Prenosimo poziv Koalicije udruženja izbjeglica u Republici Srbiji (http://www.koalicija.org.rs/)!
————————————————-
Poštovani prijatelji,

želim  da  vas informišem  o inicijativi koju je pokrenula  Koalicija udruženja izbjeglica.

Dana 10. oktobra 2013. godine (četvrtak) biće obilježeno 18 godina od stradanja Srba u 14 zapadnokrajiških opština služenjem parastosa i polaganjem cvijeća za stradale Srbe. U  agresiji oružanih snaga Hrvatske i Petog korpusa tzv. Armije BiH sa svojih vjekovnih ognjišta protjerano je više od 120.000 ljudi, a ubijeno 1.650 srpskih vojnika i civila. Parastos će se služiti u crkvi Sv Marka, u Beogradu,  10. oktobra 2013. godine, s početkom u 11 časova. Nakon parastosa, u tašmajdanskom parku biće položeno cvijeće na spomen ploču stradalim Srbima.

U pitanju su slijedeće opštine: Kupres, Livno, Grahovo, Glamoč., Bosanski Petrovac, Drvar, Ripač, Bosanska Krupa, Sanski Most, Ključ, Donji Vakuf, Jajce,  Šipovo i Mrkonjić Grad.

Pozivam sve naše zemljake koji su rodom i porijeklom sa područja Bosne i Hercegovine i druge zainteresovane građane da dođu u što većem broju na parastos stradalim Srbima u 14 zapadnokrajiških opština.

S poštovanjem,
Predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica
Miodrag Linta
————————————————————————-

Позив: Парастос поводом 18 година од страдања Срба у 14 западнокрајишких општина

Преносимо позив Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији (http://www.koalicija.org.rs/)!
————————————————-
Поштовани пријатељи,

желим  да  вас информишем  о иницијативи коју је покренула  Коалиција удружења избјеглица

Дана 10. октобра 2013. године (четвртак) биће обиљежено 18 година од страдања Срба у 14 западнокрајишких општина служењем парастоса и полагањем цвијећа за страдале Србе. У  агресији оружаних снага Хрватске и Петог корпуса тзв. Армије БиХ са својих вјековних огњишта протјерано је више од 120.000 људи, а убијено 1.650 српских војника и цивила. Парастос ће се служити у цркви Св Марка, у Београду,  10. октобра 2013. године, с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима.

У питању су слиједеће општине: Купрес, Ливно, Грахово, Гламоч., Босански Петровац, Дрвар, Рипач, Босанска Крупа, Сански Мост, Кључ, Доњи Вакуф, Јајце,  Шипово и Мркоњић Град.

Позивам све наше земљаке који су родом и поријеклом са подручја Босне и Херцеговине и друге заинтересоване грађане да дођу у што већем броју на парастос страдалим Србима у 14 западнокрајишких општина.

С поштовањем,
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта

Oko Pravoslavne crkve Pokrova Presvete Bogorodice, koja se leži pored puta koji vodi od Lištana ka Sajkoviću, nalazi se groblje na kome su sahranjivani Srbi iz Gornjih i Donjih Rujana.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/rujani/

U selima Gornji i Donji Rujani živele su, i sahranjivale se na ovom groblju, sledeće srpske porodice:

BAČKOVIĆ – ne zna se odakle su došli;

BOŠKOVIĆ – došli su iz Crne Gore u Dalmaciju, a odatle u Rujane odakle su se raselili u Čaprazlije i Golinjevo. Slave Svetog Nikolu;

BULOVIĆ (Gredar) – doselili su se iz sela Bitelić kod Sinja, gde su ih zvali Gredari, jer su živili u neposrednoj blizini Bitelićke Grede. U Bitelić su došli nekoliko vekova ranije, najverovatnije iz Crne Gore. Slave Svetog Jovana;

ČEKO – ne zna se ništa o njihovom poreklu.

ĆALIĆ – ne zna se odakle su došli;

DENIĆ – doselili su se iz Sajkovića. Slave Svetog Nikolu;

ERCEG – doselili su se iz Hercegovine. Slave Svetog Nikolu;

KISO – poreklom su iz Hercegovine, odakle su se doselili u Dalmaciju, a potom u Livanjsko polje. Slave Svetog Đurđa;

KOZOMARA – prema predanju su poreklom iz Starog Vlaha. Sa Kozare su se doselili u okolinu Vrlike, a odatle u Livanjsko polje. U Čelebić došli iz Bogdaša. Slave Svetog Jovana;

LALIĆ – doselili su se iz Vrlike;

MALJKOVIĆ – doselili su se iz Čaprazlija. Slave Svetog Jovana;

STOJIĆ –  doselili su se iz Podosoja kod Vrlike. Slave Svetog Jovana;

STOJANAC – doselili su se iz okoline Vrlike;

VULIĆ – doselili su se iz Bitelića kod Sinja;

ŽDERO – doselili su se iz Dalmacije. Slave Svetog Jovana;

Slike seoskog groblja su iz 2013. godine.

Гробље и зид око њега у позадини

„За живе себе спомен дижем Лалић Ружа ж. п. Јове р. 6-5-1887 г. у Гламочу”

”Овђе почива Денић Јања р. 1899 + 1961спомен дижу муж Симо и синови Ђорђо и Марко 1963. г.”

”Овај спомен подиже Душан Бошковић жени Лјубици 1941. г.”

”Овде почива покојна Милица Пер. Бошковића подижу спомен синови…”

”Baba Mara 1871-1938 Majka Milica 1902-1932 Ćerka Zorka 1949-19?? spomen podiže majci Milici sin Marko Lalić i nevesta Danica, babi Mari unuci Marko Lalić, Marko i Živko Mihaljica, ćerci Zorki otac Marko Lalić i majka Danica

”Овђе почива Марко Лалић (рођен?) 30.6.1922 подиже му спомен син Божо…”

”Ови спомен дижу браћа Лалићн: Тодор и Митар брату Божи рођ. 25.12.1876 умр: 19.9.1921

”Овај спомен подижу браћа Лалићи мајци Јоки за живота 1938 Тодор Божа и Илија умрла I.11.1941″

”Овде почива Милица Лалић рођ. 10.5.1906 умр: 27.10.1932 спомен диже сестра…”

POPIS STANOVNIŠTVA U BiH 2013. GODINE – SAČUVAJTE SVOJE SELO I SRPSKI NAROD U FEDERACIJI BiH!

Javni poziv srpskom narodu za učešće u popisu stanovništva koji se sprovodi od 1. do 15. oktobra 2013. godine u Bosni i Hercegovini.

ZAŠTO JE VAŽNO DA UČESTVUJETE U POPISU STANOVNIŠTVA?

Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan:

–       Na osnovu rezultata ovogodišnjeg popisa, prema broju stanovnika u naseljima i opštinama BiH, biće planirana i raspoređivana državna i budžetska sredstva za finasiranje infrastrukture i drugih potreba u narednom periodu od najmanje 10 godina. Podsetite se da je prethodni popis stanovnika BiH izvršen je pre 22 godine, odnosno 1991. godine.

–       Sela ili naselja u kojima ne bude popisanih stanovnika ili ih bude vrlo malo, državne i opštinske vlasti neće finansirati, jer neće biti uvršćena u planove izdvajanja budžetskih sredstva. Tako će izostati mogućnost finansiranja obnove u ratu uništenih kuća, izgradnje i održavanja puteva, grobalja, vodovoda, kanalizacije, javnog prevoza, itd.

–       Sredstva koja opštine, kantoni ili entiteti izdvajaju za srpsku zajednicu i Srpsku pravoslavnu crkvu određuju se srazmerno broju popisanih SRBA! Nije teško zaključiti da za objekte u naseljima sa malim brojem ili bez popisanog srpskog stanovništva neće biti sredstava, a apeli i intervencije kod državnih i opštinskih vlasti neće biti od pomoći!

–       Pasivnim odnosom i neučestvovanjem u oktobarskom popisu stanovništva Srbi mogu ugroziti i nepokretnosti i drugu imovinu koju poseduju na teritoriji BiH.

KAKO MOŽETE UČESTVOVATI U POPISU STANOVNIŠTVA?

