Podgreda je malo selo razvučeno pod samom liticom Grede – tek nekoliko kuća. Tu jedan rasjed prokida litice kuda je mogla proći stoka na pašnjake Kruga, a putnici kroz prolaze Cincara prema Šuici i Kupresu. I danas u Podgredi stoji stara Bučina kamena kula na kat, koja je, prema načinu gradnje, imala i odbrambenu funkciju. Teška drvena vrata kule utvrđivala su se sa unutrašnje strane drvenom gredom koja se uvlačila u posebne rupe na zidovima vrata. U donjem dijelu su i puškarnice, te rezervni izlaz. Još veća, Jelečeva kula, opasana zidovima i velikom kapijom nalazi se istočno odavde. Ostale su tek ruševine kule i ostaci Jelečevih kuća.

Najkrupniji posjednici na ovom području bili su livanjski Džepari, a zemlju su još imali Jeleči, Buče i Čitači. Muslimansko groblje, pod imenom Bučino greblje, nalazi se ispod Bučinih kuća. Pravoslavno stanovništvo se sahranjivalo na srpskom pravoslavnom groblju u Potočanima, o kome više možete pročitati ovde: https://omlivanjska.com/2013/09/13/groblje-u-potocanima/

Ispod sela je izvor Zvonac, a u samom selu uvijek je bilo stalnih bunara. U zaseoku Grgići je vrelo Pervanuša, u čijoj je blizini pojilo za stoku. Izvor ne presušuje.

Toponimi Podgrede: Aptuša, Bristuše, Crkvina, Celin dolac, Čitakov dolac, Čula, Džeparov brig, Džeparova draga, Džomuša, Hanske njive, Higuše, Kovanluk, Krčovina, Kruške, Mučevača, Osredak, Podvornice, Pogledala, Rajčova kosa, Razdolje, Šeremetovo vrilo, Šehuše, Zvonac, Žilica glavica.

U Drugom svetskom ratu, Ustaše su u ovom selu ubile 5 Srba tokom 1941. godine. Njihova imena možete naći ovde: https://omlivanjska.com/livanjski-srbi/secanje/

Prema popisu iz 1991. godine, u selu je bilo 89 stanovnika, od čega srpske nacionalnosti nijedan, 78 hrvatske nacionalnosti, 11 bošnjačke/muslimanske nacionalnosti.

RODOVI

Srpske porodice su bile:

DUVNJACI – doselili se od Duvna;

ĐURANI – ranije Injci, doseljeni iz Gerzova kod Jajca;

JAGODIĆI – iz Tičeva kod Grahova; Jagodići su bili Džeparovi, a Đurani Čitakovi kmetovi.

Bošnjaci koji su živjeli u Podgredi: BUČE; ČITAČI – turskog su porijekla; JELEČI; RIBE.

Hrvati: ĆALETE; GRGIĆI; TOKIĆI.

PRAVOSLAVNE PORODICE IZ PODGREDE NA POČETKU DRUGOG SVETSKOG RATA 

(priredio: Siniša Jagodić)

JAGODIĆI

U Podgredi pored Livna bilo je 7 porodica Jagodića:

Porodica I

Jagodić Mijo (umro tokom drugog svetskog rata) sa ženom Ružom, od golinjevskih Pažina, imao je 2 ćerke i 6 sinova:

1.    Jagodić Ola – umrla od tifusa;
2.    Jagodić Milica – udala se u Glamoč u Kozomare;
3.    Jagodić Sava – ubijen od strane ustaša 1941. sa suprugom Cvitom od Važića iz Rašćana kod Duvna, imao ćerke Vidosavu(umrla) i Draganu (živi u Aranđelovcu);
4.    Jagodić Veljko – odselio se posle rata u Beograd, gde je umro i sahranjen; imao sina Kostu (koji je vrlo mlad umro) i ćerke Dušanku, Živanu, Olu, Zoru, Vidu i Miru koje žive u Beogradu, sem Zore koja živi u Livnu;
5.    Jagodić Luka – odselio se posle rata u Aranđelovac, gde je umro i sahranjen – sa ženom Stanom-Garom (Radeta) ima sina Radeta koji ima 2 ćerke;
6.    Jagodić Kosta – nestao 1941-1945, verovatno na području Glamoča;
7.    Jagodić Nikola – nestao 1941-1945, verovatno na području Glamoča;
8.    Jagodić Momčilo – odselio se posle rata u Aranđelovac, gde i danas živi (supruga Mira iz Radeta) i ima kćerku Ranku i sina Mišu koji ima sina Momčila i ćerku Milicu.

Porodica II

Jagodić Tomo – (umro pre rata) sa  suprugom Jovankom (ubijena 1941.)  iz Rilića ima 4 ćerke Anđu, Rajku, Danicu i Nevenku i 3 sina:

1.    Jagodić Luka –posle rata se odselio u Aranđelovac, gde je umro i sahranjen. Sa suprugom Pavom iz Petrovića (Glamoč) imao jednu ćerku Rajku i 5 sinova Svetka (4 ćerke Radmilu, Oliveru, Snežanu i Slobodanku), Ratka (ćerka Slađana, koja ima Maju, Magdalenu i Nemanju i sin Radivoje koji ima Veljka i Ninu), Slobodana (sinovi Nenad, koji ima Nedu i Laru, i Srđan, koji ima Ivana i Lolu), Živka (sinovi Aleksandar i Đorđe) i Ranu (ćerka Jovana i sinovi Luka, koji ima Petra, i Miloš koji ima Janu) koji žive u Aranđelovcu;
2.    Jagodić Miloš – posle rata kolonizovan u Obrovac u Bačku gde je umro i sahranjen. Njegovi sin Milan živi u Bačkoj Palanci, a ima i ćerku Milu;
3.    Jagodić Živko – pre rata otišao u  Potočane. Ubijen u Livnu 1941. od strane ustaša. Ima sina Tomu koji ima 2 sina i ćerku Milu.
Porodica III

Jagodić Pero – (poginuo u prvom svetskom ratu) sa suprugom Jokom od Ercega iz Doca kod Glamoča imao 2 sina:

1.    Jagodić Mirko – posle rata se odselio u Livno gde je umro i sahranjen, sa suprugom Ljubom (od Pažina iz Golinjeva), ima 2 kćerke Dragicu i Danicu i sina Peru (sinovi Siniša koji ima Mariju, Milicu i Miloša i Rade koji ima Katarinu) koji žive u Beogradu;
2.    Jagodić Stevo – umro posle rata i sahranjen u Potočanima sa suprugom Jelom Ćevap iz Baljaka (Šuica), ima kćerku Vojku i sina Dejana (umro mlad) i Vojina (ćerke Dijana, Dejana i sin Stevo koji ima ćerku Anastasiju) koji živi sa porodicom u Tesliću.

Porodica IV

Jagodić Jovo – (poginuo u prvom svetskom ratu), ima 2 sina Nenada i Radu.

Jagodić Nenad – zverski ubijen tokom rata (posmrtni ostaci na Partizanskom groblju u Livnu) sa suprugom Jelom iz Vuleta od Glamoča, imao ćerku Milu i 2 sina:

1.    Jagodić Jovo – umro i sahranjen u Livnu (supruga Đuka Vujanović), ima ćerku Milu i sina Nenada, koji ima Đanina i koji žive u SAD;
2.    Jagodić Ilija – nastradao u saobraćajnoj nesreći u Aranđelovcu sa suprugom Gospavom Baroš iz Sajkovića, ima sinove Nebojšu i Nenada koji žive i Beogradu.

