U nedelju, 9. Decembra 2012. godine održana je druga Skupština Udruženja Ognjena Marija Livanjska, u prostorijama SO Zvezdara u Beogradu. I pored velikog snega koji je pao tokom prethodna 24 sata, veliki broj članova Udruženja je bio prisutan.

Pre početka rada o tačkama dnevnog reda, članove Udruženja pozdravili su Srđan Dobrica, ispred SO Zvezdara, kao i počasni član Udruženja otac Mirko Jamedžija. Prisutne su takođe pozdravili i Predsednik Udruženja Nikola Petrović, kao i Predsednik Upravnog Odbora Gordana Dostanić.

U daljem radu Skupština je jednoglasno usvojila Izveštaj o radu Udruženja između dve sednice i prihvatila predloženi Plan aktivnosti Udruženja za narednu godinu, sa okvirnim rokovima realizacije i imenovanim koordinatorima.

Prema usvojenom Planu rada za naredni period, Udruženje će biti angažovano na poslovima:

–    Pripremi božićnih poklona srpskoj deci i pomoć staračkim samohranim domaćinstvima na livanjskom područijuje (akcija je u toku);

–    Formiranja podružnica Udruženja OML u Banja Luci, Novom Sadu i drugim mestima u kojima postoji izražen interes za zajedničko sprovođenje aktivnosti Udruženja OML;

–    Organizaciji skupa “Pravoslavno stanovništvo Livnjskog polja” sa tri panel diskusije: Poreklo, migracije, stradanja pravoslavnog stanovništva Livanjskog polja; Srpska kulturna i duhovna baština – stanje i zaštita; Srbi u Livanjskom polju – proterivanje i uslovi povratka;

–    Definisanju načina pružanja informativne i stručne administrativno pravne pomoći za pitanja povratka, obnove kuća i imovinska pitanja;

–    Organizaciji skupa druženja članova Udruženja, njihovih porodica i prijatelja organizacijom donatorske večere;

–    Definisanju načina održavanja pravoslavnih grobalja u selima Livanjskog polja, u saradnji sa SPC u Livnu, stanovnicima livanjske opštine i potomcima sahranjenih na ovim grobljima, kao i lokalnim vlastima;

–    Organizacija posete Livnu i prisustvo parastosu žrtvama na dan Ognjene Marije;

–    Pomoć u sanaciji crkve Uspenja presvete Bogorodice u Livnu, sa prioritetom sanacije krova koji prokišnjava;

–    Definisanje načina obeleževanja masovnih stratišta Srba obnovom porušenih obeležija i postavljanjem spiska lica čija su tela eshumirana i sahranjena u kapeli u porti ckve u Livnu;

–    Formiranje baze podataka raseljenih Livnjaka i potomaka; arhive skeniranih, kopiranih i originalnih dokumanata istorijskog i etnografskog karaktera; baze podataka stradalih u poslednjem ratu (poginuli na ratištu, ubijeni, zarobljeni) sa opisima stradanja, ličnim ispovestima isl, u saradnji sa istoričarima i arhivarima u cilju definisanja vrsta građe, načina njenog prikupljanja i čuvanja;

Na sednici je konstatovano da će na realizaciji svih planiranih zadataka aktivan doprinos dati svi članovi Udruženja. Kao opšti cilj, od velike važnosti za uspešan rad Udruženja a u kome će aktivno učešće uzeti svi članovi Udruženja, je omasovljavanje članstva tokom 2013. godine.
Prisutni članovi Udruženja su toplo pozdravili rad Upravnog Odbora, kao i planove za budući rad. Skupština se završila u opštoj diskusiji i razgovoru o budućem radu Udruženja!

Vremenske (ne)prilike!

Prva akcija koju je Udruženje Ognjena Marija Livanjska pokrenulo odnosi se na prikupljanje sredstava za kupovinu Božićnih poklona za srpsku decu i samohrana staračka domaćinstva na područiju Livna i Livanjskog polja. Akcija se sprovodi u saradnji sa parohijom Lijevanjskom.

Na osnovu podataka koje su Udruženju dostavljene od strane Uprave parohije Lijevanjske, Udruženje će pripremiti Bozićne paketiće za 18 srpske dece koja se nalaze u gradu Livnu i u selima sve do Grahova koja opslužuje Lijevanska parohija.

Udruženju je na isti način dostavljen i spisak četrdesetak samohranih staračkih domaćinstava u Livnu, kao i selima između Livna i Grahova koja pokriva parohija. Najveći broj osoba u ovim domaćinstvima nema penzije, mnogi nemaju ni decu i/ili su bolesni. Imajući u vidu teške životne uslove tih četrdesetak domaćinstava, Udruženje će, u saradnji sa parohijom Lijevanjskom, organizovati nabavku i podelu osnovnih životnih namirnica uoči i nakon Božića.

Za realizaciju ove akcije biće korišćena sredstva članarine, a istovremeno se obraćamo svim ljudima dobre volje koji imaju mogućnosti da pomognu u ovoj akciji – finansijski ili u namirnicama – da kontaktiraju Dijanu Kovačić (dijana.p.kovacic@gmail.com ili 063 606 862), Nikolu Petrovića (bonip.bg@gmail.com ili 064 615 5073) ili Gordanu Dostanić (gdostanic@gmail.com ili 064 613 0103) ili kao i bilo koga od ostalih članova Upravnog odbora Udruženja OML.

Upravni odbor Udruženja OML

Druga sednica Skupštine Udruženja Ognjena Marija Livanjska održaće se 9. decembra 2012. godine u sali Skupštine Opštine Zvezdara, Bulevar Kralja Aleksandra 77 (bivši Bulevar Revolucije, u blizini Vukovog spomenika), sa početkom u 11 sati.

Ovom prilikom pozivamo sve članove Udruženja, kao i one koji su zainteresovani da saznaju više o radu Udruženja i postanu njegovi članovi, da nam se pridruže.

Sednica Skupštine je prilika da se sazana više detalja o aktivnostima realizovanim od oktobra ove godine, kada je doneta odluka o obnavljanju rada Udruženja. Predsednik Udruženja i članovi Upravnog odbora predstaviće i plan aktivnosti za 2013. godinu.

Prva akcija koju će Udruženje organizovati, u saradnji sa parohijom Lijevanjskom, je podela Božićnih paketića srpskoj deci u Livnu i okolnim selima, kao i samohranim staračkim domaćinstvima.

Jedan od glavnih ciljeva u 2013. godini je omasovljavanje članstva, kao i formiranje pododbora u saradnji sa kontakt osobama u mestima sa većom  koncentracijom nekadašnjih žitelja Livansjkog polja, o čemu će biti više reči na Skupštini.  Takođe, u 2013. godini planira se i održavanje skupa o migracijama i progonima srpskog naroda iz Livanjskog polja, kao i uslovima za povratak. Udruženje planira da sačini objedinjenu evidenciju lica koja imaju nameru da koriste sredstva posebnih fondova namenjenih obnovi kuća, a u cilju obezbedjenja adekvatne informativno-administrativne pomoći.

Polovinom 2013. godine biće organizovano i zabavno druženje Livnjaka u Beogradu, na koje će biti pozvani svi članovi Udruženja i njihovi prijatelji.

Na Skupštini će biti reči i o definisanju načina obnove i održavanja pravoslavnih crkava i grobalja na teritoriji Livanjskog polja.

Kako će o svim navedenim temama Skupština raspravljati u cilju donošenja relavantnih odluka,  pozivamo vas da u tome neposredno učestvujete!

Ове године, 14. октобра на празник Покрова Превете Богородице, Свету Литургију у Рујанима служио је надлежни парох протојереј-ставрофор Жељко Ђурица уз учешће вјерног народа лијевањске и губинске парохије.

Црква у селу Рујани, посвећена Покрову Пресвете Богородице, је мученичка црква која је проживјела страхоте заједно са православним вјерницима овог села. За њу би се могло рећи да је страхоте и преживјела, што се на жалост не може рећи за 360 њених вјерних чланова који су бачени у јаме Равни Долац, Пропунта, Пролог, и остала губилишта.

Узимајући у обзир тужну историју православних житеља овог села и присјећајући се догађаја из 911. године који се десио у Цариградској цркви на овај дан[1], Света Литургија у овој цркви добија свој пуни смисао.

