и митрополита Амфилохија штампано је четврто издање књиге Буда Симоновића Огњена Марија Ливањска, организован срдачан дочек екскурзије ливањске деце у манастиру Острог, а нашег најмлађег члана, Вука Ерцега, у више наврата су обишли у болници у којој се већ дуже време налази на лечењу.

Захваљујемо се мати Злати на топлом дочеку, као и свему што чини за ливањске Србе.

Поводом представљања дугометражног документарног филма „Пакао Независне Државе Хрватске“ и најаве његове премјере, Музеј жртава геноцида одржао је данас у прес центру УНС-а, конференцију за новинаре. Филм је продуцирао Музеј жртава геноцида у оквиру програма обележавања 75 година великог страдања српског народа и припадника јеврејске и ромске заједнице. По сценарију и тексту проф др Вељка Ђурића Мишине, филм је режирао Драган Ћирјанић. Филм је урађен у два дела. У првом делу приказан је историјат идеологије која је свој врхунац достигла у Независној Држави Хрватско и њен однос према српском народу, док је а други део, под називом „Излазак из пакла“, посвећен судбинама српске деце, са посебним местом датим казивању страдалника о тим трагедијама.

Премјерно приказивање филма заказано је за 26 .децембар о.г, у Музеју Југословенске кинотеке, Косовска 9, Београд, са почетком у 12 часова.

Улаз је слободан.

Наши малишани

Наши малишани

Старачка домаћинства

Последњег месеца у години Удружење ОМЛ своје снаге усмерава на послове прикупљања средстава за куповину божићних дарова за српску децу и самохрана старачка домаћинства на подручију парохија: Ливно, Губин, Врбица и Црни Луг, које обухватају град Ливно и сва села Ливањског поља. Мали број српске деце у купрешким селима Равно и Малован мотивисао нас је да и њихова дечија срца обрадујемо честитком и поклоном.

Нашој деци и онемоћалим сународницима који подно Динаре чувају српске споменике и огњишта и ове године, на примерен начин и пригодним пакетићима, честитаћемо празник рођења Христовог. Помозите нам у томе и будите део ове акције. Пакетићи ће бити припремљени за 36 деце и 40-ак старачких домаћинстава.

Обраћамо се онима који имају могућности и воље да помогну успеху ове акције – финансијски, у намирницама дужег рока трајања или играчкама.

Контакт за донације у намирницама и играчкама:

• У Београду: Никола Патровић (bonip.bg@gmail.com) или 0038164 615 5073; Милош Дамњановић (milos83@gmail.com) или 0038163287876;
• У Бања Луци: Јовица Буловић (bulovic@gmail.com) или 0038765485099; Милован Лаганин 0038765836857
• У Новом Саду: Сава Шуњка (sunjkas@gmail.com) или 00381652990070
  

Уплате извршити на рачуне Удружења:

У Србији: 160-380800-45, са позивом на број 31122016

У Српској: 55-172077032321-17 позив на број 31122016

За уплате из иностранства у $:

Intermediary:

BCITUS33

INTESA SANPAOLO SPA (FORMERLY BANCA INTESA SPA NEW YORK)

NEW YORK, NY, UNITED STATES

Account with institution:

DBDBRSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRAD

MILENTIJA POPOVICA 7B

BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

Beneficiary:

/RS35160005400000298760

UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

VOJVODJANSKA 392E

SURCIN

REPUBLIC OF SERBIA

За уплате из иностранства у Еврима:

Intermediary:

BCITITMM

INTESA SANPAOLO SPA

MILANO, ITALY

Account with institution:

DBDBRSBG

BANCA INTESA AD, BEOGRAD

MILENTIJA POPOVICA 7B

BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

Beneficiary:

/RS35160005400000298760

UDRUZENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

VOJVODJANSKA 392E

SURCIN

REPUBLIC OF SERBIA

J A V N I   P O Z I V

Izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine, raseljenim osobama u Bosni i Hercegovini i povratnicima u Federaciju Bosne i Hercegovine

za podnošenje prijava za obnovu i rekonstrukciju stambenih jedinica u cilju povratka na područje općina Federacije Bosne i Hercegovine

ROK ZA PODNOŠENJE PRIJAVA: 31.12.2015.