Jagodić Rade – posle rata preselio u Žabljak gde je umro, a sahranjen je u Livnu. Sa suprugom Stakom (od Pažina iz Golinjeva) ima ćerku Maru koja živi u Banjaluci i sinove:

1.    Jagodić Boško – živi u Zagrebu i ima 2 sina Duška i Radeta;
2.    Jagodić Borislav – živi u Banjaluci i ima ćerku i sina;
3.    Jagodić Nenad – živi u Splitu i ima 2 ćerke.
Porodica V

Jagodić Ilija – poginuo u prvom svetskom ratu, imao sina  Branka koji je ubijen od strane ustaša 1941. a sa ženom Draginjom (od Laganina iz Gubera) ima sina:

1.    Jagodić Milorad – živi u Tovariševu u Bačkoj

Porodica VI

Jagodić Boško – ubijen od strane ustaša u Livnu 1941. sa suprugom Ružom (od porodice Laganin), ima 2 ćerke Darinku i Stanu i 4 sina:

1.    Jagodić Bogdan – nastradao kao učesnik rata 1941-1945. na Zelengori;
2.    Jagodić Stojan – živeo i radio u Travniku gde je umro i sahranjen;
3.    Jagodić Maksim – posle penzionisanja u Livnu odselio se u Aranđelovac gde je umro i sahranjen;
4.    Jagodić Pavo-Garan – nestao skupa sa sestrom Darinkom tokom rata 1941-1945.
Porodica VII

Jagodić Pavle – poginuo u prvom svetskom ratu i imao ćerku Pavu sa Jefom (od Sprema iz Kupresa) – posle rata se udala i živela u Londonu gde je i umrla.

DUVNjACI

Porodica I

Duvnjak Stanko – umro posle rata i sahranjen u Potočanima, sa suprugom Jefom (udovicom iz Jagodića), ima ćerku Stanu i sina

1.    Duvnjak Simo – umro i sahranjen u Livnu  gde je živeo sa porodicom.

ĐURANI

Porodica I

Đuran Božo – stradao u pokolju 1941. godine. Ima ćrke Milu i Jelenu i sinove koji su kolonizovani u selo Obrovac u Bačkoj:

1.    Đuran Cvijo
2.    Đuran Drago
3.    Đuran Rajko

Porodica II

Đuran Stojan – živeo i umro u selu Podgreda a sahranjen u Potočanima. Sa suprugom Stojom  (iz Potočana) imao 3 ćerke – Ružu, Bosiljku i Radojku i 3 sina:

1.    Đuran Dušan – odselio se u Aranđelovac gde je umro i sahranjen;
2.    Đuran Ilija – živeo i radio u Beogradu gde je umro i sahranjen;
3.    Đuran Milan – koji se iselio u Aranđelovac posle najnovijih ratnih zbivanja.

ĆEVAPI

Porodica I

Ćevap Đorđe – iz Baljaka kod Šuice, umro u Podgredi a sahranjen u Potočanima. Sa sprugom od Zelena iz Cebara kod Duvna ima 2 ćerke – Jelu udatu za Stevu Jagodića i Milicu udatu za  Milenka Radetu u Guber.

На Бадњи дан, у пријеподневене сате, група вриједних црнолужана је усјекла Бадњак и донијела га испред цркве Светог Пророка Илије у Црном Лугу.

На вечерњој служби која је служена у 19:00 часова, окупио се већи број вјерника  црнолушке парохије, како оних који живе ту, тако и њихових ближњих који су дошли да проведу божићне празнике у свом родном селу.

Слике из Црног Луга (кликните)

Како традиција и обичаји налажу, освећен је и запаљен бадњак у порти цркве. Након пијукања, весели малишани су добили пакетиће које им је у име Удружења Огњена Марија Ливањска, уручио Господин Никола Петровић.

М.Ђурица

—————————————————————————————————————————————

Na Badnji dan, u prijepodnevene sate, grupa vrijednih crnolužana je usjekla Badnjak i donijela ga ispred crkve Svetog Proroka Ilije u Crnom Lugu.

Na večernjoj službi koja je služena u 19:00 časova, okupio se veći broj vjernika  crnoluške parohije, kako onih koji žive tu, tako i njihovih bližnjih koji su došli da provedu božićne praznike u svom rodnom selu.

Slike iz Crnog Luga (kliknite)

Kako tradicija i običaji nalažu, osvećen je i zapaljen badnjak u porti crkve. Nakon pijukanja, veseli mališani su dobili paketiće koje im je u ime Udruženja Ognjena Marija Livanjska, uručio Gospodin Nikola Petrović.

M.Đurica

Вјерници губинске и врбичке парохије су Бадњи дан и Божић прославили у молитвеном и породичном окупљању.На Бадњи дан у губинској цркви на служби се окупио већи број вјерника, који су након Причешћа својим кућама понијели освећен бадњак, док је у Врбици на бадње вече у црквеној порти запаљен бадњак. Том приликом окупили су се већином млади који су дошли да проведу Божић са својим родитељима повратницима.
Бадње вече у Врбици, остаће у лијепом сјећању, по угодном дружењу и по томе што је по први пут паљен бадњак и кувано вино у црквеном дворишту.

Слике из Губина (кликните)
Слике из Врбице (кликните)

Такође, и други дан Божића вјерници губинске и врбичке парохије су се окупили у својим храмовима на служби.

М.Ђурица

———————————————————————————————————————————

Vjernici gubinske i vrbičke parohije su Badnji dan i Božić proslavili u molitvenom i porodičnom okupljanju.Na Badnji dan u gubinskoj crkvi na službi se okupio veći broj vjernika, koji su nakon Pričešća svojim kućama ponijeli osvećen badnjak, dok je u Vrbici na badnje veče u crkvenoj porti zapaljen badnjak. Tom prilikom okupili su se većinom mladi koji su došli da provedu Božić sa svojim roditeljima povratnicima.
Badnje veče u Vrbici, ostaće u lijepom sjećanju, po ugodnom druženju i po tome što je po prvi put paljen badnjak i kuvano vino u crkvenom dvorištu.

Slike iz Gubina (kliknite)

Slike iz Vrbice (kliknite)

Takođe, i drugi dan Božića vjernici gubinske i vrbičke parohije su se okupili u svojim hramovima na službi.

M.Đurica

Прослављање Божића, једног од највећих Хришћанских празника, у Ливну је почело вечерњим богослужењем на Бадњи дан у 17:00 часова.

Лијевањским парохијанима су се придружили вјерници из Томиславграда (Дувна), као и вјерници из села Доњег Ливањског поља, и тиме допринијели да ово буде најбројније Божићно окупљање у протеклих десет година.

Слике са прославе Бадње вечери и Божића (кликните)

Након вечерње службе услиједило је, по обичају, пијукање а затим и подјела пакетића за дјецу. Ове године је дјецу која живе у Ливну, посебно обрадовало Удружење Огњена Марија Ливањска из Београда, које је припремило богате пакетиће и санке  за дјецу.

Духовну радост и добро расположење осјетили су и одрасли који су уз кувано вино и ватромет наставили дружење поред запаљеног бадњака.

На сам дан празника рођења Богомладнца Христа, служена је Света Литургија. Већина присутних вјерника приступила је светим тајнама Исповијести и Причешћа.

У име дјеце, њихових родитеља и парохијана, Управа парохије лијевањске од срца захваљује Удружењу Огњена Марија Ливањска на материјалној и моралној подршци.

Посебно дирнути њиховом гестом, били су старији и угрожени парохијани које су чланови удружења, заједно са свештеником, обишли и уручили им пакете са најосновнијим животним намирницама.

Парох лијевањски

Протојереј-ставрофор Жељко Ђурица

————————————————————————————————————————————–

Proslavljanje Božića, jednog od najvećih Hrišćanskih praznika, u Livnu je počelo večernjim bogosluženjem na Badnji dan u 17:00 časova.

Lijevanjskim parohijanima su se pridružili vjernici iz Tomislavgrada (Duvna), kao i vjernici iz sela Donjeg Livanjskog polja, i time doprinijeli da ovo bude najbrojnije Božićno okupljanje u proteklih deset godina.

Slike sa proslave Badnje večeri i Božića (kliknite)

Nakon večernje službe uslijedilo je, po običaju, pijukanje a zatim i podjela paketića za djecu. Ove godine je djecu koja žive u Livnu, posebno obradovalo Udruženje Ognjena Marija Livanjska iz Beograda, koje je pripremilo bogate paketiće i sanke  za djecu.

Duhovnu radost i dobro raspoloženje osjetili su i odrasli koji su uz kuvano vino i vatromet nastavili druženje pored zapaljenog badnjaka.