• Popisivači će od 1. do 15. oktobra 2013. godine posetiti svako domaćinstvo u BiH i popisati sve njegove članove.
• AKO U TRENUTKU POPISA NISTE FIZIČKI PRISUTNI, opet možete biti popisani. U trenutku posete popisivača domaćinstvu, neophodno je prisustvo najmanje jednog punoletnog člana domaćinstva koji će popisivaču pružiti  podatke o ostalim, odsutnim, članovima domaćinstva (pre svega JMBG) i naglasiti da je odsustvo tih članova KRAĆE od 11 meseci (duže odsutni članovi neće biti popisani).
• Ukoliko iz nekog razloga u vreme dolaska popisivača niko od članova domaćinstva ne bude prisutan u domaćinstvu, možete zahtevati NAKNADNI popis u opštinskom centru.
• Čak i ako vam je kuća oštećena/porušena i/ili ste se do juče nalazili negde drugo, možete biti popisani vi i vaši članovi domaćinstva. Bitno je da se u trenutku kada popisivač bude prolazio kroz selo od 1. do 15. oktobra fizički nalazite u selu i izjavite da ste se vratili da živite u njemu!

KAKO SE IZJASNITI?

• Vaše PRAVO je da se izjasnite kao SRBIN/SRPKINJA, koji/a je PRAVOSLAVNE vere i koji/a govori SRPSKI jezik!! Niko vas nemože i nesme naterati da se izjasnite drugačije!!!

NE DOZVOLITE DA NA OVOM POPISU NESTANU SRPSKA SELA U FEDERACIJI BiH!

NE DOZVOLITE DA SE NA OVOM POPISU SMANJI BROJ SRPSKOG STANOVNIŠTVA U BOSNI I HERCEGOVINI!

——————————————————————————————–

Јавни позив српском народу за учешће у попису становништва који се спроводи од 1. до 15. октобра 2013. године у Босни и Херцеговини

ПОПИС СТАНОВНИШТВА У БиХ 2013. ГОДИНЕ – САЧУВАЈТЕ СВОЈЕ СЕЛО И СРПСКИ НАРОД У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ!

Јавни позив српском народу за учешће у попису становништва који се спроводи од 1. до 15. октобра 2013. године у Босни и Херцеговини.

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ДА УЧЕСТВУЈЕТЕ У ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА?

Одговор на ово питање је врло једноставан:

–       На основу резултата овогодишњег пописа, према броју становника у насељима и општинама БиХ, биће планирана и распоређивана државна и буџетска средства за финасирање инфраструктуре и других потреба у наредном периоду од најмање 10 година. Подсетите се да је претходни попис становника БиХ извршен је пре 22 године, односно 1991. године.

–       Села или насеља у којима не буде пописаних становника или их буде врло мало, државне и општинске власти неће финансирати, јер неће бити увршћена у планове издвајања буџетских средства. Тако ће изостати могућност финансирања обнове у рату уништених кућа, изградње и одржавања путева, гробаља, водовода, канализације, јавног превоза, итд.

–       Средства која општине, кантони или ентитети издвајају за српску заједницу и Српску православну цркву одређују се сразмерно броју пописаних СРБА! Није тешко закључити да за објекте у насељима са малим бројем или без пописаног српског становништва неће бити средстава, а апели и интервенције код државних и општинских власти неће бити од помоћи!

–       Пасивним односом и неучествовањем у октобарском попису становништва Срби могу угрозити и непокретности и другу имовину коју поседују на територији БиХ.

КАКО МОЖЕТЕ УЧЕСТВОВАТИ У ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА?

• Пописивачи ће од 1. до 15. октобра 2013. године посетити свако домаћинство у БиХ и пописати све његове чланове.

•     АКО У ТРЕНУТКУ ПОПИСА НИСТЕ ФИЗИЧКИ ПРИСУТНИ, опет можете бити пописани. У тренутку посете пописивача домаћинству, неопходно је присуство најмање једног пунолетног члана домаћинства који ће пописивачу пружити  податке о осталим, одсутним, члановима домаћинства (пре свега ЈМБГ) и нагласити да је одсуство тих чланова КРАЋЕ од 11 месеци (дуже одсутни чланови неће бити пописани).

•     Уколико из неког разлога у време доласка пописивача нико од чланова домаћинства не буде присутан у домаћинству, можете захтевати НАКНАДНИ попис у општинском центру.

•     Чак и ако вам је кућа оштећена/порушена и/или сте се до јуче налазили негде друго, можете бити пописани ви и ваши чланови домаћинства. Битно је да се у тренутку када пописивач буде пролазио кроз село од 1. до 15. октобра физички налазите у селу и изјавите да сте се вратили да живите у њему!

КАКО СЕ ИЗЈАСНИТИ?

•     Ваше ПРАВО је да се изјасните као СРБИН/СРПКИЊА, који/а је ПРАВОСЛАВНЕ вере и који/а говори СРПСКИ језик!! Нико вас неможе и несме натерати да се изјасните другачије!!!

НЕ ДОЗВОЛИТЕ ДА НА ОВОМ ПОПИСУ НЕСТАНУ СРПСКА СЕЛА У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ!

НЕ ДОЗВОЛИТЕ ДА СЕ НА ОВОМ ПОПИСУ СМАЊИ БРОЈ СРПСКОГ СТАНОВНИШТВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ!

Guber je na četvrtom kilometru od Livna, na putu za Split, na izdignutom terenu Livanjskog polja. Deli se na Veliki i Mali Guber. U selu postoji jedno srpsko pravoslavno groblje.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/guber/

U Velikom i Malom Guberu si živele sledeće srpske porodice:

ARNAUTI – Nije poznat razlog promjene njihovog prezimena. Prije su se prezivali Mihaljica. Jedna familija Mihaljica iz Čaprazlija doselila je u Guber. U Guber dolaze za vrijeme turske vladavine, na posjed bega Arnautovića rodom iz Travnika. Moglo bi se reći, da su prezime dobili po osnovu rada na ovom imanju. Starinom su iz Crne Gore, tamo su se prezivali Miljanić. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

BAILO – Nemaju pouzdane podatke o svome porijeklu, a nisu sačuvali ni porodično predanje po ovom pitanju. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ĆEBEDžIJA – Došli su iz Hercegovine na imanje Naerlovića, kao najamni radnici. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

DUVNjAK – Ovi Duvnjaci vode porijeklo od Kupresa. Jedan od njih je došao u Guber, na imanje supruge, rođene Arnaut, pa su današnji Duvnjaci njegovi potomci. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

ILUKIĆI – Jedan od Ilukića je nekada došao u Guber na imanje Radeta, tu ostao, oženio se i formirao familiju. Sadašnji Ilukići su njegovi potomci. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

KOZOMORE – Ovdje su došli iz Bogdaša 1860. godine.

LAGANIN – Njihovo prijašnje prezime bilo je Milosav. Nije utvrđen razlog promjene prezimena kod ovog roda. Porijeklo vode iz Eminova sela od Duvna. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

NAERLOVIĆI – Ovo su doseljenici od Dicma, Dalmacija. U Guber su došli 1870. godine. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

PAŽINI – Pažini su stanovnici Piragića doca, zaseoka koji čini sastavni dio Velikog Gubera. Tvrde da su porijeklom Crnogorci. Ovaj rod je bio u kmetovskom odnosu sa begom Piragićem, pa su ovdje ostali nakon prestanka turske vladavine u Bosni. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

POKRAJCI – Ovdje su došli iz Prova. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

RACE – Ovo su doseljenici iz Zadra. Prema porodičnom predanju, oni su ovdje došli za vrijeme turske vladavine u BiH. Gledano kroz podatke na jednom spomeniku koji je podignut nekom od njihovih predaka, oni su ovdje od prije 1831. godine. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

RADETE – Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana. Prema usmenom predanju Radete su došle iz Crne Gore iz okoline Andrijevice . Po predanju, došao je otac sa 4 sina a nakon jedne jake livanjske zime jedan sin se vratio u Crnu Goru a tri su ostala. Prema podacima Radete su najprije jedan kraći period bili u Zabrišću (oko 20 godina) a nakon toga su se preselili u Držanlije i držali posjed kod begova 99 godina. Kako je po propisima Turske u to vrijeme bilo da kmet koji drži posjed 100 godina taj posjed dobija u svoje vlasništvo, da se to ne bi desilo beg Firdus im je naredio da se presele u Guber što su oni i učinili. U Guber su došli u isto vrijeme kad i Stanići. Prema priči Miće Radete  i u Zabrišću postiji srpsko groblje – gdje su sahranjivane i Radete, jer je on prilikom pošumljavanja zemljišta iznad Zabrišća naišao na staro groblje koje je bilo neobilježeno a teren je bio prekopan i preoran za pošumljavanje. Takođe, na karti Crne Gore na sjeveroistoku postoji selo koje se zove Radetino ali su sadašnji stanovnici Albanci.