OBRAZAC ZA PRIJAVU NA JAVNI POZIV MOŽETE PREUZETI OVDE: PRIJAVA ZA DOBIJANJE POMOCI

Na osnovu člana 56. Zakona o organizaciji organa uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 35/05), člana 27. Zakona o raseljenim osobama i povratnicima u Federaciji Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine („Službene novine Federacije BiH“, broj: 15/05), Uputstva o načinu i procedurama odabira korisnika projekata povratka i rekonstrukcije stambenih jedinica („Službeni glasnik BiH“,broj: 48/06), Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica objavljuje

J A V N I   P O Z I V

Izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine, raseljenim osobama u Bosni i Hercegovini i povratnicima u Federaciju Bosne i Hercegovine

za podnošenje prijava za obnovu i rekonstrukciju stambenih jedinica u cilju povratka na područje općina Federacije Bosne i Hercegovine

Pomoć u obnovi i rekonstrukciji stambenih jedinica u cilju povratka dodjeljuje se u okviru implementacije Programa obnove stambenih jedinica dodjelom građevinskog materijala i sredstava za ugradnju i Programa obnove stambenih jedinica po sistemu „ključ u ruke“ raseljenim osobama i povratnicima u Federaciji Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine.

Sredstva će se osigurati iz Budžeta Federacije BiH „Transfer za raseljena lica i povratnike“, sredstava Kantona, općina, kreditnih sredstava i drugih donatora.

Implementator projekta je Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica, ili implementator definisan posebnim sporazumom.

KRITERIJI ZA ODABIR KORISNIKA ZA REKONSTRUKCIJU OBJEKATA

OPĆI KRITERIJI

Opći kriteriji su eliminatorni i obavezujući za sve korisnike pomoći

Opći kriteriji za utvrđivanje potencijalnih korisnika projekata povratka i rekonstrukcije stambenih jedinica:

1. da je izbjeglica iz Bosne i Hercegovine, raseljena osoba u Bosni i Hercegovini ili povratnik sa prebivalištem u Federaciji Bosne i Hercegovine.
2. da je iskazao namjeru za povratkom,
3. da je utvrđen status vlasništva ili stanarskog prava nad stambenom jedinicom koja je predmet rekonstrukcije,
4. da je na dan 30.04.1991. godine imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije,
5. da se stambena jedinica koja je predmet rekonstrukcije smatra neuvjetnom za stanovanje, u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
6. da on i članovi njegovog domaćinstva od 1991. godine nemaju na teritoriji BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uvjetnom za stanovanje, a u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
7. da nije primio pomoć u rekonstrukciji, dovoljnu da zadovolji odgovarajuće standarde o minimumu stambenih uvjeta.

I.1.) Dokaz o statusu izbjeglice iz BiH, raseljene osobe u BiH i povratnika

– Dokumenti kojima se dokazuje ispunjavanje općih kriterija da je potencijalni korisnik

pomoći izbjeglica iz BiH, raseljena osoba u BiH i povratnik je potvrda nadležnog organa

o statusu (za sve članove porodice prijavljene za pomoć u rekonstrukciji):

1. a) izbjeglica iz BiH svoj status dokazuje odgovarajućom potvrdom (izbjeglička

legitimacija/karton), uvjerenje o statusu izbjeglice iz BiH,

1. b) raseljena osoba u BiH svoj status dokazuje potvrdom/pravosnažnim rješenjem

nadležnog organa općine privremenog boravka o statusu raseljene osobe,

1. c) povratnik svoj status dokazuje potvrdom nadležnog organa općine povratka o

statusu povratka uz kopiju CIPS-ove lične karte izdate u mjestu prebivališta i

potvrde o prijavi prebivališta.

I.2.) Dokaz o namjeri za povratkom

– Izjavom podnositelja, koja se ovjerava od strane nadležnog organa općine povratka,

dokazuje se:

1. da je iskazana namjera za povratkom,
2. da je stambena jedinica koja je predmet rekonstrukcije neuvjetna za stanovanje u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
3. da korisnik /nositelj domaćinstva i članovi njegovog domaćinstva koji su prijavljeni za dobivanje pomoći u rekonstrukciji, od 1991. godine nemaju na teritoriju BiH drugu stambenu jedinicu koja se smatra uvjetnom za stanovanje, u skladu sa odgovarajućim standardima o minimumu stambenih uvjeta,
4. da korisnik nije primio pomoć u rekonstrukciji, dovoljnu da zadovolji odgovarajući standard o minimumu stambenih uvjeta.