Na sam dan praznika rođenja Bogomladnca Hrista, služena je Sveta Liturgija. Većina prisutnih vjernika pristupila je svetim tajnama Ispovijesti i Pričešća.

U ime djece, njihovih roditelja i parohijana, Uprava parohije lijevanjske od srca zahvaljuje Udruženju Ognjena Marija Livanjska na materijalnoj i moralnoj podršci.

Posebno dirnuti njihovom gestom, bili su stariji i ugroženi parohijani koje su članovi udruženja, zajedno sa sveštenikom, obišli i uručili im pakete sa najosnovnijim životnim namirnicama.

Paroh lijevanjski

Protojerej-stavrofor Željko Đurica

За време Божићних празника, успешно је завршена прва акција Удружења Огњена Марија Ливањска, подела божићних пакета деци и самохраним старачким домаћинствима на подручију парохије Лијевањске. Поклон пакети Удружења упућени су парохији, а потом, током Божићних празника, од стране пароха Лијевањског, оца Жељка и председника Удружења, Николе Петровића, уручени примаоцима којима су намењени.

Божићни поклони уручени су деци са простора који покрива Лијевањска парохија у црквама у Ливну и Црном Лугу током прославе Бадње вечери, што је, према информацијама примљеним са терена, посебно обрадовало наше најмлађе и тиме им улепшало празничне дане. Поред 18 пакетића који су се састојали од играчака и школског прибора прилагођених полу и узрасту деце, као и неизбежних слаткиша и скромног џепарца, дечија лица је озарио и дар предузећа Оптима Модрича д.о.о. Београд, дечије снаке. Одлука  овог предузећа да у сврху реализације акције божићног даривање деце парохије Лијевањске Удружењу поклони дечије санке, посебно је обрадовала децу, али и саме чланове Удружења јер је акцију учинила богатијом, а даривање радоснијим. Зато се и овом приликом још једном захваљујемо директору и колективу предузећа Оптима Модрича д.о.о Београд.

Слике поделе пакетића деци (кликните)

У оквиру исте акције, Удружење је припремило и 40 пакета основних животних намирница намењених самохраним старачким домаћинства на простору који покрива парохије Лијевањска измедју Ливна и Грахова, од којих већина нема сталне приходе нити особе које су у могућности да о њиховим основним потребама редовно воде бригу. Пакети су претежно уручени уочи Бадњег дана, као и на сам Бадњи дан, углавном у селима доњег Ливањског поља, као и Губеру и самом граду Ливну. Према информацијама које смо добили из парохије, пакети, али пре свега добра намера и пажња Удружења прихваћена је са достојанственом захвалношћу од стране ових, претежно усамљених људи којима је дар Удружења био можда једини божићни поклон који је Божићне празнике учинио радоснијим.

Слике поделе пакета старијима (кликните)

Удружење Огњена Марија Ливањска још једном се захваљује свима који су својим чињењем на било који начин, као и непосредним даром у роби или новцу допринели успешној реализацији ове акције, а тиме додатно украсили радосни хришћански празник нашим најмлађим и најстаријим земљацима, подсећањем да ће, иако далеко, уз њих на одређени начин увек бити они који у себи носе љубав према ливањском крају и свом роду. Зато се посебно захваљујемо:  Милану Вуковљаку, Весни Радак-Петровић, фирмама Оптима Модрича Београд, Алготецх на доприносу у обезбеђивању поклона за ову акцију, као и оцу Жељку Ђурици и његовој породици, Миловану Лаганину, Ранку Пажину, Николи Петровићу, Дијани Ковачић, Гордани Достанић и другима на раду у извршењу ове акције. Радост коју је пажња исказана кроз ову акцију произвела међу нашим земљацима представља мотивацију да овакву једну акцију поновимо у скоријој будућности!

УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА

———————————————————————————————-

Podela Božićnih paketa u Livanjskom polju – uspešna prva akcija!

Za vreme Božićnih praznika, uspešno je završena prva akcija Udruženja Ognjena Marija Livanjska, podela božićnih paketa deci i samohranim staračkim domaćinstvima na područiju parohije Lijevanjske. Poklon paketi Udruženja upućeni su parohiji, a potom, tokom Božićnih praznika, od strane paroha Lijevanjskog, oca Željka i predsednika Udruženja, Nikole Petrovića, uručeni primaocima kojima su namenjeni.

Božićni pokloni uručeni su deci sa prostora koji pokriva Lijevanjska parohija u crkvama u Livnu i Crnom Lugu tokom proslave Badnje večeri, što je, prema informacijama primljenim sa terena, posebno obradovalo naše najmlađe i time im ulepšalo praznične dane. Pored 18 paketića koji su se sastojali od igračaka i školskog pribora prilagođenih polu i uzrastu dece, kao i neizbežnih slatkiša i skromnog džeparca, dečija lica je ozario i dar preduzeća Optima Modriča d.o.o. Beograd, dečije snake. Odluka  ovog preduzeća da u svrhu realizacije akcije božićnog darivanje dece parohije Lijevanjske Udruženju pokloni dečije sanke, posebno je obradovala decu, ali i same članove Udruženja jer je akciju učinila bogatijom, a darivanje radosnijim. Zato se i ovom prilikom još jednom zahvaljujemo direktoru i kolektivu preduzeća Optima Modriča d.o.o Beograd.

Slike podele paketića deci (kliknite)

U okviru iste akcije, Udruženje je pripremilo i 40 paketa osnovnih životnih namirnica namenjenih samohranim staračkim domaćinstva na prostoru koji pokriva parohije Lijevanjska izmedju Livna i Grahova, od kojih većina nema stalne prihode niti osobe koje su u mogućnosti da o njihovim osnovnim potrebama redovno vode brigu. Paketi su pretežno uručeni uoči Badnjeg dana, kao i na sam Badnji dan, uglavnom u selima donjeg Livanjskog polja, kao i Guberu i samom gradu Livnu. Prema informacijama koje smo dobili iz parohije, paketi, ali pre svega dobra namera i pažnja Udruženja prihvaćena je sa dostojanstvenom zahvalnošću od strane ovih, pretežno usamljenih ljudi kojima je dar Udruženja bio možda jedini božićni poklon koji je Božićne praznike učinio radosnijim.

Slike podele paketa starijima (kliknite)

Udruženje Ognjena Marija Livanjska još jednom se zahvaljuje svima koji su svojim činjenjem na bilo koji način, kao i neposrednim darom u robi ili novcu doprineli uspešnoj realizaciji ove akcije, a time dodatno ukrasili radosni hrišćanski praznik našim najmlađim i najstarijim zemljacima, podsećanjem da će, iako daleko, uz njih na određeni način uvek biti oni koji u sebi nose ljubav prema livanjskom kraju i svom rodu. Zato se posebno zahvaljujemo:  Milanu Vukovljaku, Vesni Radak-Petrović, firmama Optima Modriča Beograd, Algotech na doprinosu u obezbeđivanju poklona za ovu akciju, kao i ocu Željku Đurici i njegovoj porodici, Milovanu Laganinu, Ranku Pažinu, Nikoli Petroviću, Dijani Kovačić, Gordani Dostanić i drugima na radu u izvršenju ove akcije. Radost koju je pažnja iskazana kroz ovu akciju proizvela među našim zemljacima predstavlja motivaciju da ovakvu jednu akciju ponovimo u skorijoj budućnosti!

UDRUŽENjE OGNjENA MARIJA LIVANjSKA

U nedelju, 9. Decembra 2012. godine održana je druga Skupština Udruženja Ognjena Marija Livanjska, u prostorijama SO Zvezdara u Beogradu. I pored velikog snega koji je pao tokom prethodna 24 sata, veliki broj članova Udruženja je bio prisutan.

Pre početka rada o tačkama dnevnog reda, članove Udruženja pozdravili su Srđan Dobrica, ispred SO Zvezdara, kao i počasni član Udruženja otac Mirko Jamedžija. Prisutne su takođe pozdravili i Predsednik Udruženja Nikola Petrović, kao i Predsednik Upravnog Odbora Gordana Dostanić.