Довољно је присјетити се свих невино постардалих мученика бачених у јаме, замислити и осјетити њихову присутност на Светој Литургији а изнад свих Пресвету Богородицу како је раширених руку закрилила нас својим покровом. Уз то, свештеник се још моли за „овај крај, за сваки град и крај и оне који бораве у њима“.

До потпуне духовне радости, доводи нас помисао на Светог Архиђакона Стефана који се молио за оне који га каменоваше: „Господе, не урачунај им гријех овај,“ (Дап.7,60),  и на Господа Исуса Христа и Његове ријечи: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине! (Лк.23,34).“

Господе, слава ти, јер твоја љубав побјеђује свако зло.

Након Свете Литургије, благосиљања кољива и славског колача, услиједило је послужење испред Цркве. Управа парохије, захваљује свима који су својим присуством и учешћем допринијели прослави црквене славе, такође и свима који су мислима били зу нас а посебно члановима удружења Огњена Марија Ливањска.

У  недељу 16. септембра на дан блажене успомене светог свештеномученика Антима и светог Јоаникија, Првог Патријарха србског, у цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну, свету архијерејску литургију служио је Епископ бихаћко-петровачки Хризостом. Епископу су саслуживали протонамјесници Слободан Кљајић, парох гламочки и Александар Рељић, парох граховски, те ђакон Никола Перковић.

Тумачећи текст јеванђеље од Матеја о  највећој заповијести у Закону, епископ је окупљеном вјерном народу, нагласио неопходност љубави међу собом и према другима, те потребу усклађивања ријечи и дјела, јер „ако кажемо да волимо а дјелима то не показујемо, онда смо лицемјери“. На крају свете литургије надлежни парох је захвалио у име вјерног народа и у своје лично име Његовом Преосвештенству Епископу Хризостому што је поред свих обавеза нашао времена  да нас посјети те духовно и молитвено укријепи и поучи.

Затим је Епископ са свештенством обишао крипту (спомен-костурницу) на којој су недавно завршени фасадерски и кровопокривачки радови, помоливши се за покој душа свих невино пострадалих чије кости ту почивају.

Након свечаног ручка у сали парохијског дома, у послијеподневним часовима епископ је  у пратњи протонамјесника Александра  Рељића и господина Душка Радића, посјетио парохију губинску и цркву Успења Пресвете Богородице у Губину. Повод за ову посјету, била је жеља епископа да види како теку завршни радови на обнови цркве и припреме за њено освећење.

Пуни лијепих утисака и духовног расположења остајемо чекајући поновни долазак нашег архипастира, док свјеже ријечи апостола прочитане на светој литургији  одзвањају у срцима: „Свачим смо угњетавани, али не потиштени; збуњивани али не очајни; свагда носећи на тијелу умирање Господа Исуса, да се и живот Исусов  на тијелу покаже. Јер ми живи стално се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави у смртноме тијелу нашем. Знајући да ће Онај који васкрсе Господа Исуса , и нас васкрснути кроз Исуса и преда се поставити с вама“ (2.кор.4,8-14).

Протојереј-ставрофор
Жељко Ђурица

————————————————-

Извор: http://www.lijevno.com

На дан Успења Пресвете Богородице 28.августа о.г. поводом црквене славе у Лијевну је служио свету Литургију протонамјесник Слободан Кљајић, парох гламочки и надлежни парох лијевањски. Након Свете Литургије, услиједило је благосиљање кољива и колача, те свечани славски ручак заједно са народом.

Такође, дрги дан поводом црквене славе у Губину, на празник нерукотвореног Образа Господа Исуса Христа (Убрус), свету Литургију су служили протосинђел Варнава (Дамјановић) намјесник манастира Трескавац заједно са надлежним парохом. Након благосиљања славског кољива и колача, отац Варнава је у надахнутој бесједи поучио и охрабрио присутне вјернике, а затим је дружење уз славски ручак и пријатан духовни разговор са оцем Варнавом настављено испред цркве.

————————————-

Извор: http://www.lijevno.com

И ове године (04.августа 2012.год.) вјерници повратници и они који су у расејању, окупили су се око своје цркве у Врбици, на дан Свете Марије Магдалине – Благе Марије.

Окупљање и дружење је започело служењем свете Литургије, а затим је услииједио свечани ручак који су ове године организовали и припремили мјештани села Богдаше а материјално их подржали сви присутни. Дружење је настављено до касно у ноћ. Ово је прилика да се старији присјете млађих дана проведених у свом родном крају а млади да се упознају и потврде своја пријатељства склопљена на друштвеним мрежама.

Вјерујући да смо сви после оваквих окупљања духовно богатији, остајемо с благословом Божијм који смо понијели из своје цркве у нади да ће оваква окупљања бити из године у годину што бројнија, посјећенија и садржајнија.

———————————————————–

Избор: http://www.lijevno.com

Дана 31. јула 2012. год. Свету Литургију у Губину је служио надлежни парох са ђаконом Гламочким Срђаном Белензадом. Пјевањем и одговарањем на Светој Литургији узели су учешћа свештеник из Бачког Јарка Илија Проле и господин Милан Жмико са породицом. Повод за ово окупљање јесте жеља да се расељени парохијани губинске парохије окупе једном годишње око своје цркве у што већем броју те је због тога одређен датум пред Илиндан.

Овом приликом је господин Радомир Ињац са својом породицом поклонио и предао књиге за црквену библиотеку. Његовим заузимањем уз помоћ брата Мирка Ињца, покренута је и успјешно реализована акција прикупљања средстава за набавку и постављање плочица у цркви. Такође, заузимањем господина Обрада Вуковљака, скупљен је прилог у износу од 1.000,оо еура за набавку лустера у цркви.

Свима који су допринјели обнови цркве Успења Пресвете Богородице у Губину, Управа парохије остаје неизмјерно захвална.

—————————–

Извор: http://www.lijevno.com

Молитвено сјећање на све невино пострадале ливњаке у Другом свјетском рату и осталим ратовима, обиљежено је у недељу 29. јула 2012. год. у 11:00 часова, служењем парастоса у цркви Свете Тројице у Бањалуци.

Такође, у понедељак 30. јула 2012. год. у 10:00 часова, на дан Свете Великомученице Марине служен је парастос у Београду у цркви Светог Марка те прва Света Литургија у Крипти (Спомен костурници) у Ливну.

Захваљујући господину Бори Пажину, Бранку Лаганину и Раденку Гојићу ове године крипта је добила потпуно нови изглед јер су на њој извршени фасадерски радови. Такође захваљујемо господину Милошу Дамњановићу, госпођи Гордани Достанић, Љубици Радети и осталим члановима Хуманитарног Друштва ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА на прилозима и помоћи. Нека Господ награди њихова добра дјела.

Бања Лука

Уједно молимо све заинтересоване који желе да помогну у даљим (завршним) радовима, да се јаве Управи парохије лијевањске:

Бања Лука

Краљице Катарине 20, 80101 Ливно, БиХ;

Телефон: 0038734/201-806;+38763/385-013;

e-mail: zeljko.djurica@tel.net.ba ; web: lijevno.com

——————————————–

Извор: http://www.lijevno.com

Sastanku Upravnog odbora, koji je održan 13. novembra ove godine, pored članova UO prisustvovali su i istaknuti članovi Humanitarnog društva Ognjena Marija Livanjska, koje je od 1998. godine okupaljalo Srbe livanjskog područija, a 2011. godine brisano iz nadležnog registra Republike Srbije iz razloga formalne prirode -neusaglašenost sa Zakonom o udruženjima građana. Nakon detaljnih informacija koje su UO pružili članovi HD, otac Mirko Jamedžija i g. Ranko Jovanović, o načinu rada HD, njegovim članovima i dokumentima, UO je doneo odluku o punovažnosti članskih karata HD Ognjena Marija Livanjska, kao i kontinuitetu članstva HD sa Udruženjem OML. Naime, svi članovi HD su članovi Udruženja OML. Članovi HD koji ne žele da zadrže status člana u Udruženju OML, mogu o tome pisanim ili usmenim putem obavestiti bilo kog od članova Upravnog odbora.

U vezi sa članstvom u Udruženju, Upravni odbor je sagledao pristupnice prispele posle Osnivačke skupštine i izvršio prijem u članstvo 18 novih kandidata. Takođe, za počasnog člana Udruženja proglašen je Dušan Bastašić iz Banja Luke, predsednik udruženja Jadovno 1941.