I.3.) Dokaz o vlasništvu/ stanarskom pravu

– Dokumenti kojim se dokazuje vlasništvo/stanarsko pravo nad stambenom jedinicom

koja je predmet rekonstrukcije su:

1. a) ZK (zemljišno-knjižni) izvadak-izvod iz katastarske evidencije, ne stariji od 6 (šest)

mjeseci, i / ili

1. b) CRPC odluka-odluka Komisije za imovinske zahtjeve izbjeglice i raseljene osobe, i / ili
2. c) Pravosnažno rješenje o povratku/stanarskog prava-rješenje nadležnog općinskog

organa o povratku i / ili uvođenju u posjed.

I.4.) Dokaz o kretanju

– Uvjerenjem o kretanju podnositelja zahtjeva za rekonstrukciju, koje izdaje nadležni

organ unutarnjih poslova dokazuje se da je korisnik pomoći na dan 30.04.1991. godine

imao prebivalište u stambenoj jedinici koja je predmet rekonstrukcije.

Potrebno je priložiti original uvjerenja o kretanju ili ovjerenu kopiju.

U izuzetnim slučajevima, kada se uvjerenjem o kretanju ne može pouzdano utvrditi

prebivalište na dan 30.04.1991. godine, kao dokaz prebivališta pribavlja se izjava dva

svjedoka, ovjerena od strane nadležnog organa općine povratka.

POSEBNI KRITERIJI

Ispunjavanje posebnih kriterija služi Komisiji za odabir korisnika kao osnova za

formiranje rang liste korisnika, poštujući načela transparentnosti i jednakopravnosti

pristupu pomoći za rekonstrukciju.

Posebni kriteriji su:

1. Korisnik pomoći se vratio na svoje prijeratno prebivalište i živi u uvjetima koji su ispod utvrđenog stambenog minimuma, uključujući i korisnike koji privremeno borave u improviziranim naseljima, kampovima, kontejnerima i slično.
2. Korisnik pomoći pripada određenim kategorijama kao što su:

1. socijalna kategorija,
2. osobe s onesposobljenjem/invaliditetom,
3. samohrani roditelji, staratelji ili hranitelji porodice,
4. šehidske porodice/porodice poginulih boraca,
5. porodice nestalih osoba i
6. bivši logoraši i demobilisani borci.

1. Korisnici koji se nalaze u kolektivnim oblicima zbrinjavanja, alternativnom smještaju ili zadovoljavaju uvjete i ima/ostvaruje pravo na alternativni smještaj.
2. Broj i starosna dob članova domaćinstva koji su se prijavili za povratak na svoje

prijeratno prebivalište.

II.1.) Dokaz o povratku u prijeratno prebivalište

Povratak u prijeratno prebivalište dokazuje se kopijom lične/osobne karte, kojom se dokazuje da korisnik ima prijavljeno prebivalište na adresi na kojoj se nalazi objekat/stambena jedinica koja je predmet rekonstrukcije i potvrda nadležnog općinskog organa ili drugog nadležnog organa da je povratnik.

II.2.) Dokaz o pripadnosti određenim skupinama

II.2.a) socijalna kategorija svoj status dokazuje relevantnim dokazima i to: posljednji

         ček od penzije, dokaz da se radi o korisniku socijalnih davanja od nadležnog

centra za socijalni rad ili nadležne općinske službe za socijalnu i dječiju

zaštitu, dokaz da se radi o civilnoj žrtvi rata i da ostvaruje/ne ostvaruje prihode

po tom osnovu,

II.2.b.) status lica sa invaliditetom dokazuje se rješenjem koje se pribavlja od strane

         nadležnog organa (ratni vojni invalid, lica sa urođenim ili stečenim

invaliditetom i sl.),

II.2.c.) status samohranog roditelja, staratelja ili hranitelja dokazuje se relevantnim

           dokazom koji se pribavlja od strane nadležnog centra za socijalni rad ili

općinskog organa uprave, nadležnog za poslove socijalne i dječije zaštite kod

kojeg se vodi službena evidencija,

II.2.d.) status šehidske porodice / porodice poginulih boraca dokazuje se potvrdom

           koja se pribavlja od strane nadležnog organa kod kojeg se vodi službena

evidencija,

     II.2.e.) status porodice nestale/ih osoba dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od

strane nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija,

II.2.f.) status bivšeg logoraša dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od strane

nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija, status

demobilisanog borca dokazuje se potvrdom koja se pribavlja od strane

nadležnog organa kod kojeg se vodi službena evidencija.