U daljem radu Skupština je jednoglasno usvojila Izveštaj o radu Udruženja između dve sednice i prihvatila predloženi Plan aktivnosti Udruženja za narednu godinu, sa okvirnim rokovima realizacije i imenovanim koordinatorima.

Prema usvojenom Planu rada za naredni period, Udruženje će biti angažovano na poslovima:

–    Pripremi božićnih poklona srpskoj deci i pomoć staračkim samohranim domaćinstvima na livanjskom područijuje (akcija je u toku);

–    Formiranja podružnica Udruženja OML u Banja Luci, Novom Sadu i drugim mestima u kojima postoji izražen interes za zajedničko sprovođenje aktivnosti Udruženja OML;

–    Organizaciji skupa “Pravoslavno stanovništvo Livnjskog polja” sa tri panel diskusije: Poreklo, migracije, stradanja pravoslavnog stanovništva Livanjskog polja; Srpska kulturna i duhovna baština – stanje i zaštita; Srbi u Livanjskom polju – proterivanje i uslovi povratka;

–    Definisanju načina pružanja informativne i stručne administrativno pravne pomoći za pitanja povratka, obnove kuća i imovinska pitanja;

–    Organizaciji skupa druženja članova Udruženja, njihovih porodica i prijatelja organizacijom donatorske večere;

–    Definisanju načina održavanja pravoslavnih grobalja u selima Livanjskog polja, u saradnji sa SPC u Livnu, stanovnicima livanjske opštine i potomcima sahranjenih na ovim grobljima, kao i lokalnim vlastima;

–    Organizacija posete Livnu i prisustvo parastosu žrtvama na dan Ognjene Marije;

–    Pomoć u sanaciji crkve Uspenja presvete Bogorodice u Livnu, sa prioritetom sanacije krova koji prokišnjava;

–    Definisanje načina obeleževanja masovnih stratišta Srba obnovom porušenih obeležija i postavljanjem spiska lica čija su tela eshumirana i sahranjena u kapeli u porti ckve u Livnu;

–    Formiranje baze podataka raseljenih Livnjaka i potomaka; arhive skeniranih, kopiranih i originalnih dokumanata istorijskog i etnografskog karaktera; baze podataka stradalih u poslednjem ratu (poginuli na ratištu, ubijeni, zarobljeni) sa opisima stradanja, ličnim ispovestima isl, u saradnji sa istoričarima i arhivarima u cilju definisanja vrsta građe, načina njenog prikupljanja i čuvanja;

Na sednici je konstatovano da će na realizaciji svih planiranih zadataka aktivan doprinos dati svi članovi Udruženja. Kao opšti cilj, od velike važnosti za uspešan rad Udruženja a u kome će aktivno učešće uzeti svi članovi Udruženja, je omasovljavanje članstva tokom 2013. godine.
Prisutni članovi Udruženja su toplo pozdravili rad Upravnog Odbora, kao i planove za budući rad. Skupština se završila u opštoj diskusiji i razgovoru o budućem radu Udruženja!

Vremenske (ne)prilike!

Prva akcija koju je Udruženje Ognjena Marija Livanjska pokrenulo odnosi se na prikupljanje sredstava za kupovinu Božićnih poklona za srpsku decu i samohrana staračka domaćinstva na područiju Livna i Livanjskog polja. Akcija se sprovodi u saradnji sa parohijom Lijevanjskom.

Na osnovu podataka koje su Udruženju dostavljene od strane Uprave parohije Lijevanjske, Udruženje će pripremiti Bozićne paketiće za 18 srpske dece koja se nalaze u gradu Livnu i u selima sve do Grahova koja opslužuje Lijevanska parohija.

Udruženju je na isti način dostavljen i spisak četrdesetak samohranih staračkih domaćinstava u Livnu, kao i selima između Livna i Grahova koja pokriva parohija. Najveći broj osoba u ovim domaćinstvima nema penzije, mnogi nemaju ni decu i/ili su bolesni. Imajući u vidu teške životne uslove tih četrdesetak domaćinstava, Udruženje će, u saradnji sa parohijom Lijevanjskom, organizovati nabavku i podelu osnovnih životnih namirnica uoči i nakon Božića.

Za realizaciju ove akcije biće korišćena sredstva članarine, a istovremeno se obraćamo svim ljudima dobre volje koji imaju mogućnosti da pomognu u ovoj akciji – finansijski ili u namirnicama – da kontaktiraju Dijanu Kovačić (dijana.p.kovacic@gmail.com ili 063 606 862), Nikolu Petrovića (bonip.bg@gmail.com ili 064 615 5073) ili Gordanu Dostanić (gdostanic@gmail.com ili 064 613 0103) ili kao i bilo koga od ostalih članova Upravnog odbora Udruženja OML.

Upravni odbor Udruženja OML

Druga sednica Skupštine Udruženja Ognjena Marija Livanjska održaće se 9. decembra 2012. godine u sali Skupštine Opštine Zvezdara, Bulevar Kralja Aleksandra 77 (bivši Bulevar Revolucije, u blizini Vukovog spomenika), sa početkom u 11 sati.

Ovom prilikom pozivamo sve članove Udruženja, kao i one koji su zainteresovani da saznaju više o radu Udruženja i postanu njegovi članovi, da nam se pridruže.

Sednica Skupštine je prilika da se sazana više detalja o aktivnostima realizovanim od oktobra ove godine, kada je doneta odluka o obnavljanju rada Udruženja. Predsednik Udruženja i članovi Upravnog odbora predstaviće i plan aktivnosti za 2013. godinu.

Prva akcija koju će Udruženje organizovati, u saradnji sa parohijom Lijevanjskom, je podela Božićnih paketića srpskoj deci u Livnu i okolnim selima, kao i samohranim staračkim domaćinstvima.

Jedan od glavnih ciljeva u 2013. godini je omasovljavanje članstva, kao i formiranje pododbora u saradnji sa kontakt osobama u mestima sa većom  koncentracijom nekadašnjih žitelja Livansjkog polja, o čemu će biti više reči na Skupštini.  Takođe, u 2013. godini planira se i održavanje skupa o migracijama i progonima srpskog naroda iz Livanjskog polja, kao i uslovima za povratak. Udruženje planira da sačini objedinjenu evidenciju lica koja imaju nameru da koriste sredstva posebnih fondova namenjenih obnovi kuća, a u cilju obezbedjenja adekvatne informativno-administrativne pomoći.

Polovinom 2013. godine biće organizovano i zabavno druženje Livnjaka u Beogradu, na koje će biti pozvani svi članovi Udruženja i njihovi prijatelji.

Na Skupštini će biti reči i o definisanju načina obnove i održavanja pravoslavnih crkava i grobalja na teritoriji Livanjskog polja.

Kako će o svim navedenim temama Skupština raspravljati u cilju donošenja relavantnih odluka,  pozivamo vas da u tome neposredno učestvujete!

Ове године, 14. октобра на празник Покрова Превете Богородице, Свету Литургију у Рујанима служио је надлежни парох протојереј-ставрофор Жељко Ђурица уз учешће вјерног народа лијевањске и губинске парохије.

Црква у селу Рујани, посвећена Покрову Пресвете Богородице, је мученичка црква која је проживјела страхоте заједно са православним вјерницима овог села. За њу би се могло рећи да је страхоте и преживјела, што се на жалост не може рећи за 360 њених вјерних чланова који су бачени у јаме Равни Долац, Пропунта, Пролог, и остала губилишта.

Узимајући у обзир тужну историју православних житеља овог села и присјећајући се догађаја из 911. године који се десио у Цариградској цркви на овај дан[1], Света Литургија у овој цркви добија свој пуни смисао.

Довољно је присјетити се свих невино постардалих мученика бачених у јаме, замислити и осјетити њихову присутност на Светој Литургији а изнад свих Пресвету Богородицу како је раширених руку закрилила нас својим покровом. Уз то, свештеник се још моли за „овај крај, за сваки град и крај и оне који бораве у њима“.

До потпуне духовне радости, доводи нас помисао на Светог Архиђакона Стефана који се молио за оне који га каменоваше: „Господе, не урачунај им гријех овај,“ (Дап.7,60),  и на Господа Исуса Христа и Његове ријечи: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине! (Лк.23,34).“

Господе, слава ти, јер твоја љубав побјеђује свако зло.