Članovi Udruženja zaduženi za aktivnosti koje se odnose na registraciju Udruženja u nadležnom registru, kao i izradu internet stranice Udruženja, obavestili su Upravni odbor o realizaciji tih aktivnosti. U tom smislu Upravni odbor je obavešten da je postupak registracije završen prijemom Rešenja APR. Takođe, završena je prva faza izrade internet stranice Udruženja. Miloš Damnjanović, koji neposredno radi na izradi i administriranju sajta, dao je detaljnu informaciju o sajtu http://www.omlivanjska.com, kao i sadržaju njegovih stranica i podstranica. Predviđeno je da sajt ima srpsku (ćiriličnu i latiničnu) i englesku verziju. Aktivna je trenutno stranica na latiničnom pismu, dok je izrada stranica na ćiriličnom pismu i na engleskom jeziku u toku.

Upravni odbor je doneo odluku o izboru Intesa banke Beograd za otvaranje dinarskog i deviznog računa Udruženja, kao i dvojnom potpisu na računima Udruženja. Istovremeno, Upravni odbor je doneo odluku o izradi pečata Udruženja, u skladu sa odredbama Statuta Udruženja, i izradi novih članskih karata.

U zelji da se od prvih dana osnivanja uspostavi bliska veza Udruženja i Livnjaka u zavičaju, koja će u narednom periodu dobiti trajni oblik i karakter, doneta je odluka da se do kraja ove godine pripreme prigodni božićni pokloni za decu i samohrana staračka domaćinstva u parojihi livanjskoj. Za realizaciju ovih aktivnosti neophodna je koordinacija sa parohom lijevljanskim, ocem Željkom, obzirom da će pokloni biti uručeni putem parohije.

Imajući u vidu da će do kraja ove godine biti održana sednica Skupštine Udruženja (planirani datum 9. decembar) na kojoj će, između ostalog, biti doneta akta o aktivnostima i finansijskom planu Udruženja za 2013. godinu, na sednici Upravnog odbora ustanovljen je Predlog plana aktivnosti koji će biti dostavljen Skupštini na odlučivanje i objavljen nakon usvajanja na Skupštini.
U pripremnim aktivnostima do sednice Skupštine, članovi Upravnog odbora će:
–    sagledati mogućnosti i uspostaviti kontakte sa Livnjacima u Banja Luci, Novom Sadu, Aranđelovcu itd, u cilju osnivanja podružnica Udruženja OML u tim gradovima, a sa namerom jedinstvenog delovanja i koordinacije u izvršenju planova i konkretnih akcija Udruženja,
–    stupiti u kontakt sa predstavnicima drugih sličnih udruženja i zavičajnih udruženja radi razmene ideja, iskustava i sagledavanja mogućnosti organizovanja nekih zajedničkih aktivnosti isl,
–    pripremiti polazne tačke za formiranje arhiva istorijskih i etnografskih dokumenata (uključujući filmove, knjige isl) Udruženja, od značaja za život Srba na livanjskom područiju,
–    imenovati koordinatore za svaku planiranu aktivnost Udruženja za narednu godinu (organizacije skupova sa temama istorijskog, kulturnog i etnografkog karaktera; druženja uz negovanje folkrorne baštine livanjskog područija; pomoć povratnicima; organizacija obnavljanja i održavanja sakralnih i verskih objekata na područiju Livanjskog polja; pomoć parohiji lijevanjskoj isl),
–    sagledati mogućnost pribavljanja sredstava donacije i sponzorstva od državnih organa, preduzeća isl, za realizaciju planova Udruženja.

UPRAVNI ODBOR

Obnovljen rad Udruženja Ognjena Marija Livanjska u Beogradu

U Beogradu je 9. Oktobra 2012. godine održan skup na kome je doneta odluka da se obnovi rad Udruženja Ognjena Marija Livanjska. Sastanku je prisustvovalo 21 osoba iz Livna i okoline, kao i njihovih potomaka. Skup je protekao u vrlo pozitivnoj atmosferi, sa mnogo entuzijazma i ideja za budući rad. Potvrđena je želja i potreba Livnjaka i njihovih potomaka da se okupe i organizuju u formalno udruženje radi povezivanja što većeg broja ljudi sa zajedničkim ciljem da se (između ostalog): podrži rad Crkvene opštine Lijevno, pomogne pri obnovi crkava i grobalja livanjskog kraja, održava aktivna veza između Livnjaka u Beogradu i livanjskog kraja, neguje sećanje na sve žrtve ustaških zločina za vreme Drugog svetskog rata i postradale u ratu 1992-1995 kroz godišnji parastos koji će se održavati na dan Ognjene Marije 30. Jula, kao i negovanja običaja, kulture i tradicije Pravoslavnih Srba Livana i livanjskih sela. Udruženje planira i godišnje društveno sakupljanje Livnjaka i njihovih potomaka prve subote u junu svake godine. Sve dodatne ideje i sugestije za rad udruženja su dobrodošle.

Na skupu je doneta odluka da se društvo i formalno registruje. Za predsednika društva je izabran Nikola Petrović; izabran je i Upravni odbor čiji su članovi, pored predsednika udruženja, Dijana Kovačić, Gordana Dostanić, Miloš Damnjanović, Milan Vukovljak, Siniša Jagodić, Željko Baroš, Jovan Mihajlo i Nikola Đuran. Skupu su takođe prisustvovali, i izrazili želju za aktivnim učešćem u radu udruženja: Ranko Jovanović, Momčilo Grković, Milan Maljković, Mirko Bošković, Vojin Stojić, Rade Jagodić, Željko Kovačić, Vlada Maljković, Radovan Marčeta, Mira Marčeta, Ilija Erceg, Aleksandar Radeta, Dragan Gaćinović i Đorđe Jović.

Na kraju sastanka, novoizabrani Predsednik je prisutne detaljno upoznao sa aktuelnim dešavanjima i problemima u našem kraju, što je praćeno sa velikim interesovanjem svih prisutnih, kao i nekim idejama za budući rad i aktivnosti. Dogovoreno je da prvi i glavni zadatak svih prisutnih bude širenje vesti o obnovi rada Udruženja i okupi što veći broj novih članova spremnih za aktivan doprinos ostvarenju ciljeva Udruženja. Ovom prilikom molimo sve zainteresovane Livnjake i njihove potomke da nam se jave i pridruže u budućem radu. Možete nac kontaktirati preko bilo koga od navedenih, vama poznatih članova ili preko sledećih osoba: Nikola Petrović (tel: 064 615 5073; email: bonip.bg@gmail.com), Miloš Damnjanović (tel: 063 287 876; email: milosd83@gmail.com), Gordana Dostanić (tel: 064 613 0103; email: gdostanic@gmail.com), Dijana Kovačić (tel: 063 606 862; email: dijana.p.kovacic@gmail.com), kao i preko Crkvene opštine Lijevno.
UDRUŽENjE OGNjENA MARIJA LIVANjSKA

Neobično interesantno, i vrlo zagonetno je ime susjednog sela Bastasi. Teško je objasniti šta znači naziv naselja. Naziv, vjerovatno, nije slovenski. Čini mi se da naziv sela podsjeća na nekadašnje prisustvo Rimljana. Na izvoru Bastašice, i praistorijskoj gradini, nađeni su arheolški i epigrafski ostaci, ulomci rimskih nadgrobnih spomenika koji mogu da posvjedoče o nekadašnjem rimskom naselju na ovome lokalitetu. Interesantno je da u južnoj Italiji postoji mjesto zvano Basta. Može biti da su se i livanjski Bastasi ranije zvali Basta, odnosno da su to ime naselju dali rimski legionari, vojnici, među kojima je neko mogao biti iz istoimenog mjesta u južnoj Italiji. Preko ovih podataka ne može se olako prelaziti. Smatram da je ime sela formirano od italijanske reči „basta“, koja se upotrebljava u značenju našeg „dosta“, te da ime sela Bastasi podsjeća na nekadašnje prisustvo Rimljana.

Josip Smodlaka smatra da je ime sela izvedeno od grčke riječi „bastaks“, nosač, što bi se teško moglo prihvatiti.