II.3.) Dokaz o boravku u kolektivnim oblicima zbrinjavanja i alternativnom

     smještaju

1. činjenica da se korisnik nalazi u kolektivnim oblicima zbrinjavanja, alternativnom smještaju dokazuje se potvrdom nadležnog organa na čijoj teritoriji se nalazi kolektivni centar ili alternativni smještaj.
2. činjenica da korisnik zadovoljava uvjete i ima/ostvaruje pravo na alternativni smještaj dokazuje se potvrdom nadležnog organa općine, kantona, entiteta u kojem korisnik privremeno boravi.

II.4.) Dokaz o brojnosti porodice

Brojnost porodice koje imaju više članova domaćinstva i njihova starosna dob, koji su se prijavili za povratak, dokazuje se kućnom listom, ovjerenom od strane nadležnog općinskog organa.

Uz ovjerenu kućnu listu korisnik je dužan priložiti rodne listove za maloljetne članove, odnosno ovjerenu kopiju lične/osobne karte za punoljetne članove porodice.

Podnošenje prijava i dokumenata

Prijave za obnovu i rekonstrukciju stambenih jedinica u cilju povratka u okviru

implementacije „Programa obnove stambenih jedinica dodjelom građevinskog

materijala i sredstava za ugradnju“ i „Programa obnove stambenih jedinica po

sistemu „ključ u ruke“ raseljenim osobama i povratnicima u Federaciju Bosne i

Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine sa potrebnom dokumentacijom

kojom se dokazuje ispunjavanje svih općih i posebnih kriterija, dostaviti na protokol

Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica svakim radnim danom od 08,00

sati do 16,00 sati, ili poštom na adresu: Federalno ministarstvo raseljenih osoba i

izbjeglica, Alipašina 41, 71 000 Sarajevo, sa naznakom: „ZA JAVNI POZIV ZA

     DODJELU POMOĆI ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU STAMBENIH JEDINICA U

     CILJU POVRATKA“.

Prijave za rekonstrukciju stambenih jedinica podnose se uz posebno popunjen obrazac koji će biti dostupan na šalterima općina boravka i općina povratka, u prostorijama Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica, Vilsonovo šetalište br. 10 i na internet stranici Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica

http://www.fmroi.gov.ba, gdje će biti objavljen i tekst Javnog poziva.

Javni poziv traje od 02.11.2015. godine do 31.12.2015.godine, i bit će objavljen u

dnevnim novinama

Prijave koje budu kompletne i dostavljene u roku iz prethodnog stava bit će uzete u razmatranje od strane Komisije za odabir korisnika.

Žalba: Žalbe se podnose Federalnom ministarstvu raseljenih osoba i izbjeglica,

Alipašina 41, 71000 Sarajevo u roku od 15 dana od dana javnog oglašavanja rang

liste potencijalnih korisnika, koja će biti objavljena na oglasnoj ploči Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica, Kantona, Općina povratka i na internet stranici Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica http://www.fmroi.gov.ba.

Napomena: Prijave/molbe/zahtjevi potencijalnih korisnika, koji se nalaze na utvrđenim rang listama iz 2012. godine, smatrati će se nevažećim, objavljivanjem rang listi po ovom Javnom pozivu.

M I N I S T A R

1. Edin Ramić

Broj:04-36-1-1853-1/15

Sarajevo, 26.10.2015

Благословом Његовом Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког господина Атанасија, Управа парохије лијевањске је 1. и 2. новембра 2015. године организовала поклоничко путовање до Црне Горе и манастира Острог, пре свега за дјецу ове и околних парохија, као и њихове родитеље. Ово је била прилика да се успут обиђу светиње  по Херцеговини, тако да је прво одредиште био спомен-храм у Пребиловцима у коме су похрањене мошти пребиловачких мученика.  Захваљујући господину Богдану Брњашићу, који нас је срдачно и домаћински дочекао, присутни су имали прилику да се упознају са историјом храма  али и патњама, страдањем и васкрсењем православног народа Пребиловачког краја.

Затим је услиједила посјета родном мјесту Светог Василија Острошког у Мркоњићима и манастиру Тврдош  гдје су нас љубазни домаћини упознали са историјатом манастира а затим нас увели и показали познату тврдошку винарију.

Након обиласка Херцеговачке Грачанице у Требињу и саборног храма у Никшићу, упутили смо се пут манастира Острог. Преспавали смо у манастирским конацима и у раним јутарњи сатима присуствовали светој Литургији.  На своју велику духовну радост, поклоници су узели учешћа у светој Литургији, приступили светој  тајни причешћа а затим и кивоту светог Василија Острошког. По благослову Управе манастира Острог сви поклоници су се окрепили храном и пићем у манастирској кухињи.