Након Свете Литургије, благосиљања кољива и славског колача, услиједило је послужење испред Цркве. Управа парохије, захваљује свима који су својим присуством и учешћем допринијели прослави црквене славе, такође и свима који су мислима били зу нас а посебно члановима удружења Огњена Марија Ливањска.

У  недељу 16. септембра на дан блажене успомене светог свештеномученика Антима и светог Јоаникија, Првог Патријарха србског, у цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну, свету архијерејску литургију служио је Епископ бихаћко-петровачки Хризостом. Епископу су саслуживали протонамјесници Слободан Кљајић, парох гламочки и Александар Рељић, парох граховски, те ђакон Никола Перковић.

Тумачећи текст јеванђеље од Матеја о  највећој заповијести у Закону, епископ је окупљеном вјерном народу, нагласио неопходност љубави међу собом и према другима, те потребу усклађивања ријечи и дјела, јер „ако кажемо да волимо а дјелима то не показујемо, онда смо лицемјери“. На крају свете литургије надлежни парох је захвалио у име вјерног народа и у своје лично име Његовом Преосвештенству Епископу Хризостому што је поред свих обавеза нашао времена  да нас посјети те духовно и молитвено укријепи и поучи.

Затим је Епископ са свештенством обишао крипту (спомен-костурницу) на којој су недавно завршени фасадерски и кровопокривачки радови, помоливши се за покој душа свих невино пострадалих чије кости ту почивају.

Након свечаног ручка у сали парохијског дома, у послијеподневним часовима епископ је  у пратњи протонамјесника Александра  Рељића и господина Душка Радића, посјетио парохију губинску и цркву Успења Пресвете Богородице у Губину. Повод за ову посјету, била је жеља епископа да види како теку завршни радови на обнови цркве и припреме за њено освећење.

Пуни лијепих утисака и духовног расположења остајемо чекајући поновни долазак нашег архипастира, док свјеже ријечи апостола прочитане на светој литургији  одзвањају у срцима: „Свачим смо угњетавани, али не потиштени; збуњивани али не очајни; свагда носећи на тијелу умирање Господа Исуса, да се и живот Исусов  на тијелу покаже. Јер ми живи стално се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави у смртноме тијелу нашем. Знајући да ће Онај који васкрсе Господа Исуса , и нас васкрснути кроз Исуса и преда се поставити с вама“ (2.кор.4,8-14).

Протојереј-ставрофор
Жељко Ђурица

————————————————-

Извор: http://www.lijevno.com

На дан Успења Пресвете Богородице 28.августа о.г. поводом црквене славе у Лијевну је служио свету Литургију протонамјесник Слободан Кљајић, парох гламочки и надлежни парох лијевањски. Након Свете Литургије, услиједило је благосиљање кољива и колача, те свечани славски ручак заједно са народом.

Такође, дрги дан поводом црквене славе у Губину, на празник нерукотвореног Образа Господа Исуса Христа (Убрус), свету Литургију су служили протосинђел Варнава (Дамјановић) намјесник манастира Трескавац заједно са надлежним парохом. Након благосиљања славског кољива и колача, отац Варнава је у надахнутој бесједи поучио и охрабрио присутне вјернике, а затим је дружење уз славски ручак и пријатан духовни разговор са оцем Варнавом настављено испред цркве.

————————————-

Извор: http://www.lijevno.com

И ове године (04.августа 2012.год.) вјерници повратници и они који су у расејању, окупили су се око своје цркве у Врбици, на дан Свете Марије Магдалине – Благе Марије.

Окупљање и дружење је започело служењем свете Литургије, а затим је услииједио свечани ручак који су ове године организовали и припремили мјештани села Богдаше а материјално их подржали сви присутни. Дружење је настављено до касно у ноћ. Ово је прилика да се старији присјете млађих дана проведених у свом родном крају а млади да се упознају и потврде своја пријатељства склопљена на друштвеним мрежама.

Вјерујући да смо сви после оваквих окупљања духовно богатији, остајемо с благословом Божијм који смо понијели из своје цркве у нади да ће оваква окупљања бити из године у годину што бројнија, посјећенија и садржајнија.

———————————————————–

Избор: http://www.lijevno.com

Дана 31. јула 2012. год. Свету Литургију у Губину је служио надлежни парох са ђаконом Гламочким Срђаном Белензадом. Пјевањем и одговарањем на Светој Литургији узели су учешћа свештеник из Бачког Јарка Илија Проле и господин Милан Жмико са породицом. Повод за ово окупљање јесте жеља да се расељени парохијани губинске парохије окупе једном годишње око своје цркве у што већем броју те је због тога одређен датум пред Илиндан.

Овом приликом је господин Радомир Ињац са својом породицом поклонио и предао књиге за црквену библиотеку. Његовим заузимањем уз помоћ брата Мирка Ињца, покренута је и успјешно реализована акција прикупљања средстава за набавку и постављање плочица у цркви. Такође, заузимањем господина Обрада Вуковљака, скупљен је прилог у износу од 1.000,оо еура за набавку лустера у цркви.

Свима који су допринјели обнови цркве Успења Пресвете Богородице у Губину, Управа парохије остаје неизмјерно захвална.

—————————–

Извор: http://www.lijevno.com

Молитвено сјећање на све невино пострадале ливњаке у Другом свјетском рату и осталим ратовима, обиљежено је у недељу 29. јула 2012. год. у 11:00 часова, служењем парастоса у цркви Свете Тројице у Бањалуци.

Такође, у понедељак 30. јула 2012. год. у 10:00 часова, на дан Свете Великомученице Марине служен је парастос у Београду у цркви Светог Марка те прва Света Литургија у Крипти (Спомен костурници) у Ливну.

Захваљујући господину Бори Пажину, Бранку Лаганину и Раденку Гојићу ове године крипта је добила потпуно нови изглед јер су на њој извршени фасадерски радови. Такође захваљујемо господину Милошу Дамњановићу, госпођи Гордани Достанић, Љубици Радети и осталим члановима Хуманитарног Друштва ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА на прилозима и помоћи. Нека Господ награди њихова добра дјела.

Бања Лука

Уједно молимо све заинтересоване који желе да помогну у даљим (завршним) радовима, да се јаве Управи парохије лијевањске:

Бања Лука

Краљице Катарине 20, 80101 Ливно, БиХ;

Телефон: 0038734/201-806;+38763/385-013;

e-mail: zeljko.djurica@tel.net.ba ; web: lijevno.com

——————————————–

Извор: http://www.lijevno.com

Sastanku Upravnog odbora, koji je održan 13. novembra ove godine, pored članova UO prisustvovali su i istaknuti članovi Humanitarnog društva Ognjena Marija Livanjska, koje je od 1998. godine okupaljalo Srbe livanjskog područija, a 2011. godine brisano iz nadležnog registra Republike Srbije iz razloga formalne prirode -neusaglašenost sa Zakonom o udruženjima građana. Nakon detaljnih informacija koje su UO pružili članovi HD, otac Mirko Jamedžija i g. Ranko Jovanović, o načinu rada HD, njegovim članovima i dokumentima, UO je doneo odluku o punovažnosti članskih karata HD Ognjena Marija Livanjska, kao i kontinuitetu članstva HD sa Udruženjem OML. Naime, svi članovi HD su članovi Udruženja OML. Članovi HD koji ne žele da zadrže status člana u Udruženju OML, mogu o tome pisanim ili usmenim putem obavestiti bilo kog od članova Upravnog odbora.

U vezi sa članstvom u Udruženju, Upravni odbor je sagledao pristupnice prispele posle Osnivačke skupštine i izvršio prijem u članstvo 18 novih kandidata. Takođe, za počasnog člana Udruženja proglašen je Dušan Bastašić iz Banja Luke, predsednik udruženja Jadovno 1941.