Selo se nastavlja na Bogdaše. U selu živi predanje, da je naziv dobilo po potoku Bastašici. Priča se i o nekoj rimskoj vojsci „Bas“. U okviru sela , na lokaciji zvanoj Crkvina, iskopano je nekoliko ostataka rimskih nadgrobnih spomenika. Ima još nekoliko srednjevjekovnih stećaka, bez teksta i ornamentike. Sve nas ovo upućuje na zaključak, da je ovdje, u određenom vremenskom periodu, bilo staro naselje.

I ovdje su do decembra 1994. godine živili isključivo Srbi:

CVIJANI – Doselili su davno iz reona Šujice. O njima nema bližih podataka, niti o njihovom daljnjem porijeklu. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ĐAPE – Radi se o doseljenicima iz Bitelića kod Sinja. Njihovo daljnje porijeklo je okolina Trebinja i Nikšića. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

GUZIJAN – osim starih bastašana malo ko i zna da je u Bastasima živela i ova familija. Doduše, poslednji su iselili iz Bastasa u kolonizaciji krajem 1945. godine u Vojvodinu (Banatski Despotovac). Sada ih ima u Ban. Despotovcu, Novom Sadu, Beogradu, Zrenjaninu… Jedan od poznatijih Guzijana poreklom iz Bastasa je Dragan Guzijan (1959.) reditelj u RTV u Novom Sadu.

IVETIĆI – Doselili su iz Vrličke regije, iz Civljana. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

KALABE – Oni tvrde da su doselili iz Glamočke regije, sa područja Crnog Vrha. Njihovih rođaka ima u Halapiću kod Glamoča, koji su pod istim prezimenom došli na ovaj teren iz Bastasa. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

KOZARI – Ovaj rod se doselio iz sela Zastinje kod Livna. Prije su se prezivali Lovren. Prezime Kozar su dobili po jednom od njih, koji je čuvao koze. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

KOZOMORE – Porijeklom su sa Kozare. Neki istraživači tvrde da su Kozomare porijeklom iz Starog Vrha. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

LOVRE – Doseljeni su u Bastase iz Popovića kod Glamoča. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

LjUBOJE- Tvrde da su doseljenici iz reona kod Ključa. Slave Svetog apostola i jevanđelistu Marka.

ŠEGRTI – Prema utvrđenom, Šegrti u ovo selo dolaze iz okoline Livna. Tamo su se prezivali Deridaska. Ispitivanjem nije utvrđeno odakle je porijeklom ovaj rod i zbog čega je mijenjao prezime, te da li ga je imao stalno ili privremeno i imaju li ikakve veze sa Šegrtima u Lastvi, kod Trebinja. Ovaj rod je poznat u užoj i široj regiji. Svrstavaju ga u razgranatiju cjelinu. Mogao bi se svrstati u starosjedioce Livanjskog polja. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

VUKOVIĆI – Znaju da vode porijeklo iz Vrličkog kraja, sa izvora rijeke Cetine. Tamo su imali svoje daljnje rođake sve do raspada avnojevske Jugoslavije. Slave Svete mučenike i besrebrenike Kozmu i Damjana.

———————————–

Izvor: http://www.lijevno.com

Selo Bila je dobilo  ime po neogenom laporu na ogoljenim stranama inače šumovitog Tribnja, koje su izdaleka vidljive zbog svoje bele  boje. Selo Bila je zabeleženo u prvom turskom popisu stanovništva krajem 15. vijeka, a biskup Miletić selo označava 1813. kao Karačić (Karagich).

Dva stećka nalaze se u zaseoku Mejdan. Jedan kameni sanduk je obilježen motivom konja i neke životinje u plitkom reljefu. Na lokalitetu zvanom Gaj nalaze se ostaci starog muslimanskog groblja. Nema nišana i vidljivi su samo ostaci kamenih okvira mezarova. Uz cestu Livno-Split je malo pravoslavno grobljе; najstariji spomenici datiraju sa kraja XIX vijeka. Više o ovom groblju možete naći ovde: https://omlivanjska.com/2013/09/13/bila-2/   U Biloj su i dva katolička groblja, oba mlađa.

U selu je više bunara: Baljkov bunar, Bila – koji ne presušuje ni tokom najvećih suša; Ćergovac i izvor potoka Lastva. Biloj pripadaju Karačić, Crni Vrh i Mejdan.

Na popisu 1991. godine, u selu je bilo 772 stanovnika, od toga 762 Hrvatske nacionalnosti a 3 srpske nacionalnosti. Danas u selu više nema Srba.

RODOVI

Srpska porodica, Kozomara, koja je živela u Biloj do 1994. godine, tu se doselila iz Bogdaša. Slave Svetog Jovana.

Danas su u selu samo Hrvati. Hrvatski rodovi u Biloj su: BADROVI – preselili iz Podgradine; BALTE sa Tijarice u Dalmaciji prije 1815. godine; BARACI – iz Bajagića kod Sinja, bilo ih je 1741. godine u Čaprazlijama; BOLOTINI – iz Aržana u Dalmaciji, u Bilu su doselili iz Grboreza; GREBENARI – u Srdevićima su 1741. godine; IVANKOVIĆI – doselili iz Dobranje u Dalmaciji; KOVAČI – iz Ljutog Doca u Hercegovini; KRŽELJI – iz Žeževice kod Zadvarja u Dalmaciji; KUPREŠANIN -doselili sa Kupresa; MILANOVIĆI – iz Otoka kod Sinja; SEMREN (ranije Subašić) -sa Klisa u Dalmaciji; ŠPERCI – iz Dalmacije; VIDOVIĆI – ranije Pravdići iz Dobrog; VRDOLJACI – iz Dalmacije. U Srdevićima su 1741. godine.

————————————————-

Izvori: http://www.lijevno.com i http://www.relax-livno.com

Bogdaši se prostiru u dužinu oko 3 kilometra, a ime mu ukazuje na dobra koja je ovom pitomom mestu dala priroda („Bog daše“, kao Bog dao). Bogdašima pripada zaseok Ramić, čije je ime postalo od roda Ramić, ranije Lovre.

Jedno mjesto je veća nekropola sa oko 60 stećaka amorfnog izgleda i slabije izrade. Veći je broj ploča i tek manji broj sanduka (manja nekropola stećaka nalazi se i u zaseoku Cvitići). Nedaleko odatle je pravoslavno groblje sa arhaičnim spomenicima ukrašenim raznolikim etnografskim elementima (šestokrake rozete, grozdovi grožđa). Groblje je obnovljeno tokom leta 2012. godine, a oko njega izgrađena ograda, prilozima meštana sela. Više o groblju možete saznati ovde: https://omlivanjska.com/2013/10/06/groblje-u-bogdasima/

Gotovo svaki zaselak ima svoj bunar, ali većinom presušuju. Takvi su Ivetića, Šegrtov, Ramića, Kozomarin, Kalabin i dr. Toponimi u Bogdašima i okolini su: Borovine, Bijele njive, Bogdaški lug, Bradarin dolac, Brekinja, Bukvik, Bunar, Divakinja, Duboka draga, Gnjilovača, Gola kosa, Gorica, Guštra, Ivančevića gora, Ivančevića gumno, Kicelj, Klenje, Klin, Konopljik, Koševine, Krudin dolac, Kulašica, Kule, Lastva, Loparić, Lovre, Luka, Malovarica, Marčuša, Mašet, Milićevka, Močvara, Ogradica, Orluša, Osoje, Papuča, Pavhtša, Pecinaj bašća, Piskovac, Radojino vrelo, Rašeljka, Ravni tavan, Riškovac, Šaraica, Šeničište, Široka draga, Štuklić, Trkuljuša, Uzglavak, Vrelo, Vrtača, Klin, Vučija, Vulića ledina, Ždralovac.

Prema popisu iz 1991. godine, u selu je bilo 83 stanovnika, od čega 80 srpske nacionalnosti, 1 hrvatske nacionalnosti i 2 osoba ostalih nacionalnosti.

Bogdaši na Facebook-u: https://www.facebook.com/bogdase.selo

Stanovnici sela bile su porodice srpske nacionalnosti:

KATIĆI – Nekada su se prezivali Injac. Ovdje su doselili iz Kazanaca. Slave Svetog Vasilija Velikog.

KONjIK – Ovaj rod je doseljen iz Dalmacije, iz Kijeva u Vrličkoj Krajini. Slave Svetog Stefana.