У повратку смо посјетили манастир Косјерево у коме се чувају велике наше светиње: стопало светог апостола и јеванђелисте Луке, честице моштију св. Мученице Марине – Огњене Марије и других светитеља. У вечерњим сатима услиједила је посјета манастиру Житомислић, након чега смо се упутили према Ливну.

Захваљујући добрим људима који мисле на малобројну православну дјецу у овим крајевима и њиховој материјалној подршци, и дошли смо на идеју да им овакво једно путовање приуштимо.

Благодарни Богу и светом Василију Острошком, остајемо захвални Удружењу Огњена Марија Ливањска, које је сносило део трошкова овог пута, Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Црногорско-приморском Амфилохију, Управи манастира Острог, мати Злати, игуманији манастира Пресвете Богородице Тројеручице на Авали и свима који су допринијели реализацији овог поклоничког путовања и омогућили нам овај велики духовни доживљај.

Пребиловци

Пребиловци

Пребиловци

Пребиловци

Тврдош

Тврдош

Тврдош

Херцеговачка Грачаница

Острог

Острог

Острог

Косијерево

Житомислић

Подпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова, Мирослав Васин примио је, у уторак 13. октобра 2015. године представнике Удружења ОМЛ. Разговору је присуствовао и директор Фонда за пружање помоћи избеглим и расељеним лицима, Радомир Кукобат. Делегацију Удружења ОМЛ чинили су: председник Удружења, Никола Петровић, председник УО Удружења, Гордана Достанић и члан одбора Подружнице Нови Сад, Ђоко Јовић.

У краћем разговору представници Удружења упознали су господина Васина са мисијом и циљевима ове организације, као и реализованим и планираним пројектима, нарочито оним који се односе на очување српске културне и верске баштине Ливањског поља. Истакнута је потреба сарадње државних и покрајинских орагана са српским удружењима у циљу дефинисања начина неговања веза са завичајем и очувања историјског и културног наслеђа, као и изналажења оптималних начина интегрисања у срединама у којима избегли и расељени Срби данас живе, укључујући и неговање и адекватно представљање јавности целокупног културног наслеђа.

Иницијатива за овај састанак потекла је из летошње посете господина Васина Ливањском пољу, односно традиционалној српској манифестацији у Црном Лугу поводом обележавања Илиндана, којом приликом је кратко упознавање са историјим Срба овог подручија и животом данас неизбежно указало на важну улогу Удружења ОМЛ, те побудило интерес војвођанских званичника за ближим упознавањем са представницима и радом овог удружења.

Господи Мирославу Васину и Радомиру Кукобату захваљујемо се на срдачном пријему и прилици да укратко представимо наш завичај и рад Удружења ОМЛ.

На дан сјећања на упокојене у суботу 10. октобра 2015. године, када су ове године Михољске Задушнице, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије је служио Свету Архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Рујанима код Ливна. Повод за литургијско окупљање у овоме познатом селу поред сјећања на уснуле у Господу јесте и предстојећи празник Покрова Пресвете Богородице, коме је мала али прелијепа црква у Рујанима посвећена. Епископу Атанасију су саслуживали парох граховски отац Савко Плавшић и лијевањски отац Жељко Ђурица, који је уједно и администратор парохије губинске у којо је и односно село и храм. Парохију губинску поред села Губина и Рујана Горњих и Доњих, чине и села: Чепразлије, Прово, Сајковић и Казанци.

Српски православни народ Горњих и Доњих Рујана има посебно страдалну историју. Црква Покрова Пресвете Богородице саграђена је током тридесетих година 20. века. Током Другог светског рата, највећи део православног становништва овог села је побијен од стране усташа, а црква тешко оштећена. Малобројни преживели су обновили живот у селу након рата, заједно са својом црквом. На жалот, њихови домови, као и храм чија се слава прославља, поново су страдали у рату 1992-1995 године.

Ипак, некадашњи становници овог села и њихови потомци, рођени далеко од Рујана, покренули су 2014. године још једну обнову своје цркве. Након успешне обнове цкрве, токм 2015. године приступило се обнови оградног зида око цркве и гробља. Цела акција је изведена добровољним прилозима, и служи као пример шта се може постићи за кратко време када постоји слога, воља и организација. Посебну захвалност на њиховом доприносу у овој акцији парохија Губинска и Удружење Огњена Марија Ливањска изражавају браћи Милету и Илији Бошковић.