Članovi Udruženja zaduženi za aktivnosti koje se odnose na registraciju Udruženja u nadležnom registru, kao i izradu internet stranice Udruženja, obavestili su Upravni odbor o realizaciji tih aktivnosti. U tom smislu Upravni odbor je obavešten da je postupak registracije završen prijemom Rešenja APR. Takođe, završena je prva faza izrade internet stranice Udruženja. Miloš Damnjanović, koji neposredno radi na izradi i administriranju sajta, dao je detaljnu informaciju o sajtu http://www.omlivanjska.com, kao i sadržaju njegovih stranica i podstranica. Predviđeno je da sajt ima srpsku (ćiriličnu i latiničnu) i englesku verziju. Aktivna je trenutno stranica na latiničnom pismu, dok je izrada stranica na ćiriličnom pismu i na engleskom jeziku u toku.

Upravni odbor je doneo odluku o izboru Intesa banke Beograd za otvaranje dinarskog i deviznog računa Udruženja, kao i dvojnom potpisu na računima Udruženja. Istovremeno, Upravni odbor je doneo odluku o izradi pečata Udruženja, u skladu sa odredbama Statuta Udruženja, i izradi novih članskih karata.

U zelji da se od prvih dana osnivanja uspostavi bliska veza Udruženja i Livnjaka u zavičaju, koja će u narednom periodu dobiti trajni oblik i karakter, doneta je odluka da se do kraja ove godine pripreme prigodni božićni pokloni za decu i samohrana staračka domaćinstva u parojihi livanjskoj. Za realizaciju ovih aktivnosti neophodna je koordinacija sa parohom lijevljanskim, ocem Željkom, obzirom da će pokloni biti uručeni putem parohije.

Imajući u vidu da će do kraja ove godine biti održana sednica Skupštine Udruženja (planirani datum 9. decembar) na kojoj će, između ostalog, biti doneta akta o aktivnostima i finansijskom planu Udruženja za 2013. godinu, na sednici Upravnog odbora ustanovljen je Predlog plana aktivnosti koji će biti dostavljen Skupštini na odlučivanje i objavljen nakon usvajanja na Skupštini.
U pripremnim aktivnostima do sednice Skupštine, članovi Upravnog odbora će:
–    sagledati mogućnosti i uspostaviti kontakte sa Livnjacima u Banja Luci, Novom Sadu, Aranđelovcu itd, u cilju osnivanja podružnica Udruženja OML u tim gradovima, a sa namerom jedinstvenog delovanja i koordinacije u izvršenju planova i konkretnih akcija Udruženja,
–    stupiti u kontakt sa predstavnicima drugih sličnih udruženja i zavičajnih udruženja radi razmene ideja, iskustava i sagledavanja mogućnosti organizovanja nekih zajedničkih aktivnosti isl,
–    pripremiti polazne tačke za formiranje arhiva istorijskih i etnografskih dokumenata (uključujući filmove, knjige isl) Udruženja, od značaja za život Srba na livanjskom područiju,
–    imenovati koordinatore za svaku planiranu aktivnost Udruženja za narednu godinu (organizacije skupova sa temama istorijskog, kulturnog i etnografkog karaktera; druženja uz negovanje folkrorne baštine livanjskog područija; pomoć povratnicima; organizacija obnavljanja i održavanja sakralnih i verskih objekata na područiju Livanjskog polja; pomoć parohiji lijevanjskoj isl),
–    sagledati mogućnost pribavljanja sredstava donacije i sponzorstva od državnih organa, preduzeća isl, za realizaciju planova Udruženja.

UPRAVNI ODBOR

Obnovljen rad Udruženja Ognjena Marija Livanjska u Beogradu

U Beogradu je 9. Oktobra 2012. godine održan skup na kome je doneta odluka da se obnovi rad Udruženja Ognjena Marija Livanjska. Sastanku je prisustvovalo 21 osoba iz Livna i okoline, kao i njihovih potomaka. Skup je protekao u vrlo pozitivnoj atmosferi, sa mnogo entuzijazma i ideja za budući rad. Potvrđena je želja i potreba Livnjaka i njihovih potomaka da se okupe i organizuju u formalno udruženje radi povezivanja što većeg broja ljudi sa zajedničkim ciljem da se (između ostalog): podrži rad Crkvene opštine Lijevno, pomogne pri obnovi crkava i grobalja livanjskog kraja, održava aktivna veza između Livnjaka u Beogradu i livanjskog kraja, neguje sećanje na sve žrtve ustaških zločina za vreme Drugog svetskog rata i postradale u ratu 1992-1995 kroz godišnji parastos koji će se održavati na dan Ognjene Marije 30. Jula, kao i negovanja običaja, kulture i tradicije Pravoslavnih Srba Livana i livanjskih sela. Udruženje planira i godišnje društveno sakupljanje Livnjaka i njihovih potomaka prve subote u junu svake godine. Sve dodatne ideje i sugestije za rad udruženja su dobrodošle.

Na skupu je doneta odluka da se društvo i formalno registruje. Za predsednika društva je izabran Nikola Petrović; izabran je i Upravni odbor čiji su članovi, pored predsednika udruženja, Dijana Kovačić, Gordana Dostanić, Miloš Damnjanović, Milan Vukovljak, Siniša Jagodić, Željko Baroš, Jovan Mihajlo i Nikola Đuran. Skupu su takođe prisustvovali, i izrazili želju za aktivnim učešćem u radu udruženja: Ranko Jovanović, Momčilo Grković, Milan Maljković, Mirko Bošković, Vojin Stojić, Rade Jagodić, Željko Kovačić, Vlada Maljković, Radovan Marčeta, Mira Marčeta, Ilija Erceg, Aleksandar Radeta, Dragan Gaćinović i Đorđe Jović.

Na kraju sastanka, novoizabrani Predsednik je prisutne detaljno upoznao sa aktuelnim dešavanjima i problemima u našem kraju, što je praćeno sa velikim interesovanjem svih prisutnih, kao i nekim idejama za budući rad i aktivnosti. Dogovoreno je da prvi i glavni zadatak svih prisutnih bude širenje vesti o obnovi rada Udruženja i okupi što veći broj novih članova spremnih za aktivan doprinos ostvarenju ciljeva Udruženja. Ovom prilikom molimo sve zainteresovane Livnjake i njihove potomke da nam se jave i pridruže u budućem radu. Možete nac kontaktirati preko bilo koga od navedenih, vama poznatih članova ili preko sledećih osoba: Nikola Petrović (tel: 064 615 5073; email: bonip.bg@gmail.com), Miloš Damnjanović (tel: 063 287 876; email: milosd83@gmail.com), Gordana Dostanić (tel: 064 613 0103; email: gdostanic@gmail.com), Dijana Kovačić (tel: 063 606 862; email: dijana.p.kovacic@gmail.com), kao i preko Crkvene opštine Lijevno.
UDRUŽENjE OGNjENA MARIJA LIVANjSKA

Neobično interesantno, i vrlo zagonetno je ime susjednog sela Bastasi. Teško je objasniti šta znači naziv naselja. Naziv, vjerovatno, nije slovenski. Čini mi se da naziv sela podsjeća na nekadašnje prisustvo Rimljana. Na izvoru Bastašice, i praistorijskoj gradini, nađeni su arheolški i epigrafski ostaci, ulomci rimskih nadgrobnih spomenika koji mogu da posvjedoče o nekadašnjem rimskom naselju na ovome lokalitetu. Interesantno je da u južnoj Italiji postoji mjesto zvano Basta. Može biti da su se i livanjski Bastasi ranije zvali Basta, odnosno da su to ime naselju dali rimski legionari, vojnici, među kojima je neko mogao biti iz istoimenog mjesta u južnoj Italiji. Preko ovih podataka ne može se olako prelaziti. Smatram da je ime sela formirano od italijanske reči „basta“, koja se upotrebljava u značenju našeg „dosta“, te da ime sela Bastasi podsjeća na nekadašnje prisustvo Rimljana.

Josip Smodlaka smatra da je ime sela izvedeno od grčke riječi „bastaks“, nosač, što bi se teško moglo prihvatiti.