KOZOMORE – Starinom su od Kozare. Prvo su doselili na teren Vrlike a odatle u Bogdaše i Bastase. Postoji tvrdnja da su Kozomare porijeklom iz Starog Vlaha. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

NENADIĆI – Ovdje su doselili iz Štikova kod Drniša, Dalmacija. Njihova loza potiče iz Hercegovine. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

PAJČINI – Daljnje porijeklo ovih Pajčina vodi iz Gubina. Slave Svetog Vasilija Velikog.

ŠUNjKE – Ovaj rod potiče iz Crne Gore. Oni su prvo došli na teren u okolini Zadra i tamo promjenili prezime, iz Obad(ović) u Šunjka. Iz Zadarskog regiona preselili su kod Vrlike, a odatle su doselili u Livanjsko polje. Dakle, oni su doseljenici iz okolice Vrlike. Jedno vrijeme su im preci slavili Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, pa su poslije jednog zimskog stradanja prilikom nabavke pića za slavu, promjenili dan slavljenja na Svetog proroka Iliju – Ilindan.

RAMIĆI – Tvrde da su se davno prije prezivali Lovre. Prema porodičnom predanju, jedan od njih je hramao, što se u domaćem govoru izgovaralo „ram’o“, pa su ih na osnovu toga nazvali Ramići. Doselili su iz Popovića kod Glamoča.

Neobično interesantno ime nosi selo Bojmunte, koje se nalazi na 29. kilometru asfaltnog puta od Livna za Bosansko Grahovo, nadovezujući se na Čelebić.

Josip Smodlaka, govoreći o imenima naselja na tlu Jugoslavije za koje se zna ili nagađa da su vlaškoga, rumunskog porijekla, napisao je: „Zaključit ću ovaj spisak čudnim imenom Bojmonti, koje nosi jedno selo u kotaru Livanjskom, u kome su svi žitelji danas zgoljni Srbi pravoslavci. Ovo mi je ime osobito zapelo za oko, zato što je ono očevidno korupcija romanskoga, odnosno italijanskog imena Bajamonte, koje susrećemo u istoriji Venecije, a koje je nosila i jedna čuvena građanska porodica Splitska. Poreklo ovog imena, utoliko mi je zagonetnije što isto prezime, pisano po italijansku „Bajamonti“, nose i neki zemljoradnici našega jezika u Splitu, za koje nisam mogao da utvrdim da li su im preci bili doseljenici Mlečani ili Vlasi Bojmonti iz Dinarskog krša“.

Starih potvrda za selo Bojmunte nema. Ne zna se kada se prvi put pominju kao naselja. Dvadesetak mještana ovog sela kazivali su  da je njihova zemlja ranije, „za turskog vakta“, bila vlasništvo porodice Delalića iz Livna te da su njihovi preci „još za Austrije“ zemlju dobili „munte“.

Moguće je da je naziv ovoga sela složenica izvedena od opšte riječi „boj“, rat i italijanske riječi „munta“, dražba, licitacija. Složenica bi, ako je ispravno ovo tumačenje, značila da je to selo ratnika, koji su za svoje ratne zasluge na držbi olako došli do posjeda zemlje. Usput, ime ovog sela je Bojmunte, a ne Bojmunti. U novije vrijeme statističari i pisari, iskrivljuju ime ovog sela pišući ga Bojmunti, s nastavkom „i“ na kraju. Bojmunte nisu, dakle, ni Bojmonti ni Bojmunti.

Ovo selo je locirano na liniji od Čelebića do Radanovaca. Na početku Bojmunata, put Livno – Grahovo skreće preko polja, prelazeći dva mosta na Jaruzi, Postopolje, dotiče selo Sajković, a odatle vodi prema Grahovu. Od bojmuntske raskrsnice, kod kuće Mitrovića, vodi asfaltni put kroz Bojmunte i ostala sela u podnožju Staretine i Šatora. Selo se prostire na terenu periodičnih izvora. U jesen i proljeće „prorade“ vrela bojmuntska, te voda zna izvirati iz kuća. U ljetnom periodu je suša, izvori su „mrtvi“.

Toponimi su: Adžin pod, Akarište, Bikuše, Bristovača, Buciše, Bučuša, Cipac, Crljenica, Čoruša, Cebuša, Delalića glavica, Dragića (Dragovića) ulica, Duboka draga, Duga ulica, Gačina, Glavica, Glavičica, Grabovac, Gradina, Grčki brijeg, Grebljice, Gunjuša, Husača, Isanuša, Ivanuša, Jabuke, Jama, Janjila draga, Janjilo, Keželjevina, Klačine, Kruščica, Kusače, Lopari, Lučica, Lug, Ljeskovac, Ljubojev do, Malo grebljice, Mihajlovo kućište, Mihajluša, Mujina dolina, Nadpotnice, Paripovina, Pistet draga, polje, Poljica, Rajčevac, Ravni dolac, Ravnjača, Razljevi, Ražlive, Rudina dolina, Skladovi, Šarino katunište, Vlačice, Vlake, Vodike, Vučinić, Zagorica, Ždribovac.
Stanovnicima sela pripadaju dobre livade, te dio šume u polju i planini. U ovom selu već dugi niz godina, sve do decembra 1994. godine, živili su samo Srbi.

Srpski rodovi su:

DAVIDOVIĆI – Ovaj rod je porijeklom iz Dalmacije, ali nema tačnih podataka iz koje su dalmatinske regije i kada su tačno njihovi preci preselili, prvo u Sajković i Gubin, a odatle na teren Bojmunata. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

IVETIĆI – Porijeklom su iz sela Civljane kod Vrlike, Dalmacija. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

KISE – Vode porijeklo iz Hercegovine, odakle su prvo doselili u Dalmaciju. Iz Dalmacije su prešli u Livanjsko polje. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

KONjIKUŠIĆI – Njihovi preci su Daničići, koji vode porijeklo iz Crne Gore. Krećući sa crnogorskog prostora, prvo su se naselili u Gerzovo. Odatle su morali pobjeći zbog sukoba sa Turcima, zbog neke djevojke iz njihova roda. Tokom bježanja stigli su u Glamočko polje, gdje mjenjaju prezime iz Daničić u Injac. Kao Injci dolaze u Donje Livanjsko polje, gde dolazi do podjele i razdvajanja familije u nekoliko ogranaka. Nije pouzdano utvrđeno kada je i zašto došlo do ovoga, ali se zna da od Injaca postaju Konjihušići. Kada su Konjikušići došli u Bojmunte, nije utvrđeno. Svi potomci Daničića, slave Svetog Vasilija Velikog.

MILUTINI – U Bojmunte su doselili iz Čelebića. Znaju toliko da su im preci doseljeni iz Strupnića. Preseljavanje je teklo po naređenju jednog od begova. Daljnje porijeklo ne znaju. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

MITROVIĆI – Prema onome čime raspolaže pisana dokumentacija, ovaj rod je doselio iz Promine kod Drniša, Dalmacija. U razgovoru sa starim Mitrovićima, potvrđuje se činjenica da vode porijeklo iz Dalmacije, ali da su se prethodno prezivali Kiso i negdje u vrijeme turske vladavine, promjenili prezime po jednom od predaka. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

ROSIĆI – Prešli su iz Sajkovića u Bojmunte. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ŠUNjKE – Prijašnje im je prezime bilo Obad(ović). U Bojmunte su doselili iz Vrbice. Slave Svetog proroka Iliju – Ilindan.

VIDOVIĆI – I ovaj rod je prije imao drugo prezime, prezivali su se Kiso. Sadašnje prezime su uzeli po babi Viduši. Porijeklom su iz Hercegovine. Postoji tvrdnja da su zajedničkog porijekla oni, Kise i Mitrovići u Bojmuntima. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

VUJIČIĆI – Doseljeni su u Bojmunte iz Kazanaca. Tvrde da su porijeklom iz Crne Gore. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

—————————————————–

Izvor: http://www.lijevno.com

Jugoistočno od Jaruge, na asfaltnom putu Bosansko Grahovo – Livno, nalazi se selo Crni Lug. Šibenčani Frane Butrišić i Ivan Divčić, u svom putopisu kroz Bosnu, prvi put 1574. godine, pominju selo Crni Lug, govoreći da se od seoskih kuća proteže „šuma sa drvećem u vodi“. Opet je, dakle, osobenost prirodne sredine, močvarno zemljište obraslo listopadnim drvećem, kumovalo imenu naselja.