TRIŠE – Smatraju ih za najstariju familiju u Guberu. Nisu sačuvali porodično predanje o svome daljnjem porijeklu. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ŽDERE – Ovdje su doselili iz Srđevića. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

U Čelebiću su dugi niz godina zajedno živjeli Srbi i Hrvati. Za razliku od drugih sela Livanjske regije, u ovom selu Srbi i Hrvati imaju zajedničko groblje, samo ih dijeli jedna niska pregrada.

Srpski rodovi u Čelebiću su:

CRNOGORCI – Crnogorci su u Čelebiću bili brojnija familija. Živili su nekada u Kovačiću. Gaje porodično predanje o svom crnogorskom porijeklu. Nije utvrđeno kojim putem su, i kada, došli na ove prostore. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

ERCEZI – U Čelebić su doselili iz Strupnića, starinom su iz Hercegovine. Slave Svetog apostola i jevanđelistu Luku – Lučindan.

KOZOMORE – U Čelebić su došli iz Bogdaša. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

KRAVARUŠIĆI – Prije su se zvali Marijani. U Čelebić su doselili iz Sajkovića. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

MILUTINI – Doselili su na današnje imanje iz Strupnića, za daljnje porijeklo ne znaju. Znaju da su po naređenju bega doselili u Čelebić. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

PETROVIĆI – Ovdje su doselili iz Otišića kod Vrlike, Dalmacija. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

RADIĆI – Vode porijeklo iz Posavine. U Čelebić su doselili iz Prova. Slave Svetog apostola Tomu – Tomindan.

RADOJE – Ovdje su doselili iz sela Glavice kod Glamoča, a u Glavice su došli kao kmetovi 1903. godine. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ROSIĆI – Doselili su iz Sajkovića. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ŠUNjKE – Ovaj rod potiče iz Crne Gore. Prema porodičnom predanju koje čuva Dušan Šunjka, sin Vladin, oni su prvo došli na teren u okolini Zadra i tamo promjenili prezime, iz Obad(ović) u Šunjka. Iz Zadarskog regiona preselili su kod Vrlike, a odatle su doselili u Livanjsko polje. Jedno vrijeme su im preci slavili Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, pa su poslije jednog zimskog stradanja prilikom nabavke pića za slavu, promjenili dan slavljenja na Svetog proroka Iliju – Ilindan.

VUJANOVIĆI – Došli su u ovo selo iz Dalmacije, negdje iz okolice Vrlike. Oni imaju zajedničko porijeklo sa Vujanovićima iz Radanovaca. Prema nekim podacima oni su iz Crne Gore. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/10/celebic/

U selu postoji i spomen-groblje na Barjaku, gde leže tela stradalih 1941. godine: https://omlivanjska.com/projekti/celebic/

Slike seoskog groblja su iz 2013. godine, slikane tokom akcije čišćenja groblja koju su organizovali Srbi iz Čelebića.

(autor: Ljubica Radeta)

Pravoslavno groblje u selu Potočani, zaselak Jagodići, nalazi se udaljeno od centra sela na sto metara. Na jednom blagom uzvišenju, postoji već skoro dva veka. Godinama je bilo ograđeno kamenim zidom, takozvanim suvozidom. Tako se štitio večni mir počivših od ulaska stoke i drugih skrnavljenja. Imala je i drvena”lisa” (kapija). Da li su prvi stanovnici želeli da im pokojnici budu svakodnevno blizu i zašto je baš tako groblje u selu, a ne pored sela, za nas potomke ostaće tajna?

Početkom osamdesetih godina dvadesetog veka, kada se još dimiojedan odžak  na pravoslavnoj kući, Jagodići su pokrenuli incijativu da se ogradi groblje i napravi  metalna kapija. Potomci počivaših odazvali su se u velikom broju i betonski zid , u dužini od sto metara kao i kapija stoje već trideset godina.

Srpsko Pravoslavno groblje u Potočanima

Mrtvi i njihove večne kuće pričaju priču o narodima, o njihovim odlascima i dolascima na neke prostore. Upravo su grobovi dragoceni u svom trajanju i opstanku naročito tamo gde nas više nema. Grobovi žive svoj život, imaju smisao samo ako ostanu gde jesu, jer svako od nas nastoji da počiva tamo gde je proveo veći deo svog života. Živeti na rodnom ognjištu i umreti na svojoj zemlji, to je velika ljudska težnja zbog koje se i vode ratovi.

Ratovi ,genocid i gubitak teritorije, nisu se dešavali samo Srbima u Bosni. To je sudbina svih koji su živeli u njoj. Svi su nešto izgubili, svi odlaze i dolaze, sele se. Ali istine radi, pavoslavnih grobova je najviše u Bosni. Ali sigurno svi nose u sebi sećanje na svoj zavičaj, kuću, prijatelje i želju da se nekad vrate ili svrate. Veliki narodi sa snagom i tradicijom to i ostvare kao Jevreji. Rečima svoje zavetne molitve: “Ako te ikad zaboravim, desnica me moja zaboravila, o Jerusallime!”, oni su preselili
Jerusalim u pamćenje i niko ga odatle ne može uzeti,niti iz njega isterati. Kopirajmo i mi Jevreje.

Mi, Srbi, koji smo živeli u Livnu, Duvnu, Glamoču, Grahovu ako već ne želimo ili nemamo uslove da se vratimo u svoje porušene domove, treba da kao Jevreji preselimo u pamćenje svoj zavičaj i prenesemo svojim potomcima. To je najsigurniji način za mogući povratak neke buduće generacije na ognjište pradedova.

Srpsko Pravoslavno groblje u Potočanima

A grobovi i groblja čuvaju za budućnost tragove prošlosti. Tako na groblju u Potočanima ima dvadesetak dobro očuvanih spomenika sa početka devetnestog veka. Svojom masivnošću i čitljivošću ističe se spomenik, ogroman kameni krst, Petra Jagodića koji je rodonačelnik Jagodića u ovom delu Bosne. Ima tu spomenika i Srba iz susednog sela Podgrede, od prezimena Jagodić, Đuran, Cvijetić, Duvnjak. Ispod svakog nadgrobnog obeležja leži zrno koje je klicu zametnulo, pa klija u sećanjima potomaka. Mi smo njima dužni, oni su naši koreni, moramo negovati groblja i tome učiti našu decu.

SRPSKI RODOVI KOJI SU NEKADA ŽIVELI U POTOČANIMA

ĆEVAP – doselili su se iz Baljaka kod Šuice. Slave Svetog Arhangela Mihaila;

JAGODIĆ – doseljeni iz Tičeva kod Bosanskog Grahova. U Potočanima je do Drugog svetskog rata živelo 70 članova ove porodice, čiji je poslednji član, ali i poslednji srpski stanovnik Potočana, Bosiljka Jagodić, proterana 1992. godine. Slave Svetog Nikolu;

KANLIĆ – došli su iz Donjeg Malovana sa Kupreške visoravni. Slave Svetog Đurđa;

MILISAV – doselili su se iz Eminova sela kod Duvna. Slave Svetog Nikolu;

CRNOGORAC – isto kao Crnogorci iz Zastinja. Slave Svetog Arhangela Mihaila;

CVIJETIĆ (u nekim izvorima u ikavskom obliku: Cvitić) – poreklom su iz Baljaka kod Šuice, a tamo su se doselili iz Tičeva kod Bosanskog Grahova. Slave Svetog Arhangela Mihaila. Naime, Marko Cvijetić je kao dete došao iz Baljaka u Potočane kod babe i dede po majci, Jagodića. Slavu Cvijetića iz Baljaka, Lazarevu subotu, kasnije je zamenio za slavu svoje babe, Sveti Arhangel Mihailo. Takođe, u Potočanima je živeo i Stojan Cvijetić iz Lištana, koji se oženio Jelom Milisav i došao na njeno imanje. Slavio je Svetog Arhangela Mihaila. Nije bio u srodstvu sa Markom Cvijetićem.