Унутрашњост Ливањске цркве Успења Пресвете Богородице обасјала је нова светлост. Двоје парохијана ове парохије, Душан и Ана Кришто, приложили су цркви нови лустер, који ће осветљавати њену унутрашњост. Управа парохије Лијевањске им овом приликом изражава захвалност.

Подсећамо да су стари лустери украдени током протеклог рата и никада нису пронађени. Ради комплетног осветљења унутрашњости цркве, позивамо оне који би били заинтересовни да приложе други лустер цркви да се јаве надлежном пароху, о. Жељку Ђурици (+387 63 385 013 или zelko.durica@gmail.com) ради договора, јер се други лустер мора стилски уклапати са већ купљеним.

УПРАВА ПАРОХИЈЕ ЛИЈЕВАЊСКЕ

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ПАРОХИЈА ГУБИНСКА

Позива све благочестиве парохијане, да својим присуством и учешћем

увеличају молитвено и литургијско славље,

које ће се одржати у СУБОТУ 10. октобра 2015. године с почетком у 9:30 часова,

у цркви Покрова Пресвете Богородице у Рујанима.

Свету архијерејску литургију служиће Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасије.

Овом приликом ће бити организован превоз комбијем из Београда за заинтересоване, пре свега некадашње мештане овог села и њихове потомке. Сви заинтересовани за одлазак на славу цркве могу контактирати Владу Маљковића на следеће бројеве телефона: 063 490 755 или 066 863 7863.

ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

С Божијим благословом,

Управа парохије

Црква Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије је данас, у уторак 15. септембра 2015. године, примио у молитвено-радни састанак делегацију Удружења Огњена Марија Ливањска, коју су чинили протојереј-ставрофор Жељко Ђурица, парох лијевњански, Господин Никола Петровић, председник Удружења Огњена Марија Ливањска и Господин Милош Дамјановић, члан Управног одбора овог Удружења. Састанку је присуствовао и учествовао у његовом раду секретар Епархије протојереј Здравко Богојевић. На састанку се разговарало на разне теме из активности Удружења Огњена Марија Ливањска које спроводе на широком подручју Ливањског поља и у дијаспори, а нарочито у Београду у Србији, гдје је услед историјских околности доста правосланих Ливњанаца отселило.

Једна од главних тема састанка била је припрема Спомен-капеле Ливањских Мученика, посвећене Светој Великомученици Марини, у Ливну за освећење, које се планира да буде, ако Бог да, на дан Огњене Марије 2016. године.

У том правцу предстоји један од захтевнијих радова а то је одсликавање спомен-капеле и костурнице, које подразумјева изналажење и финансијских средстава и адекватних фрескописаца. Поред овога Епископ Атанасије и су гости разговарали о животу преосталих православних вјерника и о одржавању православних гробаља села Ливањског поља.

Епископ и његови гости су чврсто одлучили да уложе све своје снаге у стварању услова за потпуно враћање живота Српској Цркви и народу у Ливну и Ливањском пољу.

СЛИКЕ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЕ: http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/episkop-atanasije-osvestao-hrama-u-gubinu/

Милошћу Божијом, на празник Нерукотвореног Образа Господа Исуса Христа (Убрус), годинама се вјерни народ губинске парохије традиционално окупља око своје цркве. Ове године (29. августа, 2015.) у присуству великог броја вјерника, освећена је ова светиња, посвећена Успењу Пресвете Богородице.

Ова црква је саграђена давне 1883. године. Оштећена је од бомбардовања њемачке авијације 1943. године, а обновљена 1976. године. Опет је оштећена у току рата 1994. године и сада је доживјела своју другу обнову и освећење. Освећење је извршио Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије уз саслужење архимандрита Варнаве настојатеља манастира Трескавац, и часних отаца: Миладина Вукомановића, бившег пароха губинског; Славена Вукомановића, пароха шабачког; Синише Сердара, пароха дрварског; Слободана Кљајића, пароха гламочког; Савка Плавшића, пароха граховског . За пјевницом су их пратили отац Срђан Белензада и отац Зоран Миловац, те студенти теологије из Грахова.