Postoji jedna srednjevjekovna nekropola južno od sela, na današnjem groblju. Humku dugu 60 metara sačinjavaju nadgrobni spomenici, koji jedva vire iz zemlje, bez ikakvih natpisa i ornamentike.

Prema zapisu Maria Petrića, u Crnom Lugu je imao svoj posjed i zadnje utočište 1836. godine livanjski kapetan Ibrahim-beg Firdus. On se ovdje sklonio bježeći iz Čelebića pred pobunom livanjskih begova. Nakon kraćeg boravka u Crnom Lugu, dobio je azil od Austrougarske i pobjegao u Dalmaciju.

Na području Crnog Luga su toponimi: Busovača, Carevac, Crna rakita, Crnac, Čančarevac, Čekuše, Cusinice, Duler, Gajci, Greblje, Gromila, Igalice, Jardo, Jaruga, Jovanuše, Keseni, Kućevine, Makice, Makić, Matošića vrelo, Otok, Pijesak, Polučak, Radukinice, Šančevine, Ševarova jaruga, Trkulja, Vedrovo polje, Vidoviti, Vlasulje, Vranina glavica, Vučo polje, Zagrab, Zasiok.

Prilikom kolonizacije 1945/1946. godine, iz ovog sela je u Vojvodinu otišlo nekoliko porodica.

Sadašnji stanovnici sela su isključivo Srbi. Tokom rata 1992-1995 su izbegli iz sela a kuće su im zapaljene; obnova i povratak započeti nakon rata teku sporo.

Crni Lug na Facebook-u: https://www.facebook.com/profile.php?id=100001789822711

Srpski rodovi su:

ARNAUTI – Prema onome što oni znaju, tvrde da su doselili u Crni Lug iz Kosore, kod Vrlike, Dalmacija. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

ĆORIĆI – Doselili su se na ovaj teren iz sela Cetine, Vrlika, Dalmacija. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ĆUSIĆI – Doseljeni su iz okolice Vrlike, Dalmacija. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ČULIĆI – Vode porijeklo od Mrkonjić Grada. Slave Časne verige Svetog apostola Petra.

ĐUKIĆI – Ovdje su došli iz Nuglašice 1934. godine. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

GARGENTE – Doseljenici su iz sela Cetine, Vrlička regija, Dalmacija. Prema mišljenju nekih od istraživača, i ovo prezime zahtjeva solidniju lingvističku obradu i tumačenje, jer upućuje na to, da bi moglo biti vlaškog porijekla. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

GRAJIĆI – Imali su prije prezime Nenadić. Daljnje porijeklo im je iz Štikova kod Drniša, Dalmacija. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

INjCI – Injci su najrazgranatiji rod u Livanjskom polju. Treba reći da njihovo najstarije porijeklo vodi iz Crne Gore. U Gerzovo dolaze pod prezimenom Daničić. Ovde su kao turski kmetovi došli u sukob sa Turcima, zbog neke djevojke iz njihova roda. Pala je krv i oni su kompletno bježali u pravcu Glamoča. Tamo su radi sigurnosti mjenjali prezime iz Daničić u Injac. Prema nekim porodičnim predanjima oni su ovu promenu učinili u Donjem Livanjskom polju. Dolaskom u Donje Livanjsko polje, rod narasta i dijeli se odlazeći u druga sela. Slave Svetog Vasilija Velikog.

IVETIĆI – Doseljenici su iz Civljana kod Vrlike, Dalmacija. Jedni slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan a drugi slave Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

JOVČIĆI – U Crni Lug su doselili iz Prova. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

JUSUPI – Ne znaju svoje porijeklo. Spadaju među rijetka prezimena na terenu Livanjskog polja. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

KEŠINI – Porijeklom su od Štikova kod Drniša. Ovo prezime je jedinstveno u Livanjskom polju. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

KOZOMORE – Tokom 1928. godine, doseljeni su iz Bastasa u ovo selo. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

KURABASE – Ovo su doseljenici iz Cetine kod Vrlike, Dalmacija. I ovo prezime je svrstano među ona koja upućuju na vlaško porijeklo. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

LjUBOJE – Doseljenici su iz Ključa, iz Bosanske Krajine. Slave Svetog apostola i jevanđelistu Marka.

MARMUTI – Ovaj rod nije sačuvao porodično predanje o svom porijeklu. Ne znaju odakle su došli na ovaj teren. Za prezime Marmut, istraživači smatraju da iziskuje detaljniju lingvističku obradu zato što do sada upućuje na vlaško porijeklo. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

PAROJČIĆI – Ovdje su doselili iz rejona Vrlike, Dalmacije. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

PETROVIĆI – Radi se o doseljenicima iz Otišića kod Vrlike, Dalmacija. Čuvaju predanje o svom porijeklu, i tvrde da su u Dalmaciju došli iz Crne Gore. Jedni slave Svete mučenike i besrebrenike Kozmu i Damjana a drugi slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

POPOVIĆI – Porijeklom su od Imotskog, Dalmacija. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

RADIVOJŠE – Doseljenici su iz Dalmacije. Nisu sačuvali porodično predanje o tačnom mjestu porijekla. Tvrde da su davno doselili. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

STEVANOVIĆI – Nije im poznato od kuda vode porijeklo. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

ŠINICI – Oni tvrde da su porijeklom iz Lijevča kod Zavidovića. Slave Svetog apostola i jevanđelistu Luku – Lučindan.

ŠORMAZI – Doseljenici su iz Kosova kod Knina, Dalmacija. Daljnje porijeklo ne znaju. Njihovi školovani potomci iznosili su tezu o francuskom porijeklu. Najbliži tvrdnji o porijeklu ovog prezimena je Erdeljanović, koji između nekoliko prezimena razmatra i prezime Šormaz. U onolikoj mjeri koliko je ispitano, Livanjsko polje nije bilo izvan uticaja vlaškog življa. Šormazi u Crnom Lugu se dijele na Biberovića i Savetinovića. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

TRKULjE – U porodičnom krugu njeguju predanje o svom porijeklu od Banja Luke. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

VRANIĆI – Doselili su u ovaj kraj iz Vrličke regije, Dalmacija. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.
Pored sadašnjih rodova Srba, u Crnom Lugu je do 1941. godine živila jedna porodica Hrvata sa prezimenom Perić. Kad je počeo Drugi svjetski rat, odselili su u Vukovar.

—————————————–

Izvori: http://www.lijevno.com i http://www.relax-livno.com

Jugoistočno od Prova su Čaprazlije. Po jednom tumačenju, ime sela je formirano od starinske riječi „čap“, „čep“, te glagola „razliti“. Naime za vrijeme povodnja (od oktobra do kraja marta) ponori, koji se nalaze u neposrednoj blizini sela, bivaju zagaćeni, te ne mogu da gutaju svu prispjelu vodu, pa se višak vode razlijeva po okolnom zemljištu. Do zagaćenosti ponora dolazi stoga što voda na ponorskim pukotinama odlaže pruće, različito raslinje i druge predmete koji začepe ponore. Voda koja bi trebalo ponorima da se gubi u podzemlje, zadržava se na površini i razliva po okolnom zemljištu. Tako se, eto, po naznačenoj prirodnoj pojavi, karakterističnoj za mnoga periodično plavljana kraška polja, ovo selo nazvalo Čaprazlije. Selo su često zapisivali kao Sarumiše što je ranije ime naselja po kome se nazivala i cijela nahija. Ime na turskom jeziku doslovno znači „žuti hrast“. Po drugom predanju, ime Čaprazlije vjerojatno nose prema begu (ili begovskoj obitelji) Čaprazli, čiji su, po predaji, nišani u starom muslimanskom groblju na Brižinama kod sela.

Čaprazlijama kao dijelovi naselja, pripadaju sela Paljenice i Peća.

Ime sela Paljenice posjeća na jedu vrstu osvete koju žitelji livanjskih sela (Donje polje) ponekad i danas praktikuju. Ranije, ako neko, za pričinjenu mu uvredu ili nepravdu, nije mogao od počinitelja dobiti određenu satisfakciju, najčešće je pribjegavao spaljivanju njegove kuće, pojate ili neke druge privredne prostorije. Mještane kojima kuća na taj način izgori zovu „Paljenice“.