Ispod sela Zastinja, nalazi se Srpsko pravoslavno groblje Zastinjsko, površine oko 8.500 m2. Prvobitno je bilo ograđeno suho zidanom ogradom od kamena, da bi 1937. godine ta ograda bila zamenjena betonskom. Starost groblja je teško utvrdititi, no ipak neke podatke je moguće saznati iz zapisa sa spomenika. Iz tih zapisa ili epitafa, ponešto možemo saznati o livanjskim porodicama, majstorima klesarima ali i ljudima koji su podizali spomenike. Govoreći o starom dijelu groblja, epitafi su na spomenicima, uglavnom pisani crkvenoslovenskim jezikom, sa dosta pravopisnih grešaka i izgovora livanjskog kraja.

Iako je dobar dio spomenika propao od zuba vremena, može se zaključiti da su sinovi uglavnom podizali spomenike ocu i majci.

Najstariji majstori klesari koji su ostavili traga na ovom groblju, bili su Bogić i Luka, Božo Tomašević i Jovo Jezdić. Kao najpoznatiji majstor pominje se Staniša Lakićević, 1770. godine. Pored njega pominju se Đuro i Simo Lakićević. Sin Staniše Lakićevića, Vid Staniša, bio je izvrstan majstor a takođe i njegova dva sina Stanko i Bili. Još su ostavili majstorskoga traga na zastinjskom groblju i spomenicima: Đuro Dulaš, Petar Boškov, braća Rade i Jovo Kukrika, Đuro i Nikola Nenadić, Sava, Lazo i Toša (Todor) Barzut.

Na kraju ćemo pomenuti Srpska i pravoslavna prezimena, livanjskih porodica, čija rodbina počiva na ovome groblju i o kojima se jako malo može saznati iz drugih izvora. To su: Balov, Barzut, Beara, Belenzada, Blagojević, Bogić, Boškov, Budelić, Budimlić, Bužanin, Dulaš, Grubor, Gvozdenović, Jezdić, Joksimović, Lola, Ljubojević, Miletić, Mačić, Radinović, Ratković, Sočivica, Stanković, Tomašević, Vulivić. Nešto više možemo saznati o porodicama: Basor, Crnogorac, Đurić, Erceg, Gligić, Jagodić, Kalaba, Kojda, Kozomora, Kujundžić, Kukrika, Lovren, Nenadić, Novaković, Pavlović, Pažin, Radić, Samardžić, Stanišić, Ždero.

ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Почело сређивање терена око цркве у Голињеву

У Голињеву је пре Другог светског рата било 60 српских домова, а Срби су имали и своју цркву и гробље. Црква је спаљена током рата, а православно становништво побијено од стране усташа.  Више о овом селу и цркви можете прочитати овде: https://omlivanjska.com/parohija-lijevanjska/crkva-u-golinjevu/

Гробље и црква и данас опстају али до скоро заборављени и у лошем стању. Зарасли у праву шуму, са великом муком су уопште и лоцирани 2013. године. Међутим, имало се шта пронаћи – иако без крова, зидине цркве су више од 70 година одолевале природи, сведочећи о труду и знању који су уложили мајстори који су је градили. На гробљу се налази двадесетак фино обрађених и лепо декорисаних крстова. Велики део гробова се приказивао тек након детаљне претраге терена, осим једног надгробног крста који је поносно пркосио израслој шуми и њеним покушајима да и њега обори. То је надгробни крст који је себи, за живота са својим синовима, подигао Иле Митровић 1937. године. Изгледа да Иле Митровић није дочекао да ту буде и сахрањен – по свему судећи, са својим синовима Павом, Пером и Радетом убијен је у Прологу.

По лоцирању цркве и гробља, кренуло се у крчење терена, а припремљен је и пројекат обнове цркве, о коме можете прочитати више овде: https://omlivanjska.com/projekti/projekatgolinjevo/

У Голињеву су до 1941. године живели и сахрањивали се следећи српски родови:

БОШКОВИЋИ – Досељеници су из Далмације, не зна се поуздано из ког места. Знају да им је даље порекло из Црне Горе. Прво су дошли у Рујане, одакле су се раселили у Чапразлије и Голињево.

МИТРОВИЋИ –

ПАЧАРИ – ПАЖИНИ –

РАТАЉИ – Пре доласка у Голињево презивали су се Ратић; дошли су из Далмације (Отишић) а крсна слава им је Јовањдан.

ТОШИЋИ –

ЖДЕРЕ –

Слике цркве и гробља из октобра 2014. године

Ове слике су направљене након крчења растиња током 2014. године.

Улаз у гробље

Поглед на гробље након крчења

Црква којој се сада може прићи

Црква којој се сада може прићи

Унутрашњост цркве

И Х Н К Овде почива Ј(?)ања Бошковић рођ 185? умрла г. 1919 вјечна памјат овај споменик подигоше њезин синови Нико, Перо, Јово

Овде почива Милица Бошковић…

И С Х Р Ови спомен подиж. 1937 Иле Митровић и синови за живота рође. 15.3.1883.

И С Х Р Овде почива Марко Пажин рођ 25.4. год 1797 умро ?? 1897 вјечна му памјат ови спомен подиже Јово Пажин свом оцу Марку Пажину

Srpsko Pravoslavno groblje u Priluci je vrlo staro i nalazi se pored puta Livno-Bosansko Grahovo.

U Priluci su živele sledeće srpske porodice:

ERCEG – preci (poreklom iz Hercegovine) su im se doselili iz Donjih Rujana i slave Svetog Nikolu.

LJUBOJA –

MIHAJLO –

Više o ovom selu možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2012/11/09/priluka/

Slike groblja su iz 2013. godine.

Овај крст подигну Иљ. Хрцг (Ерцег) својој мајци Јованки која с(е) Х(ристу) пр(ед)стави д(а)н(а) 14.4.1925.

ОВN СПОМХН ПОДNЖУ БОЖ. ХРЦК (Ерцег) ОЦУ ТОМN…

Iako u Komoranima postoje dva stara groblja u njih se nikada nisu ukopavali mještani ovog sela. Do izgradnje novog katoličkog groblja s kapelicom (renovirana 2008-2010 godine), sve tri vjeroispovjesti su se sahranjivale u susjednim selima, dok su se u groblja u Komoranima sahranjivali žitelji iz susjednih sela. Tako su se pravoslavni Radići i Ždere sahranjivali na pravoslavnom groblju u Guberu.

Pravoslavno groblje u Komoranima, poznato kao Jankovića Groblje, je omanje i sa 7 spomenika nepravilne forme i utonulih u zemlju. U njemu su spomenici i krstovi iz 1797. i 1803. godine. Groblje je jako zapušteno, a grobnice oštećene. Specifično je po tome što se u njemu nikad nisu sahranjivali pravoslavci iz Komorana, niti je Jankovića bilo u selu. U to groblje su se pokopavali Jankovići iz susjednih Grboreza (niko od tog prezimena ne živi u okolini, potomci posjećuju i uređuju grobove).

U ovom selu su živele sledeće srpske porodice:

RADIĆ – njihov predak je došao iz Glamoča na imanje supruge, čije je devojačko prezime bilo Ždero. Slave Svetog Tomu.

ŽDERO – došli su iz Gubera. Slave Svetog Jovana;

Više o selu možete pročitati na ovoj stranici: https://omlivanjska.com/2012/11/09/komorani/

Slike Jankovog groblja koje ovde možete videti su iz 2013. godine.

Pored puta Livno-Split je malo pravoslavno groblje. Najstariji spomenici su sa kraja XIX veka.