Кумови цркве, а уједно и домаћини за ову прилику били су Господа Недељко Вуковљак, Лазо Пајчин и Обрад Вуковљак из Губина. Црква је протеклих година обнављана, понајприје њиховим трудом и залагањем, али и свесрдној помоћи осталих парохијана губинске парохије, као и многобројних појединаца и пријатеља Цркве. Многи од њих данас живе у расејању али овим чином су показали да не заборављају своју цркву у коју су ишли, гдје су се многи од њих крстили и одакле су понијели своју прву искру вјере; вјере која их данас одржава да истрају у животу, пуном искушења.

Након освећења услиједила је трпеза љубави коју су припремили и организовали кумови за преко 700 присутних гостију. Епископ Атанасије је подијелио захвалнице и грамате, након чега је настављено дружење уз игру и крајишку пјесму до вечери.

Нека би Господ Бог дао, да и даље истрајавају на путу Господњем, живећи и радећи поштено, свједочећи православље и не заборављајући своју цркву, своје огњиште одакле су поникли и одакле црпе своју духовну снагу.

Овим путем се још једном захваљујемо свима који су допринјели обнови цркве Успења Пресвете Богородице у Губину, уз жеље и позив да се и наредних година окупљамо на молитвама у своме храму.

Парох губински

Протојереј-ставрофор Жељко Ђурица

Директор Представништва Републике Српске у Београду, господин Млађен Цицовић, примио је делегацију Удружења Огњена Марија Ливањска, 10. септембра т.г. у просторијама Представништва.

Поред директора Цицовића, састанку је присуствовао и Бориша Максимовић, док су Удружење ОМЛ предстваљали: председник Никола Петровић, Гордана Достанић и Милош Дамњановић.

Током дужег, пријатељског и веома конструктивног разговора представници Удружења су своје домаћине укратко упознали са циљевима и плановима као и до сада реализованим пословима Удружења и информисали се о начину рада и организацији Представништва.

Заједнички закључак првог састанка је да обе стране, међусобним уважавањем и сарадњом, могу допринети постизању бољих резултата у очувању српске културе и традиције, упознавања шире јавности са коренима и духовним и културним богатством ливањских Срба, као и великим жртвама и страдањима због вере и нације. Такође, разговарало се и о оптималном начину организације расељених Срба ливањског подручија ради остварења контаката са општинском администрацијом и локалним јавним установима, а ради установљавања што бољих актуелних услова живота у српским насељима.

Даља сарадња између Удружења ОМЛ и Представништва РС одвијаће се по конкретним пројектима, о чему ће чланство Удружења и шира јавност бити детаљно обавештевани.

Захваљујемо се Представништву РС и господину Цицовићу на срдачном пријему и спремности за даљу сарадњу.

У склопу обележавања дана сећања на жртве из другог светског рата, у недељу 9. августа 2015. године на дан Светог великомученика Пантелејмона у селу Вуковско код Купреса, свету Литургију су служили парох лијевањски отац Жељко Ђурица и надлежни парох о. Дарко Кујунџић. Поред своје у последњем рату девастиране цркве, окупио се велики број вјерника, како некадашњих, тако  и малобројних садашњих мештана овог села. Након свете литургије и литије око цркве, служен је парастос невино пострадалим православним Србима овога краја, код споменика  и порушене костурнице, где су смештене мошти ових мученика.

У овој крипти налазе се кости око 200 православних Срба, од којих 180 из Вуковског, четворо из села Поточани у општини Ливно и још 20-ак чији идентитет није познат. Заједничко им је да су побијени од стране усташа и бачени у јаму на Боровој глави 1941. године. Током 1991. године, кости из ове јаме су биле међу првима које су потомци ексхумирали на простору тадашње Југославије, да би их достојно сахранили, уз православно опело, у костурници саграђеној за ту намену. Нажалост, у грађанском рату 1992-1995 године, кости ових мученика су претрпеле и своје друго страдање, када је ова костурница порушена.

Више о селу Вуковско и историји цркве можете прочитати овде: http://vukovsko.blogspot.com/2012/12/blog-post_9047.html

Видео-материјал везан за ексхумацију 1990 на Боровој глави и полагање костију у нову гробницу можете погледати овде: https://www.youtube.com/watch?v=6oS51P9HyPk&list=PLMpH0PvYM8yf2jjyBgUiAVw0kkv2-0DMi

Црква у Црном Лугу и ове (2015.) године је прославила своју славу Светог Пророка Илију.  Свету литургију су служили отац Савко Плавшић, парох граховски и надлежни парох, отац Жељко Ђурица. Након благосиљања кољива и колача, вјерни народ је уз послужење испред цркве наставио дружење и пријатан разговор.