Selo se nastavlja na Bogdaše. U selu živi predanje, da je naziv dobilo po potoku Bastašici. Priča se i o nekoj rimskoj vojsci „Bas“. U okviru sela , na lokaciji zvanoj Crkvina, iskopano je nekoliko ostataka rimskih nadgrobnih spomenika. Ima još nekoliko srednjevjekovnih stećaka, bez teksta i ornamentike. Sve nas ovo upućuje na zaključak, da je ovdje, u određenom vremenskom periodu, bilo staro naselje.

I ovdje su do decembra 1994. godine živili isključivo Srbi:

CVIJANI – Doselili su davno iz reona Šujice. O njima nema bližih podataka, niti o njihovom daljnjem porijeklu. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ĐAPE – Radi se o doseljenicima iz Bitelića kod Sinja. Njihovo daljnje porijeklo je okolina Trebinja i Nikšića. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

GUZIJAN – osim starih bastašana malo ko i zna da je u Bastasima živela i ova familija. Doduše, poslednji su iselili iz Bastasa u kolonizaciji krajem 1945. godine u Vojvodinu (Banatski Despotovac). Sada ih ima u Ban. Despotovcu, Novom Sadu, Beogradu, Zrenjaninu… Jedan od poznatijih Guzijana poreklom iz Bastasa je Dragan Guzijan (1959.) reditelj u RTV u Novom Sadu.

IVETIĆI – Doselili su iz Vrličke regije, iz Civljana. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

KALABE – Oni tvrde da su doselili iz Glamočke regije, sa područja Crnog Vrha. Njihovih rođaka ima u Halapiću kod Glamoča, koji su pod istim prezimenom došli na ovaj teren iz Bastasa. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

KOZARI – Ovaj rod se doselio iz sela Zastinje kod Livna. Prije su se prezivali Lovren. Prezime Kozar su dobili po jednom od njih, koji je čuvao koze. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

KOZOMORE – Porijeklom su sa Kozare. Neki istraživači tvrde da su Kozomare porijeklom iz Starog Vrha. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

LOVRE – Doseljeni su u Bastase iz Popovića kod Glamoča. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

LjUBOJE- Tvrde da su doseljenici iz reona kod Ključa. Slave Svetog apostola i jevanđelistu Marka.

ŠEGRTI – Prema utvrđenom, Šegrti u ovo selo dolaze iz okoline Livna. Tamo su se prezivali Deridaska. Ispitivanjem nije utvrđeno odakle je porijeklom ovaj rod i zbog čega je mijenjao prezime, te da li ga je imao stalno ili privremeno i imaju li ikakve veze sa Šegrtima u Lastvi, kod Trebinja. Ovaj rod je poznat u užoj i široj regiji. Svrstavaju ga u razgranatiju cjelinu. Mogao bi se svrstati u starosjedioce Livanjskog polja. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

VUKOVIĆI – Znaju da vode porijeklo iz Vrličkog kraja, sa izvora rijeke Cetine. Tamo su imali svoje daljnje rođake sve do raspada avnojevske Jugoslavije. Slave Svete mučenike i besrebrenike Kozmu i Damjana.

———————————–

Izvor: http://www.lijevno.com

Selo Bila je dobilo  ime po neogenom laporu na ogoljenim stranama inače šumovitog Tribnja, koje su izdaleka vidljive zbog svoje bele  boje. Selo Bila je zabeleženo u prvom turskom popisu stanovništva krajem 15. vijeka, a biskup Miletić selo označava 1813. kao Karačić (Karagich).

Dva stećka nalaze se u zaseoku Mejdan. Jedan kameni sanduk je obilježen motivom konja i neke životinje u plitkom reljefu. Na lokalitetu zvanom Gaj nalaze se ostaci starog muslimanskog groblja. Nema nišana i vidljivi su samo ostaci kamenih okvira mezarova. Uz cestu Livno-Split je malo pravoslavno grobljе; najstariji spomenici datiraju sa kraja XIX vijeka. Više o ovom groblju možete naći ovde: https://omlivanjska.com/2013/09/13/bila-2/   U Biloj su i dva katolička groblja, oba mlađa.

U selu je više bunara: Baljkov bunar, Bila – koji ne presušuje ni tokom najvećih suša; Ćergovac i izvor potoka Lastva. Biloj pripadaju Karačić, Crni Vrh i Mejdan.

Na popisu 1991. godine, u selu je bilo 772 stanovnika, od toga 762 Hrvatske nacionalnosti a 3 srpske nacionalnosti. Danas u selu više nema Srba.

RODOVI

Srpska porodica, Kozomara, koja je živela u Biloj do 1994. godine, tu se doselila iz Bogdaša. Slave Svetog Jovana.

Danas su u selu samo Hrvati. Hrvatski rodovi u Biloj su: BADROVI – preselili iz Podgradine; BALTE sa Tijarice u Dalmaciji prije 1815. godine; BARACI – iz Bajagića kod Sinja, bilo ih je 1741. godine u Čaprazlijama; BOLOTINI – iz Aržana u Dalmaciji, u Bilu su doselili iz Grboreza; GREBENARI – u Srdevićima su 1741. godine; IVANKOVIĆI – doselili iz Dobranje u Dalmaciji; KOVAČI – iz Ljutog Doca u Hercegovini; KRŽELJI – iz Žeževice kod Zadvarja u Dalmaciji; KUPREŠANIN -doselili sa Kupresa; MILANOVIĆI – iz Otoka kod Sinja; SEMREN (ranije Subašić) -sa Klisa u Dalmaciji; ŠPERCI – iz Dalmacije; VIDOVIĆI – ranije Pravdići iz Dobrog; VRDOLJACI – iz Dalmacije. U Srdevićima su 1741. godine.

————————————————-

Izvori: http://www.lijevno.com i http://www.relax-livno.com

Bogdaši se prostiru u dužinu oko 3 kilometra, a ime mu ukazuje na dobra koja je ovom pitomom mestu dala priroda („Bog daše“, kao Bog dao). Bogdašima pripada zaseok Ramić, čije je ime postalo od roda Ramić, ranije Lovre.

Jedno mjesto je veća nekropola sa oko 60 stećaka amorfnog izgleda i slabije izrade. Veći je broj ploča i tek manji broj sanduka (manja nekropola stećaka nalazi se i u zaseoku Cvitići). Nedaleko odatle je pravoslavno groblje sa arhaičnim spomenicima ukrašenim raznolikim etnografskim elementima (šestokrake rozete, grozdovi grožđa). Groblje je obnovljeno tokom leta 2012. godine, a oko njega izgrađena ograda, prilozima meštana sela. Više o groblju možete saznati ovde: https://omlivanjska.com/2013/10/06/groblje-u-bogdasima/

Gotovo svaki zaselak ima svoj bunar, ali većinom presušuju. Takvi su Ivetića, Šegrtov, Ramića, Kozomarin, Kalabin i dr. Toponimi u Bogdašima i okolini su: Borovine, Bijele njive, Bogdaški lug, Bradarin dolac, Brekinja, Bukvik, Bunar, Divakinja, Duboka draga, Gnjilovača, Gola kosa, Gorica, Guštra, Ivančevića gora, Ivančevića gumno, Kicelj, Klenje, Klin, Konopljik, Koševine, Krudin dolac, Kulašica, Kule, Lastva, Loparić, Lovre, Luka, Malovarica, Marčuša, Mašet, Milićevka, Močvara, Ogradica, Orluša, Osoje, Papuča, Pavhtša, Pecinaj bašća, Piskovac, Radojino vrelo, Rašeljka, Ravni tavan, Riškovac, Šaraica, Šeničište, Široka draga, Štuklić, Trkuljuša, Uzglavak, Vrelo, Vrtača, Klin, Vučija, Vulića ledina, Ždralovac.

Prema popisu iz 1991. godine, u selu je bilo 83 stanovnika, od čega 80 srpske nacionalnosti, 1 hrvatske nacionalnosti i 2 osoba ostalih nacionalnosti.

Bogdaši na Facebook-u: https://www.facebook.com/bogdase.selo

Stanovnici sela bile su porodice srpske nacionalnosti:

KATIĆI – Nekada su se prezivali Injac. Ovdje su doselili iz Kazanaca. Slave Svetog Vasilija Velikog.