U selu su, od srpskih rodova, živele Kozomare, koje su se tu doselile iz Bogdaša. Slave Svetog Jovana.

Više o selu možete pročitati na ovoj stranici: https://omlivanjska.com/2012/11/10/bila/

Slike groblja koje ovde možete videti su iz 2013. godine.

Овдје почива тјело Томе Козоморе (датуми нечитки на слици) оца Козоморе Пере мајке Козоморе Стана овај спомен подижу Козомора Владо оцу Томи деди Пери баби Стани Стани са сестром…

Козомара Анђа, 1884-1975, подиже син Милош са женом, братом и сестрама

Овај спомен подиже Козомра Рајка својој сестри Вукосави…

Drugi dan praznika Uspenja Presvete Bogorodice, koji je Crkva posvetila Nerukotvorenom Obrazu Gospoda Isusa Hrista (Ubrus), svetu Liturgiju služio je otac Željko Đurica, u crkvi u Gubinu. Nakon blagosiljanja koljiva i rezanja slavskog kolača, sveštenik je govorio o značaju praznika i okupljanju vjernog naroda u svojoj crkvi na svetoj Liturgiji, a zatim kratko obavjestio prisutne o daljim radovima na obnovi crkve te pripremama za osvećenje.

Ispred parohijskog doma, uslijedio je slavski ručak na kom je otac Željko još jednom čestitao praznik, zahvalio svima na doprinosu oko obnove crkve i duhovnog života na ovoj parohiji. Druženje je nastvljeno do kasno po podne, uz balote, fudbal i prijatan razgovor.

Slava crkve u Gubinu, Velika Gospojina-Ubrus, 2013. godine

Slava crkve u Gubinu, Velika Gospojina-Ubrus, 2013. godine

Slava crkve u Gubinu, Velika Gospojina-Ubrus, 2013. godine

Slava crkve u Gubinu, Velika Gospojina-Ubrus, 2013. godine

Slava crkve u Gubinu, Velika Gospojina-Ubrus, 2013. godine

Slava crkve u Gubinu, Velika Gospojina-Ubrus, 2013. godine

Slava crkve u Gubinu, Velika Gospojina-Ubrus, 2013. godine

PAROHIJA LIJEVANJSKA

———————————————————–

Прослављена слава цркве у Губину

Други дан празника Успења Пресвете Богородице, који је Црква посветила Нерукотвореном Образу Господа Исуса Христа (Убрус), свету Литургију служио је отац Жељко Ђурица, у цркви у Губину. Након благосиљања кољива и резања славског колача, свештеник је говорио о значају празника и окупљању вјерног народа у својој цркви на светој Литургији, а затим кратко обавјестио присутне о даљим радовима на обнови цркве те припремама за освећење.

Испред парохијског дома, услиједио је славски ручак на ком је отац Жељко још једном честитао празник, захвалио свима на доприносу око обнове цркве и духовног живота на овој парохији. Дружење је наствљено до касно по подне, уз балоте, фудбал и пријатан разговор.

ПАРОХИЈА ЛИЈЕВАЊСКА

Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, (28.08.2013.god.) kome je i crkva u Lijevnu posvećena, svetu Liturgiju služio je nadležni paroh uz sasluženje paroha glamočkog, protonamjesnika Slobodana Kljajića i ćakona glamočkog Srđana Belenzade. Otac Slobodan je čestitao lijevanjskim parohijanima slavu Crkve i istakao značaj molitvenog obraćanja Presvetoj majci Božijoj. Našoj malobrojnoj zajednici ove godine su se pridružili vojnici OS BiH, i svojim prisustvom uveličali slavlje. Kuma slave bila je gospođa Milka Jeličić. Nakon svete Liturgije, u sali parohijskog doma, upriličena je trpeza ljubavi za sve prisutne.

Slava crkve u Livnu, Velika Gospojina 2013. godine

Slava crkve u Livnu, Velika Gospojina 2013. godine

Slava crkve u Livnu, Velika Gospojina 2013. godine

Slava crkve u Livnu, Velika Gospojina 2013. godine

Slava crkve u Livnu, Velika Gospojina 2013. godine

Slava crkve u Livnu, Velika Gospojina 2013. godine

Slava crkve u Livnu, Velika Gospojina 2013. godine

PAROHIJA LIJEVANJSKA

——————————————————————————————

Прослављена слава цркве у Ливну

На празник Успења Пресвете Богородице, (28.08.2013.год.) коме је и црква у Лијевну посвећена, свету Литургију служио је надлежни парох уз саслужење пароха гламочког, протонамјесника Слободана Кљајића и ћакона гламочког Срђана Белензаде. Отац Слободан је честитао лијевањским парохијанима славу Цркве и истакао значај молитвеног обраћања Пресветој мајци Божијој. Нашој малобројној заједници ове године су се придружили војници ОС БиХ, и својим присуством увеличали славље. Кума славе била је госпођа Милка Јеличић. Након свете Литургије, у сали парохијског дома, уприличена је трпеза љубави за све присутне.

ПАРОХИЈА ЛИЈЕВАЊСКА

Njegovo Preosveštenstvo Episkop bihaćko-petrovački, gospodin Atanasije, juče je u vladičanskom dvoru u Bosanskom Petrovcu primio paroha lijevanjskog oca  Željka Đuricu i predsjednicu Upravnog odbora Udruženja Ognjena Marija Livanjska iz Beograda, gospođu Gordanu Cvetić Dostanić.

Episkop Atanasije sa Gordanom Dostanić i o. Željkom Đuricom, septembar 2013. godine

Tokom jednočasovnog razgovora episkopu je predstavljeno stanje u Parohiji lijevanjskoj, kao i pažnja koju Udruženje Ognjena Marija Livanjska i uprava parohije usmjeravaju ka očuvanju i održavanju vjerskih i kulturnih objekata.
Iskazana briga Njegovog Preosveštenstva za život vjernika parohije, podrška aktivnostima udruženih raseljenih livanjskih Srba, kao i Njegovi savjeti jačaju duh i ulivaju dodatnu snagu za pronalaženje pravog pristupa predstojećem radu.
Posjeta vladici završena je posjetom manastiru Rmanj na slapovima Une kraj Martin Broda.

Manastir Rmanj

—————————————————————————————-

Удружење Огњена Марија Ливањска у посети епископу бихаћко-петровачком Атанасију

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки, господин Атанасије, јуче је у владичанском двору у Босанском Петровцу примио пароха лијевањског оца  Жељка Ђурицу и предсједницу Управног одбора Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, госпођу Гордану Цветић Достанић.
Током једночасовног разговора епископу је представљено стање у Парохији лијевањској, као и пажња коју Удружење Огњена Марија Ливањска и управа парохије усмјеравају ка очувању и одржавању вјерских и културних објеката.
Исказана брига Његовог Преосвештенства за живот вјерника парохије, подршка активностима удружених расељених ливањских Срба, као и Његови савјети јачају дух и уливају додатну снагу за проналажење правог приступа предстојећем раду.
Посјета владици завршена је посјетом манастиру Рмањ на слаповима Уне крај Мартин Брода.

Svake godine u danima oko Ilindana, Srbi iz Livanjskog polja se okupljaju u svom zavičaju, po selima i u svojim domovima. Ustaljena je praksa da se narod okuplja u već određene dane na bogosluženjima u crkvama Livanjskog polja.  Tako je bilo i ove godine – pristigli iz raznih delova Bosne i Hercegovine, Srbije, Evrope pa čak i Amerike sa svojim porodicama, pridružili su se onima koji i dalje žive na ovim prostorima. Za starije je ovo bila prilika da se ponovo sretnu sa starim prijateljima, a za decu šansa za nova druženja i prijateljstva.

U Gubinu se narod već tradicionalno okuplja 31. jula u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice. Tako se ove godine na Svetoj Liturgiji okupilo oko 40 vernika. Obraćajući se okupljenima, o. Željko Đurica je podsetio prisutne da se ove godine navršava 130 godina od izgradnje Gubinske crkve, istovremeno im skrenuvši pažnju na važnost okupljanja ne samo u svojim kućama nego i u molitvenoj zajednici, na bogosluženjima. Nakon bogosluženja, druženje je nastavljeno u crkvenoj porti, uz osveženje za sve prisutne.