Vjerovatno ni na jednom kraškom polju na svijetu, nema toliko mnoštvo pećina kao na Livanjskom. Ove pećine, prirodne šupljine u krečnjačkim stijenama, ovdašnje stanovništvo zove „peća“. Rijetko koja peća ima ime. Kako se jedna zasebna grupa kuća kod sela Čaprazlije nalazi u neposrednoj blizini jedne takve peće, to se za njihovo označavanje i uzeo naziv Peća, selo kod Pećine.

U sklopu Donjeg Livanjskog polja, Čaprazlije se prostiru na njegovoj jugozapadnoj strani, čineći sastavni dio niza sela, koja prave vjenac sa mjestimičnim prekidima na rubu polja i podnožja Dinarskih obronaka Sokoca, Atlagića kose, Cjepala, Samara i Poviruše. Selo je smješteno između Prova na zapadu i Rujana na jugu. Ispred njega, gledano preko polja na udaljenosti od 5 kilometara, u pravcu sjeveroistoka nalazi se selo Čelebić. Čaprazlije zauzimaju prostor od Krivače (Jaruge), kojom voda teče u Mišju peću i Hrgovića kuća do donjih Maljkovića. Ovdje granicu sela čini Šilanova kuća.

Na terenu sela nalazi se veća skupina ležećih stećaka, bez natpisa i ornamentike, i to na lokalitetu Mašeti i unutar seoskog pravoslavnog groblja. Jedno od većih, ali do sada neispitanih grobišta, nalazi se u dnu Đuranove ulice, na njivi Pere Đurana i njegovih sinova. Ovaj teren nije do sada ispitivan, niti registrovan. Na putu Sajković – Prolog, pod Marčetinim kućama, nalazi se Muslimanski grob sa dobro očuvanim nišanima. Seosko predanje govori da je ovdje pokopan Čaprazli-beg, kojeg su hajduci ubili iz zasjede, o čemu piše fra Grga Lozić u svojim različitim bilješkama – Adnotationes variae (Stipo Manđeralo, Lozićev ilirski san). On tvrdi da se do tada selo zvalo Skucani.

Do rata 1991/1995. godine u selu su živjeli Srbi i Hrvati.

Srpski rodovi su:

BOŠKOVIĆI – Doseljenici su iz Dalmacije, ne zna se pouzdano iz kojeg mjesta. Znaju da im daljnje porijeklo vodi iz Crne Gore. Prvo su došli u Rujane, odakle su se raselili u Čaprazlije i Golinjevo. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

ĐURANI – Đurana u Čaprazlijama ima na dvije lokacije. Jedni su između Granića i Marčeta, koje u selu još zovu i gornji Đurani, a drugi su između Radića i Maljkovića, zvani donji Đurani. Donji Đurani su kod starijih generacija poznati pod nadimkom „Dražići“. U ovo selo su doseljeni iz Gornjih Kazanaca, opština Bosansko Grahovo. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

KISE – Doseljenici su iz Dalmacije, a starinom vode porijeklo iz Hercegovine. Po svemu sudeći, ovaj rod je najstariji u Čaprazlijama. Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

KONjIK-LUNIĆ – Lunića ima u okolici Drniša, te se ne isključuje mogućnost, da vode porijeklo iz ovog kraja, (sela Kričke, kod Drniša). Slave Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca – Đurđevdan.

KONjIKUŠIĆI – Njihovi preci su Daničići, koji vode porijeklo iz Crne Gore. Krećući sa crnogorskog prostora, prvo su se naselili u Gerzovo. Odatle su morali pobjeći zbog sukoba sa Turcima, zbog neke djevojke iz njihova roda. Tokom bježanja stigli su u Glamočko polje, gdje mjenjaju prezime iz Daničić u Injac. Kao Injci dolaze u Donje Livanjsko polje, gde dolazi do podjele i razdvajanja familije u nekoliko ogranaka. Nije pouzdano utvrđeno kada je i zašto došlo do ovoga, ali se zna da od Injaca postaju Konjihušići. Konjikušići u Čaprazlijama čuvaju predanje da su prezime dobili po uzgoju dobrih jahačkih konja. Konjikušići u Bojmuntama i ovi u Čaprazlijama vode isto porijeklo i smatraju se rodbinom. Svi, slave Svetog Vasilija Velikog.

MALjKOVIĆI – Kod ovog roda nema ništa spornog, radi se o doseljenicima iz Maovice kod Vrlike. Put doseljavanja je išao preko Uništa, za Čaprazlije. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

MARČETE – Doseljenici su iz Koljana kod Vrlike, Dalmacija. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

MIHALjICE – Mihaljice su doseljenici u ovo selo iz mjesta Kosore kod Vrlike, Dalmacija. Neki od njihovih potomaka sjećaju se pričanja roditelja kako su oni daljnjom starinom negdje iz Like. Daljnje porijeklo im je iz Crne Gore. Nekad su imali prezime Miljanić. Slave Svetog Nikolaja Čudotvorca – Nikoljdan.

RADIĆI – Njihovo prijašnje prezime je Čulić. Ovdje su doselili iz Jaruge, sela na terenu Bosansko Grahovske opštine. Daljnje porijeklo vode iz Dalmacije. Slave Časne verige Svetog apostola Petra.

STOJIĆI – Radi se o doseljenicima iz Podosoja, kod Vrlike, Dalmacija. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

BODROŽIĆI – Izumrli i raselili.

ŠUNjKE – Izumrli i raselili.

Hrvatski rodovi su: BULOVIĆI – iz Bitelića kod Sinja. Bili su pravoslavci do 1903. godine; ĆURKOVIĆI – iz Biličića kod Glamoča, god. 1879. doselili se iz Bitelića kod Sinja; GRANICI – iz Muca kod Sinja; HRGOVIĆI – 1741. godine su u Rujanima; ĐAPIĆI – doselili iz Bitelića kod Sinja 1912. godine; JURIŠIĆI – ranije Đapići; MATKOVIĆI – iz G. Bitelića kod Sinja 1879. godine; PERAJICE – iz Glavica kod Sinja 1879. godine; SOLDIĆI – iz Zasioka kod Sinja 1850. godine.

—————————————————

Izvori: http://www.lijevno.com i http://www.relax-livno.com

Selo Čelebić se nadovezuje na Kovačić i produžuje u smjeru jugoistok – sjeverozapad, paralelno sa novim asfaltnim putem Livno – Bosansko Grahovo, prostirući se u dužini od dva kilometra između Kovačića i Bojmunata. Ime ovom selu formirano je od riječi „čelebija“ koja na turskom jeziku označava, otmjena mladića plemićkog roda. Ranije je naselje pripadalo poznatoj plemićkoj porodici Firdus iz Livna. Naselje je postojalo mnogo prije turskog gospodstva ovdje, još za vrijeme Ilira i Rimljana. Ali, na žalost, ne raspolažemo ni sa kakvim istorijskim dokumentom koji bi nam mogao pomoći da saznamo kako se to naselje ranije zvalo.

Stanovništvu susjednih sela i u selima na drugoj strani polja pod Dinarom, u Čelebiću je bila poznata uža lokacija zvana Barjak. To je upravo područje Firdusovih kuća, gdje se, na jednoj , neprestano vijala zastava, pa ostaje do danas naziv Barjak za ovaj lokalitet.

Na potezu od Kovačića i Čelebića, djelom iznad Bojmunata, kroz Ćorušu, i danas se mogu vidjeti ostaci trase rimskog puta, čijim djelom je HVO probio put tokom rata u BiH, 1991-1995. Iznad Čelebića se nalazi plato Podovi. Ova se visoravan proteže, sa promjenjivom površinom, od Vrbice do Strupnića. Tamo su Čelebićani, naročito do početka Drugog svjetskog rata, gajili i držali stoku, te proizvodili sir i ostale mliječne proizvode, u čemu se tada i kasnije isticala familija Šunjka.

Čelebić je, veliki vremenski period, bio opštinsko središte, posebno u periodu postojanja prve Jugoslavije i jedno vrijeme poslije Drugog svjetskog rata, kojem su pripadala susjedna sela i sela preko polja: Rujani, Čaprazlije, Provo, Gubin i Sajković. Pored ovog, ovdje je bila pošta i ambulanta.