Ово је прилика да се захвалимо нашем земљаку Милошу Ђурану из Чапразлија, као и његовој породици, који је израдио и поставио мозаик светог Пророка Илије на улазу у цркву изнад врата.

Такође, на овај дан је и званично почело прикупљање средстава за ограду црквене порте, те и овом приликом апелујемо на све људе који могу помоћи ову акцију да се одазову како би могли почети на прољеће са радовима (за додатне информације прочитајте овде: https://omlivanjska.com/2015/07/13/clugporta/)

Важно је поменути да је предходни дан, по већ устаљеној пракси служен парастос за све пострадале на Шатору, од којих је већина завршила у Шаторском језеру, својој вјечној гробници.

Молитвама светог пророка Илије, светог Нестора Милешевачког и свих Божијих угодника и мученика, да нас Господ помилује.

По већ устаљеној традицији, 31. јула, у оквиру Илинданских окупљања у ливањском пољу, народ Губинске парохије се и ове године окупио на богослужењу у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину. И поред кишовитог времена, на Светој Литургији се окупило 30-ак верника.

У оквиру сећања на ливањске мученике, пострадале од усташа током 1941. године, надлежни парох о. Жељко Ђурица и о. Срђан Белензада, парох веселињски, служили су парастос о. Ристи Ћатићу и осморици његових парохијана. Овом приликом су осветили и обновљени споменик овим страдалницима, чија обнова је успешно завршена уз финансијску подршку Удружења Огњена Марија Ливањска и вредних појединаца који несебично раде на обнови светиња и споменика ове парохије.

Ових деветоро страдалника, међу првим жртвама усташког терора 1941. године, бачени су у јаму Сухачу, у близини Ливна, 6. јуна 1941. године. Са њима су у исту јаму бачена још два сународника, али су они успели да се извуку из јаме и сакрију. Кости страдалих су извађене из јаме после рата и сахрањене у порти Губинске цркве, где је страдалима подигнут и споменик 1962. године. Исти споменик је тешко оштећен током последњег рата.

Обнова овог споменика је само део дуготрајних радова на обнови Губинске цркве, парохијског дома и целокупне порте. Ове године је и омалтерисан звоник цркве, а у току је постављање и икона на нови иконостас. Обновљену цркву ће 29. августа ове године, на Убрус, осветити Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије.

Овом приликом још једном молимо све који могу да дају свој прилог обнови парохијског дома и оградног зида око порте. Више о овом пројекту можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/projekti/gubinporta/

На дан кад се прославља празник св. Маријe Магдаленe, у народу познатој као Блага Марија, 4. августа, неколико година уназад, па тако и ове године, окупио се народ Парохије врбичке. На светој литургији, коју је служио о.Жељко Ђурица, у 10 часова окупили су се сви који су
могли доћи, који веру православну никада нису напустили и који се враћају нашој вери и боре за опстанак и продужетак српске традиције.

Дошли су они најискренији да подрже једни друге, да учврсте пољуљано и да приме благосов за све што раде на добробит свих нас. Иако ове године, за разлику од предходних, није било домаћина, па тиме и ни организације целодневног дешавања, народ села Бастаса, Богдаша, Врбице, Радановаца, Бојмуната и Челебића окупио се испред храма Силаска Светог Духа на Апостоле у Врбици, у ништа мањем броју него протеклих година, да се заједно са својим свештеником помоли у храму којем припадамо.

Мало је дана у години кад се врата ове обновљене светиње отворе, а превише је постало велико брдо изнад врбичког понора за старе ноге педесетак парохијана који стално живе у Парохији врбичкој. Знајући ово и чувши дозивање својих предака, они који су поникли на сивом камену Ливањског поља, показали су чврст вољу трајања. То су осетили сви који су присуствовали светој литургији – и свештеник, и народ, и појци.

Све је другачије тамо где припадаш. Није било битно да ли има домаћина, да ли ће се испећи јањци и попити пиво, ко ће све то припремити и послужити. Стекао се утисак да је народ
дошао да се скупи, да се помоли и да буде заједно. Овогодишње окупљање око наше цркве на Благу Марију је потврда да наш народ иде правим путем, споро, али се труди. Господ се побринуо да тог дана сви који су дошли не буду гладни и жедни већ пуне душе, задовољни, озарени сунцем чија топлина је најмилија после св.Илије. Тачно у поноћ, муклу тишину наших села, прекинуо је звук звона са врбичке цркве. Нека звони, на многаја љета!