Gubin, 31. jul 2013. godine

Gubin, 31. jul 2013. godine

Gubin, 31. jul 2013. godine

Gubin, 31. jul 2013. godine

Gubin, 31. jul 2013. godine

Gubin, 31. jul 2013. godine

Gubin, 31. jul 2013. godine

Gubin, 31. jul 2013. godine

Gubin, 31. jul 2013. godine

Prvog dana avgusta, narod iz Gornjih i Donjih Peulja se tradicionalna okuplja oko svoje crkve posvećene Sv. Velikomučeniku Georgiju. Svetoj Liturgiji u ovom hramu je prisustvovalo desetak vernika, uključujući i kuma crkve, Špiru Galića, koji je sa porodicom doputovao iz Amerike. 1. Avgust je i dan kada se narod iz okoline Grahova tradicionalno okuplja na Šatorskom jezeru, družeći se do kasno u noć u veseloj atmosferi. U popodnevnim satima, parastos za sve nevino postradale na ovoj planini u prethodnim ratovima i zbegovima služili su o. Željko Đurica, paroh Lijevanjski, i o. Aleksandar Reljić, paroh Grahovski.

Peulje, 1. avgust 2013. godine

Peulje, 1. avgust 2013. godine

Peulje, 1. avgust 2013. godine

Peulje, 1. avgust 2013. godine

Peulje, 1. avgust 2013. godine

Peulje, 1. avgust 2013. godine

Sator, 1. avgust 2013. godine

Sator, 1. avgust 2013. godine

Sator, 1. avgust 2013. godine

Sator, 1. avgust 2013. godine

Najsvečanije je ipak bilo na sam Ilindan u Crnom Lugu. Ovaj dan je i slava crkve u ovom selu, koja je posvećena Svetom proroku Iliji, pa se tada održava i najveći crkveno-narodni sabor u ovim danima. Okupljanje je započelo Svetom Liturgijom na kojoj se okupilo oko 70 vernika a koju su služili o. Aleksandar Reljić, praoh Grahovski, i o. Željko Đurica, paroh Lijevanjski. Obraćajući se okupljenom narodu, o. Aleksandar je govorio o životu Svetog proroka Ilije, ali i podsetio okupljene o važnosti izbegavanja međusobnih svađa i razdora. U popodnevnim časovima je služena i večernja služba, a mnoštvo naroda iz celog Livanjskog polja se okupilo u okolini crkve u kasnim večernjim satima. Udruženje Ognjena Marija Livanjska je ovom prilikom postavilo svoj štand, na kome su posetioci imali prilike da se upoznaju sa radom Udruženja.

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Crni Lug, 2. avgust 2013. godine

Veliki broj ljudi se okupio i 4. avgusta oko crkve u Vrbici, kada se tradicionalno okupljaju pre svega sadašnji i bivši meštani Bogdaša, Vrbice, Radanovaca, Bojmunata i Čelebića, ali i narod iz ostalih delova Livanjskog polja. U Vrbičkoj crkvi posvećenoj Silasku Svetog Duha na Apostole se okupio veliki broj vernika. Obraćajući se okupljenom narodu, otac Željko Đurica je podsetio prisutne da, kao što ljudsko telo traži hranu, tako i ljudksa duša traži duhovnu hranu, te da za dobrobit nas samih nesmemo zapostaviti ni jedno ni drugo. Podstakao je verni narod i da se što češće i u što većem broju okuplja u svom zavičaju i oko svoje crkve. Kao i obično, za prisutne je pripremljen ručak, čiji domaćini su ove godine bili Radanovčani, dok će sledeće godine ova čast pripasti Čelebićanima. Nakon ručka, narod se zadržao do kasno u noć u druženju i veselju.

Vrbica, 4. avgust 2013. godine

Vrbica, 4. avgust 2013. godine

Vrbica, 4. avgust 2013. godine

Vrbica, 4. avgust 2013. godine

Vrbica, 4. avgust 2013. godine

Vrbica, 4. avgust 2013. godine

Vrbica, 4. avgust 2013. godine

Vrbica, 4. avgust 2013. godine

UDRUŽENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

——————————————————————————–

Сваке године у данима око Илиндана, Срби из Ливањског поља се окупљају у свом завичају, по селима и у својим домовима. Устаљена је пракса да се народ окупља у већ одређене дане на богослужењима у црквама Ливањског поља.  Тако је било и ове године – пристигли из разних делова Босне и Херцеговине, Србије, Европе па чак и Америке са својим породицама, придружили су се онима који и даље живе на овим просторима. За старије је ово била прилика да се поново сретну са старим пријатељима, а за децу шанса за нова дружења и пријатељства.

У Губину се народ већ традиционално окупља 31. јула у цркви Успења Пресвете Богородице. Тако се ове године на Светој Литургији окупило око 40 верника. Обраћајући се окупљенима, о. Жељко Ђурица је подсетио присутне да се ове године навршава 130 година од изградње Губинске цркве, истовремено им скренувши пажњу на важност окупљања не само у својим кућама него и у молитвеној заједници, на богослужењима. Након богослужења, дружење је настављено у црквеној порти, уз освежење за све присутне.

Првог дана августа, народ из Горњих и Доњих Пеуља се традиционална окупља око своје цркве посвећене Св. Великомученику Георгију. Светој Литургији у овом храму је присуствовало десетак верника, укључујући и кума цркве, Шпиру Галића, који је са породицом допутовао из Америке. 1. Август је и дан када се народ из околине Грахова традиционално окупља на Шаторском језеру, дружећи се до касно у ноћ у веселој атмосфери. У поподневним сатима, парастос за све невино пострадале на овој планини у претходним ратовима и збеговима служили су о. Жељко Ђурица, парох Лијевањски, и о. Александар Рељић, парох Граховски.

Најсвечаније је ипак било на сам Илиндан у Црном Лугу. Овај дан је и слава цркве у овом селу, која је посвећена Светом пророку Илији, па се тада одржава и највећи црквено-народни сабор у овим данима. Окупљање је започело Светом Литургијом на којој се окупило око 70 верника а коју су служили о. Александар Рељић, праох Граховски, и о. Жељко Ђурица, парох Лијевањски. Обраћајући се окупљеном народу, о. Александар је говорио о животу Светог пророка Илије, али и подсетио окупљене о важности избегавања међусобних свађа и раздора. У поподневним часовима је служена и вечерња служба, а мноштво народа из целог Ливањског поља се окупило у околини цркве у касним вечерњим сатима. Удружење Огњена Марија Ливањска је овом приликом поставило свој штанд, на коме су посетиоци имали прилике да се упознају са радом Удружења.

Велики број људи се окупио и 4. августа око цркве у Врбици, када се традиционално окупљају пре свега садашњи и бивши мештани Богдаша, Врбице, Радановаца, Бојмуната и Челебића, али и народ из осталих делова Ливањског поља. У Врбичкој цркви посвећеној Силаску Светог Духа на Апостоле се окупио велики број верника. Обраћајући се окупљеном народу, отац Жељко Ђурица је подсетио присутне да, као што људско тело тражи храну, тако и људкса душа тражи духовну храну, те да за добробит нас самих несмемо запоставити ни једно ни друго. Подстакао је верни народ и да се што чешће и у што већем броју окупља у свом завичају и око своје цркве. Као и обично, за присутне је припремљен ручак, чији домаћини су ове године били Радановчани, док ће следеће године ова част припасти Челебићанима. Након ручка, народ се задржао до касно у ноћ у дружењу и весељу.

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

U selu Čelebiću, na spomen-groblju na Barjaku, 3. avgusta je služen pomen za preko 400 meštana ovog sela koji su krajem jula 1941. godine pobijeni od strane ustaša. Tokom tih zlih dana, oko 150 meštana, u glavnom muškaraca iz Čelebića, Bojmunata i Radanovaca odvedeno je i bačeno u jamu Bikušu, gde njihove kosti i danas počivaju. Najveći broj meštana sela Čelebić, mahom žena, dece i staraca pobijen je u seoskoj školi odakle su njihova tela konjskim zaprežnim kolima prebačena u već pripremljene grobnice na brdašcu Barjak, gde su zakopana. Nakon Drugog svetskog rata, na ovom mestu je podignut spomenik stradalima čija tela se još uvek tu nalaze, ali je oštećen tokom građanskog rata devedesetih godina.