KONjIK – Ovaj rod je doseljen iz Dalmacije, iz Kijeva u Vrličkoj Krajini. Slave Svetog Stefana.

KOZOMORE – Starinom su od Kozare. Prvo su doselili na teren Vrlike a odatle u Bogdaše i Bastase. Postoji tvrdnja da su Kozomare porijeklom iz Starog Vlaha. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

NENADIĆI – Ovdje su doselili iz Štikova kod Drniša, Dalmacija. Njihova loza potiče iz Hercegovine. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

PAJČINI – Daljnje porijeklo ovih Pajčina vodi iz Gubina. Slave Svetog Vasilija Velikog.

ŠUNjKE – Ovaj rod potiče iz Crne Gore. Oni su prvo došli na teren u okolini Zadra i tamo promjenili prezime, iz Obad(ović) u Šunjka. Iz Zadarskog regiona preselili su kod Vrlike, a odatle su doselili u Livanjsko polje. Dakle, oni su doseljenici iz okolice Vrlike. Jedno vrijeme su im preci slavili Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, pa su poslije jednog zimskog stradanja prilikom nabavke pića za slavu, promjenili dan slavljenja na Svetog proroka Iliju – Ilindan.

RAMIĆI – Tvrde da su se davno prije prezivali Lovre. Prema porodičnom predanju, jedan od njih je hramao, što se u domaćem govoru izgovaralo „ram’o“, pa su ih na osnovu toga nazvali Ramići. Doselili su iz Popovića kod Glamoča.

Neobično interesantno ime nosi selo Bojmunte, koje se nalazi na 29. kilometru asfaltnog puta od Livna za Bosansko Grahovo, nadovezujući se na Čelebić.

Josip Smodlaka, govoreći o imenima naselja na tlu Jugoslavije za koje se zna ili nagađa da su vlaškoga, rumunskog porijekla, napisao je: „Zaključit ću ovaj spisak čudnim imenom Bojmonti, koje nosi jedno selo u kotaru Livanjskom, u kome su svi žitelji danas zgoljni Srbi pravoslavci. Ovo mi je ime osobito zapelo za oko, zato što je ono očevidno korupcija romanskoga, odnosno italijanskog imena Bajamonte, koje susrećemo u istoriji Venecije, a koje je nosila i jedna čuvena građanska porodica Splitska. Poreklo ovog imena, utoliko mi je zagonetnije što isto prezime, pisano po italijansku „Bajamonti“, nose i neki zemljoradnici našega jezika u Splitu, za koje nisam mogao da utvrdim da li su im preci bili doseljenici Mlečani ili Vlasi Bojmonti iz Dinarskog krša“.

Starih potvrda za selo Bojmunte nema. Ne zna se kada se prvi put pominju kao naselja. Dvadesetak mještana ovog sela kazivali su  da je njihova zemlja ranije, „za turskog vakta“, bila vlasništvo porodice Delalića iz Livna te da su njihovi preci „još za Austrije“ zemlju dobili „munte“.

Moguće je da je naziv ovoga sela složenica izvedena od opšte riječi „boj“, rat i italijanske riječi „munta“, dražba, licitacija. Složenica bi, ako je ispravno ovo tumačenje, značila da je to selo ratnika, koji su za svoje ratne zasluge na držbi olako došli do posjeda zemlje. Usput, ime ovog sela je Bojmunte, a ne Bojmunti. U novije vrijeme statističari i pisari, iskrivljuju ime ovog sela pišući ga Bojmunti, s nastavkom „i“ na kraju. Bojmunte nisu, dakle, ni Bojmonti ni Bojmunti.

Ovo selo je locirano na liniji od Čelebića do Radanovaca. Na početku Bojmunata, put Livno – Grahovo skreće preko polja, prelazeći dva mosta na Jaruzi, Postopolje, dotiče selo Sajković, a odatle vodi prema Grahovu. Od bojmuntske raskrsnice, kod kuće Mitrovića, vodi asfaltni put kroz Bojmunte i ostala sela u podnožju Staretine i Šatora. Selo se prostire na terenu periodičnih izvora. U jesen i proljeće „prorade“ vrela bojmuntska, te voda zna izvirati iz kuća. U ljetnom periodu je suša, izvori su „mrtvi“.

Toponimi su: Adžin pod, Akarište, Bikuše, Bristovača, Buciše, Bučuša, Cipac, Crljenica, Čoruša, Cebuša, Delalića glavica, Dragića (Dragovića) ulica, Duboka draga, Duga ulica, Gačina, Glavica, Glavičica, Grabovac, Gradina, Grčki brijeg, Grebljice, Gunjuša, Husača, Isanuša, Ivanuša, Jabuke, Jama, Janjila draga, Janjilo, Keželjevina, Klačine, Kruščica, Kusače, Lopari, Lučica, Lug, Ljeskovac, Ljubojev do, Malo grebljice, Mihajlovo kućište, Mihajluša, Mujina dolina, Nadpotnice, Paripovina, Pistet draga, polje, Poljica, Rajčevac, Ravni dolac, Ravnjača, Razljevi, Ražlive, Rudina dolina, Skladovi, Šarino katunište, Vlačice, Vlake, Vodike, Vučinić, Zagorica, Ždribovac.
Stanovnicima sela pripadaju dobre livade, te dio šume u polju i planini. U ovom selu već dugi niz godina, sve do decembra 1994. godine, živili su samo Srbi.

Srpski rodovi su:

DAVIDOVIĆI – Ovaj rod je porijeklom iz Dalmacije, ali nema tačnih podataka iz koje su dalmatinske regije i kada su tačno njihovi preci preselili, prvo u Sajković i Gubin, a odatle na teren Bojmunata. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

IVETIĆI – Porijeklom su iz sela Civljane kod Vrlike, Dalmacija. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

KISE – Vode porijeklo iz Hercegovine, odakle su prvo doselili u Dalmaciju. Iz Dalmacije su prešli u Livanjsko polje. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

KONjIKUŠIĆI – Njihovi preci su Daničići, koji vode porijeklo iz Crne Gore. Krećući sa crnogorskog prostora, prvo su se naselili u Gerzovo. Odatle su morali pobjeći zbog sukoba sa Turcima, zbog neke djevojke iz njihova roda. Tokom bježanja stigli su u Glamočko polje, gdje mjenjaju prezime iz Daničić u Injac. Kao Injci dolaze u Donje Livanjsko polje, gde dolazi do podjele i razdvajanja familije u nekoliko ogranaka. Nije pouzdano utvrđeno kada je i zašto došlo do ovoga, ali se zna da od Injaca postaju Konjihušići. Kada su Konjikušići došli u Bojmunte, nije utvrđeno. Svi potomci Daničića, slave Svetog Vasilija Velikog.

MILUTINI – U Bojmunte su doselili iz Čelebića. Znaju toliko da su im preci doseljeni iz Strupnića. Preseljavanje je teklo po naređenju jednog od begova. Daljnje porijeklo ne znaju. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

MITROVIĆI – Prema onome čime raspolaže pisana dokumentacija, ovaj rod je doselio iz Promine kod Drniša, Dalmacija. U razgovoru sa starim Mitrovićima, potvrđuje se činjenica da vode porijeklo iz Dalmacije, ali da su se prethodno prezivali Kiso i negdje u vrijeme turske vladavine, promjenili prezime po jednom od predaka. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

ROSIĆI – Prešli su iz Sajkovića u Bojmunte. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ŠUNjKE – Prijašnje im je prezime bilo Obad(ović). U Bojmunte su doselili iz Vrbice. Slave Svetog proroka Iliju – Ilindan.

VIDOVIĆI – I ovaj rod je prije imao drugo prezime, prezivali su se Kiso. Sadašnje prezime su uzeli po babi Viduši. Porijeklom su iz Hercegovine. Postoji tvrdnja da su zajedničkog porijekla oni, Kise i Mitrovići u Bojmuntima. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

VUJIČIĆI – Doseljeni su u Bojmunte iz Kazanaca. Tvrde da su porijeklom iz Crne Gore. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

—————————————————–

Izvor: http://www.lijevno.com