U Drugom svetskom ratu, Ustaše su u ovom selu ubile 396 Srba tokom 1941. godine; manji deo njih je bačen u jamu Bikušu iznad Čelebića a veći deo u masovnu grobnicu na Barjaku, gde danas postoji spomenik, o kome više možete saznati ovde: https://omlivanjska.com/projekti/celebic/. Imena stradalih možete naći ovde: https://omlivanjska.com/livanjski-srbi/secanje/

Prema popisu iz 1991. godine, u selu je bilo 448 stanovnika, od čega 131 srpske nacionalnosti, 316 hrvatske nacionalnosti i 1  osoba druge nacionalnosti.

Ovdje su dugi niz godina zajedno živjeli Srbi i Hrvati. Tokom turske vladavine u Bosni, ovdje su živjeli i Muslimani. Pri kraju rata 1992-1995, veći deo srpskog stanovništva je izbegao a njihove kuće spaljene; nakon rata, jedan broj srpskih kuća je obnovljen, međutim proces povratka i obnove teče sporo.

Za razliku od drugih sela Livanjske regije, u ovom selu Srbi i Hrvati imaju zajedničko groblje, samo ih dijeli jedna niska pregrada. Više o groblju možete videti ovde:

Groblje u Čelebiću

RODOVI

Srpski rodovi su:

CRNOGORCI – Crnogorci su u Čelebiću bili brojnija familija. Živili su nekada u Kovačiću. Gaje porodično predanje o svom crnogorskom porijeklu. Nije utvrđeno kojim putem su, i kada, došli na ove prostore. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

ERCEZI – U Čelebić su doselili iz Strupnića, starinom su iz Hercegovine. Slave Svetog apostola i jevanđelistu Luku – Lučindan.

KOZOMORE – U Čelebić su došli iz Bogdaša. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

KRAVARUŠIĆI – Prije su se zvali Marijani. U Čelebić su doselili iz Sajkovića. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

MILUTINI – Doselili su na današnje imanje iz Strupnića, za daljnje porijeklo ne znaju. Znaju da su po naređenju bega doselili u Čelebić. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

PETROVIĆI – Ovdje su doselili iz Otišića kod Vrlike, Dalmacija. Slave Sabor Svetog Arhanđela Mihaila – Aranđelovdan.

RADIĆI – Vode porijeklo iz Posavine. U Čelebić su doselili iz Prova. Slave Svetog apostola Tomu – Tomindan.

RADOJE – Ovdje su doselili iz sela Glavice kod Glamoča, a u Glavice su došli kao kmetovi 1903. godine. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ROSIĆI – Doselili su iz Sajkovića. Slave Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan.

ŠUNjKE – Ovaj rod potiče iz Crne Gore. Prema porodičnom predanju koje čuva Dušan Šunjka, sin Vladin, oni su prvo došli na teren u okolini Zadra i tamo promjenili prezime, iz Obad(ović) u Šunjka. Iz Zadarskog regiona preselili su kod Vrlike, a odatle su doselili u Livanjsko polje. Jedno vrijeme su im preci slavili Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, pa su poslije jednog zimskog stradanja prilikom nabavke pića za slavu, promjenili dan slavljenja na Svetog proroka Iliju – Ilindan.

VUJANOVIĆI – Došli su u ovo selo iz Dalmacije, negdje iz okolice Vrlike. Oni imaju zajedničko porijeklo sa Vujanovićima iz Radanovaca. Prema nekim podacima oni su iz Crne Gore. Slave Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana.

Hrvati su: BARBARIĆI – iz Broćna u Hercegovini; BIL1ĆI – iz Potravlja kod Sinja; GELE; JUKIĆI – iz Bitelića kod Sinja, u Čelebiću su bili 1741. godine; KOVAČI – iz Ljutog Doca u Hercegovini; KRIŽANI; PAŠALIĆI (ranije Radilović) – od Jajca; PLAZON(J)IĆI – od Vrlike 1814. godine; POPOVIĆI – u Čelebiću su 1814. godine; RIMCI -1741. godine u Čelebiću.

Više je predaja o tome kako je selo dobilo ime. Suština im je ista: iz zahvalnosti prema svom ćehaji neki od Atlagića poklonio mu je selo pored svog odžaka, pa se ono prozvalo Ćehajić. Sve su te predaje vezane za porodicu Agić, koja je živjela u ovom selu i tu imala svoj odžak. Po jednoj legendi Atlagićev ćehaja je donio muštuluk o izbavljenju Mehmed-pašine djece iz mletačkog sužanjstva i kao nagradu dobio selo koje se zazva po njemu. Po drugoj prvi Agić je bezimeni ban koji se poturči, jer ne mogaše živjeti bez djece i odbjegle žene Hanke Atlagić. Ipak su to samo predanja, pa je potrebno vidjeti da li se selo sa sličnim imenom javlja u istorijskim izvorima. U Darovnici iz 1400. godine zapisano je selo Čihovići, koje imenom podsjeća na Ćaić, ali u turskim defterima nema sličnog imena. Pod ovim imenom (Chieaichi) prvi ga spominje biskup Dragičević 1741. godine.

Zemlju u Ćaiću imali su pripadnici poznate sarajevske porodice Turhanija. Ibrahim-beg Turhanija i njegove dvije sestre imali su ovdje 1893. godine kmetove Kurbaše, Latinčiće, Ivanoviće, Marjane, Tekliće, Vrselje, Kaselje, Hrge, Keliće, Đurane i Baraće. Hilmija Hromić i Asim Paloš iz Sarajeva na svojoj su zemlji držali kmetove Latinčiće, Đurane, Ivanoviće, Kasale, Barune i Čulare. Suljo Jahjefendić iz Livna imao je kmetove Tekliće. Kmetovi Nikole Ivanovića iz Odžaka bile su Čeke. Mulalići su imali dvije porodice Andabaka, Repovci isto tako, te dvije porodice Ivanovića iz Ćaića. Na zemlji Almaze Arnaut iz Istambula bili su Ljubičici, Jurići i Granici; u Arnautovića iz Travnika Aničići, a u Hamzalajbegovića Ćurci, Andabaci, Baruni i Lovrići. Toponimi u Ćaiću: Barabuše, Barakuša, Bostan, Broč, Brušina pećina, Cipac, Caćinska, Gajevi, Giđevac, Glavičica, Grudne glavice, Jaružak, Kameniti ponor, Konopljište, Križanuš, Kukar, Kupalo, Lakat, Liske, Mahovače, Matkovača, Opaki ponor, Peline, Ponor veliki, Ribje jame, Roguljuša, Sodo, Staro-groblje, Zapotok.

Ovdje su živjeli Srbi MARIJANI, moguće i ĐURANI.
Danas su u selu ostali samo Hrvati: ANDABACI (ranije Rogulj) – porijeklom su iz Dalmacije; BARACI – preselili iz Rujana; BARUNI – preselili iz Lusnića; ČULARI (ranije Egzete) – doselili iz Bitelića kod Sinja iza 1878. godine; ĐURANI -prije se zvali Egzete; HRGE – preselili iz Rujana; IVANOVIĆI – spominju se u Ćaiću 1741. godine; KASELJI – od Vrlike; KELIĆI (ranije Šusto) – iz Bajagića kod Sinja; KURBAŠE (ranije Cmiljanić) – doselili od Vrlike; LATINČIĆI (ranije Marasović) -doselili oko 1820. sa Dugopolja kod Sinja; RAĐANI – iz Vrdova na Dinari; TEKLIĆI -po predaji zvali se Lisičar u okolici Vrlike. U Ćaiću su 1741. godine.

——————————————————-

Izvor: http://www.relax-livno.com

Nalazi se na brijegu između rijeka Sturbe i Žabljaka. God. 1882. ovdje je bilo tek nekoliko kuća. Drinova Međa se spominje 1813. godine kao selo nastanjeno muslimanskim, katoličkim i pravoslavnim stanovništvom. Ovdje je jedna nekropola sa 14 stećaka. Između Crne stine i Drinove Međe, 300 metara desno od starog puta, nalazi se manja nekropola stećaka. Toponimi: Brižine, Čordin greb, Dočić, Dolac, Gaj, Gazića polje, Gazića rivina, Kruška, Ledine, Lozančića gaj, Mašet, Međica, Orlovača, Osridak, Pod, Šarića zidine.

————————————

Izvor: http://www.relax-livno.com