Parastos, koji je 3. avgusta 2013. godine služio paroh Lijevanjski, otac Željko Đurica je (koliko je poznato) prvi ikada služen na ovom svetom mestu. Ovom prilikom se okupilo 32 ljudi, mahom bivših stanovnika Čelebića, potomaka onih koji su pre 72 godine postradali u ovom selu. Od ove godine, prema želji potomaka, 3. avgust je ustanovljen kao dan godišnjeg parastosa kada će se okupljeni zajednički sećati svojih mučenički postradalih predaka.

Prisutnima se obratio Milovan Erceg, istoričar poreklom iz ovog mesta čiji su pretci takođe postradali u ovom selu 1941. godine. Svojim obraćanjem podsetio je prisutne na tragične događaje iz jula 1941. godine i zlo koje se tada desilo. Takođe, prisutnima obratio i Nikola Petrović, rođeni Čelebićanin i predsednik Udruženja Ognjena Marija Livanjska, koji je istakao važnost okupljanja na ovom svetom mestu, izrazio je zadovoljstvo što se toliko ljudi okupilo na ovaj dan, istovremeno podstičući okupljene da se zamisle kako bi ovo okupljanje izgledalo da je sa nama moglo biti i 400 postradalih. Istovremeno, svojim obraćanjem je informisao prisutne i o planovima za obnovu spomen-groblja na Barjaku, koje započinje tokom avgusta i zahvalio se Čelebićanima i ostalim dobrotvorima na prilozima.

Tokom popodneva, manja grupa ljudi se sa ocem Željkom uputila ka jami Bikuši, gde su se, u molitvi sakupljeni, setili onih čije mošti i dan danas leže u ovoj jami.

UDRUŽENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

—————————————————————————-

У селу Челебићу, на спомен-гробљу на Барјаку, 3. августа је служен помен за преко 400 мештана овог села који су крајем јула 1941. године побијени од стране усташа. Током тих злих дана, око 150 мештана, у главном мушкараца из Челебића, Бојмуната и Радановаца одведено је и бачено у јаму Бикушу, где њихове кости и данас почивају. Највећи број мештана села Челебић, махом жена, деце и стараца побијен је у сеоској школи одакле су њихова тела коњским запрежним колима пребачена у већ припремљене гробнице на брдашцу Барјак, где су закопана. Након Другог светског рата, на овом месту је подигнут споменик страдалима чија тела се још увек ту налазе, али је оштећен током грађанског рата деведесетих година.

Парастос, који је 3. августа 2013. године служио парох Лијевањски, отац Жељко Ђурица је (колико је познато) први икада служен на овом светом месту. Овом приликом се окупило 32 људи, махом бивших становника Челебића, потомака оних који су пре 72 године пострадали у овом селу. Од ове године, према жељи потомака, 3. август је установљен као дан годишњег парастоса када ће се окупљени заједнички сећати својих мученички пострадалих предака.

Присутнима се обратио Милован Ерцег, историчар пореклом из овог места чији су претци такође пострадали у овом селу 1941. године. Својим обраћањем подсетио је присутне на трагичне догађаје из јула 1941. године и зло које се тада десило. Такође, присутнима обратио и Никола Петровић, рођени Челебићанин и председник Удружења Огњена Марија Ливањска, који је истакао важност окупљања на овом светом месту, изразио је задовољство што се толико људи окупило на овај дан, истовремено подстичући окупљене да се замисле како би ово окупљање изгледало да је са нама могло бити и 400 пострадалих. Истовремено, својим обраћањем је информисао присутне и о плановима за обнову спомен-гробља на Барјаку, које започиње током августа и захвалио се Челебићанима и осталим добротворима на прилозима.

Током поподнева, мања група људи се са оцем Жељком упутила ка јами Бикуши, где су се, у молитви сакупљени, сетили оних чије мошти и дан данас леже у овој јами.

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Potomci mučenički postradalih Srba iz Livna i Livanjskog polja, pobijenih od strane ustaša najmasovnije tokom leta 1941. godine, okupili su se i ove, kao i svake godine na pomenima koji se u danima uoči Sv. Velikomučenice Marine – Ognjene Marije, krajem jula, održavaju u Beogradu, Banja Luci i Livnu. Na taj način verni potomci ispunjavaju svoju dužnost prema pretcima, istrajavajući u želji da se njihovo postojanje i stradanje ne prepusti zaboravu.

U nedelju 28. jula, Udruženje Ognjena Marija Livanjska je organizovalo pomen u crkvi Sv. Marka u Beogradu. Pred oko 80-ak okupljenih bivših stanovnika Livna i sela Livanjskog polja, parastos žrtvama iz Drugog svetskog rata, kao i rata 1992-1995 služio je bivši paroh Lijevanjski, otac Mirko Jamedžija. Obraćajući se okupljenima, otac Mirko se osvrnuo na stradanja srpskog naroda u Livanjskom polju i podsetio okupljene da je i prećutkivanje ili prikrivanje zločina takođe – zločin. Nakon pomena, okupljeni su se zadržali na razgovoru u parohijskom domu.

Parastos u crkvi Sv. Marka, jul 2013.

Parastos u crkvi Sv. Marka, jul 2013.

Parastos u crkvi Sv. Marka, jul 2013.

Parastos u crkvi Sv. Marka, jul 2013.

Druženje u parohijskom domu

Druženje u parohijskom domu

Druženje u parohijskom domu

Narednog dana, Udruženje Ognjena Marija Livanjska je preko svoje banjalučke podružnice organizovalo istim povodom pomen u crkvi Sv. Jovana Preteče na Laušu. I pored izuzetne vrućine, na pomenu koji je služio paroh Lijevanjski otac Željko Đurica okupilo se oko 40 ljudi. Okupljeni su se nakon pomena zadržali u druženju sa ocem Željkom, a ovom prilikom se razgovaralo i o planovima i aktivnostima Udruženja.

Na samu Ognjenu Mariju, 30. jula, Sveta Liturgija i pomen žrtvama je služen u kapeli spomen-kosturnici posvećenoj Sv. Velikomučenici Marini, koja se nalazi u porti pravoslavne crkve u Livnu. Bogosluženju je prisustvovalo oko 45 vernika i potomaka postradalih iz Livna i sela Livanjskog polja, od kojih su nekolicina ovim povodom došli iz Banja Luke i Beograda. Obraćajući se okupljenima, otac Željko je podsetio na stradanja Srba u Livanjskom polju i naglasio okupljenima da se netreba plašiti onih koji mogu da nam unište tela, već onih koji nam mogu uništiti naše duše.

Sveta Liturgija u spomen-kosturnici u Livnu, jul 2013.

Sveta Liturgija u spomen-kosturnici u Livnu, jul 2013.

Sveta Liturgija u spomen-kosturnici u Livnu, jul 2013.

Sveta Liturgija u spomen-kosturnici u Livnu, jul 2013.

Sveta Liturgija u spomen-kosturnici u Livnu, jul 2013.

Sveta Liturgija u spomen-kosturnici u Livnu, jul 2013.

Sveta Liturgija u spomen-kosturnici u Livnu, jul 2013.

Sveta Liturgija u spomen-kosturnici u Livnu, jul 2013.

Sveta Liturgija u spomen-kosturnici u Livnu, jul 2013.

Livno, jul 2013. godine

Livno, jul 2013. godine

Livno, jul 2013. godine

Livno, jul 2013. godine

U danima oko Ognjene Marije, krajem jula i početkom avgusta 1941. godine, najveći broj od ukupno 1600 naših predaka postradao je u zločinima počinjenim od strane ustaških snaga. Tim zločinima su zatvorene mnoge kuće, uništene cele porodice i rodovi, dok je srpski narod zauvek nestao iz jednog broja sela Livanjskog polja. Oko 250 žrtava nije napunilo ni šest godina života.

UDRUŽENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

————————————————————————–

Потомци мученички пострадалих Срба из Ливна и Ливањског поља, побијених од стране усташа најмасовније током лета 1941. године, окупили су се и ове, као и сваке године на поменима који се у данима уочи Св. Великомученице Марине – Огњене Марије, крајем јула, одржавају у Београду, Бања Луци и Ливну. На тај начин верни потомци испуњавају своју дужност према претцима, истрајавајући у жељи да се њихово постојање и страдање не препусти забораву.

У недељу 28. јула, Удружење Огњена Марија Ливањска је организовало помен у цркви Св. Марка у Београду. Пред око 80-ак окупљених бивших становника Ливна и села Ливањског поља, парастос жртвама из Другог светског рата, као и рата 1992-1995 служио је бивши парох Лијевањски, отац Мирко Јамеџија. Обраћајући се окупљенима, отац Мирко се осврнуо на страдања српског народа у Ливањском пољу и подсетио окупљене да је и прећуткивање или прикривање злочина такође – злочин. Након помена, окупљени су се задржали на разговору у парохијском дому.

Наредног дана, Удружење Огњена Марија Ливањска је преко своје бањалучке подружнице организовало истим поводом помен у цркви Св. Јована Претече на Лаушу. И поред изузетне врућине, на помену који је служио парох Лијевањски отац Жељко Ђурица окупило се око 40 људи. Окупљени су се након помена задржали у дружењу са оцем Жељком, а овом приликом се разговарало и о плановима и активностима Удружења.

На саму Огњену Марију, 30. јула, Света Литургија и помен жртвама је служен у капели спомен-костурници посвећеној Св. Великомученици Марини, која се налази у порти православне цркве у Ливну. Богослужењу је присуствовало око 45 верника и потомака пострадалих из Ливна и села Ливањског поља, од којих су неколицина овим поводом дошли из Бања Луке и Београда. Обраћајући се окупљенима, отац Жељко је подсетио на страдања Срба у Ливањском пољу и нагласио окупљенима да се нетреба плашити оних који могу да нам униште тела, већ оних који нам могу уништити наше душе.

У данима око Огњене Марије, крајем јула и почетком августа 1941. године, највећи број од укупно 1600 наших предака пострадао је у злочинима почињеним од стране усташких снага. Тим злочинима су затворене многе куће, уништене целе породице и родови, док је српски народ заувек нестао из једног броја села Ливањског поља. Око 250 жртава није напунило ни шест година живота.

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА

ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЦРНИ ЛУГ

Обавјештавамо заинтересоване да додјела, уплате (1,50 КМ – 1m2),  потписивање и овјера уговора за изнајмљивање плацева на земљишту у власништву СПЦО Црни Луг, траје од 01.јула до 25.јула 2013.године.

За више информација обратите се на следеће бр.тел.

+387 66 994 360 свештеник Александар Рељић,

+387 63 385 013 свештеник Жељко Ђурица.

ЦОУО-р ЦО Црни Луг

Udruženje Ognjena Marija Livanjska i parohija Lijevanjska obaveštavaju i pozivaju sve zainteresovane na sledeća bogosluženja i okupljanja u Livnu i selima Livanjskog polja u danima oko Ognjene Marije i Ilindana:

–    u LIVNU u utorak 30. jula (Ognjena Marija) u 10.00 časova na parastosu u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice i kapeli spomen-kosturnici Svete Velikomučenice Marine – Ognjene Marije;
–    u GUBINU u sredu 31. jula sa početkom u 10.00 časova;
–    u PEULJAMA u četvrtak 1. avgusta sa početkom u 10.00 časova;
–    na ŠATORU u četvrtak 1. avgusta sa početkom u 17.00 časova;
–    u CRNOM LUGU u petak 2. avgusta (Ilindan) sa početkom u 10.00 časova;
–    u ČELEBIĆU u subotu 3. avgusta na spomen-groblju na Barjaku;
–    u VRBICI u nedelju 4. avgusta (Blaga Marija) sa početkom u 10.00 časova.

Obavještavamo da će obnovljena izdanja u tvrdom povezu, romana: ŽDRALOVAČKE PRIČE, USPENIJE GAVRILOVO, KREZUBI LAVOVI I PROMETEJI SARAJEVSKOG VIDOVDANA od našeg poznatog književnika Jovana Babića, čitaoci moći da kupe 02.avgusta 2013. godine kod crkve Svetog Proroka Ilije u Crnom Lugu.

UDRUŽENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

——————————————————————————

Богослужења и окупљања у Ливну и Ливањском пољу око Огњене Марије и Илиндана

Удружење Огњена Марија Ливањска и парохија Лијевањска обавештавају и позивају све заинтересоване на следећа богослужења и окупљања у Ливну и селима Ливањског поља у данима око Огњене Марије и Илиндана:

–    у ЛИВНУ у уторак 30. јула (Огњена Марија) у 10.00 часова на парастосу у цркви Успења Пресвете Богородице и капели спомен-костурници Свете Великомученице Марине – Огњене Марије;
–    у ГУБИНУ у среду 31. јула са почетком у 10.00 часова;
–    у ПЕУЉАМА у четвртак 1. августа са почетком у 10.00 часова;
–    на ШАТОРУ у четвртак 1. августа са почетком у 17.00 часова;
–    у ЦРНОМ ЛУГУ у петак 2. августа (Илиндан) са почетком у 10.00 часова;
–    у ЧЕЛЕБИЋУ у суботу 3. августа на спомен-гробљу на Барјаку;
–    у ВРБИЦИ у недељу 4. августа (Блага Марија) са почетком у 10.00 часова.

Обавјештавамо да ће обновљена издања у тврдом повезу, романа: ЖДРАЛОВАЧКЕ ПРИЧЕ, УСПЕНИЈЕ ГАВРИЛОВО, КРЕЗУБИ ЛАВОВИ И ПРОМЕТЕЈИ САРАЈЕВСКОГ ВИДОВДАНА од нашег познатог књижевника Јована Бабића, читаоци моћи да купе 02.августа 2013. године код цркве Светог Пророка Илије у Црном Лугу.

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

Udruženje Ognjena Marija Livanjska obaveštava sve članove i prijatelje, Srbe iz Livna i Livanjskog polja, potomke žrtava ustaškog zločina nad srpskim narodom u Livanjskom polju tokom Drugog svetskog rata, da će i ove, kao i svake godine u danima oko Ognjene Marije (30. jula) zajedničko sećanje na nevino stradale biti na parastosima u Beogradu, Banja Luci i Livnu, i to:

–       u Beogradu u nedelju 28. jula u 11.30 časova na parastosu u crvki Svetog Marka na Tašmajdanu;

–       u Banja Luci u ponedeljak 29. jula na parastosu u crkvi Svetog Jovana Preteče na Laušu;

–       u Livnu u utorak 30. jula u 10.00 časova na parastosu u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice i kapeli spomen-kosturnici Svete Velikomučenice Marine – Ognjene Marije.

Pozivamo sve koji mogu da nam se pridruže u zajedničkom sećanju na nevino stradale žrtve!

UDRUŽENJE OGNJENA MARIJA LIVANJSKA

———————————————————————————-

Парастоси за жртве Усташког злочина у Ливањском пољу током Другог светског рата

Удружење Огњена Марија Ливањска обавештава све чланове и пријатеље, Србе из Ливна и Ливањског поља, потомке жртава усташког злочина над српским народом у Ливањском пољу током Другог светског рата, да ће и ове, као и сваке године у данима око Огњене Марије (30. јула) заједничко сећање на невино страдале бити на парастосима у Београду, Бања Луци и Ливну, и то:

–       у Београду у недељу 28. јула у 11.30 часова на парастосу у црвки Светог Марка на Ташмајдану;

–       у Бања Луци у понедељак 29. јула на парастосу у цркви Светог Јована Претече на Лаушу;

–       у Ливну у уторак 30. јула у 10.00 часова на парастосу у цркви Успења Пресвете Богородице и капели спомен-костурници Свете Великомученице Марине – Огњене Марије.

Позивамо све који могу да нам се придруже у заједничком сећању на невино страдале жртве!

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА